Hvala lepo.

Dakle, bili ste dužni da opomenete premijerku zato što je u dva navrata dovela u zabludu slušaoce, gledaoce, građane i poslanike ovde u sali govoreći da opozicija nije glasala za određenu tačku, odnosno nije glasala za sporazum u kome se govori o 45 miliona projekata o energetskoj efikasnosti i solarnim panelima. Nije tačno. Opozicija nije glasala za dnevni red i to ste vi morali da opomenete premijerku, a nismo glasali za dnevni red zato što taj dnevni red ima 35 tačaka, a mi se protiv toga borimo. Dakle, u tih 35 tačaka vi ste spakovali budžet koji zahteva posebnu tačku, završni račun koji zahteva posebnu tačku, dva ugovora o zajmu koji zahtevaju posebnu tačku. (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mi nećemo glasati za budžet za 2023. godinu, Poslanička grupa „Moramo -Zajedno“ se ne slaže sa načinom na koji su ovde iskazani brojevi, ne slažemo se sa podacima i verujemo da taj budžet može da izgleda mnogo bolje i u mnogo boljem interesu svih građana Srbije.

Pre nego što objasnim kako je i zašto i šta su naši predlozi rešenja, da, mi jesmo jutros podelili ove flajere, podelili smo svim narodnim poslanicima našim uvaženim kolegama, zato što borba koju su pre godinu i po dana pokrenuli svi građani Srbije za to da se zaustavi štetan rudnik litijuma u Srbiji od strane Rio Tinta, ta borba nije gotova. Ta borba će se završiti ovde u parlamentu onda kada bude bio izglasan zakon o zabrani rudarenja litijuma i Bora u skladu sa narodnom inicijativom. Od tog trenutka možemo da budemo sigurni. Ali, ja verujem da je ta inicijativa i ta zajednička borba različitih političkih organizacija, prvenstveno građana Srbije za ono u šta zaista veruju da je ispravno, jedna velika pobeda građana u situaciji kada imate problem sa demokratijom, sa izborima, sa slobodnim medijima. Ta borba će biti gotova ovde u parlamentu, zato ste danas, uvažene kolege, dobili ovaj dokument, odnosno ovaj flajer i mi ćemo insistirati na njemu sve dok ne bude bio usvojen ovde u parlamentu.

Takođe, pre samo četiri meseca, premijerka dok je još bila kandidat za to mesto je sedela tamo u petom redu i rekla da sam ja taj koji je doveo Rio Tinto 2004. godine kao tada sekretar jedne osnovne škole u Šapcu. Pa zaboga, ako je to istina, ako sam ja taj koji je doveo Rio Tinto 2004. godine, zašto je premijerka 2018. godine potpisala ugovor sa tom kompanijom i hvalila se da je to jedan veliki i važan projekat, pa se posle skrivala iza mene i nekih drugih ljudi u opoziciji kako smo mi za to odgovorni?

Puno neistina se ovde izrekne svakog dana, a zaboravljate da sve piše i sve se beleži i zna se ko je šta rekao i koje koga doveo i ko je za šta odgovoran. Sada pokušavate da vratite ovu temu na mala vrata, ja vam kažem neće vam to uspeti, građani Srbije vam to neće dozvoliti.

Šta je druga pobeda koju je ovde izvojevala baš u parlamentu, ja zato verujem da parlament jeste mesto za debatu, jeste mesto za raspravu, da ovde treba važne stvari da se dešavaju, je to što je gorivo pojeftinilo za 20 dinara. Dakle, upornim, konstantnim insistiranjem opozicije smo izvršili pritisak i sada je gorivo sa 222 ili 223 dinara otišlo na 202 dinara.

Dakle, građani Srbije kada odete sad na pumpu, da znate da smo se ovde u parlamentu izborili za to da gorivo pojeftini za 20 dinara, a može da pojeftini za još 20 dinara. Samo ako budemo i bili uporni, svi mi ovde zajedno iz opozicije i budemo konstantno apelovali na ovu vlast koja ne može da istrpi ni trunku pritiska. Tako je. Gorivo ne sme da bude više od 180 dinara. Ne sme, zato što sve preko toga je pljačka građana Srbije.

Kada govorimo o tome ko je šta uradio ili ko šta nije uradio ili je propustio da uradi, a koji je možda lažni ekolog ili manipulator kako je ovde premijerka iznela, znate neki od nas su nešto i radili. Na primer, prečistač otpadnih voda, pa bi bilo dobro da novog ministra koji tu sedi ispred vas pitate zašto on nije uradio ni jedan prečistač otpadnih voda u Beogradu a mogao je da uradi pet, ali hajde ne mora pet, mogao je bar jednu da uradi, pa što ni taj jedan nije uradio? Pa se sad posle deset godina vlasti setili da ne bi bilo loše raditi te prečistače otpadnih voda.

U Šapcu je otvoren 2017. godine, evo sad će šesta godina i radi i održivi, svi ministri koji su tad u tom trenutku imali bilo kakve veze sa životnom sredinom su dolazili da se slikaju pored tog jedinog operativnog prečistača otpadnih voda koji je urađen sa EU. Nije bilo zajma i kredita, nego EU dala novac, a tako kao što je dala Šapcu, mogla je bilo kome da da. Mogla je bilo kome da da, ali niko nije tražio. E, taj operativni prečistač je jedna dobra stvar. Postrojenje za upravljanje otpadom, sanitarna deponija, reciklaža. Kad kažem u poslu stvarno „Zeleni“, pa proverite kolika je kanalizaciona mreža u tom gradu gde smo mi imali priliku da radimo nešto ozbiljno i pametno. Šezdeset četiri posto kanalizacione mreže, 80% vodovodne mreže sa sve selima u krugu od 40 kilometara oko grada.

Dakle, moguće je i za sve to smo radili projekte zajedno sa EU. Trideset miliona evra podrške EU, pa onda dođe i Devenport i evo sad i Žofre je dolazio da pogleda šta je, kako je moguće da se neke stvari dešavaju, na jedan potpuno drugačiji način, pa onda dođe ministar Mali pa kaže - ne možemo da radimo sa EU, moramo da uzmemo brzo kredit jer je to sporo. Sporo je, kaže, raditi projekte sa EU. Kako sporo, pa mi ga uradili 2017. godine, a vi evo 2023. godina niste ni jednu uradili? Kako je to sporo sa EU? Nije, nego je to brže zato što je to ispravno i zato što jedino tako može.

Uradili smo jedan interesantan projekat koji se zove "Bazen" i to je vrlo interesantna tema za gospodina Malog, kako možete da otvorite potpuno prostor za nekakve nove finansijske investicije, odnosno, da kažemo, finansijske aranžmane i nekakav drugačiji način pribavljanja novca. Emitovali smo municipalne obveznice. Da, to je bila prva i jedina ispravna emisija municipalnih obveznica. Ja sam kupio prvu obveznicu za 100 evra, izgrađen je bazen koji ima grejanje na gas, na solarne panele i na toplotne pumpe, 2015. godina, pre sedam godina. Evo, sad će osma godina. Znači, može i drugačije da se rade stvari. Taj bazen je inače najjeftiniji bazen u Srbiji, urađen je za tri miliona evra, sada vi pravite bazene za 20 miliona evra. Kod vas svaki projekat košta pet ili deset puta više nego što mu je inače cena.

