Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Nebojša Zelenović

Govori

Poštovana ministarko, teško vama ako vas bude kolega Radovanović branio.
Nije me kolega Radovanović razumeo. Nisam tražio da se bilo ko otpusti, samo sam tražio da se primene propisi. Oni su jasni i postoje normativi. Oni kažu koliko kadra u kojoj zdravstvenoj ustavi treba da bude, ali se to ne slaže sa onim što je u stvarnosti.
Dakle, nisam da se neko otpusti, ali postoji mogućnost da se napravi prostor da se zaposle lekari, stručnjaci, ali o tome ću pričati kasnije. Dakle, u pitanju je nesporazum. Inače, pohvaljujem kolegu Radovanovića. Svaka čast.
Javio sam se po Poslovniku, zahvaljujem, ali mislim da je već sad kasno. Javio sam se onda kada je bila rasprava između kolega. Povreda Poslovnika, član 106. - svaki poslanik je dužan da govori o temi. Ne znam zašto se u nekom trenutku izgubilo to. Imamo jako bitan amandman, jako bitnu stvar. Najzad smo dobili odgovor i zahvaljujem na tome. Mislim da je to odlična stvar, najzad ćemo dobiti odgovor a to ko šta i koliko duguje.

Ponovo ponavljam, teško vama ako vas bude branio gospodin Radovanović. Molim da se on više ne javlja, kada god neko nešto vas pita, on skoči da vas brani. Mislim da nema nikakve potrebe, a ni smisla, svi smo ovde ravnopravni i možemo ravnopravno da razgovaramo. Molim vas da se pridržavamo reda. Hvala.
Poštovana ministarko zdravlja, poštovana predsedavajuća, amandman koleginice iz DSS je odličan amandman, odnosno namera mu je odlična.

Zaista podržavam ovaj amandman, ali njemu nije mesto u ovom zakonu. Mesto mu je u Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Mislim da će se svi ovde složiti da nam treba reforma tog zdravstvenog sistema. Mislim da će se svi složiti da postoji jedan problem na koji su oni ukazali ovim amandmanom, a to je status poljoprivrednika u sistemu zdravstvenog osiguranja. Njihov status se ne može pokriti članom 17. odnosno članom 22, zato što imate situaciju da se neko zadužuje za obaveze, odnosno za doprinos, za uplatu zdravstvenog doprinosa po osnovu obavljene poljoprivrede, na osnovu prihoda.

On mora da ostvari neki prihod. Neko mora nešto da zaradi da bi mogao da plati doprinose. Neko ostvari prihod od jednog dinara, koliko često ljudi ostvaruju ili od tri dinara, a imao sam situaciju da ljudi donose dokaze iz katastra da imaju katastarski prihod od sedam dinara. To vam je nešto poput deset ari. Kako će neko ko ima deset ari, ko nema nikakvu baštu, ko živi na selu da uplati 27.000 dinara? Šta će on da radi ako ima punoletno dete koje je prestalo da se školuje, živi sa njim u istom domaćinstu, kako će da uplate dva doprinosa? To znači 54.000 godišnje. Od čega?

Moramo da se bavimo tim kategorijama stanovništva. Vi to ovde nigde ne nudite i to je ono što je ključno. Hajde da vidimo koliko ko ostvaruje zarade, koliki su mu doprinosi, odnosno koliki su mu prihodi da bismo mogli da mu razrežemo doprinose. Nemojte da svi plaćaju isto u Srbiji, i onaj ko ima sto hektara i onaj ko ima pet ari. Ako govorimo o solidarnosti, uzajamnosti, ravnopravnosti hajde da se onda toga i pridržavamo.

Vi onda morate da govorite istinu. To što ste sada rekli nije tačno. Tačno je da onaj ko ima deset ari i onaj ko ima deset hektara plaćaju isti doprinos, a ne ostvaruju iste prihode. Ne mogu da ostvare iste prihode, ma koliko ko bio vredan i pametan i sposoban. Nisu isti prihodi u Vojvodini na deset ari ili deset hektara i u Pocarini ili tamo gde negde u Pomoravlju. Da bismo to utvrdili, moramo da imamo reformu zdravstvenog sistema, sistema zdravstvenog osiguranja, a toga ponovo, ponavljam ponovo ovde nema. To ne piše u ovim propisima, a to je najbitnije. Toliko. Hvala.
