Ne. Sad ću da vam kažem Goran Vesić je slagao, nikome ja nikakav stan oteo, ja sam isplatio tu ženu koju vi pominjete na sudu i o čemu imam potvrdu i poslaću svima i dati svim poslanicima ovde. To je jedna gnusna laž koju su koristili naprednjaci u kampanji protiv mene za prošle izbore.

Druga stvar, to da nema u Šapcu kanalizacije, ima je više nego bilo gde drugde u Srbiji, ima je 65% od svih domaćinstava i 82% raširena vodovodna mreža. Ako ima negde više u Srbiji, javite mi da znam.

Što se tiče vaše laži da sam ja pet puta ponavljao izbore, nisam ja toliko moćan da ponavljam izbore. Gospodo, Upravni sud je ponavljao izbore, a ja sam vas tužio za krađu izbora. Tužio sam vas za krađu izbora, kao što ću vas tužiti za krađu budžeta. Tužio sam vas i nijedan sud neće da sudi.

Tri godine ja čekam presudu Ustavnog suda o izborima u Šapcu i ne možemo da je dobijemo. Tri godine. Mi smo vas tužili za krađu.

Hvala.

Hvala na ovom pitanju – ko me finansira, to je jako pristojno sa vaše strane. Šta da kažem?

Zna se da vas finansira „Jovanjica“, a ko finansira nas može da utvrdi svaka inspekcija, pa ih ja pozivam da to i urade. Nemam nikakav problem sa tim.

Znate, Poslanička grupa MORAMO – ZAJEDNO neće glasati ni za ni protiv i neće biti ni uzdržana. Mi u vašem cirkusu učestvovati nećemo, jer ovo što ste vi uradili juče i danas je jedan cirkus koji služi da obesmisli i poziciju ministra u jednoj Vladi i politiku jedne Vlade i nacionalne interese jedne države i pitanje osnovnog i elementarnog morala. O tome se radi ovde.

Rasprava u ova dva dana je trebalo da posluži kao dvodnevna zabava građanima koji treba da vide da ovo zapravo sve ovde ničemu ne služi, da svako ima rok trajanja, da niko nema prava na svoje mišljenje, pa kada nemamo o čemu da pričamo ajde da pričamo o podizanju i spuštanju cenzusa. Toliko to vama znači.

Da je ovde jedan ministar zaslužio poziciju u Vladi, on bi branio tu svoju poziciju, jer bi iza njega stajali ljudi koji su ga glasali u mestu iz kog on dolazi, pa stranka i stranačka debata u kojoj se izborio za to da bude kandidat za poslanika, pa iz reda poslanika izabran za ministra, pa bi onda branio i politiku i svoje stranke i branio politiku Vlade, pa na kraju krajeva branio svakog građanina koji je za njega glasao. Šta smo dobili? Da je svaki ministar u ovoj Vladi krpa koja danas može da bude zabranjena.

To je vaša politika i vaš pristup bavljenju politikom, a samim tim i državom i zato mi u tome nećemo učestvovati.

Zahvaljujem.

Pre nego što iznesem stav i stranke Zajedno i našeg poslaničkog kluba Moramo - Zajedno, molio bih samo da se jedna stvar naglasi, a vezana je za to izvinjavanje koje je ovde mnogo puta pomenuto. Dakle, neko će danas morati da se izvinjava, predsedavajući, jer je predstavnik vladajuće većine upravo rekao da je predsednik jedne države došao na noge našem predsedniku.

Nisam siguran da je on čovek sa tom namerom došao u zvaničnu posetu državi Srbiji, pa verujem da će se tu negde naći neko obrazloženje ili možda čak izvinjenje za takvu jednu stvar. Nisam ni znao da predsednici država ovde dolaze na noge velikom predsedniku.

Druga stvar, molio bih da, kada bude bila rasprava, se napiše ime ministru Milićeviću, pošto piše samo da je ministar bez portfelja. Ajde što nema portfelj, nego nema ni ime, pa molim da mu napišete, da znaju ljudi ko je čovek koji se obraća.

Vidim da i vi niste zadovoljni. Nije kulturno.

Zašto mi imamo danas na dnevnom redu baš ovu tačku i zašto se ova tačka nalazi na dnevnom redu sednice na kojoj treba da se utvrđuje odgovornost ljudi za tragediju i da se priča o smeni članova REM-a? Pa, zato što ovo nije zaista rasprava o ministru Basti, ovo je samo jedna tačka koja je trebalo da kupi dodatno vreme, da se ova sednica oduži, odveze u leto, da bi se izgubilo interesovanje javnosti i građana za ono što jeste suštinski problem, a to je ko su najodgovorniji ljudi za tragedije koje su se desile i kako su se te tragedije desile i da li ćemo mi imati sve one smene koje smo tražili kroz zahtev „Srbija protiv nasilja“.

Dakle, interesantno je i kada se ova tačka našla na dnevnom redu, odnosno kada je predložena. Predložena je tačno između sedmog i osmog protesta, kada je protest počeo da se širi po Srbiji i kada ste se uplašili vi iz vlasti da će to da se raširi po celoj Srbiji, pa ko velite, ajde da probamo da još malo odužimo stvar da se ne bi sednica prekinula onda kada treba da se glasa, jer bi to glasanje moglo da dovede do jednog ozbiljnog podizanja energije kod već uzbunjene javnosti koja šeta iz sedmice u sedmicu po ulicama Beograda i Srbije. Dakle, to su pravi razlozi za ovu tačku na dnevnom redu.