Šta mislim da je bitno da se kaže oko toga šta koliko košta i ko je za to zaslužan ili odgovoran? Evo, na primer, ovo je izveštaj Fiskalnog saveta i u tom izveštaju stoji jedna vrlo interesantna stvar, kaže - budžetski troškovi za EPS posledica su, prvenstveno, katastrofalnog upravljanja ovim preduzećem u prethodnim godinama, a ne svetske energetske krize. To vam kaže Fiskalni savet.

Znači, EPS je upropašten i ja pokušavam da dobijem informaciju ko je za to odgovoran, kako smo do toga došli? Kako je moguće da u tri godine ne znamo koliko smo zaista uglja uvezli? Zašto uopšte uvozimo ugalj, evo sad čujemo, iz Indonezije uvozimo ugalj? Iz Indonezije. Nemamo našeg uglja. Zašto nemamo našeg uglja? Gde je otkrivka ova iz Kolubare ova nova? Koliko smo novca dali na to? Ne mogu da dobijem, evo od kako sam postao poslanik, postavljam ista pitanja, ne mogu da dobijem odgovore, da objasnite, zašto ovoliko uvozimo struju, pošto nemamo sopstveni ugalj, uvozimo struju po 200 evra po megavat satu, a ona je koštala 50? Zašto je uvozimo sada kada je najskuplja i ko će za to da bude odgovoran? Ko će za to da bude odgovoran, gospodo?

Onda sve to građani plaćaju, ne znajući, građani Srbije ne znaju da će sada platiti struju još jednom sa ovim budžetom. Platili smo jednom kada dobijemo račun, pa povećanje jedno, pa povećanje drugo, zbirno 20% povećanje cene struje. Sad to nije dovoljno, nego kažete - to je najjeftinija struja za građane, a onda hop, milijardu i 200 miliona evra za stanje, za subvecije za EPS. Koliko onda zaista košta struja? Da li je to onda istina da mi plaćamo najjeftiniju struju u Evropi i regionu ili je to zapravo neistina? Ispostaviće se da mi plaćamo možda jednu od najskupljih cena struje, samo za nešto znamo, za nešto ne znamo. O tome treba da se ovde razgovara na ovom mestu.

Takođe, drago mi je da ste promenili pristup i drago mi je što vidimo što vas je život demantovao, uvažena premijerka. Prošli put ste se ovde ismevali politici nas "Zelenih", govoreći da to solarni paneli, da je to jedna čista glupost i da će sistem da kolabira kako ste vi pokušali tada da izgovorite, a u međuvremenu je vas život demantovao i vi ste ti koji su kolabirali. Da li je tako?

Vi sada ovde uzimate kredit, sad ću vam reći, to je pogrešno, uzimate kredit da bi ste davali subvencije ljudima po lokalnim samoupravama. Da, postave solarne panele, izoluju kuće ili urade bilo šta drugo vezano za toplotnu pumpu ili energetsku efikasnost. Načelno, vi ste promenili stav koji ste imali pre samo petnaestak ili dvadeset dana i sad hoćete da preuzmete temu solarnih panela od jedine političke organizacije koja je zagovara kao veliku politiku.

Pored toga, što je potrebno staviti solarni panel na svaki od dva miliona krovova u Srbiji, mi imamo i model, finansijski model za to. Mi smo za to nagrađeni 2019. godine od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, to je bilo u tom trenutku treća najbolja poslovna operacija na svetu. Možete da proverite. Uspostavite model javnog esko koncepta u kome će i EPS Srbije pomoći svakoj kući, domaćinstvu u Srbiji da dobije solarni panel na svaki krov. Pet ili šest hiljada evra, u zavisnosti od tog kolika je kuća, domaćinstvo, zgrada, kapaciteti, ugao, osunčanost i slično. Ako može Nemačka koja ima manje sunca od nas, zašto ne bi mogla Srbija? Pomozite svakom domaćinstvu da to uradi, nemojte uzimati kredite, građani će to da plate kroz uštedu energije.

Mi smo to učinili u Šapcu, izolovali smo preko 60 stambenih zgrada, ljudi plaćaju, stoje u redu da budu izolovane kuće i stanovi. Znači, postoje modeli.

Umesto da uzmete kredit, da se zadužite i onda vraća... Znate, lako je Jorgovanki Tabaković da kaže to će se vratiti, krediti, može sve, Jorgovanka Tabaković ide za godinu i po dana u penziju. Ko će da vraća kredite? Mi svi ovde zajedno? Da li je tako? Pa lako vam je da puštate, da se zadužujemo u dolarima, u trenutku kada ne smemo da se zadužujemo ni u evrima. Pa onda odemo kod Arapa i uzmemo milijardu evra, pa za pet godina ćemo platiti 300 miliona evra samo za kamatu.

Imate model koji je nagrađen. Taj model ako primenite preko EPS-a možemo da smanjimo proizvodnju struje na ugalj, za polovinu, pa da vidimo koliko će onda da košta. Gde će da stignu te pare? Razni su načini. Evo imamo neke predloge. Zamislite građane koji će da kupe sada obveznicu EPS-a, ponudite građanima da kupe obveznicu EPS-a, neka daju svojih 100 evra za EPS, ako zaista veruju da je to prava firma u koju vredi ulaganje, ja bih kupio. Evo, ja bih kupio prvu ako mi dozvolite, da kupim ja da spasim EPS i svi ovi građani, ljudi ovde da kupimo obveznice EPS-a i da se pomogne da se urade solarni paneli u svako domaćinstvo u Srbiji. Jel to pošteno rešenje? Ja nudim rešenja. Ovi ljudi koji sa mnom to rade, nude rešenja od početka.

Još jedna stvar, alternativa za litijum, stranka Zajedno, grupacija Moramo zajedno, veruje da je litijum prošlost i verujem u to. Zato se borimo da do tog rudnika ne dođe. Šta je alternativa? Hajde da uložimo u nauku, dobićete za godinu dana bolje rešenje od litijuma, dobićete bolje materijale koji mogu uspešno da prime električnu energiju i da je sačuvaju. Uložite u Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Zašto da ne? Uložite u tu domaću pamet kojom se stalno hvalite. Evo mi ćemo predložiti amandmane na to da se uloži novac u domaću pamet.

Šta verujemo da je zaista alternativa za litijum? Svako ko je iole pismen, vidi šta se dešava u svetu danas, od deset godina, ministarko energetike, imali smo pet sušnih, ministarko poljoprivrede, pet sušnih godina, sledećih deset sedam će biti sušnih. Nema vode, ljudi. Treba da se ulaže u vodu. Ispod Mačve, pogledajte poslednju dozvolu koju ste dali za istraživanje litijuma kompaniji „Volt“, piše da ispod Mačve imate veliko podzemno jezero najkvalitetnije vode, pijaće vod vrhunskog kvaliteta za koju ne treba prerada, ta voda može da stigne u svako domaćinstvo u Zapadnoj Srbiji i u Vojvodini regionalnim vodovodom.

Koliko će da košta za deset godina voda? Poprilično. Ne mogu da kažem, neću da pogrešim broj, ali ja vam kažem to vam je resurs budućnosti, a ne litijum. O svemu i detaljima ću kasnije. Ostalo vreme poslaničke grupe će koristiti Aleksandar Jovanović Ćuta. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Prvo pitanje imam za Ministarstvo energetike, za novu ministarku, a to je koliko smo uglja uvezli u prethodne tri godine? Dakle, mislim na 2019, 2020. i 2021. godinu. Po kojoj se ceni smo ga uvezli? Takođe, pitanje od koga smo ga uvozili?