Ja se izvinjavam, ali ja vas ništa nisam razumeo. Zaista nisam razumeo šta hoćete da kažete.

Dakle, vi sad hoćete da kažete da treba neka služba u državi da uradi neki veliki posao da bismo i mali ravnopravnost, uzajamnost, solidarnost, je li tako? Dakle, neka druga služba u državi to treba da uradi? Koja? Ko će sada to da uradi, kome ćete da kažete – molim vas brzo to uradite, jer nam gori, ljudi ne mogu da se leče, žene umiru? To su ozbiljne stvari i ako stalno prebacujemo teret na nekog drugog, nećemo ništa uraditi.

Druga stvar, nije tačno ono što ste rekli - 0,5 hektara. To jeste Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali Zakon o zdravstvenom osiguranju kaže – ko ostvaruje prihod, u Fondu PIO zadužuju svakog ko ima imanje od pola hektara, odnosno 50 ari. Kažu – pa vi možete da gajite pečurke. Možete da gajite u podrumu pečurke, možete da se bavite pčelama, šta god. Vi ste za nas poljoprivrednik i imate da uplatite doprinose po najnižoj osnovici. Šta će čovek, znate šta rade ljudi?

Imamo lažne migracije stanovnika. Ljudi se sele iako to ne žele. Sele se u grad, lažno, prijavljujući se na adrese u gradu kako bi pokušali da izbegnu obavezu uplate, jer nemaju novca a moraju da se leče. Hajde to da rešimo. Hajde rešite to.
Jako ću kratko zaista.

Zaista poštujem vašu volju i rekao sam to u raspravi u načelu. Vi niste bili tada tu nažalost. Zaista poštujem vašu volju i vašu spremnost, ali to nije dovoljno. Nije dovoljno, dajte nam neki rok. Dajte građanima Srbije neki rok kada ćete to uraditi. To kada kažete mi ćemo to uraditi, mi ćemo ovo raspisati, mi ćemo ovo organizovati, mi ćemo ovo izračunati, dajte neki rok da znamo čemu možemo da se nadamo. Ili kažite mi to ne možemo da uradimo, to je jako teško. Hvala.
Poštovana ministarko zdravlja, podneo sam ovaj amandman i predložio sam da se stavovi jedan i četiri brišu. Zašto? Da biste uveli ovakvu promenu, to znači da sve funkcioniše. Sve funkcioniše, i hajde onda da to još malo nadogradimo ko koliko ima para.
To zaista nije slučaj kod nas. Ne podržavam ovo i zato sam tražio da se te odredbe brišu. Ne podržavam način rešavanja problema, tako što ćemo dati moć da kreiraju zdravstvenu politiku ljudi na lokalu, a da prethodno nemamo zdravstvenu politiku na nivou Republike. Očekujem zdravstvenu politiku na nivou Republike, pa kada ispunimo sve te normative koje smo sami napisali i sami ih doneli ovde i usaglasili, onda može i preko i onda se slažem, pa ko koliko može.
U ovom slučaju, sa ovako predloženim merama, pokazujemo da nema nikakvog reda u sistemu. Znate, ovde ne vidim nikakav red. Ovde nemamo para, hajde sada vi po lokalu sa se snalazite kako znate i umete, pa ko koliko ima, to će mu i biti.
Ne bih da pravdam bilo čije poteze, ali ovim direktno šaljete poruku građanima – selite se tamo gde je bolje, idite vi lepo u Beograd, pa se svi lečite tamo pošto je tamo super, a ovamo možete kako se ko snađe.
Moje pitanje za vas – hoćete li vi da vodite zdravstvenu politiku ili će da vode gradonačelnici zdravstvenu politiku? Predlažem da je vodite vi, pa kada je dovedete na jedan nivo na kom treba da bude, ako ste sposobni za to, onda će gradonačelnici preko toga ko koliko bude mogao. Toliko.
