Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, voleo bih da sam mogao da se o ovom amandmanu izjasnim na odboru, međutim, uopšte nisam pozvan na taj odbor, ne znam kako se to desilo.
Pošto mi obrazloženje nije najjasnije, uopšte ne vidim iz kog razloga je definisan samo onaj element tarifnog sistema koji može da utiče na smanjenje potrošnje energije. Kada sam pisao ove amandmane, podneo sam ih šest na ovaj predlog zakona, zaista sam se trudio da konsultujem stručna lica. Ta stručna lica su dala neke predloge i uglavnom su se oni skoncentrisali na ono što su, da kažem, sugestije struke. Mi iz poslaničkog kluba Zajedno za Srbiju ćemo uvek konsultovati stručne ljude za određenu temu i na taj način davati neke predloge.
Pričali smo o tome i u raspravi u načelu. Dakle, ovo je jedinstvena prilika da popravimo sistem i da uvedemo uštede, ali to podrazumeva izmene određenih propisa, pored ovog propisa. Voleo bih zaista da mi pojasnite, s obzirom da sam propustio taj odbor, na koji, kažem, nisam pozvan uopšte, da mi kažete zbog čega je ovaj amandman odbijen? Hvala.

U okviru ovog amandmana, pretpostavljam, vi ste naveli u obrazloženju da moj predlog uvodi strožiji princip od onog koji je predviđen zakonom, pa pretpostavljam da mi onda ovde iz naše poslaničke grupe idemo ispred vremena. Je li tako? Ili tražimo više nego što treba, što je predviđeno zakonom? Po obrazovanju sam diplomirani pravnik, ali kažem ponovo, ove moje amandmane je pisala struka. Pretpostavljam da postoji razumno objašnjenje zbog čega smo podneli ovakav amandman.
Suština je da se obračun podnosi na osnovu metodologija koje su usvojene. Zaista, koliko sam razumeo, na kraju obrazloženja piše da metodologije ne važe. Interesuje me - zbog čega ne važe? Hvala.

Hvala.
Što se tiče, zaista bi da se vratimo na temu, s obzirom da je ovaj amandman, već prilično dugo raspravljamo o njemu. Odmah da kažem, ovo je jako bitna tema, naročito ovaj deo u kojem mi vidimo kako stvari funkcionišu u životu, iako ste vi dali neke rokove do kada treba da se krene po ovom novom sistemu da se radi.
Imam utisak da u ovom trenutku u Srbiji ne rade baš svi isto. Mogu da vam kažem da u Šapcu imamo instalirane sisteme, imamo delitelje po zgradama i to su uštede od 25% u prvoj godini. Dakle, ja ne vidim zašto u Novom Sadu može da se bira kada će i mislim da zbog toga podržavamo ovaj amandman kolege Janka Veselinovića, jer je on sasvim korektan.
Dakle, mi tražimo brže i to je zapravo ono za šta se zalažemo mi i Zajedno za Srbiju. Zalažemo se da ova jedna, krajnje, mogu da kažem, lokalna tema se da nama. Dajte nama tu stvar da mi rešimo, pa da vidite kako može država da funkcioniše mnogo bolje. Ovako mi čekamo da nam da signal neko iz Beograda da nešto može.
Evo, može u Šapcu, može verujem i u Kruševcu, može i u Nišu. Sada mi treba da sačekamo da se svi skupe pa da počnemo da štedimo energiju kolektivno. Mi smo u Šapcu već počeli da štedimo energiju i ako uštedimo u prvoj godini, molim vas da me saslušate. Hvala. Dakle, hoćemo li mi sada dobiti neke beneficije ako smo već uspeli da uštedimo za ovih par godina, od kad koristimo delitelje, hoćemo li mi na lokalu dobiti neku uštedu?
Mislim da je ovo, ali zaista, osim toga što ćemo dobiti u Šapcu i što su to građani Šapca prepoznali politički kao dobru stvar pa nam dali poverenje od 30 i nešto posto u Šapcu, verujem da to može da bude jedna krajnje lokalna stvar za jedan srednji nivo vlasti, gde ćemo mi brinuti o našim potencijalima i mi štedeti energiju. Ovako i sada čekamo da se tu neke stvari sastave i sustignu, pa da onda počnu u Novom Sadu da štede, iako već imaju kapacitete za to. Zato mislim da je ovaj amandman kolege Janka Veselinovića dobar.