Činjenica je da naši energetski sistem ima ozbiljnih problema za koje niko ne odgovara, evo, već druga godina i činjenica je da kako god otvorite to pitanje i postavite ga na bilo kom organu, na Odboru za finansije, na Odboru privredu i energetiku, svi sležu ramenima i kažu – pa, dobro desilo se šta da radimo, nastavljamo dalje.

Činjenica da je EPS pretrpeo štetu time što ima kapacitete koji nisu stavljeni u punu funkciju, time što nije otkrivena, odnosno ne radi otkrivka u Kolubari i zbog čega mi uvozimo ugalj. Onog trenutka kada budemo znali koliko smo uvezli uglja, koga ranijih godina nismo uvozili znaćemo i kolika je šteta koju smo pretrpeli. Dakle, to je prvo pitanje.

Drugo pitanje je pitanje koje je vezano za premijerku Anu Brnabić i za ministra finansija, a to je pitanje šta je to tačno projekat „Srbija 2025“ i gde se on nalazi i u kojim telima je on usvojen?

Takođe, u tom projektu kaže da 14 milijardi evra će biti uloženo u putnu infrastrukturu, železničku mrežu, metroe, poljoprivredu, turizam, generalno u privredu. Gde to tačno piše i na kojim organima se to tačno sprovodi?

Takođe, u okviru tog projekta „Srbija 2025“ piše da postoji izveden projekat „Čista Srbija“. Projektu „Čista Srbija“ ne može tačno da se utvrditi vrednost, pa u nekim situacijama on je 3,2 milijarde, u drugima je četiri milijarde u trećima je čak šest milijardi. Iz tog projekta „Čista Srbija“ treba da se reše postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda njih 165, treba da se uradi 7.000 kilometara kanalizacione mreže i negde oko 165 postrojenja. Takođe, da se reše i problemi sa odlaganjem čvrstog otpada. Niti piše tačno u kom iznosu, niti piše tačno na kojima lokacijama, niti piše u kom vremenskom okviru i na kraju, ko je to odlučio.

Ovo su vrlo važna pitanja koja interesuju građane u gradovima po Srbiji, koji se muče i pate svih ovih godina, na moje pitanje - zašto uzimamo kredit od Nemačke razvojne banke od 80 miliona evra za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže u šest ili sedam gradova u Srbiji?

Moje pitanje je bilo da li je i to deo projekta „Čista Srbija“? Ministar finansija Siniša Mali odgovorio je da nije. Moje pitanje je čiji je to projekat i kako smo do njega došli i zašto uzimamo kredit?

Finalno pitanje je pitanje koje upućujem Skupštini Republike Srbije i predsedniku Skupštine – kada će biti stavljen na dnevni red Predlog zakona koji je proizašao iz građanske inicijative koji su skupljani potpisi po celoj Srbiji za zabranu rudarenja litijuma i bora i kada će se ta tačka naći na dnevnom redu ovog parlamenta.

Iz razgovora koji je Aleksandar Jovanović Ćuta imao kao predsednik Odbora sa predsednikom skupštine dobili smo informaciju kada se napravi Vlada. Pošto je sada napravljena Vlada, hajde da vidimo kad će i ta tačka da se nađe na dnevnom redu.

Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Stranka Zajedno je iznela hitan paket mera kojim traži da se primene u poljoprivredi. Već tri meseca ne možemo da dođemo u priliku da o tome ozbiljno razgovaramo. Sa druge strane, ništa od onoga što smo tražili se nije našlo ni u ovom rebalansu budžeta.

Šta smo tražili? Tražili smo 200 evra po hektaru subvencija za poljoprivredu. Tražili smo da se pojača podrška za nabavku đubriva i da ona bude, kada se odbije PDV i poveća ovaj dodatak 200 evra po hektaru za đubrivo.

Šta smo još tražili? Tražili smo 15 dinara po litri mleka u svakom kvartalu, da pokušamo da spasemo šta se spasti može? Šta smo još tražili i mislim da tu dolazimo do ključne stvari koja stvara najviše problema našim poljoprivrednicima, tražili smo da gorivo bude bez akcije i PDV.

Tražili smo da gorivo bude po sadašnjim cenama, po onome što mi vidimo da je proizvodna cena goriva – 127 dinara za dizel. To smo tražili, a nismo dobili. Poljoprivrednici su oštećeni.

Mislim da je, i sad imam ovde pred sobom jedan grafikon koji govori o strukturi cene evrodizela u Srbiji i regionu, koji kaže da je naša maloprodajna cena evrodizela jedna među najskupljima u regionu i iznosi 1,88 evra ili za evrodizel na današnji dan 222 dinara.

Ne znam zašto je gorivo u Srbiji skuplje nego gorivo u Hrvatskoj ili u Sloveniji. Pitao sam na više mesta, pitao sam u raznim odborima, pitao sam nezavisne institucije, pitao sam i ministra Malog na Odboru za finansije kad smo pričali o rebalansu, ali nisam dobio odgovor.

Dakle, upoznaću vas sada sa iznosima koje ova Vlada uzima od građana Srbije, a i poljoprivrednika svaki put kada odete na pumpu. Za mene je indikator naše ekonomije cena goriva na pumpi. Taj indikator kaže da ova Vlada uzima najviše, posle jedne države u Evropi najviše u Evropi. Dakle, 42% na proizvodnu cenu. U našem slučaju, to vam je 95 dinara.

Zamislite kada bi poljoprivrednici imali svakog dana kada odu da sipaju gorivo 127 umesto ove cene koja im se daje samo na 60 litara. To je ono što traži Stranka Zajedno – 127 dinara za litar benzina svim poljoprivrednicima, počev od danas, od trenutka kad se usvoji ovaj rebalans. Kaže – ne može. Kaže – budite zadovoljni što nismo uzeli više. Kaže – mogli smo da uzmemo još 15 milijardi dinara na gorivu.

Postavlja se pitanje sada ko odlučuje o tome? Ko je doneo odluku da ovde učešće poreza i akciza na gorivo bude među najvećima? Ko je doneo tu odluku? Ova Vlada.

Dakle, ova Vlada je donela odluku da svakom građaninu Srbije kad god ode na pumpu i sipa dizel uzme 42 dinara, samo tako.

Zamislite svaki put kad odete da sipate gorivo na pumpu vi ga plaćate skuplje nego bilo ko u regionu, zato što je vaša Vlada odlučila da vam uzme toliko. Svaki put kada odete da sipate gorivo na pumpu, zamisliti se, 42 dinara vam uzme ova Vlada. Četrdeset dva dinara! Deset litara - 420 dinara! Zašto, bre? Pa, zašto? Zbog čega? I kaže – budite srećni, mogli smo da vam uzmemo i više.

Pa, što se ne ugledate, na primer, na Crnu Goru? Evo, Crna Gora je odlučila da malo manje od 49 evrocenti da kao porez i akcizu, odnosno uzme, Makedonija 50 evrocenti, a mi 0,80.

To vam je tako, što kaže gospodin Vesić, i možemo mi sad da ovde debatujemo, da se ljutimo, da uzimamo razne makroekonomske kapacitete, odnosno indikatore, ovo vam je životni indikator. Skidate nam kožu sa leđa svaki dan kada odemo na pumpu.

Drugi indikator su cene u prodavnicama. Potrošačka korpa – 83.000 dinara, medijala plata – 50.000 dinara. Kako da se živi? Kako da se preživi, gospodo?