Poštovani predsedniče, ministarko zdravlja, mislim da ovo pokazuje odsustvo prave politike. Dakle, ovo da vi sad jedan institut kao što je kadrovski plan, unesete u zakon, znači da vi sad pokušavate da bukvalno preuzmete čitav sistem kadriranja u zdravstvu i da ga na neki način prisvojite.
Zato sam tražio da se ovaj član 8. briše jer smatram da nema potrebe da se vi bavite time. Mi imamo plan mreže ustanova, imamo normativ kadra, opreme i svega i na kraju krajeva imamo zavode za javno zdravlje. Dakle, imamo sve potrebne institucije koje treba da se bave kadriranjem u zdravstvu. Sad mi i pored svih tih instituta i institucija mi sad uvodimo i vašu naknadnu moć, da vi odlučite da li će negde u nekoj ustanovi biti zaposleni ljudi preko normativa u skladu sa normativom ili ispod normativa. Da na nivou godine odlučujete kako će gde šta da se radi.
Mi tu lošu politiku, odnosno bar sam je ja upoznao, dok su to vodili ljudi iz URS, bivši ministri, imao sam u jednoj situaciji takvu stvar. Jedan kadrovski plan za jednu zdravstvenu ustanovu, koju sam imao ja pri svojoj ruci, jedan u samoj ustanovi, jedan u ministarstvu, odnosno u tri različite ustanove tri različita kadrovska plana koja podrazumevaju samovolju čoveka koji odlučuje u Ministarstvu zdravlja da li će biti tri lekara više ili pet lekara više ili tri sestre manje.
Dakle smatram da je vaša obaveza da omogućite uvid u normativ kadra svima u Srbiji, a naročito narodnim poslanicima. Kada imamo normativ kadra, opreme, ispunjenosti uslova, onda imamo ustanove kao što je Zavod za javno zdravlje u svakoj sredini koja će lepo da prođe kroz sve ustanove i da kaže – ova ustanova ispunjava uslov, ova ne, ovoj nedostaje specijalista, lekara i slično. Ne vidim čemu još jedan nivo gde ćete vi imati neku vrstu samovolje i reći – dobro sad nema i evo sad vam mi poklanjamo i dajemo.
Mislim da to nije dobro i mislim da ovo omogućuje da vi praktično vodite i socijalnu i kadrovsku politiku pored zdravstvene politike koju treba da vodite. Zato zaista očekujem da ćete razumeti ovo što sam sada rekao i da ćete povući ovaj član, odnosno usvojiti amandman, iako se na odboru za to niste izjasnili, ali mislim da je to zato što u odboru često sede ljudi koji zaista i ne znaju kako sam sistem funkcioniše, bez obzira da li su oni lekari ili nisu.
Dakle, ponavljam još jednom, kadrovski plan daje vama preveliku moć. Slažem se da vi to sada želite, ne znam da li kolege iz SNS isto negodovali povodom ovoga. Dakle, mislim da to vama nije potrebno. Imamo mrežu, imamo normativ, imamo zavode za javno zdravlje. Mislim da nema potrebe da i vi odlučujete o tome. Zahvaljujem.
Sve razumem što ste rekli i to je sve u redu, ali ponovo se vraćam na jednu stvar. Dakle, desiće se u životu i u praksi da ćemo imati situaciju da će neke zdravstvene ustanove zahvaljujući tome što su napravili dogovor sa nekim, politički dogovor sa nekim u ministarstvu, imati mnogo povoljnije uslove od drugih, a trebalo bi da svi budemo pod jednakim uslovima.
Imaćemo situaciju, garantujem da ćemo imati situaciju i već je sad imamo, da će neko imati broj kadrova preko normativa, a neko neće moći da ispuni ni normativ. Onda ćete vi reći, s obzirom da to ima veze sa prethodnim članom izmenama zakona - dobro, vi nemate ali imate lokalnu samoupravu, pa neka ona plati.