Mislim da vaše obrazloženje nije loše, ali šta nam to treba da počnemo da štedimo energiju. Mislim da za to trebaju da se stvari ubrzaju, da probamo da budemo svi korektniji i efikasniji. To je ono za šta se mi iz poslaničkog kluba Zajedno za Srbiju zalažemo. Nemamo puno vremena, hajde da budemo efikasniji. Hvala.

Hvala.
Uvažena ministarko, zaista bih voleo da vi razumete da sam se trudio, odnosno poslanička grupa Zajedno za Srbiju da budemo konstruktivni, jer ovaj zakon doživljavamo kao jako bitan i ovo što smo stavili.
Nisam se javio po prethodnom amandmanu pošto sam dobio razumno objašnjenje i sve je u redu. Dakle, nemam nikakvih zamerki, s obzirom da smo mi ovde podneli zahtev da se ovaj broj od 20 kilovata poveća na 50. Razlog je krajnje praktične prirode. Dakle, imam utisak da će ovo biti jako teško primenjivo u praksi i da ovo što stoji u zakonu je u redu. Slažem se i sa direktivama EU. Mene samo interesuje kako će se sprovesti ova kontrola? Dakle, na koji način će ovo da zaživi u stvarnom životu? Mislim da je s te strane jako dobro zašto bismo usvajali zakone koji ne možemo u dugom vremenu primeniti u stvarnom životu. To je zapravo jedina zamerka.
Zaista se zalažem i mislim da bi bilo sjajno kada bi smo svi mi u Srbiji mogli da ispunimo ovaj uslov, ali činjenica je da, i mi toga moramo biti svesni, ne živimo u tim uslovima još uvek. Mislim da će proći još dosta vremena dok ne ispunimo ovaj zakonski uslov. Molim vas da mi objasnite ovo. Hvala.

Zahvaljujem na odgovoru.
Dobro, onda mogu da kažem da ovaj amandman ima smisla, ali ne vidim nigde rok? Nisam video rok za odlaganje.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, zaista ću se truditi da se u ovoj raspravi, s obzirom da je drugi dan ove rasprave, ne ponavljam i da ne govorim o istim stvarima. Mislim da trošimo dragoceno vreme, a u isto vreme nećemo puno napredovati, jer ako sam dobro razumeo ministra Ilića, predlažem da mi pređemo na sledeću tačku, dakle, ovde je sve u redu, nema nikakvog spora. Svi amandmani su prihvaćeni, sve funkcioniše, možemo da idemo dalje.
Pre svega toga, voleo bih da malo prođemo šta smo to mi govorili u petak. Dakle, šta je ministar Ilić govorio. Rekli ste da je ovaj predlog zakona dobar i da pomaže građanima, naročito onima koji stanuju u svojim objektima da se upišu kao vlasnici, da pola Srbije nema upotrebnu dozvolu, da nekada nismo u mogućnosti da poštujemo Ustav, da ćemo usvojiti sve amandmane, da ćemo sve lepo dogovoriti, srećan 8. mart. To je sve bilo u petak.
Neću reći ništa novo, ako kažem da Srbija nije uređena zemlja i da je ovo zemlja u kojoj nemaju svi jednake šanse. Siguran sam da je ova zemlja uređena da se ovakav predlog zakona ne bi našao na dnevnom redu, ali šta da radimo.
Mi iz poslaničkog kluba Zajedno za Srbiju se zalažemo za red. Zaista se zalažemo za red, ne za legalizaciju, ne za upis prava svojine, nego za red. Dakle, da li vi nama, gospodine ministre, možete da garantujete da ćete vi ovim zakonom da uvedete red u ovu oblast? Govorimo o jako bitnoj životnoj oblasti, koja je ovde ključna. Zašto životnoj? Zato što znamo kako kod nas Srba prolaze sukobi oko imovine, oko međa, oko svojine. Mislim da bi bilo dobro da nam kažete da li se ovim zakonom možda neće uvesti još veći nered.