Šta su zahtevi? Smena ministara, da se smeni REM, da se ukinu tabloidi, da nacionalne frekvencije budu oduzete „Pinku“ i „Hepiju“, da bude podneta odgovornost rukovodilaca RTS i, naravno, da se to sve uradi na ovoj sednici Skupštine.

Znate, vrlo je zabrinjavajuće za vlast to što sada 95%, možda i više, građana Srbije zna da postoje protesti, da 50% građana Srbije podržava te proteste, a ima čak 20% onih koji inače glasaju za stranke vlasti, odnosno za SNS, koji smatraju da je strašno to što se dešava u rijalitima i da zato rijaliti moraju biti ukinuti i jednako tako smatraju da je strašno i to što piše svakog dana u štampanim tabloidima.

Dakle, ova stvar ide kako treba što se tiče pobunjenih građana i mi ćemo naš pritisak nastavljati na ulici. Nastavićemo tamo gde god je to moguće. Protesti „Srbija protiv nasilja“ će se nastaviti i mi ćemo istrajavati na ispunjenju svih zahteva.

Sada bih rekao nekoliko stvari koje su vezana za ovo što ovde se jako često lepo spominje, a to reče sada i ministar u ovoj uvodnoj reči, evropski put. Evropski put Srbije, možete misliti. Evo, ja mogu sada da vam kažem da baš strelovito napredujemo, samo što nismo stigli.

Ovde niko nema problem s tim da stalno govori o tom evropskom putu, a svi iz vlasti činite sve da mi tamo zaista ne stignemo. Poslednje procene koje postoje na nivou EU od uvaženih eksperata, a to su mogli da čuju i neki predstavnici vlasti kada smo bili poslednji put u Briselu, a to je da će Srbiji trebati jedno 45 godina ovim tempom da stigne u EU.

Što lepo ne kažete ljudima da vi nećete tamo da idete? Lepo im kažite - mi tamo zaista ne želimo, mi to tako samo kažemo, ali u suštini nas to ne interesuje, jer da interesuje mi bismo tamo već bili u ovih 10 ili 11 godina. Što lepo ne kažete građanima još jednu istinu, a to je da ove reči koje su vama vrlo omiljene, ako mogu tako da kažem, evo sada smo čuli od raznih predstavnika, to je nacionalni interes, državotvornost, politika Vlade, da je to za vas nešto na određeno vreme. Ne mislite vi to stvarno, jer da mislite stvarno ne biste koristili reč nacionalni interes ako se to isplati. Mi ćemo ovako ako nam se isplati, a možemo i drugačije ako nam se isplati.

Kakve veze ima to da li se vama nešto isplati sa nacionalnim interesom? Kada smo mi definisali u ovom parlamentu nacionalni interes? Prošli put sam ovde 20 minuta držao predavanje o tome kako se definiše interes i lepo sam vam objasnio i tada, a mogu i sada da potvrdim, da vi nemate pojma šta je državni interes. Vi nešto naslućujete, ali ne znate to da iskažete i ne možete to ni da pretvorite u politiku zato što ne znate, jer da znate ti bi nacionalni interesi do sada bili ostvareni. Ne može nacionalni interes da bude ako nam odgovara cena gasa ili ako nam ne odgovara cena gasa. Kakav je to nacionalni interes, moliću lepo? Pare? Da li je do para? Pa, što niste rekli građanima da je do para.

Čekajte, evo sada je rekao isto jedan predstavnik vladajuće većine iz jedne manjine… Sećate se kako je lepo rekao? Da, predstavnik većine iz nacionalne manjine. Kaže on da ta manjina apsolutno podržava politiku Vlade, da oni jesu za evropski put. Pa, što ne pita on Orbana kako je Orban uveo sankcije Rusiji? Pa, kako se Orbanu isplati da uvede sankcije Rusiji i svima oko nas na sto kilometara u okruženju? Svima se isplati da uvedu sankcije Rusiji, a kako to da se nama ne isplati ako dođemo do toga da su pare u pitanju, pošto kod vas su izgleda pare u pitanju? Kako se svima isplati, samo se nama ne isplati? Što ne kažete ljudima istinu? Počnite da govorite istinu.

Dakle, mi smo… da još jednom tu grešku koja se pojavila u raspravi danas, o tome kako je neko zagovarao sankcije Rusiji ili nije zagovarao sankcije Rusiji, ovo je jedina poslanička grupa i jedina stranka koja je od početka, kada je krenula agresija Ruske federacije na jednu nezavisnu državu rekla da se to mora osuditi i da se mora naša spoljna politika usaglasiti sa spoljnom politikom EU jer je to naša obaveza koju smo kao država preuzeli. Vi ste rekli da to ne može da se desi i da postoji nekakva državotvornost i nacionalni interesi. Niko drugi tad u kampanji kada se desila agresija do završetka kampanje nije to govorio kao stranka Zajedno i mi našu politiku imamo i ja znam da je lako kritikovati i reći – može ovako, može onako, ali ja vama kažem kako je jedino moguće i to sam obrazložio više puta u parlamentu i sada ću ponoviti još jednom kako je moguće obezbediti društveno blagostanje, kvalitetan, siguran i bezbedan život svih građana Srbije, bolji život, sigurnost. Tako što ćemo napraviti dogovor sa EU i sa Zapadom koji će obezbediti da ne samo Srbija, nego ceo zapadni Balkan najbrže moguće stigne u EU. To je politika, gospodo. To nije nikakva trgovina, nikakvo pogađanje. To je politika. Ta politika ima i svoju ozbiljnu ponudu i ta ponuda ima svoje korake.