Tu ja ne vidim politiku. Očekivao sam zaista od vas da se uvede neki red. Kako idemo iz člana u član, nigde ne vidim red. To mi jako smeta. Zaista sam od vas očekivao da uvedemo neki red i da onda ispune sve ustanove normativ, da se ministarstvo postara da one ispune normativ, a onda da govorimo o nadgradnji sistema.
Replika. Potpuno vas podržavam, hajte da nateramo ministarku da počne da vodi zdravstvenu politiku, da počne da vodi politiku, a ne kadriranje, a politika je, napravite plan, potpuno se slažem sa vama.
Dakle, neka ministarka napravi plan kako će da reši taj problem. Govorim o tome da uopšte u bolnici u Šapcu nedostaje 20 lekara specijalista, a za to ima 50 naoružanih čuvara, kao da čuvaju banku, a ne bolnicu. O tome govorim. Hajde da napravimo plan. Nije kriva ministarka za to stanje, ona žena nije bila tu. Neki drugi ljudi su krivi za situaciju u kojoj se nalazimo. Dakle, ko je određivao specijalizacije, na koji način, ko je specijalizacije dobijao, zašto nemamo anesteziologe i radiologe, zašto vraćamo ove nesrećne skenere i skrining i mamografe, zašto to radimo?
To su ključne stvari, ali toga nema u ovim propisima, toga nema. Hajde od toga da počnemo i da rešimo najzad problem, a ne da postavljamo nove uprave i gomilamo birokratiju i još jednu novu proceduru, i još jedna nova procedura i mislim da je lekarima najviše od svega administracija preko glave.
Poštovana ministarko zdravlja, poštovani predsedavajući, ponovo pričamo o onoj temi o kojoj smo pričali u toku prepodneva. Vezana je za predloge zakona iz oblasti zdravstvene zaštite. Ovaj put je to zdravstveno osiguranje, ali je ista tema zapravo, ista je stvar u pitanju.
Ono što sam predložio kroz amandman vidim da nije prihvaćeno. Nije prihvaćeno ni na Odboru za zravlje, ali jako je bilo bitno na Odboru za zdravlje to što pojedine koleginice i kolege nisu ni razumele o čemu se zapravo radi. To je ključna stvar.
Za sve vreme trajanja Odbora za zdravlje neki su vrteli glavom, a nekima nije bilo jasno. Dakle, da pojasnim stvar. Nama u Zakonu o zdravstvenom osiguranju je potrebna ozbiljna reforma. Ova izmena člana 22. zaista je ne bih nazvao kozmetičkom, jer kao predstavnik DS satram da, DS podržava svako proširenje prava i tu nema spora, ovo nije dovoljno. To je ono što je ključno. Dakle, ovo nije dovoljno.
Mi sada imamo situaciju da deca, trudnice i porodilje poljoprivrednika i preduzetnika, koji nisu platili doprinos, ne mogu da se leče. To je suština. Pokušljo sam nekom pravničkom gimnastikom da umetnem ovde taj amandman i on nije prihvaćen. Iskren da budem, njemu nije ni mesto ovde, ali ne vidim ni jedan razlog zašto sad svi ovde ne bi mogli da se složimo da deca u Srbiji treba da se leče sva pod jednakim uslovima.
Hajde da se složimo oko toga. Sva deca u Srbiji treba da se leče. Ne znam da li neko ima problem sa tim? Hajde da im sada to omogućimo. Kako da im to omogućimo kada meni svakog dana dođu u kancelariju bar po dva čoveka koji traže osiguranje? Oni ne traže osiguranje za sebe, govorim o poljoprivrednicima. Oni ne traže da se oni leče, svesni su da nisu uplatili doprinose i svesni su i da je suša i da nemaju novc i da imaju preče stvari i slično, ali govorim o njihovoj deci.
