Samo nekoliko preciznosti, prvo, ovaj izveštaj je pred vama ne zbog toga što je odlučila Vlada, nego što ste to odlučili vi, tj. većina poslanika DOS-a i DSS-a koji su zatražili da se ovaj dopunski izveštaj nađe pred ovim cenjenim domom.
Druga stvar, što se tiče troškova ove budžetske inspekcije, ti ljudi su primali samo njihovu normalnu platu; znači, umesto da nastave njihov rad u ZOP-u ili u RUJP-u, finansijska policija, oni su radili u toj ekipi, imali su nužna ovlašćenja da rade sa ta četiri republička inspektora. Sve je to mnogo lepo, sve je to južnjački mnogo sočno, a ja pitam da li je u redu, Leskovčani, da su vam uzeli 36 miliona dolara i umesto to da ide u bolnice, neko je to potrošio, pa se našlo na nekom tajnom računu u Švajcarskoj, pa smo ga sada našli i zato će odgovarati. Pitam Leskovčane da li je u redu, u momentu kada nije bilo ni za citostatike, da neke bolnice daju 8,5 milijardi donacije za neke socijalističke radije i za neke fondacije? Ne verujem, Leskovčani. Sočno je, ali i tužno.

Narodni poslanik je napomenuo još jedan način na koji se, ne u 2001. godini, nego u godinama pre, očuvao na ovaj ili onaj način socijalni mir, odnosno kako se na taj način održavao i ovaj režim. Napomenuli ste prodaju Telekoma Srbije i to je veoma indikativno, mada to naravno nije predmet ove budžetske inspekcije; delokrug inspekcije uključuje i javna preduzeća, ali jednostavno ta ekipa nije stigla do toga gledajući ministarstva. Mislim da vam nije baš mnogo uputno pričati o Telekomu Srbije danas kada italijanska pravda saslušava razne svedoke ili kada nalazimo raznorazne biznismene koji sami priznaju italijanskoj pravdi da su uzeli 16 miliona maraka u dva navrata, koje se nalaze na tajnim švajcarskim računima, zato što ni u kom slučaju ne može da se smatra kao dobra operacija za našu državu. Hvala.

 Želeo bih da kažem, očigledno je kroz ovu raspravu da se svaki put pokušava zamena teza i uzima se ono najsitnije da bi se prikrilo ono najveće, pa se onda krije iza nekih kolektiva iz Subotice da se ne bi pričalo o tome da se sa žiro računa nekih ministarstava prebacivalo na žiro račun SPS-a, pa se priča o nekim bonovima, da se ne bi pričalo o tome da je milionske iznose u dolarima RZZO nabavila, a do dana današnjeg ne vidimo gde je ta oprema i šta se tu dešava. Priča se o najsitnijim stvarima koje je po službenoj dužnosti, pošto je razmatrala ta služba sve dokumente do kojih je došla, pokušava se obezvrediti taj ceo napor; ne priča se o tome na koji način je privatizovana jedna vila od 720 kvadrata, ne priča se o načinu na koji su se davale donacije jasnim političkim organizacijama, bilo fondovima, bilo nekim asocijacijama, bilo radijima.
Sve u svemu, želim da kažem - u ovome što je urađeno, i mislim da se to vidi, nije bilo nikakvog političkog nagona ili nekog izvora; ova ekipa je bila nezavisna u svom delovanju, ona je odradila svoj posao i pokrenula postupke po službenoj dužnosti, a da nije neko iz Vlade, iz Ministarstva; naredio: to da, to ne, to ovako, to onako, jer to bi bilo uplitanje u ono što je bilo određeno kao zadatak koji ste vi u ovom domu, što se tiče 1996-1999. godine, odredili.
Zbog toga, naravno, kada sagledamo ovu materiju ima gradacija u svemu. Neke stvari su mnogo veće, neke su mnogo manje. Siguran sam da će dalji postupak omogućiti, i bez ikakvog prozivanja ljudi koji su radili, da se dođe do lica pravde. A, to što nije bilo brašna i hleba u oktobru, to je više odgovornost onih koji su ostavili zemlju u onom stanju u kome smo je našli.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, slučajnosti parlamentarnog kalendara su naložile da danas, u jednom danu, počnemo raspravu i o završnom računu za 2001. godinu. To je zbog toga što su pre svega završni račun za 2000. godinu, ali, ruku na srce, i ovaj završni račun za 2001. godinu nešto zakasnili. Bolje kasnije nego nikada. Šta bih želeo da kažem? U stvari, debata oko ovog završnog računa za 2001. godinu za mene je, kao što sam napomenuo u početku u diskusiji povodom celog ovog paketa, svojevrsna je šansa da se okrene jedan važni list u istoriji javnih finansija Srbije i da na rashodnoj strani imamo mogućnost da podrobno pogledamo šta se desilo u državnoj kasi. Lično, i u ime Vlade Republike Srbije, veoma sam zadovoljan da sam u stanju danas da polažem račune pred vama, pred ovim cenjenim domom.
Nema nikakve tajne u ovome što se dešavalo 2001. godine i očekujem veoma konstruktivnu diskusiju tim povodom. Hteo bih samo da napomenem, pre nego što uđem u srž stvari, da ovaj završni račun ima dva noviteta. Prvi je da on sadrži izveštaj budžetske inspekcije o izvršenju budžeta za 2001. godinu. Želim da napomenem da nijedna zakonska odredba ne obavezuje izvršnu vlast, Vladu ili Ministarstvo finansija da priloži izveštaj budžetske inspekcije sa ovim završnim računom, ali Vlada, moje ministarstvo i ja lično hteli smo da ovaj izveštaj bude danas pred vama. I ne samo to, videćete u tom izveštaju, to je jedan prvi dokaz da taj organ u sklopu Ministarstva finansija i ekonomije ima svoju dozu autonomije, ima svoju dozu kritičnosti i videćete da on ni u kom slučaju nije neko telo koje je dirigovano; kao što nije bilo dirigovano oko ovih nalaza od 1996. do 2000. godine, nije bio ni 2001. godine.
Isto tako, ne znam da je u istoriji parlamentarizma u Srbiji (mada uvek čovek mora biti oprezan po tim nalazima), bilo često da je izvršna vlast donela neke rezultate, neke kontrole koje se nje tiču, a da ona nije imala nikakvu zakonsku obavezu da to uradi, ali to neka nam služi na časti. Ja sam spreman da odgovorim na sva pitanja koja mogu proizaći iz te budžetske inspekcije, koja pokazuje da nije sve perfektno, da naravno ovakvih zloupotreba i protivzakonitih stvari nema, ali da mnogo toga može da se unapredi u samoj budžetskoj tehnici.