Dakle, važno je da se u ovom osetljivom trenutku, kada se sve promenilo, naprave dobri dogovori i traži međunarodna konferencija. Vidim da su sad neki predstavnici iz Evropske komisije izašli na stanovište da bi međunarodna konferencija koju smo mi predložili u ovom parlamentu pre nekih sedam ili osam meseci mogla da ugleda svetlost dana. To bi moglo da bude zaista dobro rešenje. Međunarodna konferencija zasnovana na dva principa: prvi princip - nema menjanja granica ili linija utvrđenih na Zapadnom Balkanu, jer svako menjanje podrazumeva rat i stradanje, a to niko ne želi, ja sam uveren u to i drugi princip - zajednička, jasna, nedvosmislena, proračunata evropska perspektiva za sve zemlje Zapadnog Balkana.

Ako na ta dva principa krenemo da razgovaramo ozbiljno, možemo da razgovaramo i o dva cilja. Jedan cilj bi bio da se odbrambena politika Srbije usaglasi sa odbranom i bezbednosnom politikom EU. Ja znam da je to dosta teško, neko je čak pominjao i NATO i ne znam ti ja šta. Ja ne govorim o tome. Ja govorim da taj, to oko NATO-a je nepremostiv problem za Srbiju u ovom trenutku, ali postoje drugi modeli. Postoje druga rešenja.

Evo, baš danas je dobro što je predsednik Crne Gore u poseti Srbiji, pa bi moglo da se priča, na primer, i o vojnom sporazumu između Srbije i Crne Gore. Ja sam siguran da niko u Srbiji, kao što sam siguran da niko ni u Crnoj Gori, ne bi imao ništa protiv toga da se uspostavi vojna saradnja i vojni sporazum između Srbije i Crne Gore. Zašto ne vojni sporazum sa Srbijom i Severnom Makedonijom? Pa, valjda smo mi prijatelji, komšije i puno stvari sad možemo da radimo zajedno. Zašto ne bismo na taj način premostili probleme koje sad imamo i uspostavili čvrstu vojnu saradnju? To bi omogućilo da se naprave dobri dogovori i uspostavi jedinstveno ekonomsko tržište na Zapadnom Balkanu i da se jednom dogovorimo oko toga šta su granice da bismo granice obrisali.

Da bi to moglo da se desi, Srbija bi mogla da promeni svoju poziciju koju sada ima prema članstvu Kosova u UN ili nekim drugim međunarodnim organizacijama. Kako? Pa, tako što bismo ušli u dogovore kako na toj konferenciji izgleda organizacija na Kosovu i šta se dešava zaista kada se u punoj, a u političkoj autonomiji formira zajednica srpskih opština, kako zaista izgledam funkcioniše zajednica srpskih opština u najboljem interesu svih građana na Kosovu i Metohiji i u zajednici i u najboljem interesu svake vrste za svakog građanina koji živi na Zapadnom Balkanu, za svih 20 miliona ljudi.

Kada bismo o tome razgovarali, mogli bi da vidimo šta mi kao država treba da očekujemo po pitanju bezbednosti naših ljudi na Kosovu.

Hajde da pričamo o demilitarizaciji Kosova. Ajde da pričamo o tome da Kosovo nema vojsku. Da se dogovorimo sa zemljama KVINTA, sa zemljama EU i sa Albanijom oko toga da Kosovo nema vojsku, da bismo garantovali bezbednost svakom građaninu tamo, a da produžimo mandat mirovnim snagama UN. Zašto da ne? Ali, ajde da vidimo šta je naša ponuda i šta mi tražimo.

Dakle, hajde da na najbolji mogući način zaštitimo interese crkve, manastira, da se obezbedi na najbolji mogući način utvrđena, prema Evropskim standardima, prema svim dostignutim svetskim standardima, autonomija crkve i manastira. Pa, to je moguće uraditi, moguće je zaštiti javnu i privatnu imovinu svih na Kosovu i Metohiji i možemo da tražimo, zašto da ne, to je tema o kojoj treba da se razgovara na međunarodnoj konferenciji, da tražimo da Kosovo ne može nikada da se ujedini sa Albanijom dok se sa time ne složi zajednica srpskih opština i država Srbija.

Hajde da pričamo o tome, hajde da iznesemo neki naš predlog. Šta je predlog, osim ovog što smo mogli da čujemo u par koraka, što očigledno ne radi? Ne radi, jer nije nikakva ponuda, a to je - videćemo za koji mesec, od izbora do izbora, sa oročenom Vladom prođoše još dve godine i još dve godine i još dve godine. Pa, koliko godina treba da prođe? Koliko godina će biti dovoljno da prođe? Koliki kamen treba još da se desi, pa da se ponovo nešto sakrivamo?

Čekajte, ja nisam čuo ovde nikakvu ponudu, osim kupovine vremena. I kao što kupujete vreme sa ovim stvarima, kupujete vreme i sa protestima. Vreme ne radi za državu Srbiju i interese njenih građana, kao što u ovom slučaju vreme ne radi za vas. Proći će leto, protesti će pregurati, biće ljudi po gradovima, u 30 gradova po Srbiji, nastavićemo našu borbu. Nastavićemo našu borbu i od jeseni će ti protesti biti sve veći i sve brojniji.

Da, da, tako je. Znate, ja sam gledao mnoge koji se smeju, smeju se raznim stvarima. Na kraju dođemo do politike i do rešenja, ministre. Na kraju dođemo do politike i do rešenja.