Preneo bih par iskustava koje imam sa građanima, kada razgovaram sa njima u Šapcu. Svi oni imaju neki problem kada treba da odu u službu katastra nepokretnosti, da nešto upišu, da registruju, da dobiju informaciju. Slušao sam njihove probleme. Dakle, probleme običnih ljudi. Jedno od njihovih pitanja, koje mislim da je iz vaše nadležnosti, je kada će nadležne republičke i nadležne lokalne službe početi da sarađuju? Kada mi već ne možemo da budemo deo tog evropskog satelita, da li bi možda mogli, dok se to ne desi, da probamo da nateramo naše službe da razmenjuju podatke i da na taj način možda uštedimo neko vreme i steknemo pravu sliku o situaciji koja se nalazi u Srbiji? Možda ako bismo koristili internet i telefon za početak, da počnu službe da se javljaju na telefon, da počnu da razmenjuju mejlove i podatke.
Da ne dužim, da ne trošim vreme, mislim da je u ovih nekoliko članova zakona dosta toga rečeno. Poslanički klub Zajedno za Srbiju je spreman da uz sve usvojene amandmane podrži Predlog zakona, nadajući se da je to sve u interesu građana Republike Srbije. Nadam se da ćemo govoriti o tome u amandmanima, kada dođe rasprava u pojedinostima. Ako ovaj zakon garantuje red, podržaćemo ga. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, s obzirom da je ovo jako važan zakon, donošenjem ovakvog zakona vidim kao jednu veliku šansu za Srbiju. Mi iz novoformiranog poslaničkog kluba ZZS ćemo podržati ovaj zakon, s tim što smo uložili nekoliko amandmana i odmah da kažem da su u pitanju amandmani koji se odnose na stručne termine i pojmove.
Dakle ono što je nama struka prenela kao svoje namere i svoje želje, a što nije kroz javnu raspravu i postupak donošenja, odnosno usaglašavanja i stavljanja predloga ovog zakona ušlo, mi smo saslušali i preneli kroz amandmane, pa se nadam da će oni ući i postati sastavni deo ovog zakona.
Mi tražimo da ovaj zakon počne odmah da se primenjuje pošto, bude, nadamo se, usvojen.
Prema podacima koje posedujemo ono što je najbitnije, to je da smo mi potpuno energetski neefikasna država i da nam treba hitna mera i tražimo da, ukoliko je moguće, a verujem da jeste, krenemo sa snažnim podsticajima prema domaćinstvima i to odmah. Zašto bismo gubili vreme?
Dakle, tražimo da pojedinačni korisnici, odnosno pojedinačni potrošači, odnosno fizička lica, prvenstveno kroz subvencionisanje kredita kod banaka dobiju mogućnost da uđemo odmah u postupak izolacije, i postupak zamene stolarije.
Trudiću se da govorim krajnje jednostavnim terminima, kako bi svi naši građani razumeli šta je to što poslanički klub ZZS traži. Tražimo milijardu i 100 miliona evra koje su potrebne da se u toku ove građevinske sezone utroše, da bismo izolovali i promenili stolariju na svim objektima u Republici Srbiji.
Mislim da to za jednu državu nije veliki novac.
Sa druge strane, mi ćemo odmah kroz tekuću potrošnju ostvariti uštedu od 30%, a za sedam godina računamo da bi mogla da se vrati ova investicija.
Ne vidim bolji poslovni potez u ovom trenutku koji ova Vlada može da uradi, kako bismo u isto vreme ostvarili nekoliko bitnih ciljeva.
Prvi cilj je da se pokrene proizvodnja, svi izolacioni materijali i sva stolarija su potpuno domaći proizvodi, to je ono što može da se proizvede na našem tržištu.
Druga stvar, te materijale treba neko da ugradi, a ja ne vidim bolji način da se angažuje neka građevinska industrija.
Treća stvar, smanjićemo ogroman spoljno-trgovinski deficit, jer je činjenica da osnovni udeo u spoljno-trgovinskom deficitu u ovom trenutku u Srbiji su naftni derivati i gas, kao uvoz, pa smatram da ćemo na taj način ostvariti i povećanje BDP.
Kada sve ove stvari praktično izračunamo, zaista verujem da možemo dosta toga da učinimo za građane Srbije već u ovoj godini. Vidim da je u ovom zakonu predviđeno da se osnivanje budžetskog fonda planira za sledeću godinu. Razumem i situaciju u kojoj živimo, krizu, ali mislim da bismo mogli ozbiljno da porazmislimo o tome da se krene sa akcijom već sada i da treba iskoristiti ovaj period od marta do septembra, ovu građevinsku sezonu da se uradi što se više uraditi može.