Drugi novitet koji se nalazi u ovom završnom računu je to da će on biti propraćen prvi put (i u to siguran), jednom nezavisnom budžetskom inspekcijom koju će ovaj cenjeni dom naložiti i zatražiti od jedne nezavisne revizorske kuće, i to neće biti samo kontrola budžeta, nego će to biti revizija budžeta, znači jedna sistematska provera onoga što se dešavalo u budžetskoj kasi. Ta odluka je donesena na Vladi Republike Srbije pre nekoliko nedelja. Na vama je da usvojite tu odluku, da izaberete tog revizora. Izbor će biti vaš i izveštaj tog revizora će biti vaš. On će doći u ovaj dom, u njegove odbore, na ovu sednicu i neće doći u Vladu. Time ćemo, verujte, ja sam siguran, ma ko bio u Vladi, ma ko bio u parlamentu, okrenuti jednu važnu stranicu i na svaki način obezbediti da će ma ko bio u Vladi znati da će svake godine jedan nezavisni revizor pogledati ono što se dešava, uz ovu budžetsku inspekciju koja dokazuje svakog meseca sve više svoju nezavisnost.
To je veoma dobro za duh parlamentarizma, to je veoma dobro za budućnost demokratije, za kontrolu zakonodavne vlasti nad izvršnom vlašću. Mogu i lično da kažem da sam veoma ponosan da se takve promene dešavaju u momentu kada sam član ove vlade. U ovoj raspravi i razna pitanja, koja je ovaj završni račun prouzrokovao, jednostavno pokazuju da se završni račun sve ozbiljnije shvata u ovom domu. Siguran sam da će godine koje dolaze donositi sve više i više pitanja i lično očekujem da će u godinama koje dolaze ova tačka prouzrokovati velike diskusije, i to je veoma dobro. Ponavljam, ma ko bio u parlamentu i ma ko bio u izvršnoj vlasti.
Sada bih hteo da izložim oko dve ključne tačke. Prva tačka se tiče samog izvršenja budžeta, šta se desilo, i druga tačka - o ovim nalazima budžetske inspekcije i sledećim koracima koji su preduzeti, kao i o nekim dodatnim pitanjima koja je ovaj dom imao.
Oko prve tačke želim prvo da napomenem da je 2001. godina počela sa prvim tromesečjem, koje je bilo sprovedeno po merama privremenog finansiranja. Prelazna vlada Republike Srbije je odlučila da predloži to privremeno finansiranje dok se ne izglasa nova vlada Republike Srbije, što se desilo 25. januara 2001. godine. Krajem marta vi ste izglasali budžet za 2001. godinu. On je naravno zauzeo celu budžetsku materiju za 2001. godinu, uključujući i ova prva tri meseca, ali moramo primetiti da izvršenje budžeta u prva tri meseca nije se bilo po istoj dinamici i po istom zakonu, kao u preostala tri kvartala u ovoj godini.
Druga stvar, koju moramo napomenuti, to je da je u toku godine došlo do veoma značajnih promena i na prihodnoj i na rashodnoj strani. Želeo bih da ih napomenem pre nego što uđem u nekoliko cifara, koje su danas pred vama. Što se tiče prihodne strane, mi smo i pre nego što je počela da radi Vlada Republike Srbije imali razgovore sa koministrima i sa prelaznom vladom i ta prelazna vlada je odlučila da se za budžet 2001. godine krene u postepeno gašenje tih specijalnih računa i već krajem decembra jedan broj njih je bio ugašen, tako da je na prihodnoj strani već napravljen prvi napredak. Drugi napredak je napravljen kada ste izglasali krajem marta jedan set poreskih zakona koji je uveo mnogo više reda na prihodnoj strani. Tada je ukinuto nekih dvadesetak uredbi, odluka izvršne vlasti ili pak nekih fiskalnih formi koje su bile neuredno uvedene i neuredno evidentirane.
Mnogobrojne namenske takse su tada ukinute, kao i mnogobrojne naknade, takse, koje su bile u nekim uredbama. Na taj način, počevši od 1. aprila te godine, imali smo jedan objedinjeni poreski sistem, koji više nije imao u celosti bilo kakve račune, nije imao nikakve namenske takse na prihodnoj strani i to je sada odraz koji imate u ovom završnom računu, imate sve ovog puta na jednom mestu. Da li je sve na jednom mestu? Nije. Šta bi trebalo da bude u ovom završnom računu na prihodnoj strani, a nije u potpunosti? Cenjeni narodni poslanici to su sopstveni prihodi budžetskih korisnika. Budžet za 2002. godinu je napravio pravi napredak u tom momentu, ali 2001. godine dobro se znalo da ima tih sopstvenih prihoda, međutim toliko je stvari već promenjeno da mi nismo tehnički bili u stanju da evidentiramo u potpunosti te sopstvene prihode saveznih organa.
Ako pogledamo u toj bazi šta se desilo na prihodnoj strani onda uočavamo da je po prvi put u 12 godina poreski sistem dao i više od onoga što se očekivalo. U ciframa to znači da su nominali prihodi bili 17% veći od onih koji su planirani, a to znači - imajući u vidu da je inflacija, koja je bila planirana sa 30%, bila veća za nekih 10,6% od planirane - da smo u realnom iznosu imali prihode koji su bili 5% veći od onoga što je planirano. Drugim rečima, prihodi su bili 125 milijardi umesto 107,6 milijardi dinara. To znači da je poreski sistem, kada su se stvari objedinile i stavile na jedno mesto, počeo da funkcioniše efikasnije. Neki će reći - da li je to zbog mnogo većih stopa. Odgovor je ne. Mi nismo povećali stope, ali ono što se desilo na prihodnoj strani to je početak jedne decidne borbe protiv šverca i najveći uspeh je tu zabeležen u suzbijanju šverca naftnih derivata. Bez uspeha u toj borbi ni u snu ne bismo imali ovakve prihode. Isto tako, imali smo decidnu borbu protiv šverca cigareta i to su bili prvi koraci uspeha na tom putu i to je isto obezbedilo da ti prihodi budu na nivou.
Znači, na prihodnoj strani, zbog tih sistemskih promena i zbog borbe protiv šverca, nešto bolje discipline u vidu plaćanja javnih dažbina, mogu da kažem da su u realnom iznosu po prvi put u zadnjih 12 godina javni prihodi, a da za to nisu "krive" neke nove dažbine ili pak više stope, budžet je dobio ono što je planirano, pa čak i 5% više; to je jedan uspeh u sprovođenju naših ekonomskih reformi i naročito poreske reforme.
Ako sagledamo sredstva koja su bila predviđena za pokrivanje ovog puta prvi put predviđenog budžetskog deficita, konstatujemo da je slika realnosti bila manje povoljna za sprovođenje budžeta, i to iz dva ključna razloga.
Prvo, prihodi od privatizacije koji su bili zacrtani prvobitno na nekih sedamdesetak miliona evra nisu se materijalizovali, jer shodno odredbama Zakona o privatizaciji, tu imamo, zbog sprovođenja jednog javnog transparentnog odnosa tendera, neke rokove koji su morali da budu ispoštovani. To je prouzrokovali nekoliko nedelja "zakašnjenja", prema prvobitnom planu, prvih priliva od privatizacije. Ti prvi prilivi od privatizacije su ušli (to je bila prodaja tri cementare) u aprilu 2002. godine, a ne u decembru 2001. godine, kao što je to bilo prvobitno isplanirano.
