Sve vreme se čovek obraća meni lično.

Zahvaljujem se na ovom komentaru, gospodine Jovanov. Iskren da budem, mislim da ste vi zapravo potvrdili sve ono što mi svakog dana gledamo, bilo da je to neuspeh na našem putu ka EU, bilo da je to što smo pali godinu, bilo da je to da mi treba, kao neko strateško opredeljenje ove države, da se sakrije pod kamen. Pravo da vam kažem, ne znam da li ima toliko veliki kamen i da li ima toliko velika rupa u koju mi možemo da legnemo, da se sakrijemo da ovo prođe. E, ja vam sad kažem – to neće ići tako.

Žao mi je, možda bi to bilo najlakše, možda je najlakše u životu pustiti da neko drugi odlučuje umesto vas, ali to nije zrelo, nije ozbiljno i nije za jednu državu koja smatra i vidi sebe u EU. Znači, mora da se odlučuje. E, sad, to je zapalo ovu vlast. Možda da je odlučivala 2013. godine, možda bi bilo lakša 2022. godina. Ali nije, potrošili smo od 2013. godine, od Briselskog sporazuma do sada, devet godina. I sad vi možete reći da je neko drugi kriv, drugi, treći, ko god. Ali, mi ne živimo bolje zbog toga, nego živimo lošije i sad smo, praktično, kako vi rekoste, u jednoj bezizlaznoj situaciji. Mora biti da je neko i za to kriv.

Ako mi ovde nastavimo narativ 40-godišnjeg izražavanja našeg neslaganja sa raznim stvarima i izlaganja da mi nešto stalno nećemo, te nećemo ovo, te nećemo ono, te ne sviđa nam se ovo, te ne sviđa nam se ono, hajde, molim vas, kažite šta hoćemo, ili vi kažite iz vlasti šta vi hoćete. Ja sam rekao, vrlo jasno, i poslanička grupa i ja lično i nisam tražio mišljenje ni od koga i ovo sam govorio i kad nije postojala u Srbiji Viola fon Kramon, nije postojala uopšte ni u Zelenoj stranci, i govorim ovo i sada, na isti način.

(Predsednik: Dva minuta. Hvala.)

Samo još jednu rečenicu. Glasao sam 2013. godine za Briselski sporazum, kao deo opozicije, kao poslanik, i tada sam verovao da radim ispravnu odluku i verovao sam, kao što su verovali mnogi poslanici, opoziciji u tom trenutku. Dakle, ja nemam problem sa tim, ne konsultujem se oko toga ni sa kim, kao što hoćete da implicirate, ili na bilo koji način urušavam…(Isključen mikrofon.)

Hvala predsedniče.

Biću vrlo kratak. Za razliku od drugih, kao što je pomenuto ovde više puta, od početka insistiram na politici, na programu. Nikada nisam ružnu reč rekao o bilo kome ko se zajedno sa nama borio u opoziciji u bilo kom okviru, a u svakom ujedinjavanju opozicije sam učestvovao zajedno sa svojim kolegama.

Dosledno gradimo svoju poziciju i ne menjamo je sve ove godine. Strateški dogovor sa zapadom će omogućiti da se obezbedi trajna i potpuna bezbednost za ljude koji žive na Kosovu i Metohiji, za naše ljude. Obezbediće dobar život, budućnost za Srbiju i obezbediće da se odbrani na Kosovu i Metohiji ono što realno je odbraniti moguće. To je naša pozicija.

(Predsednik: Vreme.)

Još jednu stvar. Znam da ovde ide priča kako sada ovaj stav iz nekog razloga je onemogućio državu Srbiju i onemogućio nas da naša pozicija bude bolje, a ja vam kažem da nije, ja vam kažem da je učvrstio, da u Srbiji mora da postoji ovakav stav, da će ovakav stav omogućiti da se dese ti dobri dogovori. Na tome ćemo istrajavati.

Hvala gospodine predsedniče.

Uvaženi predsedniče republike, uvaženi predstavnici institucija sa Kosova, uvaženi članovi diplomatskog kora, ovde se danas dosta govorilo o tome ko ima i ko nema politiku i šta jeste i šta može da bude naša politika.

Koalicija Moramo, sa svim svojim pojedinačnim entitetima se okupila pre nekih dve godine oko politike tri tačke. Od te tri tačke, o dve mi danas govorimo. Pre dve godine nam je bilo potpuno jasno da će doći trenutak da se samo o tome govori, jer ta politika određuje perspektivu, budućnost, izglede za dobar život svih građana i građanski Srbije i svih građana i građanki na Kosovu.

Šta kaže ta naša politika? Ta naša politika kaže da Srbija treba da bude na zapadu, da nema tri ili četiri stuba, nego ima jedan stub. Za naš je zapad i Vašington i Brisel, za nas je zapad i Berlin, i London i Pariz. To je zapad. Mi želimo da se u Srbiji uspostaviti onakva demokratija kakva postoji u EU, kakva postoji u svim zapadnim državama kako bi ova država mogla da se normalizuje, kako bi mogla da postane deo najuređenijeg dela sveta kome mi, bar oficijelno ono što čujemo i vidimo želimo da pripadamo. Verujem da mi i dalje jesmo na evropskom putu i to je ono za šta se zalaže i naša koalicija i politička stranka Zajedno.

Šta je druga tačka naše politike koja je tema danas? To je da vreme ne radi za nas. To da vreme ne radi za nas možemo da vidimo u poslednjih 35 godina, a možda i duže. U tih 35 godina u svakom trenutku je mogla da se donese bolja odluka nego nakon toga. Odluka koja je vezana za našu budućnost, ona koja je vezana za situaciju na Kosovu i Metohiji.