Sada ću vam na jednom primeru pokazati kako to funkcioniše u celom sistemu. Dakle, ako imate ženu poljoprivrednika trudnicu, ona treba do tog trenutka dok se ne porodi da obavi niz preventivnih pregleda, i stomatoloških i opštih i ginekoloških, ali ona to ne može da uradi zato što nema knjižicu. Onda imamo situaciju da ne mogu ni lekari da joj pruže odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, na koju ima pravo, jer je neće niko primiti u domu zdravlja. Onda naši izabrani lekari, izabrani ginekolozi, izabrani stomatolozi ne mogu da zarade svoju platu, jer neće ispuniti plan, jer ti ljudi uopšte nisu u sistemu. Dakle, tu trudnu ženu ovaj naš zdravstveni sistem ne vidi dok ne dođe u bolnicu da se porodi. Šta ćemo sa analizom njenog zdravstvenog stanja i kakvo će da bude dete koje se rodi? Hajde da pričamo o tim stvarima. To su bitne stvari.
Mi imamo problem sistema. Imamo problem da naš sistem ne prepoznaje trudnicu koja nema overenu knjižicu dok ne dođe da se porodi, a imali smo šest meseci da se ozbiljno pozabavimo njenim zdravljem i da utičemo na zdravlje deteta. Kako će onda izabrani lekari da zarade platu? Kako će stomatolozi da zarade platu? Da ne pričam o tome kakva je situacija stomatologije. Mi nikad krezaviji nismo bili, a sad smo još srezali stomatologe, pa imamo prepolovljene stomatološke službe, ali to sada nije tema.
Tražim od vas poseban osnov osiguranja za decu i ništa više od toga. Molim vas da vi pronađete način, pošto s obzirom na ograničenja po Poslovniku, nisam mogao da dam bolji predlog, odnosno bolji amandman od ovog koji sam dao, ali problem nismo rešili. Ovaj amandman nije usvojen, deca i dalje ne mogu da se leče i mi smo tu gde smo bili pre nego što je ovaj zakon donet. Hvala.
Samo ću kratko. Ovo nije dobar odgovor.
Dakle slažem se ali kada meni sledeći put budu dolazili građani koji su čitali u novinama ili vas gledali na televiziji kada ste rekli – sva deca u Srbiji mogu da se leče, ja ću im reći – nije da vam ne da ministarka zdravlja, nego vam ne da gospodin Dinkić da se lečite. Onda će valjda njima biti lakše. Svejedno ljudi neće moći da se leče. Hajde da izađemo iz tog začaranog kruga ko daje ko oduzima, ko ima prava. Ne mogu da prihvatim da ministar Dinkić može ili ne može nešto da prihvati u vezi lečenja dece. Ako imamo član 68. Ustava i on kaže ko se na koji način leči, ako ne može u skladu a zakonom onda iz javnih prihoda. Šta tu ima ministar Dinkić da može ili ne može, da hoće ili neće. Koga se to ovde tiče? Dajte da se leče deca i ništa više od toga.
Biću vrlo kratak. O čemu se ovde radi? Mislim da je jako neumesno ulagati povredu Poslovnika na ovako ozbiljnu temu. Niko ovde nije hteo nikog da vređa. Samo govorim o tome da moramo, svako od vas u Vladi mora da preuzme svoj teret odgovornosti.
Ne može gospodin Dinkić da nešto daje i da nešto uzima, da nešto hoće i da nešto neće. Ovde je Ustav vrlo jasan. Slažem se da nema para, svi smo konstatovali da nema para ali će nas ovo sledeće godine više koštati. Ovo što mi sad hoćemo, preventivu koja će nas koštati hiljadu puta više u budućnosti. O tome govorim.
Trudnica koja ne odradi preventivne preglede u periodu trudnoće, ne znam kako će se dete roditi i šta ćemo mi sa tim detetom kada se dete rodi. Koliko će to koštati ovaj sistem, da ne pominjem nesreću. Molim vas da omogućimo da se trudnice i sva deca u Srbiji leče. Toliko.
Povreda Poslovnika, član 27. Molim vas da pročitate o čemu se radi u amandmanu, da biste mogli čoveku da oduzmete reč. Dakle, radi se o osiguranju, o proširenju prava na osiguranje. Ja sam govorio o deci i trudnicama, a čovek je govorio o studentima, deci koja se redovno školuju do 26. godine. Nemate prava da se tako ponašate. Čovek treba da govori, u temi je, govorimo o amandmanu. Molim vas da mu date reč. Hvala.