Drugi element koji je bio nepovoljniji od onoga što je bilo predviđeno, to je priliv od međunarodnih finansijskih institucija, naročito od jednog kredita Svetske banke koji treba da podrži strukturno prilagođavanje kroz podršku budžeta, tzv. SAK-1. To je tehničko ime tog kredita. Taj kredit je isto dospeo u državnu kasu, ali u februaru 2002. godine. Znači, radi se o razlici od dva meseca. Međutim, taj zajam je bio prvobitno planiran za novembar mesec i on se desio dva i po meseca kasnije od onoga što je bilo planirano, ne zbog nekih problema, nego zbog toga što je tehnički bilo nužno obaviti razne pripremne radnje da bi sve bilo legijatis.
Zbog toga i zbog toga što predviđene donacije, mada, kao što vidite, nešto veće od tri milijarde dinara, to je jedan uspeh naše Vlade, ali isto tako očekivani prilivi su bili nešto veći. Sve u svemu, kada kombinujete ta dva ključna razloga i ovaj treći za mnogo manje iznose, ispostavilo se da onaj budžetski deficit koji je planiran neće biti izvršen. Tu želim da privučem vašu pažnju na jednu ogromnu razliku u vođenju javnih finansija, koja se eklatantno pokazala u izvršenju budžeta za 2001. godinu. Porezi su realno bili nešto veći. Sredstva za pokrivanje deficita su bila značajno manja od onih koja su bila budžetirana. Odgovor naše vlasti nije bio da se štampa novac, nego da se potroši manje. Zbog toga, ako sagledate rashodnu stranu, tu ćete uočiti da su rashodi koji su izvršeni 127,3 milijarde dinara, umesto 129,4 milijarde dinara, koliko je bilo prvobitno budžetirano. Kao što vidimo, to je za 2% niže nominalno, ali to je isto 11% realno niže od onoga što je planirano.
U izvršavanju ovog budžeta se vidi šta je odgovornost i ono što, verujte, nije bilo lako uraditi; kada se ispostavilo da sredstva za pokrivanje deficita neće biti prisutna na istom nivou, umesto da se pribegne štampanju novca da bi se prikrili neki problemi, mi smo odlučili, a ovaj završni račun je odraz toga, da jedan broj stavki bude ne samo snižen u realnom iznosu, nego da bude snižen čak i u nominalnom iznosu. Baš zbog toga smo ušli u jednu novu eru javnih finansija gde se ne troši više novca nego što se ima, da je ono što je finansijski guber i ono što se ima, da se ne pribegava raznim kvazifiskalnim deficitima.
Naravno, primetićete da se u ovom završnom računu iskazuje gde su subvencije za razna preduzeća, uključujući i javna preduzeća, uključujući i EPS. Znači, umesto da se štampa novac i daje EPS-u za remont, što prouzrokuje inflaciju, odvaja se u raspoloživim sredstvima jedan broj stotina miliona, ovaj put više milijardi dinara, da bi se taj remont obezbedio na pravi način. To je bila jedna pozajmica budžeta Republike Srbije od tri milijarde dinara; novac koji nije štampan, novac koji je odvojen, novac koji je EPS već u 50% iznosa vratio u budžet Republike Srbije.
Isto tako, primetićete da je po prvi put posle Drugog svetskog rata otkup pšenice izvršen iz realnih izvora. To je pozajmica i poreskog novca koji je dat robnim rezervama da bi se otkupila pšenica. One su to uradile u roku, bez inflacije, bez devalvacije, po prvi put posle Drugog svetskog rata iz realnih izvora. Na taj način prvi put naši seljaci nisu dobili obezvređene iznose. Što nije manje važno, oni su taj novac dobili u tri rate, u tri meseca, u dan, u momenat kada su podneli nužnu dokumentaciju.
To isto znači, i siguran sam da ćemo u raspravi imati dosta puno priče o svemu tome, da jedan broj veoma važnih stavki nije mogao da bude izvršen do kraja. To nije dobro, ali to je mnogo bolje nego da se štampa novac i da se dele lažne nade i da se ispunjavaju obećanja time što se obezvređuje naša nacionalna valuta ili, pak, da se prouzrokuje inflacija. Čini mi se da je ovaj budžet veoma odgovorno izvršen, u smislu da su, prema raspoloživim sredstvima, uklopljene mnogobrojne tražnje našeg naroda, naše privrede i, naravno, budžet koji bi mogao da podmiri hitne potrebe, jer bi trebalo da bude višestruko veći. Jednostavno, da bi istovremeno imali jedno umereno opterećenje privrede i građana, nije se moglo dati više od ovoga.
Hteo bih oko ove prve tačke da napomenem samo nekoliko elemenata u onome što je izvršeno. Tu ćete konstatovati, cenjeni poslanici, da je prema prvobitnom budžetu, onakvom kakvog ste usvojili, došlo do nekih razlika. Hteo bih da napomenem koje su to razlike. Uočićete da pozicija koja je veća nego ona koja je planirana, i to daleko najveća, jeste je subvencija za PIO fond. Sedam milijardi više je trebalo obezbediti za obavezno penziono osiguranje da bi naši penzioneri dobili 12 penzija na vreme, bez inflacije. Znači, kroz realni novac. Na toj stavci se vidi veoma jasno o čemu mi pričamo. Da bi 2001. godine, uprkos velikim teškoćama, naši penzioneri dobili (kao što su dobili) 12 penzija, a da za te penzije ne bude štampan novac, obezbeđeno je u ovom budžetu dodatnih sedam milijardi dinara, da bi mogli da isplatimo te penzije na vreme, bez kašnjenja i bez štampanja novca.
Isto tako, bila su nužna dodatna sredstva, prema prvobitnom planu, za ŽTP. Mogu da kažem da se i ove godine, to ćemo videti kada dođemo do treće tačke dnevnog reda, to ponovo desilo. Jednostavno, posle 12 godina propadanja, to javno preduzeće te godine, nažalost, ni ove godine nije u stanju da pokrije svoj fond plata kroz svoje sopstvene prihode. Da ne govorimo o nužnim remontima da bi železnica mogla normalno da funkcioniše. Zbog toga, za razliku od neke namenske takse koja je postojala pre i koja je dovela do jednog broja zloupotreba, ovoga puta su jasno iz budžeta obezbeđena sredstva. Zbog toga je ta stavka u saobraćaju nešto veća, da bi ŽTP mogao nesmetano da funkcioniše.
Isto tako je i naličje toga da jedan broj stavki nije izvršen u nominalu na onome što je budžetirano. To se tiče, pre svega, plata. Znači, ono što je određeno u platama izvršeno je za 2,4 milijarde manje u domenu javnih službi. Isto tako, ako sagledate materijalne troškove Vlade, ne samo Vlade, nego državne uprave, ta pozicija je izvršena za 1,5 milijardi manje od onoga što je planirano. I Fond za tranziciju je izvršen za nekih 700 miliona dinara manje od onog što je prvobitno bilo planirano. To je zbog toga što je jedan broj tih programa počeo da se radi, ali nije bio spreman za finansiranje te godine, nego se posle toga finansiralo u prvom ili u drugom kvartalu 2002. godine. Isto tako, nešto manje sredstava je bilo dato agraru, jer jedan broj premija nije bio spreman. Tu ne govorim o premiji za mleko. Govorim o premiji za duvan, jer jedan broj pripremnih radnji nije bio gotov za isplatu u tom momentu, tako da to nije moglo, shodno zakonu, da bude isplaćeno.