Znate, kada bismo pričali o odelima, samo da stanu predsednik i ministar finansija i ovaj novi ministar za građevinu, pa da se postidi cela grupa G7 kakva su odela, a kakva oni nose. Nemojte da pričamo gluposti.

Dakle, cena maslaca. Moje pitanje, ja sam tražio da mi odgovore na raznim odborima, tražim evo sad i od ministra – zašto je kod nas skuplje nego bilo gde drugde? Zašto je skuplje? Cena hrane, evo ga maslac, hajde da ne pričam o mleku pošto je Ćuta pričao o mleku, evo ga maslac, isti onaj koji se prodaje za 240 dinara u Nemačkoj na akciji, a bez akcije 380 dinara, kod nas u prodavnici - 543 dinara.

Nama su cene skuplje nego u Evropi. Cene u „Lidlu“ u Beogradu, u Šapcu, gde god hoćete, su skuplje nego u „Lidlu“ u Nemačkoj, a plata u Nemačkoj za tog prodavca u „Lidlu“ je 1.800 evra. A koliko je za našeg? Pa, kako da kupi? Kako da plati? Medicinska sestra u Nemačkoj – 3.500 evra plata. A koliko je kod nas? Koliko lekar ima? Ima 6.300.

Kad pričamo o hrani, evo, ide nam slava, idu slave razne, imamo u petak slavu, pa će biti Aranđelovdan, pa Sveti Nikola, ljudi u Srbiji slave slavu. Prethodnih godina, dok nije nastupilo ovo što sada imamo, ova otimačina, mogli ste da napravite slavu, prosečan domaćin u Srbiji, za 450 do 500 evra, tu negde do 500 evra, a sada ko napravi slavu bez 750 evra taj je mađioničar. Da dočekate goste, da spremite hranu, da ispratite goste. Pa, kolika je onda inflacija, je li 12% ili 14%, ili je to inflacija koliko košta slava?

Hajde da pitamo građane Srbije o čemu će da pričaju kada dođu na tu slavu. Hoće li da pričaju o tome koliko ih je koštalo da je naprave? Evo, tu su dame i oni koji se od muškaraca razumeju, koliko košta slavska torta? Ranije za 3500, 4000 dinara mogli ste da napravite dobru tortu, a sada ko je napravi bez 6000? Nema šanse, bre! Kada odete na slavu, o čemu ćete da pričate? Koliko košta metar drva? Sto evra je ogrev na drvo. A znate koliko je bilo? Bilo je 30, 35, toliko je koštalo.

Pitam, zašto je kod nas skuplje nego u Evropi? Čekajte, zašto je kod nas skuplje?

(Nebojša Bakarec: Ti slaviš svetu Violu!)

Nemojte da mi dobacujete, pustite me da pričam, ovo interesuje građane, koliko šta košta i ko je za to kriv.

(Tamara Pilipović: Građani to znaju.)

Znam da znaju građani, ali se pitaju ko je kriv. Znam ja da oni znaju. Vi možete njima da stvorite sliku u medijima kakvu god želite. Zato što građani znaju, postoji još jedan indikator, a on se zove rejting. E, taj rejting je za vas nikad gori u zadnjih deset godina, gospodo naprednjaci.

Padate, gospodo naprednjaci. Znate li što padate? Zato što narod nije slep, pa ode u prodavnicu svaki dan, pa se uveri u to zlatno doba. Uveri se u to koliko šta može da kupi i koliko šta košta.

Znate šta je još dobar indikator? Dobar indikator su rezultati popisa koji je upravo završen. Da li nas ima 650 hiljada manje ili 850 hiljada manje za ovih zadnjih deset godina?

Znate, kad odete na tu istu slavu uvek ima neki dežurni naprednjak koji će vam reći to je zbog onih bivših, baš kao što vi meni sada dobacujete, to vam je zbog onih bivših, oni su nas unesrećili, oni nama ne žele dobro, nećete valjda da glasamo ponovo za tamo neke bivše itd. Onda kad dođemo do tih bivših, kaže – da, oni su privatizovali NIS, znate oni su krivi što su privatizovali NIS. Ministar Mali je rekao prekjuče – oni su privatizovali NIS. Ja ne budem lenj, uđem tamo u onaj listing da pogledam kada je stvarno privatizovan NIS – 2008. godine.

Dakle, 2008. godine je privatizovan i tad su za privatizaciju NIS-a glasali svi radikali, svi naprednjaci, svi socijalisti i demokrate. Svi su glasali! Pa, ko je kriv, gospod? Ko je kriv? Onda, na Odboru za finansije mene ovaj iz Požarevca Arsić nagrdi kako sam ja za nešto kriv 2008. godine. Onda uđem u listing, on lično glasao za privatizaciju NIS-a, on lično. Molim vas, o čemu se radi?

Još jedna stvar, pošto da ne bude da mi samo iznosimo probleme koje svi znaju, mi smo ponudili rešenje, dakle, Jelena Kalajdžić, doktorka biotehničkih nauka na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu je predložila paket hitnih mera. Vi kažete – to ne može, to ne ide, to nije dobro. Znači, mi vam nudimo rešenje, vi nećete. Ono što mi nudimo, time ću završiti, u oblasti poljoprivrede, to je da se uloži veliki novac, jer je sada trenutak da se uloži veliki novac u poljoprivredu, gospodo, da se pomogne srpski seljak i poljoprivrednik, da se obezbedi da sada kad su cene hrane na svetskom tržištu velike oni mogu da izvezu tu hranu da se obogate ljudi. Ali da se reguliše tržište da za nas ta ista hrana bude jeftina, da možemo da je priuštimo sebi, pa da sami stvorimo svoj okvir u kome će za građane Srbije biti najjeftinija hrana, a opet seljaci da se obogate izvozeći u inostranstvo. To vam to nudim sve vreme. Jelena vam to nudi, Ćuta, Nikola, Nebojša, to vam nudi stranka Zajedno.

Sa kime da pričamo? Sa kime da pričamo o tome? Pričaćemo još i kada budemo govorili o budžetu za 2023. godinu, imamo mnogo pametnih rešenja, vrlo primenljivih rešenja. Hajde da vidim da li će neko da me demantuje. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, uvaženi kandidati za ministre i uvažena mandatarko, mislim da je potpuno jasno svima u sali i svima onima koji gledaju ovaj prenos zašto mi praktično poslednjeg dana roka dobijamo Vladu Republike Srbije i da smo praktično 10 meseci bez Vlade.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Dakle, mi Vladu nemamo iz vrlo jednostavnog razloga. Ovih devet meseci, od kada su raspisani izbori od februara, pa evo sada praktično do prvog novembra zato što se u ovoj državi vodi politika sakrivanja pod kamen. Sakrivanje pod kamen znači da se ne odlučuje. Kako kod da se odluči u ovim teškim, izazovnim vremenima to će da košta ovu državu. Pošto je tako, ne bi bilo loše da se zaklonimo još neko vreme.

Potrošeno je 10 meseci i evo ispostavilo se da manje – više nama Vlada ni ne treba, jer se nekako stvari odvijaju i dešavaju, pa Bože moj, evo doterasmo skoro pred kraj godine bez Vlade. Međutim, Vlada je ta koja treba da donese neke važne odluke, Vlada je ta koja jedino ima mandat da odluči na primer o tome kuda će ići Srbija u sledećim godinama, da li će se opredeliti ka zapadu ili neće. Vlada je ta koja je jedina vlasna da uvede sankcije Rusiji.