Sad, moje pitanje za vas je – ako smenjujete ministra Bastu zato što ima politiku koja kaže da se ne slaže sa tim što negde stoji u ovim vašim odlukama, a promeni se cena ili se napravi neki dogovor u kome će se vama nešto isplatiti, da li onda znači da je taj ministar bio u pravu? Da li možemo očekivati, gospodo, da vi vratite ministra onog trenutka kada se uvedu sankcije Rusiji?

Da li vidite vi u kakvoj apsurdnoj poziciji vi držite sve nas ovde nedeljama? Dodajete besmislene tačke, imate besmislena obrazloženja, kupujući vreme protiv sopstvenih građana koji vam kažu da ovako ne može dalje. Ne može da se živi ovako u jednom cirkusu, u kome se izmišljaju teme, nabacuju, da bi se kupila još neka sedmica i još neki mesec.

Kada se to završava? Šta je finale svega ovoga? Šta je finale svega ovoga? Pa, kako ćete da pogledate građane u oči onog trenutka kada zaključite da sad se isplati da treba uvesti sankcije Rusiji? Jel to znači da ste promenili nacionalni interes? Jeste sad odlučili da je nešto drugo nacionalni interes ili ga ni nema u vašem slučaju?

Ja sam vam rekao šta može da bude nacionalni interes, šta je za stranku Zajedno nacionalni interes i opisao sam vam put po koracima kako se taj interes na najbolji mogući način ostvaruje za sve građane Srbije, za sve građanke Srbije, za sve građanke i građane Zapadnog Balkana, svih 20 miliona ljudi.

Vreme je da ova država počne da daje prihvatljive ponude svojim komšijama, a ne da ih vređa na svakom koraku.

Ovo što je danas rekao predstavnik vlasti za predsednika Crne Gore, gospodina Milatovića, je za mene uvreda, a verujem i za njega i verujem da ćete se morati izviniti za to, jer to je stvarno neprihvatljivo. Ali, hajde da vidimo.

Videćemo kako će stvari da idu. Zahtevi protesta „Srbija protiv nasilja“ se neće menjati. Mi ćemo našu borbu nastaviti i bićemo istrajni, uporni, odlučni i videćete, na kraju ta će borba dati rezultate. Hvala.

Član 108. stav 1, a u vezi sa članom 11.

Dakle, predsedavajući, uz svo dužno poštovanje, na isti ovaj način na koji je to moj kolega Milivojević uradio, apelujem. Dakle, desilo se izricanje mere udaljenja sa sednice poslaniku Jovanoviću i mi smo svi tome prisustvovali. Desili su se i ovde problemi koji su bili kasnije u Skupštini. Pet minuta nakon što je poslaniku Jovanoviću izrečena ta mera njemu je predsedavajući Orlić dao reč. Kako možete dati reč ako ste nekoga udaljili sa sednice?

Nakon toga, na sednici Kolegijuma je, molim vas, ja sad govorim o dokazima, materijalnim, dogovoreno, i to su reči gospodina Orlića, citiram: „Ja ću naložiti obezbeđenju da dozvoli gospodinu Jovanoviću da se vrati u salu“. To je druga radnja, konkludentna, predsednika Skupštine kojom je on poništio svoju prethodnu odluku o udaljenju poslanika Jovanovića sa sednice.

Pošto vi o tome niste očigledno informisani, ali ste bili na Kolegijumi i svedočili tome, molim vas da razmotrite samo to da je poslednja odluka gospodina Orlića bila da onaj ko je udaljen bude vraćen u salu. Kad je neko vraćen u salu, a očigledno mu je to obezbeđenje dozvolilo, u protivnom bi neko ko je udaljen 20 dana bio držan van sale, čovek koji sedi u sali zove se „narodni poslanik“ mora imati pravo da govori.

To što vama možda to nije javljeno je tehnička stvar. Ovde govorim o pravnoj stvari i o tome da vi, kao predsedavajući Skupštine, morate primenjivati odluke koje je vaš predsedavajući ili predsednik Skupštine doneo u jednom ili drugom trenutku. Svaka od tih odluka donetih, nakon odluke o udaljenju, je poništila prethodnu odluku.

Što se nas iz poslaničke grupe Moramo-Zajedno tiče, ne postoji odluka o udaljenju, a takođe ne postoji ni odluka Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja da se sprovede odluka o udaljenju, jer bi onda on čovek bio kažnjen i bilo bi mu oduzeto 50% od plate.

Pošto se to nije desilo, to znači da se nije desilo. Kad se nešto nije desilo imamo pravno stanje koje je sada u ovom trenutku u sali, a to je da poslanik Jovanović prisustvuje. Pošto prisustvuje, mora da govori. Hvala.

Tu je, evo ga.

Hvala lepo, predsedavajuća.

Pokušaću ovo kratko vreme koje imam da iskoristim da malo sumiram sve ovo što smo mogli da čujemo ovih prethodnih nekoliko nedelja rasprave na ovu važnu temu.

Dakle, stotine hiljada ljudi na ulicama po Srbiji, u Beogradu vam poručuje iz nedelje u nedelju, šta misli o tome kako treba da se izađe iz ove krize. Vrlo jasno su postavljeni zahtevi. Nikada do sada nisu građani koji protestvuju imali puniji konsenzus o tome da su ovo zahtevi iza kojih svi stoje. Pedeset dana rasprave u parlamentu, deset nedelja hodanja po ulicama i u šetnjama, u protestima, u blokadama. Šta smo mogli mi da čujemo od one strane od koje očekujemo da te zahteve ispuni. Da smo mi hijene i lešinari, da je ovo Haški tribunal, a svi koji ga napadaju ili koji traže odgovornost su oni koji se bore protiv srpstva i Srbije, targetirani su glumci, javne ličnosti, studenti, mladi, iznošene su najprivatnije i najličnije činjenice iz njihovih života protivno svim važećim propisima.