Tu bih hteo da zaključim ovaj prvi deo ovog izlaganja i da kažem da je ovaj budžet, po njegovom obuhvatu, mnogo opširniji i izražava realnost naših javnih finansija time što su tokom te godine svi specijalni računi ugašeni.
Isto tako, ovaj budžet je prvi put u 15 godina izvršen u realnom iznosu, sa nešto većim prihodima nego što je planirano, što je dokaz, imajući u vidu da nijedna nova dažbina nije uvedena, čak su neke i ukinute, kao ona taksa na električno brojilo, koja je trebalo da donese milijardu i trista te godine, zahvaljujući toj poreskoj upravi, obezbedilo je prvi put sredstva, pa čak i više od onoga što je bilo u budžetu.
Međutim, u vidu vremenskog raskoraka i tajminga raznih događaja, sredstva koja su bila nužna i koja su bila predviđena za pokrivanje deficita su zakasnila, neka za dva, a neka za tri meseca. Imajući u vidu da smo krenuli i da ćemo izdržati na toj odrednici filozofije da ne mogu da se prikrivaju problemi i da se rešavaju kroz štampanje novca, samim tim potrošeno je ono što se imalo u vidu svega onoga što je bilo raspoloživo i podmirile su se stavke sa nekim prioritetom. Ti prioriteti su, naravno, bili isplata penzija, isplata svih socijalnih prinadležnosti i obezbeđivanje normalnog funkcionisanja naše države.
Shodno tome, moralo se doneti i nekoliko veoma teških odluka kao što je - koje su to budžetske stavke koje nije bilo moguće izvršiti do kraja? Naravno, u nekoj perspektivi, naš budžet mora biti takav da se izvršavaju sve stavke u onom iznosu u kome su predviđene. Međutim, to će potrajati, mislim, još godinu-dve, dok se situacija u našoj državi u potpunosti ne stabilizuje i dok ne budemo u stanju da veoma precizno predviđamo ono što će se desiti.
Makroekonomski, primetićete da je inflacija bila za koji procenat veća od one koja je planirana, ali razlika nije bila 0,116, nego 30 prema 40. Ako govorimo o privrednom rastu, ukoliko je u budžetu za 2000. godinu bilo predviđeno 14% rasta, a napravljeno 5,9%, 2001. godine je bilo predviđeno 5% rasta, a izvršeno je 5,5% rasta, tako da smo imali realne pretpostavke i ovaj budžet je realno izvršen.
Šta bih hteo da kažem oko ovog drugog dela - izuzetna mi je čast da valjda prvi put u ovom domu ministar finansija stoji pred vama i da je tu jedna budžetska inspekcija, po izvršenju ovoga budžeta. I šta ona pokazuje - ona pokazuje, naravno, da zloupotrebe u smislu onih koje smo videli prošlih godina više nisu prisutne, zbog toga što su one sistemski rešene u jednom delu, zato što su specijalni računi ukinuti, i zbog toga što je bilo te budžetske inspekcije.
Ja sam u to uveren: veliki broj onih koji su budžetski korisnici su mnogo ozbiljnije shvatili i budžetiranje i izvršenje budžeta. Međutim, nikako ne bih mogao da dopustim neki vid demagogije, koja treba sada da kaže da je juče bio pakao i da je danas raj. Realnost je da je u mnogo čemu naša budžetska tehnika u 2001. godini trebalo da bude bolja i to je tačno. Želim da vam dam nekoliko primera, koji su izašli iz te budžetske inspekcije.
Jedan primer je rđava navika, koja je postojala i koja je zakonski utemeljena, da se pri kraju godine zaključkom Vlade dešavaju neke preraspodele. Treća tačka dnevnog reda ovog zasedanja, rebalans budžeta ove godine, pokazuje da zahvaljujući vašem izglasavanju Zakona o budžetskom sistemu to više nije moguće. Ta rđava navika je izbegnuta i za svaku nešto značajniju promenu, u bilo kojoj stavci, izvršna vlast, Vlada, mora da dođe pred ovaj dom da na zakonski uređen, dobar, transparentan način, ovaj dom izglasa rebalans budžeta.
Druga stvar koju bih hteo da kažem - ako sagledamo i same resurse budžetske inspekcije, sigurno je da u poslednjih godinu i po-dve godine dana ni ja lično nisam zadovoljan jačanjem te službe i time koliko bi ona trebalo da ima inspektora, obukom, brojem ljudi. Mogu da kažem da su tu jedna od velikih kočnica bila ne samo raspoloživa sredstva, ne samo plate koje mogu da se plate za tako odgovorno mesto, nego isto tako sama raspoloživost nužnim kadrovima.
Tu vidimo da je institucionalna reforma nešto što traje, nešto što ne može tek tako zakonski da se promeni. Međutim, preuzimanje jednog broja kadrova iz ZOP-a danas, koji će i zvanično 1. januara postati članovi budžetske inspekcije, obezbeđivanje donatorskih sredstava za obuku, obezbeđivanje nužnih uslova za rad za budžetske inspektore, shodno novoj sistematizaciji Ministarstva finansija i ekonomije koju je Vlada Republike Srbije usvojila pre tri nedelje, to je jedna služba koja će brojati nekih 50 budžetskih inspektora, koji će biti prisutni ne samo u Beogradu, nego i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, i koja će, siguran sam, u budućnosti imati duplu ulogu, ne samo naknadne kontrole, nego, što je sigurno i te kako važno, savetodavnu ulogu, tako da pomogne svim budžetskim korisnicima da rade sve namenski i po zakonu.
Tu bih hteo da zaključim svoje izlaganje oko ovog završnog računa. On nema isti obim kao ovaj prethodni, zbog toga što po tradiciji našeg parlamenta za prvi saziv se daju i zakoni, koji treba da se sprovode od strane raznih ministarstava. To nismo ponovili ovde, videćete to u završnom računu za 2000. godinu, dobar deo toga se tiče napomena o onim zakonima koji se sprovode a ne toliko razdela.
Ovde imamo isto tako mogućnost da dođete i do dodatnih informacija. U diskusiji su razne poslaničke grupe, poslanička grupa DSS-a, poslanička grupa DOS - reforme Srbije i neke druge poslaničke grupe, zatražili dodatne informacije o ovom završnom računu. I naravno, naša Vlada, naše Ministarstvo, nema tajni za parlament, jedina kočnica mogu biti rokovi i raspoloživa sredstva.
Želim samo da napomenem da u Ministarstvu finansija, do dana današnjeg, nažalost, ekipu koja planira i izvršava budžet i sprema završni račun čini nekih 12-tak ljudi. Znači, to su raspoložive snage koje moraju da odrade ovaj posao. To nije dovoljno. U novoj sistematizaciji ministarstva, kada dođemo do nekih novih prostorija (jednostavno, u zgradi u Nemanjinoj 22 nema ni mesta za više ljudi), mi ćemo ojačati tu ekipu.