Nema ni izgleda ni znakova da će u sledećih pet ili 10 godina biti bolje po ovom pitanju, a državni interes i interes svih građanki i građana jeste da pronađemo rešenje. Tražimo da budemo uključeni u ovaj proces. Dve godine uporno tražimo da budemo uključeni u ovaj proces.

Kada govorimo ponovo o tome ko zaista istrajava u svojoj politici, rekao bih nešto i o Briselskom sporazumu. Znate, pre nekih devet godina to je bila tema ove Skupštine, ja sam tada bio poslanik, glasao sam za Briselski sporazum. U tom trenutku veliki broj građana je mislio da je to pogrešna odluka, ali ovde je doneta odluka u Skupštini i opozicija je glasala za Briselski sporazum. Ne cela opozicija, neki su se razbežali, neki nisu mogli da dođu, nekima je bilo mnogo teško da objasne za šta glasaju. Nama nije bilo teško, ni tada, ni sada. Istrajavamo u toj politici.

To je politika koja isključuje populizam i kukavičluk. Nema populizma i kukavičluka. Hoćete da se bavite politikom, donosite odluke svaki dan. Danas, koliko čujem, neki osporavaju Briselski sporazum. Razumeo bih da je to najčvršća armatura koju mi u ovom trenutku imamo, pošto iz tog sporazuma je proistekla i obaveza formiranja zajednica srpskih opština. Iz nekog razloga, ne znam kog, nisam to video u izveštaju.

Mi nikako ne uspevamo od 2013. godine do danas da napravimo strateški sporazum, čvrst dogovor koji će osigurati da Srbija najbržim putem stigne tamo gde joj je mesto - u EU. Stalno nam to klizi kroz prste. Stalno ne uspevamo da napravimo te dogovore i svake godine je sve teže. Kažem vam, sledeće godine će biti teže nego danas, mnogo teže. Kao što je i danas mnogo teže nego pre devet godina.

Vidite, evo, samo za tih devet godina smo došli u situaciju da je Briselski sporazum, koji je tada bio jedan strašan akt, sada najčvršće moguće utemeljenje koje imamo. Vreme ne radi za Srbiju. Ko je kriv? Hoćete da pričamo o decenijama, godinama propuštenih prilika i izgleda?

Šta, sa druge strane, možemo da uradimo? Evo šta smo mi uradili. Godine 2019. je grad čiji sam ja imao čast da budem gradonačelnik zajedno sa svojim timom napravio jedan kvalitetan ugovor, u to vreme jedini, a verovatno i dan danas jedini formalni ugovor i sporazum između jednog grada u Srbiji i jednog grada sa većinskim albanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, sa opštinom Peć. Vi to verovatno ni ne znate.

Ali, zašto smo mi to tada uradili? Uradili smo zato što smo smatrali da je važno da pokažemo da stvari mogu da izgledaju drugačije, da je važno da je moguće uspostavljati partnerstva, da je moguće raditi na stvarnim potrebama ljudi, da je moguće rešavati njihove svakodnevne probleme, da vam za to često nisu potrebne velike državničke odluke. Dovoljno je da verujete da ono što radite je ispravno. Mi smo tada verovali.

Inače, za one koji ne znaju, šabački kraj je najveći proizvođač jagoda u Srbiji, na 1500 hektara se proizvodi jagoda toliko da se godišnje obrne 30 miliona evra. Sada po ovim cenama možda malo i više.

Naši farmeri koji su se dobrovoljno javili tada 2019. godine su dobrovoljno dali svoja znanja koja su imali u tom trenutku albanskim i srpskim porodicama, srpskim u selu Goraždevac, to je najveće selo južno od Ibra, dakle, najvećem srpskom selu i njegovim proizvođačima i albanskim porodicama koje su to želele. Prijavilo se tada 20 porodica, albanskih i srpskih, da zajedno uče od šabačkih farmera i jagodara kako da proizvedu najbolji mogući proizvod. Iz nekog razloga, u tom trenutku to nije odgovaralo ni predstavnicima srpske liste niti tada važećoj politici i vlasti u Srbiji i počeli su da vrše pritisak na ljude koji su želeli da nauče kako da proizvode jagodu. Kroz stalni i konstantne pritiske, od 20 porodica spali su jedni i drugi na sedam. Mi smo i dalje nastavili da guramo projekat.

Podsetiću vas, 2019. godine su bile one strašne takse koje su uvedene na Kosovu sa 100%, pa je bilo nemoguće zapravo dovesti frigo sadnice. Smišljali smo načine kako preko Srbije i Crne Gore da dođu oni i ipak uđu na Kosovu. Posađene su jagode i u Goraždevcu i u selima oko Peći sa većinskim albanskim stanovništvom. Od 2019. godine do danas ti ljudi proizvode jagodu i sada imaju veće zasade nego tada. Konstantno zarađuju dva evra po hektaru od tih jagoda, i Srbi i Albanci.

Zbog tog projekta, zbog moje posete Peći, kao i zbog posete predstavnika grada Peći Šapcu, ja sam proglašen izdajnikom, ja, moji saradnici svi, moja porodica, moja deca. Zato što je ovde vrlo lako da na najstrašniji mogući način osudiš ljude koji samo misle i rade drugačije. U čemu je problem, evo, sada pitam sve vas, u čemu je problem s jagodama? Kome su one štetu nanele? Neki ljudi i dan danas zarađuju novac od toga. Ako mi ne verujete, pitajte ljude iz Goraždevca, pitajte Miloša, pitajte Srbu, pitajte Darka, pitajte Mladena, sve one koji danas to rade. Pitajte, naravno, i Gazmenda Muhadžerija, predsednika opštine Peć koji i dan danas smatra da je to odličan projekat.