Sve što smo mogli čuti, evo i danas, od nekoliko predstavnika opozicije i, naravno, od predstavnika vlasti koji su branili svoje pozicije, to je da samo dve stvari ovde vas muče. Jedna stvar je kako da se što pre završe protesti. To je jedino što vas žulja. Drugo, da nekako pokušate da to izvezete u neke izbore.

Ja vam sad kažem – neće biti izbora. Građani protestuju na ulici, traže ispunjenje zahteva. Svako onaj ko ovde priča o izborima radi za vas. Svako onaj ko nudi izbore radi za vas, jer je to jedini način da se vi spasete pritiska od građana na ulici.

Sa druge strane, šta vi imate protiv toga da bude smenjen Gašić? Vaš predsednik, predsednik do skoro vaše stranke, je tražio da bude smenjen tada ministar policije, a to je bio Ivica Dačić, zbog tragedije koja se desila, u kojoj su dva života izgubljena. Kako je tad mogao da bude smenjen ministar policije, a sad kada je Gašić ministar policije, imamo 19 tragičnih pogibija, on, zaboga, možeš misliti, nije odgovoran? Ko treba da bude odgovoran ako ne ministar policije?

Na stranu to sve šta vi pričate i kako vi to branite, ono što smo mi mogli da čujemo u ovih prethodnih 10 sedmica je nasilje. Novo nasilje, novo sejanje mržnje, novo targetiranje sa nacionalnih frekvencija koje ne smeju da ih imaju i od predstavnika vlasti na najgrublji mogući način.

Imamo jednu novinu od pre nekoliko nedelja, a to je da ovi najradikalniji među vama, od ministra Martinovića, pa gospodina Rističevića, pa i vojvode Šešelja, kažu da mi treba da dobijemo batine i ako to može policija da uradi što je moguće pre, evo na sledećim nekim protestima i blokadama. Dakle, da nekako dostignete nekako taj, kako vi tvrdite, evropski standard u batinanju ljudi, pa da se malo obračunate sa nama koji smo na blokadama, da se obračunate sa ovim ljudima koji šetaju i protestuju, pa biste malo da ih i prebijete. Valjda ovo sve što trpimo 10 godina nije dovoljno, pa ajde još malo da se doda.

Hajde da vidimo baš šta će da bude i sutra, i prekosutra, i u petak, i u subotu, i na blokadama autoputa, i na protestima po gradovima, i u šetnjama. Ajde da vidimo baš kako ste vi to, gospodo, zamislili.

Najlepše od svega je što smo mogli jutros da prisustvujemo finalnom dokazu kako vi funkcionišete. Uživao sam gledajući kako se kuva predsednik Skupštine na tihoj vatri sve dok niste popustili našem pritisku i oterali Martinovića iz sale, a to je ono što smo mi tražili sve vreme.

Tako, kao što je oteran Martinović iz sale, biće smenjen i Gašić, biće smenjen i Vulin i izgubiće frekvenciju „Pink“ i „Hepi“ i sve druge stvari koje traže zahtevi protesta, jer to traže pobunjeni građani na ulicama i pojačavaće svoj pritisak. Ja ih pozivam da to čine i danas i sutra i svaki dan kad god su to u mogućnosti dok ne budemo se finalno obračunali sa nasiljem koje vi produkujete svakog dana. Pobedićemo. Slobodni građani Srbije, pobedićemo.

Zahvaljujem se.

Znate, navikao sam na to i da sam lopov i izdajnik, neće biti prvi put da takve stvari čujemo od uvaženih kolega iz SNS ali, vidite, ja ovde pričam sa vama, pozivam građane da iskažu svoje građansko nezadovoljstvo. Verujem da je to demokratski, da je to u skladu sa našim Ustavom, kao što verujem da razne borbe po raznim slobodarskim državama se odvijaju na različite načine. Evo, dobar primer, pošto je neko od kolega tražio da čuje šta bi bio dobar primer, Izrael je npr. dobar primer. Dvadeset i šest sedmica zaredom, a na kraju su prošle sedmice blokirali aerodrom i ostvarili se zahtevi. Došli ljudi i blokirali aerodrom „Ben Gurion“, pa šta je problem? Ljudi, imaju problem, veruju i bore se za ono u šta veruju.

Građani Srbije, rekao sam, više stotina hiljada veruje da ovo ovako više ne može, da ste vi pretnja civilizovanom životu i da moramo da se izborimo sa nasiljem. Ja ohrabrujem sve građane da uđu u blokade auto-puta, da uđu u blokade ulica, puteva, raskrsnica, svega drugog, da se pridruže u toj zajedničkoj borbi koliko god sedmica da je potrebno. Ako je 25, 25. Ako je 26, 26, ali ćemo na kraju pobediti.

Kad su pobedili u Izraelu, kad su pobeđivali po drugim državama, ispunjavali svoje uslove, pa uspećemo valjda u Srbiji samo ako smo složni, jedinstveni, ako to radimo zajedno i, kao što vidite, mnogo se trudite. Baš se trudite. Koristite sve nacionalne frekvencije, koristite sve moguće pritiske, maltretirate mlade ljude. Ne uspeva vam, širi se protest, sve više ljudi ima, idemo na blokade. Nastavićemo dalje tu borbu. Vama bi bilo bolje da ispunite te zahteve protesta, pa da pričamo o ovim drugim temama koje su na dnevnom redu. Hvala.

Član 105, član 107. stav 2.