Imam jedno pitanje za ovu Vladu i živ nisam da čujem šta će biti odgovor. Da li će ova Vlada da odluči o tome, kada dođe na dnevni red, ako uopšte bude dolazilo, glasa za sankcije Rusiji? Šta će na primer reći gospodin Žigmanov, šta će o tome reći gospođa Tanja Miščević ili gospođa Đedović? Šta su stanovišta određenih ministara u toj Vladi po ovom vrlo važnom pitanju?

Drugo, ako sankcije nisu na dnevnom redu ili recimo, da se u slučaju nađu, šta će da kaže gospodin Ivica Dačić kao prvi potpredsednik Vlade, šta će reći Đorđe Milićević ili neki drugi kandidati?

Ovo je vrlo važno pitanje, jer će se ovo u nekom trenutku onako ili ovako morati razrešavati i od tog pitanja zavisi kako će dalje da izgleda naša budućnost. Imali smo debate o tome kako i na koji način živimo, iz čega su sastavljene naše investicije, da imamo rupu od četiri milijarde evra u našem budžetu i da ni nju nadomešćujemo tako što imamo investicije, odnosno strane direktne investicije u nekom godišnjem iznosu između tri i četiri milijarde evra. Šta radimo kada nema tih investicija? Kako izgleda budžet Republike Srbije i kako izgleda naša stvarnost po tom pitanju? Voleo bih da čujem šta će o tome reći ministar spoljne i unutrašnje trgovine ili ministar finansija.

Još jedna stvar je dosta problematična sa ovom Vladom a to je da je ona Vlada da se preživi. Tako smo čuli u obrazloženju predsednika. Da li da se prezimi ova jedna zima ili da se prezimi eventualno druga, to je sada pitanje, ali kako ćete vi da uradite bilo šta od ovoga što stoji ovde u ovom tekstu koji smo čuli danas u ekspozeu, ako imate jednu zimu? Ili, eventualno zimu i još malo tamo sledeću godinu. Šta će te vi zaista da uradite?

Znate, ako potrošite sat i po danas građana Srbije da im objasnite kako je neko nešto loše uradio u prethodnim godinama, a naročito od 2000. do 2012. godine, nisam siguran da 2022. godine to interesuje građane Srbije. Stvarno nisam siguran da ih interesuje. Držim da grešim, ali neće biti ni da je istina da ste vi izmislili internet u školama. Neće biti istina ni da ste izmislili pruge i vozove. Neće biti istina da ste izmislili nauku zato što ste napravili Fond za nauku, niti da ste izmislili kulturu zato što se snimaju filmovi i serije. Postojao je ovaj svet i pre vas.

Ono što mogu da kažem, neko je pominjao ovde kako se živi, dakle, nije bilo automobila ranije, pa kaže nije bilo ekološkog prevoza, pa je ceo grad Beograd uspeo da kupi dva ekoautobusa, a za sve ovo što ću vam ja sada reći od ovog trenutka i nadalje mi smo to uradili tamo gde smo imali priliku potpuno drugačije, i efikasnije, i jeftinije nekoliko puta. Na primer, ekološki javni prevoz koji sav ide na gas i ne košta građane ništa, ništa subvencije iz budžeta, nula. A vi imate dva ekološka vozila u celom Beogradu koji ima 1.200 autobusa. Pa, kakvo je to dostignuće, moliću lepo?

Drugo, mi ovde pričamo o zagađenju i kako će se rešavati zagađenje. Ja mislim da je ključ energetska efikasnost. Da biste mogli da smanjite potrošnju od koje potiče zagađenje, pa valjda je logično da prvo smanjite ono iz čega dolazi ta potrošnja, a to je da izolujete kuće i stanove u Srbiji. Pa, kada imate smanjenu potrošnju, imaćete i smanjenu proizvodnju, pa iz smanjene proizvodnje imaćete i smanjeno zagađenje.

Kada biste ušli u taj proces ne bi vam trebalo ovoliko milijardi da se priključimo na ovaj naftovod „Družba“ i da napravimo tu vrstu konekcije i da se diverzifikujemo sa Rusima, nego bi možda mogli da se diverzifikujemo sa uređenim svetom, pa da vidimo kako i na koji način do nas mogu da stignu jeftiniji energenti.

Na primer, mogli bismo da razmišljamo o tome da postavimo solarne panele na svaki krov. Evo, to je jedna od tema o kojoj bih voleo da razgovaram, da na svakom od dva i po miliona krovova domaćinstava u Srbiji se postave solarni paneli, da se onda iz tih solarnih panela ljudi snabdevaju strujom koja je njihova lična energija, oni postaju proizvođači, a svoju investiciju vraćaju kroz uštedu koja je sada poprilično velika jer imaju nula, a ranije su imali pet, deset, 15 hiljada dinara na računu za električnu energiju. Time bismo smanjili proizvodnju struje iz uglja za polovinu.

Možda nam ovaj novi blok tri ne bi bio ni potreban, možda bismo mogli novac da usmerimo na nekakve druge i pametnije projekte. Ali, kako sada vi možete da verujete jednoj ovakvoj Vladi kada u takvoj Vladi imate gospodina Vesića koji je sada ministar za infrastrukturu? Kako se može tom čoveku verovati?

Primer. Dakle, mi ovde imamo probleme velike sa cenama, sa iznosima, sa korupcijom. Ispostaviće se da je u Beogradu najskuplja javna rasveta, da jedna sijalica košta 1.000 i više evra. U mom gradu kada smo menjali javnu rasvetu koštala je sijalica 60 evra. Zašto ove beogradske koštaju 1.000 i više? Najskuplji trgovi su u Beogradu. Iste površine, a manje-više istih materijala, koštaju od 10 do 20 puta više.

E, sad, u jednom gradu, kao što je Beograd, imate čoveka koji upravlja svim i svačim i umesto da bude kažnjen, on avanzuje i postane ministar. E, sad, kako izgleda ta politika u Beogradu, daću jedan primer. Zamislite da gospodin Vesić nema odeće na sebi, da nema ništa, da je kao od majke rođene. Zamislite baš gospodina Vesića da nema ni donji veš, što može da, na primer, bude voda i kanalizacija, da nema ni pantalone, što može da bude, na primer, saobraćaj u gradu, da nema ni sako, ni košulju, što može da bude metro, i da sve u svemu to loše izgleda, pošto je zagađenje u Beogradu možda ponajveće u Srbiji. Ali, ima jednu značku, ovu na reveru zlatnu, ima značku, to je ovaj spomenik tamo na Savskom trgu, i onda uzmete i šetate se tako kao od majke rođeni sa tom značkom i kažete – mi smo patriote, mi vodimo računa. Koliko vam je značka? Malo je poskupa, to je tajna. Državna je tajna koliko košta značka.

Šta mislite da će građani da kažu takvom jednom čoveku, koji nije ništa obezbedio za svoje sugrađane, ali ima skupu značku na svom nagom telu? Hoće li da mu kažu - bravo Srbine, ti si taj što voli državu, ti dižeš spomenik, ti imaš najzlatniju od svih značaka, ili će da kažu - gospodine, s vama nešto nije izgleda ponajbolje?

Onda sam razmišljao zašto bi nekakva takva persona bila uopšte i ministar, i to infrastrukture i građevinarstva. Možda je zaista jedan od odgovora i taj da treba nešto da se što je nelegalno u gradu Beogradu sruši vrlo brzo, na primer ova nelegalna građevina Aleksandra Šapića, i da neko to mora da uradi svom političkom neprijatelju. Pa, kud ćete bolju osobu za to od gospodina Vesića.