U svakom slučaju, potrudili smo se da odgovorimo na sva pitanja, koja su poslaničke grupe DSS-a, DOS - reforme Srbije i druge poslaničke grupe postavile.Hteo bih samo da komentarišem neka od važnijih pitanja koja su ovde postavljena. Želim isto da kažem da je ta ista služba, dok je trajala ova rasprava o završnom računu za 2000. godinu, dostavila dodatni izveštaj koji odgovara na jedan broj pitanja, koja su postavljana u debati , u odborima i u bilateralnim razgovorima.
Mi ćemo ovaj izveštaj vama dostaviti koliko danas, ili najkasnije sutra ujutru, tako da ćete videti da je napravljen jedan svojski napor, da bi prvi put izvršna vlast dostavila dodatne informacije jednom završnom računu, koje predstavlja Skupštini.
Zamolio bih svog kolegu Gorana Pitića, ukoliko to mogu po Poslovniku, da on izloži ono što se dešava u domenu donacija. Zatražena je dodatna informacija u domenu donacija, ali bih ostavio kolegi Pitiću da on obrazloži taj deo.
Što se tiče sopstvenih prihoda nadležnih organa, želim samo da kažem da ti sopstveni prihodi nisu bili obuhvaćeni u onoj meri, koliko bi to bilo nužno 2001. godine. To, jednostavno, tehnički nije bilo moguće uraditi u prvom mahu, prioritet je bio - sve konce uhvatiti na prihodnoj strani, na rashodnoj strani obezbediti dovoljnu transparentnost, ne praviti kvazifiskalne deficite i početi taj posao na hvatanju svih elemenata trošenja.
Prvog oktobra 2001. godine se za ljude koji su nešto možda malo dalje od te budžetske tehnike desila jedna veoma važna stvar - tog dana Ministarstvo finansija i ekonomije je ukinulo tzv. prolazne račune ili račune 637, za one koji su radili u SDK, koji su doveli u jednom mahu do mnogo većeg uviđaja u ono što se troši i u same sopstvene prihode indirektnih i budžetskih korisnika.
Šta je tu po sredi i šta se desilo u zadnjem kvartalu te godine? Izvršenje budžeta u Srbiji može da se uporedi, ako mi dozvolite tu sliku, sa grudvanjem - budžet prema raspoloživim sredstvima odvaja jedan deo raspoloživih sredstava i ta veća "grudva" se prebacuje direktno budžetskom korisniku, Ministarstvu prosvete, Ministarstvu zdravstva i nekim drugim budžetskim korisnicima.
Posle ti budžetski korisnici prave manje "grudve" i šalju novac na adrese indirektnih budžetskih korisnika i tu imate veliku neefikasnost u sistemu. U tom budžetskom "grudvanju" imate sledeći problem - novac može ležati na računu jednog direktnog budžetskog korisnika, a da bude preko potreban nekome drugom.
Ili, moguće je imati raspoloživa sredstva iz sopstvenih prihoda, a da neki direktan budžetski korisnik ne može doći do nužnih sredstava iz budžeta. Naravno, ako pogledamo danas, u decembru 2002. godine, takozvana reforma trezora koja treba da dovede do toga da se novac daje i plaća se samo kada nalog za plaćanje bude raspoloživ, za to će trebati nešto vremena, to je šesta tačka dnevnog reda ovog zasedanja.
U svakom slučaju, 1. oktobra 2001. godine napravljen je jedan veliki napredak u transparentnosti te rashodne strane ukidanjem tih prolaznih računa 637.
Isto tako, jedno pitanje je bilo - šta je bilo sa odobrenim kreditima i šta je bilo sa potraživanjima? Mogu da kažem da smo cele 2001. i 2002. godine otkrivali sve više i više obaveza budžeta. Jednostavno, veliki broj obaveza nije bio proknjižen, veliki broj garancija koje su često na nezakoniti način i proces, proceduru, davani nekim poslovnim bankama i nekim drugim dobavljačima. Zato što nije bilo centralne evidencije svega toga mi 2001. i 2002. godine, sada, završavamo taj posao, mi smo evidentirali kome duguje budžet i od koga budžet potražuje. To je jedan mukotrpan proces koji nije lak i u izveštaju budžetske kontrole vidite ono što je evidentirano u tom momentu kada je budžetska kontrola i radila.
Najzad, što se tiče pitanja ustupanja budžetskim korisnicima, mogu samo da kažem da je to regulisano postojećim zakonima i da ova reforma koja se desila 1. oktobra 2001. godine, budžet 2002. godine, omogućeno je da tu imamo mnogo veći uvid u to koji su to sopstveni prihodi, šta se tu dešava u toj kasi. Koja je perspektiva? Tu bih hteo da zaključim - ovaj završni račun, čini mi se, omogućava prvi put da ovaj cenjeni dom raspolaže sa nužnim informacijama i na vreme, da debatuje o tome kako se trošilo. Sigurno da ima tu puno pitanja i u ime Vlade Republike Srbije spreman sam, kao i moje kolege, da odgovorim na sva pitanja koja možete imati. Vi imate na to pravo, odgovor i transparentnost je naša dužnost, ali želim samo da kažem da ovo i transparentnost u našim javnim finansijama nije samo nešto što se donosi dekretom, to su duboke promene koje traju.
Ovaj završni račun je jedan važan korak u poboljšanju i uviđaju u budžetsku kasu od strane zakonodavne vlasti. To sigurno nije kraj; želim da vas obavestim da je 1. decembra, pre koji dan, počeo postupak, shodno Zakonu o budžetskom sistemu koji ste izglasali, za pripremu završnog računa za 2002. godinu, tako da će on biti pred vama najkasnije, Vlada treba da ga usvoji, krajem maja sledeće godine; i naša je zakonska obaveza da u tom roku dostavimo jedan kompletan izveštaj.
Pred vama je završni račun. Mi smo se trudili da dostavimo sve informacije i prvi put imate, a da za to nije bilo nikakve zakonske obaveze, izvršene budžetske inspekcije u tom domenu. I ne samo to, ovo nije kraj priče o budžetu za 2001. godinu; ovaj dom prvi put u istoriji srpskih javnih finansija ima mogućnost, a ja očekujem da iskoristi tu mogućnost, da uzme jednog nezavisnog revizora, koji će nezavisno od Vlade ponovo pogledati tu državnu kasu 2001. godine i tako možete da dobijete još jedan nezavisan izveštaj o tome kako se trošilo u državnoj kasi i na šta. Hvala vam puno na pažnji.

Gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, dame i gospodo, naravno kada se pogleda završni račun bilo koje organizacije, bilo kojeg budžetskog korisnika, a naravno i budžeta Republike Srbije, uvek mora da se postavi pitanje da li je dobro razloženo šta se desilo, da li postoji objašnjenje za ono što se desilo i da li ima dovoljno uvida u ono što su odgovorna lica odlučila.