Mi verujemo da je to put kojim treba ići, da je to način da se uspostavljaju odnosi, gradi poverenje i da počnu neki ljudi nešto zaista da rade i da zarađuju novac, da to ne bude nikakva milostinja i socijalna pomoć, nego da ih osposobimo da zarade novac. Poljoprivreda je samo jedna od tema.

Zašto je važan ovaj strateški dogovor sa zapadom i za ljude koji žive severno i južno od Ibra i za ljude koji žive na Kosovu i za ljude koji žive u Srbiji? Zato što će oni omogućiti ekonomski razvoj čitavog ovog regiona.

Podsetiću vas još jednu stvar. Vi niste mogli čuti ni od koga od nas da bilo koga iz SNS nazovemo izdajnikom, u bilo kom trenutku, niko nikada. Zašto? Zato što se to ne radi, pogotovo se ne radi u ovakvim okolnostima. To nije politika. To je populizam i kukavičluk.

U čemu je problem da napravimo veliki dogovor sa zapadom koji će ovde zaista omogućiti ekonomski zamah? Taj ekonomski zamah će omogućiti da i srpske firme investiraju na Kosovu i Metohiji, da od te investicije dobro rade i dobro žive i Srbi i Albanci podjednako. Omogući će kvalitetnije, kao što sam u jednom trenutku čuo od predsednika Republike, kvalitetnije investicije, investicije koje će modernizovati društvo. Evo, mi smo za modernizaciju, da izađemo iz faze motanja kablova u zaista visoko tehnološku industriju, da se spreme naši fakulteti, naši stručni ljudi, da se spremi ovo društvo za taj sledeći korak.

Znate, kada govorimo o strateškom dogovoru sa zapadom i o tome šta sve može dobro da se uradi, ovih dana me duša boli kada vidim naše poljoprivrednike, jednako i u Srbiji i na Kosovu i Metohiji. Kod nas 4000 dinara je subvencija po hektaru, u Hrvatskoj od 350 do 400 evra, u Mađarskoj od 180 do 350, u Rumuniji od 200 do 400, u Bugarskoj 280 i sad će da ide gore. Znate, naši poljoprivrednici moraju da proizvedu neku robu da budu konkurentni. Pa, kako da budu konkurentni? Kako da prežive? Kako da se spreme za sledeću sezonu? Veliki dogovor sa zapadom, veliki dogovor sa EU i to podrazumeva. Kako da se ovde normalizuje situacije, da tamo neki ljudi koji žive sada teško od svog rada počnu najzad da žive bolje?

Kada govorimo o ekonomiji, ovih dana bio mi je vrlo interesantan razgovor sa češkim ambasadorom, na primer, 1989. godine Srbija je, koja je po svim svojim karakteristikama, geografskim, socijalnim, vrlo slična Češkoj, imala sedam puta veći društveni bruto proizvod. Evo, ove godine Češka ima šest puta veći društveni bruto proizvod od Srbije, gospodo, za 30 godina, 42 puta bolje i više nego Srbija.

Mi smo svoje šanse imali priliku da iskoristimo, ali nismo propustili priliku da ih prokockamo. Čuli smo ovde i priču o generacijama i izgledima svake generacije. Prilike su propuštene, ali vam kažem – uvek je moguće da se stvari urade i na dobar način.

Šta može da bude naša perspektiva? Naša perspektiva, uvažene kolege narodni poslanici, može da bude da zaista krenemo u taj novi život, da zaista počnemo da donosimo odgovorne odluke. I ne samo to, mi možemo da povedemo ceo Balkan tim putem, mi možemo da budemo lideri na Balkanu, da budemo ono što zaista svi očekuju od nas da budemo, ne tamo neka mala Srbija, kao što neko reče, nego Srbija koja je bitna i važna, a bitna i važna zato što ima nešto što može da unapredi život, da ima tu snagu da privlači različitosti, da ima tu snagu da razume manje i slabije, da im pomaže, da ima snagu da gura i da bude vodilja. Srbija koja predvodi, a ne Srbija koja kaska.

Jednu stvar ću još reći, kada je potpisan Vašingtonski sporazum, iako čujem ovde razne predstavnike vlasti, i ne baš toliko opozicije, više neke predstavnike vlasti, kako taj, zaboga, Vašingtonski sporazum je nekakva važna stvar, kada se desio mi smo rekli da je to izvanredna vest za Srbiju. Svaka prilika da se normalizuju odnosi, svaka prilika da počnemo da radimo zajedno, kao ovi Srbi i Albanci u Peći i u Goraždevcu, treba da je iskoristimo. Treba da je iskoristimo. To da je neko drugi nešto kriv, pa mi zbog toga nećemo da uradimo, jeste da ćemo sve izgubiti, ali zaboga nismo mi krivi, manite se toga.

Treba donositi velike i važne odluke, imamo partnere sa kojima može o tome ozbiljno da se razgovara, verujem, i dalje verujem, čvrsto verujem da je moguće da idemo u Evropsku uniju i da budemo lideri na tom putu, ali to će zavisiti samo od nas, samo od nas.

Znam da je taj, kako ga nazivamo, uređeni svet ili zapadni svet nama doneo puno problema u prošlosti, znam da je bilo dosta teško, znam, pa svi znate, ali ne postoji bolje mesto na svetu u ovom trenutku i verovatno u budućnosti, ne postoji od njega. To je naš svet, to je svet slobode i institucionalnog života. Mi tome želimo da pripadamo. Uradićemo sve da se do toga dođe. To su izgledi, prilike i šanse koje se ne smeju propuštati.

Nažalost, uvaženi predsedniče, nažalost, predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, poslanička grupa „Moramo – Zajedno“ neće glasati za izveštaj, neće glasati zato što sve ovo o čemu sam vam ja govorio mi ovde nismo pročitali i nismo našli i nismo videli. Nema predloga, nema plana, nema te ideje o kojoj govorimo. Kako da podržimo? Kako da podržimo?