Ako bi se to desilo, ja bih bio vrlo, vrlo zainteresovan da pratim taj događaj, jer to bi bilo vrlo gledano. Znate, građani bi voleli da vide kako Vesić ruši Šapiću nelegalni Fort Noks na Bežanijskoj Kosi.

Mislim da je vrlo interesantno kada pričamo o energetici da podnesemo i neke račune. Znate, u tim računima kaže, a čuli smo upravo – naš energetski sistem je zastareo. Zastareo nam je energetski sistem, pa je morao da se pokvari. Ja vam kažem da je 2011. godine prema svim važećim izveštajima EPS-a taj energetski sistem bio na nivou efikasnosti nemačkog energetskog sistema. Njime se u prethodnim godinama nije dobro upravljalo, nije se ulagalo i on je morao da propadne. Sada smo mi na nivou sistema koji je kao posle bombardovanja NATO snaga. Takav je sistem. Sada kažu niko za to nije kriv. Pa, kako može da niko ne bude kriv? Kako može da niko ne bude kriv?

Znam da vam je smešno kada zamislite gospodina Vesića nagog, ali molim vas da se vratimo na temu.

Dakle, kaže poljoprivreda je bila strašna propast, sada je super jer ima tri puta veći budžet za poljoprivredu. Ima, ali ga ne plaćate ljudima. Dužni ste jedan budžet poljoprivrednicima, i to onaj za subvencije za prošlu godinu. Dužni ste 36 milijardi dinara građanima Srbije koji se bave poljoprivredom i ne isplaćujete im. Možete vi da stavite da je budžet koliko god volite, ako ga ne plaćate, on je nula.

Meni je interesantno da je u budžetu iz 2010. ili 2011. godine za poljoprivredu išlo 15 milijardi, ali tada je subvencija po hektaru bila 14.000 dinara, i to onih dinara koji su više vredeli nego ovi danas. Tada je gorivo bilo 60 dinara, a danas je za poljoprivrednike 180 dinara. Pa, kako u tom famozno velikom budžetu nema dovoljno novca da bude ponovo gorivo 60 dinara za poljoprivrednike, a subvencija po hektaru bar 200 evra? To je ono što mi tražimo.

Sada vi kažete prosečno je super. Prosečno mi smo na nivou nekih država u regionu, čak nekih iz Evropske unije. Pa, znate, prosečno 10% poljoprivrednika koji koriste te subvencije vaše, njima je fantastično, oni jedu meso, a ovi drugi kojih je 85%, oni dobijaju siću i oni jedu kupus. Reći će gospodin Jovanović da je u zbiru to sarma, ali neki stalno jedu meso, gospodo, dok neko stalno kusa kupus. U takvoj situaciji je poljoprivreda danas.

Ovde vidim da su dve ključne teme u ovom izveštaju energetika i poljoprivreda, ali nema rešenja, nema zaista ključnih rešenja. Drugo, nema rešenja koja ste vi u stanju da uradite za ovo kratko vreme.

Žao mi je što moram sada da prekinem, ali ostaviću neki deo vremena Aleksandru Jovanoviću Ćuti, a verujem da ću dobiti priliku kroz diskusiju da odgovorim na neka vaša pitanja. Hvala.

Hvala.

Ja ne znam zašto vi mislite da sve ove politike koje su iznete danas da su to politike koje sam ja nešto iz svoje glave napisao? Ne znam da li su vam Rusi ili već ko rekao da ne može nešto da se uradi zato što ne može da se napravi sistem koji će da izvrši amortizaciju, pa je to valjda nemoguće? Valjda je bolje kupiti ruski gas pa praviti gasne elektrane? To je valjda sa ruske strane mnogo bolja politika. Dakle, to što vi pričate, to pas s maslom ne bi pojeo što ste vi sada rekli.

Drugo, imate inženjere na Elektrotehničkom fakultetu, pa možemo da napravimo neki sastanak, pa da suočimo te eksperte, da vidimo u čemu je problem, ali ove stvari koje ste vi sada izneli, to da vama smeta da li je neko zelen ili neko nije zelen. Znate, kada smo pravili prečistač otpadnih voda, za koji ste vi pre par sati ovde u diskusiji rekli da to niko nikada nije uradio u Srbiji, pa bože moj ste se vi setili, naravno da nije istina. Mogli ste da odete, da ste samo želeli, da vidite jedini operativni prečistač otpadnih voda i on se, gle čuda, nalazi baš u Šapcu i baš ne košta ništa, osim onoga što građani plate kroz svoj račun za vodu i prečišćavanje. Radi od 2017. godine u punom kapacitetu.

Dobili smo pare od EU, uradili smo. Mogao je svako da dobije. Mogao je i gospodin Vesić da dobije, pa da uradi on pet, a ne jedan, ali ga nije interesovalo. Mogli su i drugi da dobiju po Srbiji isto tako, ali ste vi odlučili da je bolje da uzmete kineski kredit, pošto kada Kinezi daju pare, onda vas ne pitaju na šta ih trošite. Jeste malo poskupo, ali, bože moj. Ovo kada dobijete evropski kredit, morate da sprovedete tender, pa onda morate da izaberete najpovoljnijeg, pa imate rokove, pa imate nadzor. Sve po redu, kao što treba da bude u Evropi, a vi kažete ne, mi to nećemo, nego ćete paušalno, tras, 200 postrojenja, šest milijardi evra, daće nam Kinezi pare. To ste vi rekli prošle godine. I gde su vam sada ti i Kinezi i prečistači? Nema.

Ovo nema nikakve veze s tim koje je boje politika. Ili je imaš ili je nemaš. Nemojte pričati u vetar.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Nemate smo vi mlade poslanike, imamo ih i mi. Evo, iza mene je dr Jelena Kalajdžić profesorka, odnosno asistent na fakultetu Poljoprivrednom u Novom Sadu, udata, majka dvoje dece. Nikola Nešić, inženjer telekomunikacija, oženjen čovek, otac dvoje dece, mlad inženjer. Sada kažite vi – samo mi imamo, vi ništa drugi nemate. Onda pođite od toga da je sve počelo i postalo zahvaljujući vama. Pa nije tako, nemojte da pričate svašta.

Hoću jednu važnu stvar da otvorim, vezano je za to kako izgleda, kako su strukturisana ministarstva, čuli smo vrlo interesantna večeras izlaganja gospodina Dačića i čuli smo od gospođice Staše, ja se izvinjavam ne znam prezime. Dakle, kaže to je u najboljem interesu građana Srbije i vi ste rekli, ovaj poslednji govornik, mladi gospodin, isto to rekao, u najboljem interesu građana Srbije. A sad ja vas da pitam a šta je taj interes i kako ste ga definisali i kako ste vi do njega došli? Da li uopšte vi znate kako se do interesa dolazi? Da li ste negde to učili možda? Jeste li učili na nekom fakultetu, školi, političkoj školi ili akademiji?

A zašto vas to pitam? Samo molim vas, dakle vrlo interesantno, gospodin Dačić reče, pošto je on dobio glasove na ovim izborima na samo jednoj rečenici a to je: „Mi nikada nećemo uvesti sankcije Rusiji“, pitanje je sad da li je to interes pošto je on malopre pozvao sve nas ovde da se ujedinimo oko tog interesa, ne govoreći tačno šta je to? I vi što ste pozvali i rekli hajde da se ujedinimo oko interesa, ne govoreći šta je tačno taj interes i kako se on ostvaruje.