Dakle, ja ovde već nekoliko puta pokušavam da dobijem reč od vas, da ukažem na to da ste povredili Poslovnik i ne uspevam da ga dobijem.

Ne znam zašto ste mi ga sad dali kada niste dali prethodni put, ali kad ste već dali…

… da kažem gde ste izvršili povredu Poslovnika.

Dakle, član 107. stav 2. kaže – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje i šta kaže da nije dozvoljeno? Ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

Kada sam se ja javio da ukažem na povredu Poslovnika, ministar Martinović je ovde iznosio podatke i činjenice o životu drugih lica, mladih ljudi, Ivana…(Isključen mikrofon)

Zahvaljujem.

Poštovane kolege, uvažene koleginice i kolege, ja bih počeo ovo današnje izlaganje sa jednom čuvenom rečenicom premijerke – da probam da razumem, kako da razumem, a ima i te kako veze sa tačkom dnevnog reda i sa anketnim odborom.

Dakle, ja ću sad pročitati šta je izjavio advokat Đukanović malopre, od reči do reči. Kaže: „Igrom slučaja Aleksandra Vučića sam upoznao na stadionu. Ne verujem da se on toga seća. Bila je strašna tuča na Zvezdinom severu. On i njegov brat žestoko su se tukli sa jednom grupom navijača. Bio sam član stranke tada. Pravo da ti kažem - bilo je neverovatno kako su se oni držali. Masa je na njih nagrnula, a on sa društvom i bratom, ne da su se držali, nego su im čak posle i ti navijači sa kojima su se tukli prišli i rekli – ovo nikada nismo doživeli. Svaka čast. Prišao sam mu i pokazao člansku kartu stranke. Njemu je bilo drago. Nije znao ko mu prilazi. Kasnije sam mu ispričao tu priču. Mislim da ima oko 25 godina, možda i jače, koliko se baš poznajemo. Mnogo mu hvala što je učinio za mene lično, jer da nije pitanje da li bih ja uopšte postojao, što me je bacio u vatru i dao priliku da se dokažem“.

Sad ja moram vas da pitam – jel ovo neka nameštaljka za predsednika ili se vi zaista ponosite nasiljem? Ako se vi zaista ponosite nasiljem, pa što smo mi onda došli danas ovde da pričamo ozbiljno?

Mi smo došli fino, sa idejom da pričamo o tome kako, a podsetiću i šta je tema, kako da se utvrde činjenice i okolnosti koje su dovele do strašne tragedije i masovnih ubistava u školi „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca. Zato smo mi došli.

Odmah da vam kažem – ovaj zahtev su podneli opozicioni poslanici sa idejom da se razgovara, sa idejom da se debatuje, sa idejom da se izađe iz teške krize u kojoj se država našla. Zahtev za anketnim odborom je naša pružena ruka, gospodo, naša pružena ruka da se zajedno dođe do rešenja.

Šta smo dobili mi za uzvrat? Hijene, nasilnici, lešinari, oni koji hoće da likvidiraju porodicu predsednika i ne znam ti ja šta sve već.

Zašto ste vi pristali na anketni odbor? Šta vi hoćete? Šta je vaša ideja? Zašto ste vi pristali na anketni odbor ako mi nedeljama već, sedmica slušamo ovo što dobijamo od vas? Da li smo se zaista zbog toga skupili?

Sad me baš pitala jedna novinarka – da li će ovaj anketni odbor uopšte da da neke rezultate? Mi i dalje verujemo nekako da je ipak možda nešto moguće uraditi, ali ako se tome odgovorno pristupi i ako se zaista počne razgovarati o razlozima i povodima i činjenicama koje su dovele do strašne tragedije.

Vi ste rekli ovde u više navrata, to je ponovio i moj uvaženi kolega Lazović, da sistem funkcioniše. Pošto sistem funkcioniše, čemu onda sve to i služi?

Dakle, kada govorimo o uzrocima, kada govorimo o tome šta taj anketni odbor treba sve da utvrdi, ja ću jednu stvar kojom verujem da možda možemo da doprinesemo, a da pokažem da sistem ne funkcioniše.

(Nebojša Bakarec: Kako si krao u Šapcu.)

Hvala vam, gospodine Bakarec, na tome što dobacujete dok ja govorim. Vi ste se baš iskazali u ovim sedmicama. Svaka vam čast. Vi ste primer za jednu pristojnu debatu. Vi ste uzor mladima i onima koji gledaju ovu Skupštinu kako izgleda kada se obavlja rasprava na kulturan i dostojanstven način. Svaka vam čast. Sjajno. Sramite se.

Dakle, mi nismo mogli da čujemo iz raznih izveštaja, a verujem da bi možda anketni odbor to mogao da utvrdi, koliko ima streljana u Srbiji, koliko ima tačno streljana u Srbiji i da li one sve imaju dozvolu zarad, a onda kad to utvrdimo da utvrdimo kako te streljane izveštavaju o svom radu i koga izveštavaju. Kada to utvrdimo da onda vidimo ko vežba da puca u tim streljanama, a nije vojnik, nije policajac, nije predstavnik bilo koje službe, ove ili one, nego su prosto to neki građani, pa da onda utvrdimo zašto ti ljudi vežbaju gađanje.

Razumeo bih lovci, pa sad ima tu neka posebna procedura za lovce, ali mi ovde govorimo o tome da ne postoji sistem koji će nadzirati kako i ko upotrebljava oružje.