Dakle, svaki dan je prilika da se odlučuje, svaki dan je prilika da se donose dobre odluke, svaki dan je prilika da se prave velika strateška partnerstva. Teško je, nikad nije bilo lako. Ako su mogli naši uvaženi prijatelji iz opštine Peć, iz sela Goraždevac i drugih pećkih sela da rade zajedno, ne vodeći pritom priliku ni ko je čiji, ni ko je šta, ako su mogli da nauče zajedno, mi iz tog projekta možemo izvući politiku za svaku srpsku porodicu na Kosovu i Metohiji, svaku ponudu svakog pojedinca koji tamo želi ozbiljno da radi. Ja sam o tome pričao.

Kada sam posetio Pećku patrijaršiju, sa predstavnicima patrijaršije razgovarao sam, sa vladikom, razgovarao sam i kada sam bio i u našoj crkvi i u Peći i u Goraždevcu. Hoće ljudi da čuju, hoće da pričaju o tim stvarima. Nikome nije strano da nađe sebi put da živi bolje, da može na kraju sezone u junu da prebroji nekih pet-šest hiljada evra za svoju porodicu od jagode ili bilo čega drugog. Samo ako se dogovorimo da je to plan. Plašim se da ćemo ostati i bez tih izgleda i prilika.

Hvala vam puno što ste saslušali.

Mi ćemo ovo preostalo vreme podeliti. Moj uvaženi kolega Aleksandar Jovanović Ćuta će dalje govoriti u ime poslaničke grupe „Moramo – Zajedno“.

Hvala.

Dakle, u vezi sa ovim izdajstvom i tim ko šta priznaje, šta ne priznaje, neću uopšte to produbljivati, vi ste, kako bih rekao predsedniče vrlo kao i svaki čovek osetljivi i na svoje članove porodice, na svoju decu, baš kao što i svi mi ovde imamo svoju decu i vrlo smo osetljivi.

Znate, strašno je kada krene neka televizija, lokalna, Prva, Pink, već koja da krene po mom rodnom gradu i da intervjuiše na ulici i na pijaci ljude, od jednog do drugog i kaže, da li ste čuli da je vaš gradonačelnik izdao Kosovo i da je priznao Kosovo? Ide redom i tako postavlja pitanje, a to uopšte nije prijatno, i ne morate da vi lično nekoga da nazovete, dovoljno je što su to uradili svi članovi SNS u Šapcu, svi do jednog.

Ja sam morao zbog toga dete da ispišem iz škole.

Simboli, ova gospoda ovde, gde oni sede u kojoj Vladi i u kojoj Skupštini, kojih institucija, gde sede i kod koga platu primaju i šta rade i koga zastupaju? Sede u nekakvom parlamentu. Taj parlament ima svoje zasedanje, pa na početku zasedanja rašire zastavu, svira himna, ima grb, sednu pa pričaju.

Jel tako, jel sam u pravu i sada sam ja kriv?

I ja sam nešto pogrešio?

Nije, nego su to činjenice sa kojima moramo početi da se suočavamo, i ne mogu neki da budu više krivi, a neki manje krivi. Ili niko nije kriv.

Nemojte ljude maltretirati samo zato što misle drugačije.

Druga stvar, oko poljoprivrede…

Izvinite molim vas, brzo ću završiti. Oko poljoprivrede, jeste bio manji budžet, ali je bilo gorivo jeftinije, i stizala je subvencija u svako poljoprivredno domaćinstvo.

Kako je moguće da duplo veći budžet ne završi tamo gde je planiran?

Kako je moguće sa duplo većim budžetom da ne stigne do svakog poljoprivrednika, ljude boli nepravda.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, na početku hoću da kažem da naš klub „Moramo – Zajedno“ i ja kao šef poslaničkog kluba nismo ulagali povrede Poslovnika, ne želeći na bilo koji način da izrazimo kritiku protiv predsedavajućeg iz prostog razloga što mislimo da on zaista radi najbolje što može u ovakvim neverovatnim i teškim okolnostima.

Sa druge strane, potpisujemo i podržavamo svaku reč koju ste rekli juče u vašem uvodnom izlaganju i nastavićemo dalje da podržavamo sve ono što će na najbolji način da omogući demokratsku debatu, omogući da se čuje svaka iskrena kritika.

I nije čudo što je i juče i danas zasedanje Skupštine gledano. Pa, gledano je zato što se u njemu nalazi opozicija, iako se u njemu nalazi puno ljudi koji ovde već godinama troše vreme građana, troše ga na najbrutalniji mogući način, ne unapređujući demokratski život u Srbiji, urušavajući ovaj najviši dom u našoj državi. Četiri godine opozicija nije u njemu, četiri godine građani su se odvikli da postoji debata u parlamentu.

Opozicija je ušla onako kako je najbolje znala i umela, izborila se sa izazovima kako je najbolje znala i umela, pristala na neravnopravne uslove u kampanji na izborima i evo tu smo danas.

Poslanička grupa Moramo-Zajedno neće podržati predlog da Vladimir Orlić bude predsednik Narodne skupštine. Ja ću sada objasniti zašto i iz kojih razloga. Dakle, živimo u trećoj deceniji 21. veka, u Srbiji i Vladimir Orlić je sa još nekoliko istaknutih predstavnika SNS simbol života ispod svakog civilizacijskog nivoa, institucija, prava, ljudi i mogućnosti da se na bilo koji način izgradi država kao ozbiljno društvo. Zato nećemo glasati za Vladimira Orlića.