Znate, ja kada sam postao gradonačelnik, nisam znao da definišem interes, pa sam išao da pitam ljude koji to znaju da rade, da. Sad ću da vam objasnim, pošto ćemo doći do toga da ni vi ne znate to da radite, jer da znate ne bi ste se deset godina mučili ovde i mi svi sa vama zajedno, a ne znate, nećete da priznate. Možete da pitate i da naučite, ljudi hoće da vam pomognu.

Ja sam otišao u Grac, u Štajersku regiju i pitao tamo ljude koji vode njihov sektor za evropske integracije kako se to radi. Ispostavi se, na primer, kada odete tako u neku uređenu organizaciju, dobijete vrlo konkretne odgovore, dobijete jednu ovako knjižicu u kojoj ima definisanih pet interesa, pet interesa Štajerske regije i grada Graca. Inače, to je grad u kome se nalazi najmodernija industrija na svetu. Tamo se proizvode avioni poslednje generacije, najskuplji automobili, najkomplikovanije mašine i kompjuteri. Ako ne verujete, možete da odete da vidite, neka vam organizuje Privredna komora Srbije to.

Tamo vi pitate ljude – kako se definiše interes? Onda dođete do toga da jedan od tih pet interesa koje su oni postavili sebi, da jedna transnacionalna železnica koja ide sa Baltika do Atlantika prođe baš kroz industrijsku zonu grada Graca i da je to za njih jedan od pet vrhovnih interesa.

Sad, zamislite jednu Štajersku koja u okviru države Austrije ima definisan interes. Ja sada ovde pokušavam da utvrdim da li postoje nekakvi definisani interesi na nivou države. Ja znam da Šumadija nema nikakav interes, da niko nikad nije definisao niti jedan šumadijski interes, niti zapadne, niti istočne Srbije, niti južne, a ni Vojvodine. Kako onda da radite i da sprovodite politiku? Kako onda da uradite to što verujete da je ispravno ako ne znate šta je interes građana Srbije?

Da bi ste došli do interesa, morate da pitate građane zaista, ne da svako malo na nekim izborima kupujete dodatne mandate, kupujete dodatno vreme, čekate da neko drugi nešto uradi između vas, nego definišete. Mi smo definisali kad smo imali priliku u javnim poslovima te interese, kako ljudi da zarade više, kako ljudi da odluče više, kako da bude najbolja usluga po najnižoj ceni, kako da niko ne bude zaboravljen, da imate kvalitetnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu i kako da imate moderno obrazovanje za 21. vek. Ispod tih pet interesa idu vrlo konkretne mere.

Sad bih ja voleo da čujem šta znači, kako se taj interes odvija i dešava i u ovim ministarstvima, u svakom pojedinačno od 25, sa nekakvim vrlo konkretnim rešenjima? Ako će rešenje da bude ovo što kaže gospodin Dačić, mi nikada nećemo uvesti sankcije Rusiji, a gde je tu interes? Zašto bi smo to radili ili to ne bi smo radili? Ja bih voleo o tome da razgovaramo, da iskreno razgovaramo o tome.

Možda ima neki novi ili će se pojaviti u međuvremenu, ali da vi od godine do godine, od šest meseci do šest meseci, od izbora do izbora trgujete interesima građana Srbije, ne govoreći im šta oni zaista jesu i gde se krije njihovo blagostanje, to je onda jedan put bez cilja. To je jedno besciljno lutanje.

Ja vas sada pozivam da prestanemo da lutamo, da se pomirimo sa tim okolnostima, izazovima i šansama koje se ukazuju u onom retkom istorijskom trenutku i da pitamo građane šta zaista misle, da stavimo sve na sto. Vi naročito iz većine, vi ste dobili većinu na ovim izborima, da stavite na sto šta su to interesi i kako ćete ih vi ostvariti, vrlo konkretne mere, a ne da bude, kao što reče malo pre gospodin Lutovac, ovde duplo skuplja hrana nego u Nemačkoj. Duplo skuplje mleko, dva i po puta skuplja hemija, kozmetika.

Vidite, kada ja dobijem kontra argument u raspravi koji se zove – jeste malo skuplja hrana, ali je jeftin šećer, znate? Šta, hoćemo da jedemo šećer svi? Hoćete sada kada vam pođe dete u grad da mu kažete – e, slušaj, nemam para, sve je skupo, uzmi grickaj šećer? Hoćemo tako da pričamo? Da li se tako rešavaju problemi? Ljudi ne mogu da kupe to što treba da kupe, a vi im kažete – jedite šećera i jedite belog hleba.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Povređen je član 104. stav 1. koji kaže - ako se poslanik u svom izlaganju na sednici uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe.

Gospodin Jovanov se na uvredljiv način izrazio o meni. Dakle…

Povređen je Poslovnik. Prethodni put sam tražio repliku i niste mi je dali, a sada tražim povredu Poslovnika, a posle ću repliku.

Na izlaganje gospodina Jovanova.

Hvala predsedavajuća.

Povređen je član 108. Dakle, o redu na sednici se stara predsednik Narodne skupštine. Stvarno mislim da ste na ovakva izlaganja koja ste mogli da imate i od gospodina Bakareca i od gospodina Atlagića morali reagovati.

Ovde su ljudi u nekim trenucima, sa strane opozicije, bilo koje opozicije, poskakali tražeći reč. Pomenuti su lično, više puta, različiti poslanici opozicije i ni jednom niste dali reč. Ja sam lično nekoliko puta ovde u sistemu prihvaćen, a onda ste me vi odbili bez ikakvog obrazloženja.

Takođe, kada neko kvalifikuje ljude nazivajući ih izdajnicima ili članovima nekog klana ja mislim da u najmanju ruku treba da mu se oduzme reč i izrekne ozbiljna opomena, ali bavezno da se oduzme reč, jer sa tim se mora stati.

Takođe, kada govore poslanici iz opozicije ne može da se pušta muzika na drugoj strani. Pa nije ovo, gospođo Elvira, kafana, ovo je Skupština.

Molim vas. Dakle, molim vas. Propustio sam nekoliko puta, nisam dobio reč, evo sad sam dobio, da ukažem na to. Ili ćemo pričati kao ljudi ili će ovo prerasti u nešto što više niko ne može kontrolisati.

Ušli smo u Skupštinu kao opozicija sa idejom da ćemo moći ovde da debatujemo, da ćemo moći da sučelimo argumente, da će moći da bude red. Molim vas da nam to obezbedite. U protivnom, ovo je sve besmisleno.

Hvala.

Zahvaljujem, ali je prošlo gotovo minut.

Moj uvaženi kolega, verujem, iako vi držite, kako bih rekao, vi ste vlasni da o tome odlučite, ali mislim da je zaslužio da može da odgovori na to što je direktno prozvan, da ima pravo na repliku. Ali, hajde, o tome možemo kad budu povrede Poslovnika. Ja se zahvaljujem što sam dobio reč, iako nisam po redosledu.

Vi razumete da su bile neodložne okolnosti koje su učinile da poslanička grupa MORAMO-ZAJEDNO ipak ode tamo gde je, mi verujemo, danas bio veliki problem, a to je u Novom Sadu i na Šodrošu i da bi bilo apsurdno pričati o Zakonu o ministarstvima i o ministarstvima kada ministarstva koja treba da rade svoj posao, i danas dok mi pričamo, to ne rade. Oni što ih rade, rade ih na najnakaradniji mogući način.