Na taj način mi ćemo dopreti do običnih ljudi, povećaćemo svest kod građana, naročito u Srbiji i sama činjenica da 900.000 domaćinstava u Srbiji sada koristi električnu energiju za zagrevanje i dogrevanje će učiniti da se oni odluče za alternativne izvore i naravno, da kroz ta dva segmenta, jedan kroz prebacivanje, potrošnje električne energije na sistem daljinskog grejanja, sa jedne strane, a sa druge strane kroz podsticaj za kreditiranje naše privrede, a za izolaciju i zamenu stolarije u Srbiji, može mnogo da se učini za privredu Srbije.
Ovo nije samo energetska politika, ovo je ekonomska i monetarna i očekujem jedan snažan i povezanu akciju više ministarstava.
Poslanički klub ZZS smatra da je potrebno uraditi niz izmena propisa, niz propisa koji prate primenu ovog zakona, a tiču se prvenstveno izmena propisa vezanih za skupštine stanara stambenih zgrada, kao jednu od bitnih kočnica u realizaciji ovog projekta,
Zaista verujem da je ovo velika prilika za Republiku Srbiju i poslanički klub ZZS smatra da će u danu za glasanje, naravno, uz prihvatanje određenih amandmana podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, trudiću se da postupam u skladu sa ovim zakonom koji je danas na dnevnom redu. Biću, nadam se, efikasan.
Mislim da je to bilo davno, pre nekih 10 sati, govorio sam o Zakonu o efikasnom korišćenju energije. Manje više, mislim da je tu stvar jasna, ali vidim da je ostalo nekih, po meni, nejasnoća, odnosno nedorečenosti od strane ministarke, a koje su vezane za ovaj drugi zakon, odnosno potvrđivanje Sporazuma sa Ruskom Federacijom o isporuci gasa.
Ono što meni ovde na neki način, ne da mi smeta, nego zapravo verujem da je ovo dobar zakon i da je njegova ideja da se obezbedi stabilnost u snabdevanju tržišta prirodnim gasom i da je jedini način da se to uradi ovaj način.
Imam problem kao pravnik zato što ovom sporazumu, ugovoru, nedostaje jedan važan elemenat.
Dakle, ja ne vidim kolika je vrednost ovog ugovora, to nigde ne stoji i mislim da ste vi par puta ovde u raspravi sa nekim drugim kolegama pokušali to da objasnite, ali, svejedno, mi nismo došli do one ključne stvari. Sad, da li je to zato što neke kolege nisu postavile pravo pitanje, ali ja ću probati da postavim pravo pitanje, pa vas molim da mi odgovorite.
Da li će se za ovaj ugovor primenjivati načelo uzmi ili plati, odnosno da li ćemo mi kao država morati da platimo iznos pet milijardi kubika gasa, ili ćemo platiti onoliko koliko potrošimo, ili ćemo platiti penale za razliku između onog što potrošimo i onog što je rezervisano za nas? Mislim da je jednostavno pitanje, pa vas molim da mi čisto otklonite tu stvar i mislim da je dobro da poslanici, a i da građani znaju tačno na čemu smo sa ovim.
Što se tiče svega ostalog, zaista nemam nikakav problem sa ovim zakonom. Hvala.

Poštovani predsedavajući na kraju ću da kažem samo par reči koji se odnose na zakon o energetskom efikasnom korišćenju energije. Dakle, poslanička grupa ZZS je uložila niz amandmana i nadam se da će biti prihvaćeni. Smatramo da je ovaj zakon, način na koji reguliše probleme o efikasnom korišćenju energije jako značajan. Svi smo svedoci da je ovaj zakon i važan i potreban u isto vreme.
Takođe, smo svesni da je ovaj zakon napravljen dok je ranija vlada, odnosno bio pravljen dok je postojala ranija vlada, da će sada doći u primenu. Smatramo da je sada najveća odgovornost na samom ministarstvu i da je ministarstvo to koje kao vrh tog sistema energetskog menadžmenta treba da pokrene čitavu priču. Mi ćemo se truditi kao poslanička grupa ZZS da budemo konstruktivna opozicija i da podržimo sve dobre zakone i da u isto vreme one koje ne valjaju pokušamo da popravimo. Tražimo, ono što sam i jutros rekao, dakle, tražimo odmah akciju i mislim da ne treba čekati sledeću godinu i mislim da dosta stvari može da se uradi već sada s proleća, da se krene u izolaciju zgrada i objekata, da se uposli domaća industrija, građevinska, da se radi na zameni stolarije i da to može vrlo brzo da da konkretne rezultate. Hvala.