Takođe, Vladimir Orlić je aktivno učestvovao neprimerenim rečnikom, klevetama, napadima, verbalnom agresijom, obračunima sa neistomišljenicima. Izgradio je svoju političku biografiju na tome. Stvarajući pogubnu atmosferu i političku nekulturu, u kreiranju jedne pogubne i strašne politike, ponižavanja političkih protivnika, ponižavanja novinara, uvođenje u licemerje i udvorištva prema izvršnoj vlasti i partijskom šefu. Pa kako da podržimo jednu takvu osobu? Kako da ga podržimo?

Neko je pomenuo da smo nešto dobili, neko je pomenuo da nam vlast nešto daje, kakav je to način i kakav je to pristup? Šta vi dajete što je vaše, a šta mi dobijamo što inače ne pripada svima koji su narodni poslanici ovde u parlamentu? Otišli smo na konsultacije da razgovaramo kao normalni ljudi, onda smo shvatili da narodni poslanici većine prvenstveno Vladimir Orlić, uopšte ne razumeju funkciju parlamenta i funkciju predsednika Skupštine i funkciju konsultacija.

O čemu smo razgovarali? O odborima, članstvima. Mi želimo da razgovaramo zato smo ovde. Ovde smo došli da čujemo, da tražimo istinu, došli smo da se izborimo za pravo obespravljenih. Hoćemo da građani Srbije čuju sve što imamo da kažemo. Ako vlast misli da opoziciji nije mesto ovde, očigledno da misli, zašto smo onda išli na izbore? U čemu je problem sa cenzusom? Pa nismo mi birali taj cenzus, bio on tri, pet, sedam posto. Na kraju, sutra ako ćete odlučivati može da bude koliki god želite. Mi ćemo se opet boriti. I borićemo se najbolje što možemo.

Građani Srbije imaju pravo na svoje legitimne predstavnike u ovom parlamentu. Žao mi je što ste se na to odvikli, pa vam je sad teško da čujete bilo kakvu kritiku, ali čućete, evo od svih ovih ljudi ovde u različitim poslaničkim klubovimah sa različitim idejama ćete čuti drugačije mišljenje, zato je Narodna skupština gledana sad ne znam, sad reče gospodin Marković, sa kakvim rejtingom.

Puno ljudi koji su u ovih deset godina naprednjačke vlasti mnogo istrpeli ostavljeni su po strani, izgleda kao da su zaboravljeni. Imam obavezu za sve te ljude koje je već dugo godina unazad lično kandidat za predsednika Skupštine napadao i vređao, moram da ih pomenem. Moram da pomenem Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz „Krušika“, čoveka koji je ukazao na najstrašniju korupciju u trgovini oružjem u unesrećivanju jednog od najvažnijih preduzeća u „Krušiku“, u otpuštanju radnika, u prodaji ispod cene, u koruptivnim radnjama u kojima su učestvovali najbliži članovi porodice tadašnjeg ministra Stefanovića koji je za takvu jednu trgovinu morao svom ocu dati dozvolu da trguje oružjem.

Aleksandar Obradović je od strane gospodina Orlića označen lažnim uzbunjivačem, kradljivcem informacijama koje je prosleđivao strancima. Znači, Aleksandar Obradović, junak iz Valjeva je od strane gospodina Orlića označen lopovom, špijunom i izdajnikom. Čovek koji je štitio naše propise i bavio se zaštitom u borbi protiv korupcije.

Sledeći čovek, junak i heroj koji je sprečio pogibiju preko 30 ljudi na šabačkom mostu kada su građani u Srbiji protestovali na blokadama protiv „Rio Tinta“, Dragan Milovanović Crni je ostao bez posla, progonjen po sudovima, gonjen od strane tužilaštva. Od strane gospodina Orlića označen batinašem, od strane gospodina Orlića i drugih označen napadačem, čovek koji je lično svojim rukama sprečio, danas visoki funkcioner SNS na šabačkom mostu pregazi bagerom. Znači, Nebojša Stojićević, zvani Jarin iz Šapca je neovlašćeno upravljao opasnim vozilom koji se zove bager, bez dozvole za upravljanje i pokušao da pregazi građane koji su mirno protestovali na šabačkom mostu, uz svu podršku i koordinaciju sa ostalim visokim funkcionerima SNS i uz pomoć organizovane kriminalne grupe o kojima smo sve podatke dostavili tužilaštvu i nadležnim organima.

Dakle, Dragan Milovanović Crni je inače profesionalni vozač bagera i jedini na tom mostu je znao kako da zaustavi pogibeljnu mašinu. Za to vreme, vaši članovi, aktivisti, kriminalci su kupili u obližnjem marketu palice, štapove i čekiće i tukli ljude redom. Građani su zbog toga bili opravdano besni.

Gospodin Orlić je rekao da to nije ništa strašno. Predsednik vaše stranke je rekao da su to bili samo gumeni čekići. Samo gumeni čekići? Hajde da neko vas udari devet puta gumenim čekićem u glavu pa da vidite povrede i izveštaje o lečenju svakog od povređenih ljudi. Kako biste se vi ponašali? Kako biste vi reagovali u takvoj situaciji? Taj čovek je i danas progonjen, sudi mu se, nijednom od batinaša, ni upravljaču bagerom se danas niti sudi, niti vodi postupak protiv njega. Hoćemo i tu temu da otvorimo u parlamentu i videćemo kako će se prema toj temi, kao i o temi Aleksandra Obradovića i „Krušika“ odnositi, verovatno budući predsednik Narodne skupštine.