Činjenica da se desila ova tragedija, a da je u njoj izvršilac dečak od 13 godina koji je vežbao gađanje sa svojim tatom, pa zar to nije već samo po sebi dovoljno alarmantno da se neko u nekoj nadležnoj službi zabrine kako je moguće da se to dešava, pa da o tome ta streljana obavesti neku službu, policijsku ili koju god, pa da onda ta služba obavesti dalje neku socijalnu službu, pa da to onda možda dođe drugim kanalima da neko počne da se bavi tom porodicom.

Da li vi danas znate koliko dece vežba gađanje u Srbiji u streljanama? Jel znate? Pa, ne znate. Naravno da ne znate, i to vas ništa ne zabrinjava. Izađete ovde i prosipate prazne priče kako je sve u redu. Nije, ljudi, sve u redu. Aman. Nije u redu.

Koja je procedura? Evo, sad vas pitam – koja je procedura? Možda to neko može da odgovori, možda vi to znate. Koja je procedura kada gađanje vežba maloletna osoba u prisustvu svog oca? Koji organi su nadležni tačno i kako ti organi dalje rade svoj posao u skladu sa zakonom i koja institucija na kraju daje nekakvu finalnu odrednicu prema takvoj jednoj pojavi?

O tome mi hoćemo da pričamo u anketnom odboru, baš kao što hoćemo da pričamo i o obrazovanju i kako mi verujemo da kroz obrazovanje i ulaganje u obrazovanje ovaj sistem može da se promeni, ali vi kažete da mi nemamo potrebe da se sastajemo, jer koliko smo mogli čuti svih ovih dana – gubimo vreme i da je ovo nekakav pokšaj zloupotrebe da se zaboga ugrozi predsednik ili ko već je tu označen od strane vas kao žrtva. Kako može nasilnik da bude žrtva? Kako je to moguće?

Na sve to čujemo razne pokušaje izlaza iz ove situacije. Jedan od poslednjih pokušaja koje smo čuli jeste da će premijerka da podnese ostavku, pri čemu sa zahteva protesta mi nismo mogli da čujemo taj zahtev. Sada kaže premijerka – ja ću da podnesem ostavku jer to je, valjda, nekakav, kako bih rekao, lični čin nje, ali kaže – ne da mi Vučić, rado bih ja to uradila, ali mi ne da Vučić.

Sada ja ne znam sa koje pozicije Vučić nastupa pošto on više nije predsednik stranke. Ne znamo da li je šef. Kao predsednik nema nikakva ovlašćenja, pa me interesuje kakve veze ima to da li će Ana Brnabić lično podneti ostavku sa tim šta o tome misli Aleksandar Vučić, osim ako on i dalje nije šef iako je podneo ostavku?

Što ne podnese ostavku? Kao nekakva visoko moralna osoba ne podnese ostavku. Šta se premišljate? Što se premišljate? Onda kaže na sve to, i to je jedna od stvari koja je dosta zabrinjavajuća, a pokazuje još jednu dozu besprizornosti, to je ova poslednja aktuelna stvar koja se pojavila sa privatizacijom 23 javna preduzeća i sa činjenicom da ćete vi da privatizujete i Kopaonik i Taru i Đerdap i Frušku goru i kaže premijerka - da smo želeli da prodamo mi smo mogli to već da prodamo. Što niste prodali? Kakva je to izjava, šta to znači? Šta to znači - vi ćete da prodate Kopaonik? Kome ćete da prodate Kopaonik? Kome ćete da prodate „Skijališta“? Kome ćete da prodate Vinču? Kome? Kome ste vi to namerili da uradite?

Onda se čudite što se ljudi bune i što se ljudi brinu. Kako da se ljudi ne brinu, kako da se ne brinu, gospodo? U čije će ruke da padnu sva ta dobra? U čijim rukama je naša bezbednost? U čijim rukama je naša sigurnost? Ko o tome odlučuje?

Ukinuli ste školu pre tri dana jednostranom odlukom. Videli ste da se neki sindikati priključuju protestu - Srbija protiv nasilja, evo danas advokati, uskoro akademska zajednica - šta ćete, hoćete da ukinete sudove, advokaturu, tužilaštvo. Hoćete da zabranite fakultetima da rade, kao što ste ukinuli školu? Hoćete sutra lekarima kada se i oni pridruže protestu da zatvorite bolnice, gospodo? Jel to vaša ideja? Hoće li tako da izgleda Srbija?

Srbija vam je jasno iz subote u subotu rekla - dosta je. Ne može više ovako. Doteralo do kraja. Ispunite zahteve protesta, sve zahteve protesta, da bismo mogli dalje da razgovaramo o svim drugim stvarima. Samo je to bitno i to je vrlo jednostavno i naravno građani će vas privoleti da to i uradite. Hvala.

Zahvaljujem se i odmah na početku, da bih mogao da pokažem kako i na koji način mi verujemo da situacija u društvu može da se normalizuje, podsetiću samo na to šta mi zapravo želimo da postignemo u ovom parlamentu i ovoj raspravi.

Mi tražimo da se zaustavi sprečavanje normalnog javnog života. Složićete se da je to jedan vrlo korektan zahtev. I to sprečavanje javnog života ili normalnog javnog života zapravo potiče od svih onih eksponenata vlasti koji kroz medije promovišu nasilje svo ovo vreme.

Baš mi je drago što je gospodin Jovanov počeo ovu današnju sednicu sa jednom opaskom koja je u neku ruku i na mestu, ali ću sad pokušati i da je dekonstruišem, a to je da oni koji su tražili zasedanje ove sednice, sada nisu u sali.