Poštovani gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, ovo je jako bitna stvar o kojoj govorimo u tački 10. Prvi put ja do sada nailazim na ovakvu definiciju poljoprivrednika. Ona je, po meni, jako dobra, ali bih vas molio, kao ministra poljoprivrede, da onda ovakvu definiciju primenimo u svim propisima koji na bilo koji način regulišu život poljoprivrednika.
Mi sada, u ovom trenutku, imamo tri ili četiri različite definicije poljoprivrednika, pa tako o poljoprivredniku govorimo kao o čoveku koji se bavi poljoprivredom kao jedinim ili osnovnim zanimanjem, u nekoj drugoj definiciji poljoprivrednikom koji od poljoprivrede ostvaruje neki prihod ili ima zemlju preko 50 ari. Dakle, imamo nekoliko različitih definicija koje na drugačiji način uređuju status poljoprivrednika.
Zašto je ovo bitno? Zašto je bitna definicija poljoprivrednika? Zato što mi imamo u Srbiji 150 hiljada malih poljoprivrednika. To su oni koji imaju manje od tri hektara, koji imaju manje od dve ili tri krave i kojima je jako teško da prežive u ovom vremenu. Sa ovakvom definicijom i usaglašavanjem ovakve definicije sa drugim propisima, Zakonom o PIO, Zakonom o zdravstvenom osiguranju, mi ćemo dobiti zapravo stvarni status poljoprivrednika u Srbiji, pa bi onda došli do sledeće stvari, a to je – šta da radimo sa malim poljoprivrednicima i kako da njima pomognemo da prežive.
Za početak, smatram da je ovo dobra definicija, ali bih vas zamolio da ovakvu definiciju implementiramo i u ostale propise. Hvala.

U članu 10. stav 7. vi ste rekli – korisnik podsticaja dužan je da čuva dokumentaciju koja se odnosi na ostvarivanje prava na podsticaj najmanje pet godina od dana njegove naplate. Ako bismo se mi sada složili ovde da bi ovo mogao da bude dobar zakon ako se usvoje neki amandmani koje smo predložili, ne vidim zašto ne napravite jedan korak napred? Zašto da ne ukinemo birokratiju, ako je to moguće, bilo gde? Nisam video nijedan organ u dosadašnjoj proceduri zakonskoj da se iko na bilo koji način potrudio da izbaci birokratiju i da probamo da smanjimo maltretiranje naših građana, u ovom slučaju da smanjimo maltretiranje poljoprivrednika. Zašto bi morao poljoprivrednik koji se, odmah da kažem, debelo namučio da pribavi svu potrebnu dokumentaciju i da je možda dostavi nadležnom organu, morao to da čuva još pet godina? Valjda to postoji u tom organu? Valjda uprava kao nadležni organ čuva sve te podatke u skladu sa posebnim zakonom? Zašto bi morao i korisnik podsticaja, u ovom slučaju poljoprivrednik, da to isto čuva? Zašto ih mučimo?
Hajde da napravimo jedan korak napred, da to izbrišemo, da više ne maltretiramo ljude. Oni su se ozbiljno namučili ili će se namučiti da apliciraju za ove podsticaje i onda će ih tamo neki organ usvojiti ili ne, uzeti sve te papire kojih ima poprilično i onda će tražiti od njih da sve to dupliraju i čuvaju kod sebe kući sledećih pet godina i onda će reći – ako vi izgubite, a može se desiti da i taj službenik to zaturi negde, ima to kod našeg korisnika pa ćemo kod njega tražiti.
Na Odboru za poljoprivredu sam postavio ovo pitanje. Gospodin Golubović mi je odgovorio. Dobro, ti korisnici podsticaja manje-više se moraju ponašati ozbiljno, imamo sada nove procedure, oni su na neki način preduzeća. Onda bi moje pitanje bilo – hoće li sada oni kao neka nova poljoprivredna preduzeća, ti naši poljoprivrednici, možda dobiti neki podsticaj za zapošljavanje, na primer, hoće li možda dobiti 10.000 evra ako otvore novo radno mesto? Ne mora 10.000, neka bude pet. Hoće li oni nešto dobiti kao preduzeće? Ako ih mi teramo da se ponašaju kao preduzeća, šta im onda dajemo za uzvrat?