Naravno, ni ja lično nisam do kraja zadovoljan na onome što liči ovaj završni račun, zato što imamo u Vladi, u ministarstvu, ja lično neku ideju na šta bi trebao da izgleda jedan pravi završni račun budžeta jedne zemlje. Međutim, konstatujmo da naše pretraživanje "Službenog glasnika" iz 1998. godine nije našlo ni trag završnog računa budžeta za prethodnu godinu. Sada mi donose kolege završni račun za budžet 1999. godine. To je jedna tabela. Nije bilo nikakve debate oko toga i mogu da kažem da je ovaj završni račun najpodrobniji dokument posle Drugog svetskog rata, ovog tipa, u Srbiji. Kada na to dodamo činjenicu da van bilo kakve zakonske obaveze Vlada, moje ministarstvo, lično su se založili da se dostavi i izveštaj budžetske inspekcije za izvršenje budžeta, jer niti postoji bilo kakva obaveza da se to uradi, ali smo hteli da se na taj način uspostavi jedna tradicija da ministri finansija i Vlada odgovaraju za ono što se dešava. Ne samo kroz završni račun, nego kroz dodatni izveštaj budžetske inspekcije. Mislim da je na ovaj način dodatno vidljivo da je ovo mnogo kvalitetnije nego što je ikada bilo u ovom domu.
Zadnja stvar koju bih hteo da napomenem, to je da shodno zakonskim novim odredbama ovaj dom je dobio predlog Vlade Republike Srbije da donesete odluku, angažovanje jednog ekstremnog revizora, koji će nezavisno od Vlade i za vas izvršiti reviziju budžeta za 2001. godinu i dostaviti izveštaj vama. To bi bilo prvi put u istoriji srpskih finansija da parlament dobije, nezavisno od Vlade, uviđaj u državnu kasu. To je prelazno rešenje dok se ne ustanovi vrhovni računovodstveni sud, ali čini mi se da na taj način Vlada Republike Srbije pokazuje naravno da nema šta da krije, da je ovo sve što je uradila otvoreno za javnost, za vas prevashodno, da vidite šta se desilo u ovoj budžetskoj kasi.
Zbog toga ja bih rekao da je pravo vreme da se sagleda završni račun. On je najkvalitetniji koji je dat na uvid ovom domu. Ima naravno prostora za njegovo pogoljšanje. Ja se zahvaljujem mojim saradnicima koji su radili danonošno ovog vikenda i ove noći, da dopune razne podatke koji su traženi. Moguće je dobiti u toku rasprave i dodatne podatke oko donacija i nekih stvari. Što se tiče privatizacije već smo naznačili da je ona bila nula, tako da ne može da se objasni da je išlo nešto što nije postojalo u 2001. godini. Naravno, na vama je da odlučite da li želite da razmatrate ovo u ovom momentu. Bilo bi celishodno da se završni račun razmotri pre glasanja o budžetu za sledeću godinu.

U srpskom političkom životu ima loših i manje loših stvari. Moram da konstatujem da smo usvojili budžet za ovu godinu, da nismo, ne zbog Vlade, Vlada je čak maja 2001. godine predložila završni račun budžeta za 2000. godinu. Tu je bio jedan izveštaj budžetske inspekcije, o kojem možemo raspravljati. To je tačka 1. Međutim, onda je zatraženo od strane DOS-a i DSS-a, u to vreme, da se odloži usvajanje tog završnog računa dok se ne upotpuni izveštaj budžetske inspekcije i sprovedu neke radnje. Zbog toga je to odloženo.
U međuvremenu, usvojen je budžet za ovu godinu. Znači, bolje da imamo završni račun za jednu godinu, pa budžet. Ako sagledamo budžetske korisnike, ako sagledamo ono što je nužno za našu zemlju, imamo najzad prvi put mogućnost da se izlasa jedan budžet na vreme, da lokalne samouprave imaju vremena da sagledaju budžet na vreme, da spreme njihove budžete, da oni koji žive od budžeta imaju neku viziju o tome od čega će živeti sledeće godine. Mislim da ne bi bilo dobro da se ne glasa o budžetu.
Da napomenem, po Zakonu o budžetskom sistemu, koji je ovaj dom velikom većinom glasova, uključujući DOS i DSS, usvojio u februaru ove godine, predviđeno je da budžet Republike Srbije mora biti izglasan najkasnije do 15. decembra ove godine. Malo je vremena ostalo. Zbog toga predlažem da se taj zakon uvrsti u dnevni red.

(ne čuje se) predlog koji je predložen po hitnom postupku, jer ako nije logično izglasati budžet pre završnog računa, ali je moguće, apsolutno nije logično da se glasa o učešću skupština u porezu na promet, da se to ne ustanovi budžetom.
Znači, povlačim predlog koji je po hitnom postupku - učešće lokalnih samouprava u porezu na fond zarada i poreza na promet. Isto tako, povlačim završni račun za 2000. godinu i izveštaj o nenamenskom trošenju.

Izvinite, hteo bih samo da kažem, što se tiče ovog amandmana, manjak prihoda bi bio 14,6 milijardi dinara, 14,5 milijardi dinara, a to je jedna i po penzija. Znači, oni koji predlažu ovaj amandman u ovom momentu treba da objasne na koji način ćemo nadomestiti jednu i po penziju sledeće godine. Kao što sam napomenuo, tačno je da je porez na promet namet koji je veoma važan i on je stub naših javnih finansija. Jednostavno, glasanje za ovaj amandman dovelo bi do nemogućnosti bilo kakvog izglasavanja našeg budžeta u ovom momentu. Budžet za sledeću godinu i prava na penziju bi morali da budu znatno suženi. Znači, to je implikacija ovoga.
Druga stvar, što se tiče predstavnika grupe DSS-a, predstavnik grupe DSS-a gospodin Petrović, ako bi me saslušao, gospodine Petroviću, u pitanju je zbrka, zato što ovaj amandman o kome ste pričali ne tiče se gasa. Želeo bih samo da kažem da je oko tog pitanja, oko energetike, veoma opasno bušiti ovaj sistem. Iskustvo postoji i kod nas i u drugim zemljama.
Zamolio bih vas, ako već gledamo porez na promet, imajući u vidu da ovde pritiče 89,4 milijarde dinara prihoda, da budemo izuzetno obazrivi od daljeg oslobađanja ovde. To se da obilato zloupotrebiti, s jedne strane. S druge strane, želim samo da kažem da se ovaj amandman o kome ste pričali nije ticao toga nego mazuta, tako da ne glasate za nešto za šta ste hteli da glasate. Nadam se da nije bilo konfuzno, što sam ovako izašao za govornicu. Hvala vam puno.

Samo komentar. Naravno da svi brinemo za našu decu, ali čudno je čuti iz jedne poslaničke grupe koja je vodila ovu zemlju celu deceniju da je velika bila briga za decu. Kada smo videli šta smo nasledili, tj. kada se kasnilo dve godine sa dečijim dodacima, familije koje nisu imale za ono što je bila njihova zakonska prinadležnost, kada mleka nije bilo na rafovima, kada smo videli u kom stanju su bile ustanove za nezbrinutu decu. Setimo se ne samo "anđela", nego i drugih primera koje smo imali, stanja u kojima su se nalazile naše bolnice. Pogledajte Institut za majku i dete u kom je stanju i ko je gradio vile na Zlatiboru sa novcem koji je trebalo da ide za opremu bolnice; i najzad naša deca koja su posle toga rasturena, mnogo njih po svetu. Mislim da to nije briga za decu.