Hvala.
Opet ću se vratiti na ovaj amandman samo da pojasnim jednu stvar koja je jako bitna, a odnosi se na samu praksu kako se inače primenjuje ova odredba. Dakle, inače se ova odredba primenjuje na sledeći način. Nisam ja ovim amandmanom sugerisao ili motivisao ljude da ne plaćaju doprinose, da bi se lečili besplatno. Naprotiv, ali ako su uveli odredbu kojom se poslodavci, odnosno članovi porodice, deca, kod zaposlenih kod poslodavaca koji ne plaćaju doprinose na neki način oslobađaju te uplate i omogućava im se da se leče. To isto pravo sam tražio i za poljoprivrednike i za preduzetnike. U tome je suština.
Do sada, u prethodnim godinama, dakle, ova odredba nije nova, ona je stara, ali u prethodnim godinama se ovaj problem prevazilazio tako što je ministar tadašnji ili direktor Fonda odlučivao da se uvede neki period mirovanja ili zaustavi sa tom primenom za decu, trudnice, porodilje. Međutim, mi sad imamo situaciju, odnosno ja sam tražio amandmanom, da to ne bude nečija volja. Dakle, da to ne bude volja ni ministra, niti direktora Fonda, nego da to bude zakonska odredba kako ne bismo imali problem da deca, trudnice i porodilje ne mogu u nekom periodu svog života da se leče. Zato sam tražio poseban osnov osiguranja. Sada vidim da su svi spremni, da se to i uradi i sada samo očekujem u kom roku će to biti urađeno. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana pomoćnice ministarke zdravlja, meni je jako žao, ali izgleda da nemam sreće, pošto na Odboru za zdravlje kada treba da kažem neke bitne stvari ministarki, ona ode. Sada, evo ponovo, kada treba da govorim o bitnim stvarima, ona nije tu.
Dakle, jedna od koleginica je ovde, pre neki dan, mislim da je to bilo juče, rekla kako se nikada ne bi menjala sa ministarkom, kako je situacija jako loša i kako ona ne bi bila u njenoj koži.
Iskren da budem, situacija u zdravstvu je jako loša, ali mislim da je to odlična stvar za ministarku zdravlja zato što ona šta god da uradi može stvari da popravi, pod uslovom da uradi nešto dobro. Imamo situaciju da naprednjaci mogu da kritikuju, a da zapravo za sve okrive DS. Opet verujemo i sigurni smo da su za situaciju u zdravstvu krivi bivši ministri iz URS, odnosno G17, dakle ministri koje je postavljao gospodin Dinkić. Tu je sada situacija za ministarku zdravlja čista. Ona može dosta stvari da uradi, ali to podrazumeva da se ispune neka obećanja koja su data.
Dakle, data su sledeća obećanja, da će zdravstvo biti besplatno i da će se uraditi reforme. Mi zapravo imamo samo tri propisa u kojima zaista nema ništa od reformi. Pokušaću da objasnim kako to u životu izgleda.
Dolazim iz Šapca i tamo imam kancelariju. Svaki dan dolaze ljudi koji ne mogu da se leče, koji ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu. Tu ne bi bio neki veliki problem, kada govorim o poljoprivrednicima, oni ne mogu da overe knjižicu, nisu platili doprinose i da kažemo da je stvar uredu, ali ne mogu deca da se leče. To je veliki problem. Deca ne mogu da overe knjižice zato što je neko u Ministarstvu zdravlja odlučio, slušajući gospodina Dinkića, da Ministarstvo finansija ne može da prihvati tu obavezu da finansira lečenje. Da kažem da to ne može tako, to nije u skladu sa Ustavom. To morate da rešite podhitno.
Ako dođe majka koja želi da leči svoje dete od pet godina, vi sada treba da joj objasnite da ona ne može da ga leči, iako je pre nekoliko dana baš ministarka zdravlja na televiziji rekla da sva deca mogu da se leče u Srbiji. To nije tačno. Ne možete govoriti stvari koje nisu tačne. Morate govoriti građanima istinu.