Prvo, usvaja se generalni urbanistički plan Novog Sada bez javnosti, bez rasprave, bez primedbi, mimo procedure, a onda se primenjuje bez projekata. Danas su tamo došli ljudi, majstori bez dozvola, pa je normalno da građani Novog Sada koji mesecima protestuju i drže kamp u Novom Sadu mogu da izraze svoje nezadovoljstvo, a onda kada ga izraze dobiju batine.

Dakle, Ministarstvo građevinarstva, Ministarstvo infrastrukture, Ministarstvo finansija, Ministarstvo policije. Koje hoćete ministarstvo? Sva ministarstva, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, koje hoćete ministarstvo? Sva ministarstva su podbacila i to, da kažem, da biram reči na ovo što se dešava u Novom Sadu. Dakle, građani protestuju zato što smatraju da most ne može da prođe kroz zelenu oazu Novog Sada i dobiju batine zbog toga i budu uhapšeni. Koje hoćete ministarstvo? Šta treba još da kažem? To je nečuveno što se desilo danas. To se desilo pre nekoliko nedelja i u Majdanpeku i dešava se svuda. Ljudi koji brane svoje elementarno pravo dobijaju zbog toga batine. Sprovodi se nasilje. Hoćete Ministarstvo pravosuđa? Koje ministarstvo treba da se uključi u to i da stvari počnu da se rešavaju? Molim vas i onda trba da stanemo i da pričamo.

Dakle, u Predlogu Zakona o ministarstvima stoji da 25 ministarstava neće ni na koji način ugroziti finansijsko poslovanje države. Objasnite mi kako neće ako će da ih bude četiri više, pa će ta četiri više valjda da potroše za četiri više nekakvog novca koji inače troše ministarstva.

Drugo, predlog poslaničke grupe MORAMO-ZAJEDNO, a videćete kroz raspravu o amandmanima će biti da se broj ministarstava prepolovi. Dakle, mi možemo da budemo duplo efikasniji od vas, sa duplo manjim brojem ministarstava i da duplo manje košta sve ovo i o tome ćemo govoriti u raspravi u pojedinostima.

Ono što sad zabrinjava to je da u ovim okolnostima mi celog dana nismo mogli čuti da će bilo ko podneti bilo kakav izveštaj o temama koje su sada značajne i opredeljuju našu budućnost. Ako govorimo o efikasnosti ministarstava i o tome kako i na koji način možemo da učinimo u teškim, bezbednosnim, spoljnopolitičkim odnosima ovaj naš život kvalitetnijim i kako rad ministarstava efikasnijim, kako na drugi način da razrešimo dileme i izazove sa kojima smo se sada suočili… Koje god ministarstvo bude vodilo ili bude upravljalo onim što se zove naše usaglašavanje puta ka EU, velikog dogovora sa zapadom, sa Evropom i sa Amerikom, to ministarstvo mora voditi računa o trenutku koji se sada dešava. Mora voditi računa o tome da smo mi imali priliku kroz našu istoriju, devedesete… Kada je pao Berlinski zid mi to nismo videli, mi smo se pretvarali da to ne vidimo, pa evo i dan danas zbog te loše odluke trpimo i borimo se sa posledicama tada donetih loših odluka. Mi smo tada izabrali put na istok.

Danas je ponovo pala gvozdena zavesa na EU, pala je 23. februara, gospodo. Od 23. februara mi propuštamo svaku priliku da se izjasnimo o tome koji je put Srbije. Propuštamo priliku da donesemo važne odluke. Posledice nedonošenja tih odluka će biti sa nesagledivim posledicama. Veliki dogovor sa zapadom nas dovodi do toga da rešimo tri ključna pitanja.

Prvo pitanje je bezbednosno, da ovde nikada ne bude sukoba. O tome treba da se priča u ministarstvima kako da ne bude sukoba, ne samo u Srbiji, nego na zapadnom Balkanu.

Drugo važno pitanje je pitanje hvatanja našeg kontakta sa tehnološkom revolucijom i zelenom tranzicijom koja se dešava i u Evropi i u Americi, gde se hiljade milijardi dolara i evra troši na tranziciju.

Treće je sprečavanje depopulacije ove države. To su tri ključna cilja. Prva stvar koju moramo da uradimo da bismo uopšte mogli o tome da razgovaramo jeste da uvedemo sankcije Rusiji, da uvedemo sankcije Rusiji i da se jasno odredimo i, naravno, takva jedna odluka, koje god ministarstvo to bude imalo na svom dnevnom redu, koja god vlada o tome bude odlučivala, podrazumeva da moramo snositi određene konsekvence ili razgovarati sa našim zapadnim partnerima kako da se konsekvence prevaziđu, prvenstveno u delu energetske tranzicije i naše energetske zavisnosti.

Mi hoćemo o tome da razgovaramo. Mi hoćemo o tome otvoreno da razgovaramo. Ne znam, možda su ti razgovori već počeli, uvaženi predsedniče, a da mi to ni ne znamo, čak vidimo da možda ovaj razgovor ili ovaj ugovor koji je potpisan sa norveškom konsultantskom kućom vodi upravo ka tome da se prevaziđe i nađu rešenja za određene energetske izazove za ovu državu, ali biće da ta ministarstva između sebe ne komuniciraju, da jedno ministarstvo koje nije nadležno potpisuje ugovor, a drugo ne zna ništa o tome, pa mora da se javno izjasni o svemu.

Mi verujemo da u trenucima koji se sada nalaze u Srbiji treba donositi velike i važne odluke. Vreme radi protiv Srbije. Odlaganje da donesemo ključne odluke proizvodi nenadoknadivu štetu i već sada je proizvodi. Verujemo da je dobar put put našeg određena, našeg strateškog dogovora, prvenstveno sa EU, usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike, baš kao što je to i dogovaranje sa ostalim pripadnicima zapadnih i velikih i važnih država. To je ključ koji mislimo da je dobar da bi uopšte moglo da se nastavi dalje.

Reći ću još jednu stvar za koju mislim da je važna, a odnosi se, ne znam da li je to Ministarstvo finansija, ali neko je ovde pominjao u raspravi te probleme koje imamo sa kupovnom moći, probleme koje imamo sa cenama ili šta god. Podsetiću na još jednu važnu stvar i ni jedno ministarstvo nije demantovalo ovo što ću ja vama sada reći Evropska banka je pre nekoliko dana objavila da je zapravo kupovna moć srednje klase, odnosno prosečne zarade u Srbiji najniža kupovna moć od svih prosečnih zarada u EU. Dakle, naša kupovna moć srednje klase je pala najniže od svih u Srbiji. Nisam čuo da je neko demantovao taj podatak. Nisam čuo da se neko o tome odredio na bilo koji način, kao što nisam čuo šta je rešenje za sve to ili ćemo nastaviti dalje da plaćamo najskuplje ono što bi trebalo ovde da bude značajno jeftinije nego bilo gde drugde.

Kada govorimo o Zakonu o ministarstvima i kada govorimo o ministarstvima, poslanička grupa MORAMO-ZAJEDNO neće glasati za ovakav Predlog zakona, neće glasati za veći broj ministarstava u Evropi i neće podržati ovaj predlog koji je iznela vladajuća većina.

Drugu polovinu svog vremena ostavljam ovlašćenom članu naše poslaničke grupe Aleksandru Jovanoviću Ćuti. Hvala.