Sledeća tema i sledeća ličnost, Jelena Zorić. Hrabra novinarka u čijem orkestriranom napadu učestvuje i budući predsednik Skupštine. Jelena Zorić koja je otkrila učestvovanje visokih funkcionera vlasti u aferi „Jovanjica“ i u raskrinkavanju svih koji su u toj aferi učestvovali. Neverovatno je da je šef BIA imao komunikaciju sa Predragom Koluvijom na najvećoj plantaži marihuane, ne u Srbiji, u regionu, u Evropi. I o toj temi hoćemo da razgovaramo. Tražili smo anketni odbor za „Jovanjicu“ i da vidimo kako je moguće da šef BIA sedi u kafani „Mrak“ sa predstavnicima drugih stranih službi i o čemu razgovara u prisustvu Predraga Koluvije? Kakve to veze imaju naše tajne službe, vojne, civilne, kakve god, sa organizovanom proizvodnjom marihuane u najvećoj plantaži u Evropi. O čemu se radi ovde ljudi?

Hoćemo o tome da govorimo, hoćemo da se zaštiti svaki istraživački novinar, svaki novinar koji je ugrožen zbog toga što slobodno radi svoj posao, zato što se trudi da na najnezavisniji mogući način donese istinu pred građane Srbije kako bi ovo društvo moglo najzad da se civilizuje, najzad.

Vi, poštovane kolege narodni poslanici, možete u tome da učestvujete, a možete i da se pravite, kao i do sada, da to ne postoji. Uopšte nije bitno da li ste vlast ili opozicija. Hoćete li da se pretvarate i dalje? Koliko ćete još da se pretvarate? Koliko je još potrebno da se pretvaramo da bi počeli da živimo kao normalni ljudi, u normalnom društvu, sa normalnim institucijama, u kojoj može i predsedavajući i najstariji Skupštine da jednom kaže šta misli u tri rečenice i da ga niko zbog toga ne napada?

Hoćemo da se zaštiti Vuk Cvijić, takođe nezavisni novinar, koji je utvrdio spregu između tajnih službi i proizvodnje marihuane. Hoćemo da se zaštiti čovek koji godinama istražuje i utvrđuje činjenice, a vaš kolega u poslaničkim klupama, gospodin Đukanović je uspeo da i njemu pripreti, malo njemu, malo porodici Jelene Zorić, svakom ko odluči da u nekom trenutku kaže nešto.

Ja vas molim da razumete zašto mi nećemo glasati za predsednika, odnosno vašeg kandidata za predsednika parlamenta. Ne možemo da glasamo.

Takođe, osvrnuću se samo kratko na jednu od tema, a podeliću izlaganje u dva dela. Ona se odnosi na, ne znam tačno ko je od poslanika iz vladajuće većine, ili još uvek ne vladajuće, ali da kažemo većine, ovde u parlamentu rekao kako je ovu političku grupaciju, ovu koaliciju, ove poslaničke klubove pripremio, organizovao, napisao govore neko iz inostranstva, ko god to bio.

Prvo, to je jedna notorna laž. Čak ne mogu da kažem ni da je neistina, pošto je strašno na koji način je, sa koliko jeda, mržnje i nipodaštavanja prema kolegama u poslaničkim klupama jedna takva laž iznesena.

Dakle, interesantno je kako, zbog očigledno nepostojanja sinhronizacije između vaše većine ili vaših predstavnika, u sledećoj rečenici vaš predsednik demantuje ono što je rekla poslanica. Dakle, u nekom trenutku vi imate problem sa dotičnom predstavnicom nemačke zelene partije čija stranka ima ministra spoljnih poslova Nemačke, a u drugom nemate problem očigledan sa njom. U jednom trenutku ona piše nekome govore i valjda zbog toga nije prihvaćena, a u drugom je očigledno dobro zato što se ona zalaže da se kopa litijum u Nemačkoj.

Pa, šta nas briga za šta se ona zalaže u Nemačkoj? Šta se to nas tiče? Je li to znači da se vi zalažete za kopanje litijuma u Srbiji?

(Veroljub Arsić: Da! Rekli smo.)

To onda treba da kažete, da zna cela Srbija.

Znači, nisu uzalud građani Srbije blokirali puteve i blokirali mostove…

(Veroljub Arsić: Vi ste blokirali, nisu građani.)

Znači, nisu građani Srbije uzalud protestovali, nisu uzalud blokirali puteve i, koliko vidim, biće da će nastaviti. Da li ovi zbog Rio Tinta, pošto ih vi očigledno podržavate.

I, ako smo rekli da je naš prvi zadatak da se zakon o zabrani rudarenja litijuma i bora u Srbiji donese, to je juče rekao gospodin Aleksandar Jovanović Ćuta, evo, ja vam kažem danas – to je naš prvi zadatak, da se uvede zabrana rudarenja litijuma i bora. Osim ako vi nemate neke druge ideje, o kojima možemo da pričamo u nastavku sednice.

Dakle, „Moramo zajedno“ će nastaviti da se bori sa ulice u parlamentu za životnu sredinu, za obespravljene ljude, za pravo da više odlučuju, da se skrati ovo siromaštvo, da se smanji siromaštvo i da može da se živi pristojno. Za to ćemo se zalagati. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Povreda Poslovnika, član 104.

Dakle, u ovom svom izlaganju nisam imao želju da bilo koga i na bilo koji način dovedem u lošiji položaj nego što on jeste, ali ovo sada što ste vi uputili meni, dakle, bilo da je u pitanju kritika rada i poslovanja Aleksandra Obradovića, o tome kako je poslovao Krušik, DRI je dala svoj zvaničan izveštaj, a ne ja. Ona je rekla da firma koja proizvodi oružje u Srbiji, naša firma propada zbog kriminala i korupcije.

Što se tiče toga kako i na koji način se oseća uvređenim ili ne Jelena Zorić ili njen brat ili oseća se pod pretnjom Vuk Cvijić, to je NUNS rekao, gospodine Đukanoviću i UNS. I jedno i drugo udruženje novinara, a ne ja.