Kako ćete da objasnite seljacima da moraju da plate 26 hiljada doprinosa, a da pri tome imaju 10 ari zemlje, imaju neku baštu, ima ih petoro, a moraju da plate tri doprinosa. Tri doprinosa puta 26 hiljada godišnje, ko će to da plati? Jeste li čuli da je bila suša? On mora da plati isti doprinos, kao i seljak koji ima 50 hektara. Gde je sada tu ravnopravnost? Gde je solidarnost? Gde su osnovni principi zdravstvenog osiguranja?
Ovde govorimo o bitnim stvarima. Očekivao sam da ćete vi to rešiti, da ćemo imati ozbiljnu promenu sistema u zdravstvu, ozbiljnu promenu Zakona o zdravstvenom osiguranju. Mi to ovde nemamo. Imamo jednu dopunu.
Evo, kako gledaju u Šapcu na ministarku zdravlja. Vi ste sada jedan dobar student, od vas se očekuje da dođete na ispit i da položite sa 10, da donesete neke reforme, da ispunite obećanja. Dakle, vi ste neko ko puno obećava. Za uzvrat, imamo par propisa koji nam baš ništa ne nude, odnosno nude nešto, ali ne ono što ste obećali. Bojim se da to neće biti ni šestica. Bojim se da neće biti ni prelazna ocena.
Još jedna jako bitna stvar, a to su ovi problemi koje imamo. Svako od govornika je rekao i izneo barem 10 problema koje postoje u zdravstvu. Sada ministarka zdravlja, čije je vreme jako skupo, obilazi Srbiju, ulazi na zadnja vrata, konstatuje probleme. Mislim da ministarka zdravlja, uz svo dužno poštovanje, nema vremena da se time bavi. Ona ima dovoljno pomoćnika, dovoljno sekretara, dovoljno službenika koji mogu to da urade za nju. Ona mora hitno da donosi jako bitne mere u sistemu zdravstva, inače nam se ne piše dobro. Ne znam da li znaju kolege,bili smo na sednici Odbora svi zajedno, incidenca oboljevanja od tumora u Srbiji se bliži stopi mortaliteta. To znači da svako ko oboli od bilo koje vrste tumora će umreti. Govorim o jako ozbiljnim i alarmantnim stvarima. Za uzvrat, nemamo strategiju oko toga. Nemamo čak ni plan šta ćemo uraditi.
Imamo mamografe koje moramo da vratimo. Zašto? Zato što nemamo dovoljan broj radiologa. Moje pitanje – šta će domu zdravlja u Bogatiću, to je jedno mesto kod Šapca, mamograf, ako nema radiologa? Ako već ide mamograf, onda njega prati radiolog. Valjda postoji neki plan oko toga.
Umesto da se bavimo skrining programima, moramo da vratimo mamografe zato što nismo sposobni da ih uposlimo, a za to vreme ko odlučuje o specijalizacijama u Srbiji? Odlučuje Ministarstvo zdravlja. Dakle, vi dozvoljavate, odobravate specijalizacije. Da li neko od vas zna da postoji plan za specijalizaciju u Srbiji? Kada ćemo imati više anesteziologa? Kada ćemo imati više radiologa? Kada ćemo imati više hirurga i svih onih ključnih specijalizacija koje nam ne dostaju?
Za to vreme mi imamo u tom istom domu zdravlja situaciju da se upute na specijalizaciju dva stomatologa za specijalnosti koje uopšte nisu potrebne tom domu zdravlja, nema ih u planu, nema ih u normativima. O čemu mi onda sada govorima i ko ima monopol na specijalizacije u Srbiji? Ko o tome odlučuje? Govorim o velikim parama koje se troše.