(Glasovi iz sale: To nema veze sa zakonom.)

Naravno, ovaj dom je suveren i glasaće za ono za šta misli da treba da glasa.
Kada se radi o ovom amandmanu onda je preporuka da je bolje da se izglasa odvojeni amandman gospodina Kostreša ranije, nego da se izglasa amandman koji je u koliziji sa nečim što je prihvaćeno i već je sada sastavni deo ovog zakona. Ali onda ako pogledamo suštinu stvari to je način grejanja i sa stanovišta neutralnosti jednog poreskog sistema, onda je ovo nešto što je oporezovano.
Oni koji se greju na struju - potrošači, oni plaćaju porez na promet i to je već rečeno. Tu postoji jedan amandman SRS da se električna energija oslobodi plaćanja poreza na promet, što ima jedan veliki fiskalni efekat. To ne možemo prihvatiti. Znači, ako se ukine porez na promet na ovaj vid grejanja onda se stavljaju u neravnopravan položaj drugi građani.
Verujte, više puta sam rekao koliko volim da idem u Vojvodinu, ali ako pogledamo u Vojvodini su prosečne plate sada veće 15-20% nego u ostatku Republike i u tom slučaju, pošto je to koncentrisano isključivo na Vojvodinu, onda imamo deo naših građana koji je po tom vidu stavljen u neravnopravan položaj ukoliko izglasate amandman gospodina Kostreša, odnosno u privilegovan položaj u odnosu na one koji se greju električnom energijom.
Sa stanovišta neutralnosti i imajući u vidu o kojim sredinama govorimo, i da dok je električna energija bila na neuporedivo neekonomskim bazama, i mogli smo da pričamo o tome, ali pošto se ona približava svojoj ekonomskoj ceni, a ekonomske cena treba da se približi svemu, u tom slučaju i ne treba porez da menja relaciju u odluci o tome na koji način građani treba da se greju.
Evo, samo toliko, a naravno kao predlagač mislim da bi to kršilo neutralnost sistema a kada pogledamo suštinu ne bi bilo ni pravično. Naravno, odluka je na vama. Ako već glasate onda je bolje, zbog usklađivanja ovog zakona, da se izglasa amandman gospodina Kostreša.

Ono zbog čega je i predloženo od strane Vlade oslobađanje, to je zbog toga što, moram reći, na moje iznenađenje, u međunarodnim računovodstvenim standardima nije bilo moguće interpretirati, ako uzmemo pravna lica koja su kupovala softver, da je to, jednostavno, kao što ste  vi rekli, roba široke potrošnje, već, na veliko iznenađenje, i to nismo uspeli čak ni da razrešimo i sa nekim međunarodnim asocijacijama računovođa, sa kojima smo pričali tim povodom, da vidimo da li možemo to u pravilniku, u onome što su osnovna sredstva za pravna lica, promeniti na saveznom nivou, da ne moramo da idemo na zakonsku promenu.        
To nije bilo moguće, jer tu, striktno govoreći, ako se nešto ne uradi na zakonodavnom nivou, kao što danas predlažemo i što osećamo da će ovaj dom prihvatiti, to se tretiralo kao ulaganje u nematerijalni vid svojine, nešto veoma čudno; i zbog toga, rekao bih, bolje je da imamo jedan široki pojam, kao što je ovde napisan, i onda ćemo shodnim pravilnikom ovoga što se tu podrazumeva, naravno, obezbediti da se primeni zdrav um, a to znači da, ako se već kupuje softver, da se tu ne pravi neka razlika, ako kupite jednu licencu za jednu osobu ili pak kada opremite vaše preduzeće sa više licenci.
Znači, samim tim to ćemo razjasniti nekim podzakonskim aktom. Što se tiče same opreme, naravno, tu je nužno i mislim da je tu takva formulacija, da odjedanput hardver, tj. kompjuter, ne postane cela kuća, pa da se onda apsolutno svaki nameštaj tretira kao oprema. Setimo se nekih primera, juče smo pričali o dečjoj odeći, setimo se i ortopedskih pomagala, kada su, pre nego što ste usvojili promene prošle godine, klompe bile ortopedsko pomagalo, i to je trebalo iščistiti.

Naravno da sve može da se podvrgne ruglu, sve može biti predmet demagogije, na sve moguće načine može da se pokaže da smo mi malo drugačiji i da ono što već negde postoji ne može kod nas da se primeni, ali kad neko to tako kaže, onda mislim da, baš to,  najviše vređa građane ove države.
Ovo je možda manje bezazleno nego što izgleda i manje vulgarno, ovi prizemni primeri, koji su ovde bili primenjeni. Jednostavno, ako uzmemo jednu Grčku, od pre 10-15 godina, koja je mogla da primeni ovakve mere da bi se uveo red, da bi se znalo - ako trgovac želi da prodaje bez davanja računa, da onda postoji dodatni socijalni pritisak da se izda taj račun zato što i onaj koji kupuje zna da mu nije baš svejedno, jer, u slučaju da ima neke prepirke - koliko je naplatio ili nije naplatio, kada dobije račun vidi koliko to košta, vidi koliko mu je naplaćeno, a ima i mnogo toga još što nije samo fiskalno i borba protiv sive ekonomije, što jedan redovno izdat račun donosi.
Da ne govorim o tome da, u slučaju da krene izdavanje računa da je onda moguće zamisliti neke stvari koje se dešavaju ne tako daleko od nas - kada se izda račun - neko može da uzme robu i proba, pa da je vrati, ali onda ima račun kao dokaz kada je ta roba kupljena, od koga i da je to redovno plaćeno. Mnogo toga ima u trgovini. Naravno, kada smo ovo uvodili mnogo smo razgovarali sa ljudima koji žive i rade u trgovini. Njima ne smeta taj dodatni socijalni pritisak, da ono što je razgranato bude dovoljno i kontrolisano. I oni bi hteli da se mnogo redovnije izdaje račun, pošto bi i oni tačno hteli da znaju koliki je promet u njihovim prodavnicama.
Naravno, kao što sam već rekao može sve da se podvrgne ruglu - da se ovde priča da će sad neko da napada maloletnice, da će uhvatiti poljoprivrednike koji kupuju na veresiju, da će ljude neko hvatati u javnom klozetu. Stvarno ... bilo je i svetlih momenata u debati, ali ono što je veoma važno to je da shvatimo, da napravimo jednu paralelu, koje su konsekvence.
Moguće je glasati ili ne glasati. To je vaše pravo. Ali, indikativno je da kada je najzad krenula malo ozbiljnija primena, naročito kaznena odredba - da se Srbi "vežu", da uzmu taj pojas i da se vežu u vožnji, šta se onda desilo? U kolima su se vezali i svi su se vezali. Deset dana je trajala polemika - aha, šta sad to? Zašto nas teraju? Gde su tu prava? Nikada mi to nećemo prihvatiti!