Treća stvar, vrlo krakto ću, treća stvar, baš me briga kako je u istočnoj Nemačkoj, zato što u istočnoj Nemačkoj nema ono što ima u zapadnoj Srbiji. Nema podzemno nalazište pijaće vode od 4,1 tona u sekundi, koji može da se napoji cela Vojvodina ako treba. I umesto pare koje ste dali da kupite premijer ligu i da zidate stadione, da ste uložili u sisteme za navodnjavanje i u sisteme za distribuciju vode i Zrenjanin i Subotica i Novi Sad koji će za dve godine da ostane bez vode, ste mogli da napojite pijaćom vodom, ima je svaki dan, svakog meseca, svake godine samo ako brinemo o tome, ako nam je stalo.

Zbog toga, mislim da je važno i da tu temu otvorimo, uvaženi predsedavajući. Hvala vam što ste mi dali priliku da kažem.

Moja primedba se odnosi na član 32, zapravo na Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji je odbacio amandman.
Mi smo uočili ispravku, očigledno da ona nije prošla, ali hteo sam d kažem par reči koje se odnose na član 32.

Dobro.
Dakle, šta je ključna stvar i ono što je najbitnije? U samoj realizaciji nenamenskih transfera koji idu ka lokalnim samoupravama ono što je ključna stvar jeste da su generalno sve lokalne samouprave uskraćene za 30% na ime subvencije.
To znači otežan život u svim lokalnim samouprava u sledećoj 2014. godini, što znači da ne postoji ni jedan razlog da se lokalne samouprave nadaju da će biti iole neke mogućnosti za razvoj u 2014. godini.
Međutim na Odboru za finansije nismo dobili tačno obrazloženje šta je zapravo priroda same subvencije i zašto svima jednako kada nisu svi isti u Republici Srbiji? Iz tog razloga vidimo da oni koji su dobro radili ili su se trudili da dobro rade u ovom prethodnom periodu bivaju na neki način kažnjeni.
Zato ne vidim kako ćemo uspeti da motivišemo ljude da i dalje dobro rade? Daću vam jedan konkretan primer. 2003. godine u gradu Šapcu iz koga dolazim, imali ste 100 hektara pod jagodom. Jednom kvalitetnom poljoprivrednom politikom koja je investirala u kopanje dubinskih bunara i navodnjavanje uspeli smo da za 10 godina to podignemo na 1.200 hektara pod jagodom. Sada hiljadu i po porodica u Šapcu i okolini privređuje proizvodeći jagodu. Tri hiljade ljudi se uposlilo na ovaj način.
Gde ćete bolji primer kako pametno investirati u lokalne samouprave? Kada srežete subvencije za 30%, niste srezali samo dotacije javnim preduzećima, nego i investicije lokalnim samoupravama. Imaćete puteve koji su puni rupa. Imaćete nedovršene vrtiće, nedovršene škole.
Napominjem da u Šapcu ima 82 školska objekta, imate vrtiće, imate ambulante u 28 sela, kako ćemo to da izdržavamo i ko će to da plati kada imate 30% manje sredstava, a trudili ste se da radite odgovorno i da vodite politiku jednaku prema svim građanima. Zato mislim da način na koji je određen transfer jedinicama lokalnih samouprava nije dobar i da se mora ući u dublju analizu uvezi sa njima. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Mislio sam da se ne javljam po ovim tačkama, odnosno po amandmanima, pošto smo mi celu ovu temu raspravili na Odboru za zdravlje. Mislim da ovo nije loš trenutak da uskočim i kažem par reči o ovom amandmanu, ali uopšte o intenciji predlagača zakona.
Dakle, poslanička grupa Zajedno za Srbiju će glasati za ovaj zakon. Rekao sam u raspravi šta mislimo.
Što se tiče ovog amandmana, donositi nove zakone pod sumnjom da stari nisu dobri ili se ne primenjuju će nas dovesti do toga da ćemo imati niz novih zakona koji će regulisati pojedinačno ove teme, jer smo mi praktično regulisanjem, na ovaj način, određenih kategorija stanovništva izašli iz domena Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Sad tu imam jedan lični problem i to sam rekao na Odboru za zdravlje. Mislim da on nije obuhvaćen ovim amandmanima, a možda ne bi bilo loše da bude, pošto donosimo novi zakon. U obrazloženju za donošenje ovog zakona vi ste stavili, gospodine predsedniče, da je zapravo ovaj zakon dobar i da će pomoći da se poveća natalitet u Republici Srbiji. Omogućiće svima da pristupe zdravstvenom sistemu, bez obzira da li imaju overene knjižice ili ne, i to je dobro. To je razlog zbog koga ćemo mi glasati.
Ali, imamo ovde dve kategorije žena koje neće moći da budu obuhvaćene, a to su one kategorije žena koje sumnjaju na trudnoću. To sam rekao na Odboru. To su žene kojima nije utvrđena trudnoća. Kako će onda one da uđu u sistem, da se pregledaju i da praktično posle budu deo tog zdravstvenog sistema? Druga kategorija su one žene koje su u postupku ili žele da uđu u postupak vantelesne oplodnje.
Ako mi želimo o tome da razmišljamo i da pospešimo naš zdravstveni sistem, kako ćemo tim ženama koje su u radnom odnosu, imaju osnovu osiguranja 1010 ili osnov 1410 ili osnov 1814, a nemaju overenu knjižicu, kako ćemo njima da omogućimo da uđu u postupak, da se ostvare kao majke, da imaju porodicu? Kako ćemo njima da omogućimo da se leče?
Podržavam ideju da sve žene u Srbiji, odnosno u ovom slučaju trudnice i porodilje, imaju zdravstvenu zaštitu bez obzira na to da li im je knjižica overena ili nije, ali smatram da postoje kategorije stanovništva koje smo zaboravili. Takođe, imamo teško bolesne, imamo ljude koji rade u firmama u restrukturiranju, koji ne mogu da se leče, dijabetičare, imamo kardio-vaskularne bolesti, imamo maligne bolesti, imamo sve one bolesti koje su od veće socijalno-medicinskog značaja, a koje nisu obuhvaćene. Zato će poslanička grupa ZZS i ja kao deo nje predložiti neke zakone kojima treba da otklonimo ovu nepravdu. Hvala.