Da kažem da se slažem sa tim vašim obrazloženjem, ali ajde onda to da izmenimo. Treba da napišemo da korisnik podsticaja mora da čuva rešenje i da čuva samo rešenje. U tom rešenju piše sve. To je jedan dokument, zašto da čuva sve.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dakle, mi smo ovde sada na istoj stvari. Isto je sporan stav 2. ovog člana 13. iako vidimo da četiri ili pet poslanika i nekoliko poslaničkih grupa imaju problem sa ovim stavom 2. znači, da postoji zaista ozbiljan problem.
Stav 2. nije dobar, a i vi ste sami, gospodine ministre malopre priznali da vi nemate sve podatke. Dakle, nemate podatke reonizacija Srbije nije izvršena, čekate analizu popisa, kako ćete onda da primenite zakon i ovaj član 13. ako nemate podatke. Onda kada vam svi mi ovde ukažemo da taj stav 2. nije dobar i vi time praktično isključujete sve specifičnosti svakog kraja ove države, a činjenica je da postoji mnogo razlika i u Vojvodini, i u Srbiji - kako ćemo mi onda da primenimo ovaj zakon?
Gde je tu ravnopravnost, kao što stoji u obrazloženju zašto je ovaj amandman odbijen – kako bi svi učesnici bili ravnopravni u pogledu ostvarivanja prava na podsticaj. Ne mogu da budu ravnopravni, zato što mi sad u ovom trenutku nismo ravnopravno društvo, ovde nisu stvoreni jednaki uslovi i jednake šanse za sve. Neki, ipak imaju mnogo bolje šanse. Zbog toga, mislim da je dobro da uvažite inicijativu svih poslanika koji su imali problem sa ovim stavom i da kada dođe vreme za to, nadamo se kada budete imali analize, kada budete izvršili sve što treba da uradite, da onda možda na drugi način govorimo o ovom. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, moj amandman je bio identičan amandmanu kolege Lapčevića i to je odličan amandman, zaista ga podržavam, samo je moj greškom završio kao amandman na član 18, a inače je zapravo to isti amandman.
Evo o čemu se radi. Ako gledamo u obrazloženju ovog zakona, koje je dalo Ministarstvo, tamo na kraju imaju neke tabele, pa ako su kolege poslanici čitali te tabele, kada saberemo iznose, imamo situaciju da na nivou jedne godine 200 miliona litara mleka bude izuzeto od premiranja. Dakle, 200 miliona litara mleka malih proizvođača, onih ljudi koji imaju jednu kravu, dve, tri krave i sada razmišljaju da li da imaju pet ili da prošire svoju proizvodnju i mi ih sada ovim propisom ubijemo. Vi sad svima njima kažete – prodaj to što imaš, beži u grad.
Hajde da zadržimo te ljude na selu. Oni su krenuli nešto da proizvode. To njihovo mleko je predato, ono je otišlo u dalju proizvodnju. Od njega će biti neka čokolada, čokoladno mleko, jogurt, kiselo mleko, svejedno. Ono je otišlo u dalju preradu. Od toga neki prerađivač ima zaradu. Zašto ih izbacujemo iz ove igre? Zašto da oni ne ostvare pravo na svoju premiju? Hajde da im pružimo podršku.
Odličan je amandman. Podneo sam identičan. Ne vidim zašto ih isključujemo. Govorim o ljudima, o poljoprivrednicima koji se bore za život. Pomozimo im da pređu tu granicu, da počnu nešto da zarađuju od svoje proizvodnje. Stimulišimo ih da porastu.
Odmah da kažem, ovakav vaš stav za koji smo tražili brisanje je u suprotnosti sa ciljevima koji ste sami sebi postavili. Vi ste postavili sebi cilj tačka 3. – obezbeđivanje podrške održivom razvoju sela kroz unapređenje životnog standarda. Kako vi da unapredite životni standard seljacima koji proizvode mleko ako im ne date da pređu tu granicu?
Molim vas da još jednom razmotrite, da omogućite svima koji su predali mleko, čije je mleko ušlo u dalju proizvodnju, od čije proizvodnje neko ima zaradu, da im se mleko premira. Hvala.

Replika na izlaganje ministra. Imao sam amandman i čekao sam, prijavio sam se.