I šta danas imamo, nekoliko meseci kasnije? Imamo 365 građana koji nisu poginuli u poređenju sa onim što se događalo prošlih godina; koliko je to familija koje su danas zajedno. Samo mogu da kažem da se ovo, naravno, ne može direktno uporediti, jer su ovo malo tragičnije stvari, kada govorimo o vezivanju pojasa tokom vožnje, ili kada se vozi. Ali, ovde ostavljamo mogućnost, ako tako kažemo - pa dobro, Srbija će još koju godinu ovako da se vuče. Nije to problem. Šta sad tu neko da proverava šta ljudi rade, hajde još malo ovako, možda će tu neko da se naljuti. Ko zna kako će se to primeniti!
Naravno da će postojati jedan pravilnik, jedna razumna primena ovog zakona i da se najviše misli na one najveće trgovinske objekte, na ono što je najviše podložno plaćanju kešom, kada se ide u restoran, ali i na druge načine. To je nešto o čemu danas možemo odlučiti, da kažemo - u redu, Srbija želi i ne treba ponovo da otkriva ono što su zemlje poput Grčke, a bogami i Italije, gde postoje kazne za one koji ne uzmu račun, to uvele, a tu je i Crna Gora koja je govorila slično a morala je iste stvari da primeni da bi se u jednom društvu neke stvari prelomile, pa da se kaže - do sada je bilo ovako ali sada ćemo malo drugačije, jer će ovo biti jedan od najefikasnijih načina borbe protiv sive ekonomije, a oni koji će glasati za ovaj amandman će lišiti toga ovu zemlju.
Mi nećemo imati ovaj način za suzbijanje sive ekonomije. Ti isti koji budu glasali za ovaj amandman, neka izvole posle da se žale zato što siva ekonomija cveta, zato što ljudi u njihovim lokalnim samoupravama se žale jer ne mogu da se izbore sa buvljacima, i zato što se privrednicima njima bliski žale zbog toga što ne mogu da se izbore sa ovim nametima i zato što im je siva zona i nelojalna konkurencija toliko živahna, pa neka se onda ne žale.
Dame i gospodo, ako je do odgovornosti nemojte glasati za ovaj amandman. Hvala.

Ovim što bih hteo da kažem, a to je, da je ovo već samo po sebi najpovoljniji poreski tretman sportista, u Evropi sigurno, nismo stigli da proverimo da li je to u svetu, sa izuzetkom možda Monaka ili kao što kod nas kažu da su građani nekog poreskog raja. Ovo je najpovoljnije što postoji.
Već je bilo priča, da kada se već ide tako daleko, zašto ne otići do toga da te nagrade budu neoporezivane; videli ste da naša trkačica Jevtić, kada je pobedila, dobila je veoma veliku značajnu novčanu nagradu. Jeste da to nije ista stvar, da to nije nacionalno priznanje.
Sa druge strane samo želim da kažem, nezavisno od toga što želite da uradite, pazite, jer ako se ovaj amandman prihvati, to bi značilo, ne da se taj prihod izuzima od poreza, nego da ide u drugu kategoriju gde je porez veći; jer znači, ako glasate za ovaj amandman, to znači da taj prihod neće biti oporezovan sa stopom od 10%, nego 16%. Samim tim, shvatam intenciju. Ali, pazite, ako to izglasate porez će biti veći.
Kao što znate, predlaže se nacrt zakona o sportu. Ministarstvo prosvete i sporta priprema taj nacrt i kada on bude gotov, moguće je eventualno dodati i neke poreske stvari dodatne koje bi išle sa tim.
Znači, nije ovo način na koji bi smanjili porez, nego bi ga povećali.

Hteo bih samo da kažem da ne treba da se stvori u ovom domu slika ubijanja zadruga. One i dalje imaju izuzetno povoljan fiskalni tretman, ako pogledamo zapošljavanje na određeno vreme ili pak neodređeno vreme, gde se plaćaju doprinosi, zaposliti nekoga preko zadruga je izuzetno povoljno. Jedina stvar je u tome što je to bilo ultraizuzetno povoljno pre, time da je oporezivanje bilo 9%, a sada će biti 16%. Znači, na to nemate skoro ništa u vidu socijalnih doprinosa. Ne treba stvarati neku famu da odjedanput više ništa nije moguće, jednostavno, imali smo jedan ogroman magnet koji je bio mnogo povoljniji od bilo čega drugog i sada jednostavno malo smanjujemo privlačnost tog magneta i uspostavljamo neki balans u tome što je ugovor o delu, uistinu, ali ne zaboravite da, što se tiče ugovora o delu, slušali ste gospođu Matković da postoje ideje za to, ali ne za zadrugarstvo, pošto i tu postoje velike zloupotrebe u vidu izbegavanja uplaćivanja u penzioni i zdravstveni fond za one koji u stvari rade, rade po ugovoru o delu i to veoma dugo, i time će im se onemogućiti dovoljan staž za penzionisanje, da se i tu revidira tretman tog ugovora o delu i da se bar delimično plaća socijalno osiguranje.
Privilegovana pozicija zadruga će ostati, čim se dođe ili do zaključivanja, rekao bih, izglasavanja Ustavne povelje i prebacivanja odgovarajućeg zakonodavnog okvira za zadruge na republički nivo, mi ćemo predložiti dodatne mere koje će pomoći da se dodatno iščisti to tržište i one negativne pojave; ili pak, ako se to ne desi, da se promene te stvari na saveznom nivou.
Da zaključim, zdruge i dalje imaju veoma blagi poreski tretman, samo više nije apsurdno mali. Samim tim, imamo malo više neutralnosti u ovom sistemu. Hvala.

Naveo bih nešto jednostavno iz prakse - formiranje jedinica za velike poreske obveznike u Beogradu je dovelo najzad do malo pomnije provere poslovanja nekih većih, i rekao bih uspešnijih naših preduzeća. Ta slika većine ljudi koji studiraju, a i rade, to je veća masa onih koji idu preko zadruga... i gde je tu srce, i kako im možete uskratiti ono što im je nužno da mogu koliko - toliko da prežive dok studiraju, a ko zna, da malo i pomognu roditeljima kući! To, jednostavno, nije realnost u Srbiji danas.
To, jednostavno, nije realnost, to nije fiskalna realnost, to su na desetine i na stotine, na hiljade i na desetine hiljada, na stotine hiljada ljudi koji su na taj način rezervne armije u nekim podosta uspešnim preduzećima, gde mladi ljudi godinama ne mogu da dođu do jednog jedinog dana staža. Sa koliko mladih ljudi sam pričao, koji su mi rekli - ja tražim od gazde da me zaposli, a on me gura u zadrugu. I tako, godinama me gura, jer mu je to jeftinije, a njemu profit.
E, pa o ovome ovde govorimo, a kad već govorimo o oporezivanju, kada smo već sada pokrenuli ovo pitanje, i te kako treba da se bavimo tim pitanjem, pošto je stvarno došlo do velike zloupotrebe. Imamo ljude koji su nam priznali da provizija na naplaćenoj zaradi same zadruge jeste 10%! Znači, bila je veća naknada za samu zadrugu, nego što je država uzimala od svega toga.
O čemu mi ovde pričamo?! Neka smanji proviziju na 3, na 4%, i neka to nadoknade za ljude koji tu rade.