Ja bih po amandmanu, gospodine predsedavajući.
Iz ove rasprave u pojedinostima sam stekao utisak da kod nekih kolega poslanika postoji zabluda u vezi sa tehnikom sprovođenja ovog zakona, pa bih voleo da to razjasnimo. Možda bi to mogao da učini gospodin Stefanović, ali zapravo mislim da zaista naše kolege ne znaju kako će tehnički ovo da se sprovede u život.
Dakle, neće nikome biti overena knjižica, kome knjižica ne može biti overena, jer to ne dozvoljava Zakon o zdravstvenom osiguranju. Dakle, nijednom detetu, nijednoj trudnici, nijednoj porodilji neće biti overena zdravstvena knjižica, zato što ima neki drugi osnov osiguranja, a po postojećem Zakonu o zdravstvenom osiguranju osnovi osiguranja se ne mogu menjati. Ona će imati prijem u zdravstvenu ustanovu, imaće lečenje, biće joj pružena zdravstvena usluga, ali će je platiti Republički fond, kako stoji u ovom zakonu. To je ključna i bitna razlika.
Meni su se javljali neki ljudi koji rade u zdravstvenim ustanovama, mislim na lekare i na stomatologe. Pošto su građani već upoznati sa ovom procedurom i dokle smo stigli, pitali su me – kako sad to dalje? E sad, za to dalje meni je jako bitno i ja vas molim, molim predsednika Skupštine koji je predlagač zakona, kao i direktora Republičkog fonda, nemojmo dodatno otežavati život građana.
Dakle, molim vas, kada ovo krene u život i počne da funkcioniše, očigledno da su građani jako zainteresovani, nemojmo dodatnim formularima, dodatnim procedurama, kojima je inače Republički fond sklon, a ja znam jer sam u njemu radio, nemojmo dodatno otežavati život građanima, već dajte da ovo što je dobra stvar profunkcioniše bez dodatnih formulara, bez dodatnih potvrda, bez dodatnih izveštaja, bez dodatnih dokaza i da omogućimo deci, trudnicama i porodiljama da se leče. Hvala.

Uvaženi predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, ovo pitanje ili informaciju koju želim danas da postavim ili da tražim, uputio bih predsedniku Narodne skupštine i uputio bih guvernerki Narodne banke Srbije, gospođi Jorgovanki Tabaković. O čemu se zapravo radi? Zašto jednom i drugom zajedno?
Svi mi narodni poslanici imamo obavezu da radimo sa građanima i iz te obaveze proizašla je i činjenica da u Šapcu imam poslaničku kancelariju koja radi svakog radnog dana i kroz koju je do sada prošlo preko 400 ljudi. O broju predmeta ne vodim tačnu evidenciju, pošto se ljudi javljaju više puta za različite stvari, ali šta je bitno? Bitno je da je, između ostalih, pre nekoliko dana u kancelariju došla gospođa koja ima problem sa refinansiranjem kredita, odnosno problem sa bankama koji su je iz nekog razloga dovele u nezavidan položaj i smatrao sam da je to problem.
Građani imaju problem sa postupanjem banaka u situacijama kada govorimo o refinansiranju postojećih kredita. Iz takvog jednog problema uputio sam pitanje direktorki, odnosno guvernerki Narodne banke Srbije gospođi Jorgovanki Tabaković, kako bi uspela da ovaj problem reši. Imam i broj pod kojim sam poslao. To je 28. oktobra pod brojem 97. u 2013. godini.
Naravno, pismeno obaveštenje još uvek nisam dobio u svoju kancelariju, ali se neko iz Narodne banke Srbije usudio da pozove tu građanku koja se meni žalila i da joj kaže, odnosno izgrdi zbog toga što se žalila narodnom poslaniku i zbog toga što je ukazala na problem koji eventualno postoji u postupanju banaka prema građanima.
Sada postavljam pitanje predsedniku Narodne skupštine i postavljam pitanje guvernerki ko se to usudio u Narodnoj banci Srbije da zameri građanima što se žale narodnim poslanicima? Pa, kome treba da se žale? Kome treba da upute neku žalbu, primedbu? Zbog čega mi postoji, na kraju krajeva?
Sada je tamo neki niži službenik u Narodnoj banci Srbije dao sebi za pravo i uzeo slobodu da pozove telefonom tu građanku i da je izgrdi zbog toga što se usudila da se požali meni ili bilo kome od ovde nas kolega narodnih poslanika. Kakav je to način?
Zato postavljam pitanje vama i postavljam pitanje guvernerki kako će rešiti problem u svojoj ustanovi, pri čemu ne želim da postoji bilo kakva sumnja. Verujem da guvernerka radi savesno i odgovorno svoj posao, ali ponašanje službenika i postupanje prema građanima na ovaj način je nedopustivo.
Isto tako moram da primetim da je ovo neka vrsta udara i da funkciju narodnog poslanika, na to što mi radimo u svojim sredinama, na kancelarije koje organizujemo i vodimo. Moram da kažem da moja radi svakog radnog dana, da u svakom trenutku možete dobiti odgovor. Kroz nju je prošlo 400 građana i ne vidim zašto bi bilo koji državni službenik, pripadnik administracije, član Vlade imao problem sa tim.
Molim za brz odgovor. Hvala.