Da ne pominjem kapitaciju. Razgovarajte sa lekarima, ja sam razgovarao sa mnogim lekarima na teritoriji sa koje dolazim, iz Loznice, iz Šapca, sa sindikatima, oni nisu zadovoljni kapitacionom formulom. Oni smatraju da kapitaciona formula mora da se promeni. Ni ja nisam zadovoljan. Znate zašto? Zato što ta kapitaciona formula demotiviše lekare da rade. Umesto da ih motiviše, imamo situaciju da će oni propisivati manje lekova pacijentima. Zašto? Zato što obračun lekova ulazi u obračun njihove zarade, pa će oni prirodno biti demotivisani da propisuju lekove, ili će uraditi sledeću stvar, koja će potpuno dovesti do kraha našeg sistema, slaće ljude da kupuju lekove za svoje pare. Šta će nam onda zdravstveno osiguranje? Hajde svakome da damo neke pare, pa nek se leči ko gde stigne.
Ponovo se javlja taj problem, dakle ne postoji sistem. Vi nigde u ovim zakonima nama ne nudite sistem. Vi nudite rešenja kojima ćete ugasiti tri požara i otvorićete šest novih. Šta će biti kada centralizujete javne nabavke? Mislim da ni kolege naprednjaci ne podržavaju ove propise. Otvorićete upravu, uposlićete svoje ljude u upravu, povećaćete birokratski aparat, a onda ćemo za tri meseca imati situaciju da neće biti lekova po bolnicama. Zašto? Zato što je tamo neko loše planirao. Ovde svi znamo kako planiramo. Ko će biti kriv? Ponovo će građani da idu da kupuju lekove da se leče, pa će ponovo da radi šverc, pa lekovi iz Bosne, lekovi iz Rumunije, lekovi iz Mađarske, pa refundiraj lekovo i ponovo će to platiti građani.
Dakle, moramo da počnemo da govorimo istinu. Mora da postoji odgovornost za izrečenu reč. Pre nekoliko dana je ovde ministar Dinkić rekao – mi rešavamo sve probleme u zdravstvu, preuzimamo dugove u zdravstvu. Kada to čuju građani, oni kažu – dobro je, najzad će biti bolje. Nije tako, zaista nije tako. Dakle, to je neistina. Mi ne preuzimamo dugove u zdravstvu. Građani će ponovo, po drugi put, platiti ono što su već jednom platili. Građani su platili preko doprinosa za zdravstveno osiguranje lečenje. Zašto bi sad plaćali dug? Mislim da je krajnje korektno da im kažemo čiji dug plaćaju. Oni će ovim predlogom zakona po drugi put platiti loše upravljanje bolnicama, ne domovima zdravlja, nego bolnicama. Bolnice su ustanove sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite, čije direktore imenuje ministar zdravlja. Dakle, platiće loše kadriranje ministra Dinkića i njegovih ministara, Stankovića i pre njega ko je već bio. Moramo da budemo iskreni i da im to kažemo.
Znate, svi ti direktori kada dođu na ta mesta misle – sad ćemo mi da pravimo neke skrining programe, pa ćemo da pravimo centre, pa kupi aparat ovaj, pa kupi magnetnu rezonancu, pa kupi skener, pa se malo zadužimo, pa kupimo malo više lekova itd. Onda, nema veze, sada će to sve narod ponovo da plati. Mislim da treba za svaki od ovih problema da damo ime i prezime. Mislim da to uopšte nije loše, da ljudi znaju za koga vraćaju dugove.
Na kraju dolazim do jednog zaključka, mislim da je to jako bitno i da građani to moraju da znaju. Ministru obrazovanja, kako reče koleginica, je trebalo osam godina da napravi strategiju obrazovanja. Ako ministarki zdravlja bude trebalo osam godina da napravi strategiju zdravstva, bićemo u jako lošoj situaciji i mislim da nam se ne piše dobro.
Zaista očekujem da posle svega vi uđete ozbiljno u rešavanje sistema. Dakle, treba nam nov zakon o zdravstvenom osiguranju i nov zakon o zdravstvenoj zaštiti, prava pacijenata i prava lekara. Onda neće ministarka zdravlja ličiti na tamo nekog ko obilazi zdravstvene ustanove sa punom torbom blagoslova, pa kako ko koji problem ima, ona ga blagosilja, pa kako koji problem – biće rešeno, razumemo sve. Mi nigde ne vidimo rešenje i zato mislim da ministarka za ovaj set zakona ne može dobiti prelaznu ocenu, iako smo svi očekivali više. Hvala.