Znate, ali mi smo je tražili, mi smo je tražili, a ne vi. Mi smo tražili da razgovaramo, a vi sada govorite da mi nećemo da razgovaramo. Mi smo tražili da se priča ozbiljno, a šta smo dobili zauzvrat? Dobili smo Bakareca i dobili smo ovu igranku koja zapravo obesmišljava sve ono za šta se mi borimo. I hoćete da nas uvučete u još jednu političku besprizornu igru u kojoj se neće pričati o tome šta su uzroci ovih tragedija i u kojoj se neće pričati šta je izlaz iz svega ovoga, nego ćete nastaviti da kupujete vreme.

Onda ćete vi, kad ste se suočili sa stotinama hiljada ljudi na ulici da kažete – evo, mi hoćemo da razgovaramo. Pa, evo, razgovaraćete koliko ovog vikenda, pošto će vam doći ljudi da razgovaraju, pa baš da vidim šta ćete da im kažete.

Inače, istine radi, gospodine Jovanov i predstavnici SNS i vlasti, dakle, po datumima, prva ta šetnja Srbija protiv nasilja, komemorativna, je bila 8. maja. Mi smo predali zahtev za sednicu i za razgovor kako bi se zahtevi sa te prve protestne komemorativne šetnje realizovali, pa gde drugde, nego kroz razgovor ovde u Skupštini. I tražili smo tada da se…

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Molim vas da mi omogućite da mogu normalno da govorim, da mi ne dobacuju. Ja nisam nikome dobacivao. Molim vas.

Tražili smo tad da se na Skupštini podnese izveštaj REM-a u kome će biti oduzete frekvencije „Pinku“ i „Hepiju“ i biti zaustavljen rijaliti i, naravno, biti počišćen REM. To smo mi tražili.

Šta smo dobili, gospodo? Šta smo dobili? Dobili smo da ste kupovali vreme i niste hteli da zakažete odmah sednicu, čekali ste da vidite koliko će ljudi da dođe u petak 12. maja na protest. Jel tako, gospodo? Gde će vam duša? Gde će vam duša? Tek kada ste videli koliko je ljudi došlo 12. maja, onda ste se setili da bi možda bilo dobro da sada razvodnimo malo stvar, pa da sad kao mi nešto pričamo, a o čemu da pričamo? O ovome što nam danas nudite.

Devetog maja je, gospodo, vaš predsednik, a od skora i predsednik svih građana, ali 9. maja nije bio predsednik svih građana, bio je samo predsednik stranke, već zakazao kontramiting, šest ili pet dana nakon najveće tragedije. Njegov odgovor na tragediju, vaš odgovor na tragediju je kontramiting, a ne razgovor, ne rešavanje, kontramiting podrške i zaštite predsednika. Od čega? Od toga da izgubi fotelju, jel to? To se desilo sve i vi sve to dobro znate i sada treba da pričamo.

(Narodi poslanici SNS dobacuju.)

Iskreno nije mi se uopšte boravilo u Skupštini. Nisam hteo da dolazim na ovo razvodnjavanje u vašoj režiji, ali pošto ćete vi ovo da vozite letnji dan do podneva, moram da dođem da vas malo podsetim, pa da se setite, da vas pitam - gde će vam duša?

(Narodi poslanici SNS dobacuju.)

Da li hoćete ozbiljno da razgovaramo? Šta traže građani sa protesta? Šta traže građani sa protesta „Srbija protiv nasilja“? Traže smenu članova REM-a, smenu rukovodstva RTS-a, oduzimanje nacionalnih frekvencija „Pinku“ i „Hepiju“, rijaliti programi da budu ukinuti i da se ugase štampani mediji koji promovišu nasilje svakoga dana, pre, za vreme i nakon 3. i 4. maja. To traže. Vi ste mogli da ste hteli, samo da ste hteli, mi smo mogli svi zajedno ovde da zaustavimo sve što se dešava na ulici i u ko zna u šta će se pretvoriti sa svim ovim vašim ubačenim koje kakvim faktorima na ulici. Mi smo mogli ovo da rešimo i u jednom danu, na jednoj sednici, četiri zahteva su mogla da budu završena - REM, „Pink“ i „Hepi“, štampani mediji i rijaliti. Jedna sednica i niste hteli. Odlučili ste da kupujete dodatno vreme.

Na drugoj sednici smo mogli da završimo ovo što je Ružić podneo ostavku, i Gašić, i Vučin, druga sednica, i da završimo stvar i da se onda dogovorimo kako izgleda normalan život u Srbiji. Niste hteli da se dogovorimo, niste hteli. Svaki vaš korak, svaki vaš akt od 3. maja pokazuje da vi to ne želite i samo dodajete i pumpate nasilje. Ovde kao pričate da ste za dogovor, a u medijima se sve nastavlja, sve je isto.

(Rodoljub Stanimirović: Vi zloupotrebljavate.)

Sada ćemo doći do toga ko šta zloupotrebljava?

(Narodi poslanici SNS dobacuju.)

Molim vas da mi omogućite da govorim. Molim vas.

Pošto sam sada objasnio kako izgleda stvarni život i vaši koraci u njemu i kako ništa niste uradili da bi se stvar u državi normalizovala, sad ću da pređem na ovo šta može da se uradi ipak, a uz svu ovu vašu nevolju, uz svo vaše odsustvo želje da se zaista stvari normalizuju.

Dakle, izveštaj gospodina Bakareca, a o kome mi sada razgovaramo, je besprizoran u svakom segmentu, sadržinski zato što uopšte ne govori o onome što se traži, i to niko ovde nije tražio, niko od građana to nije tražio. Nema „Pinka“, nema „Hepija“, nema frekvencija, nema prekršaja koji su učinjeni, redovan izveštaj, rijaliti su prikazani kao nešto što je potpuno redovna stvar, ali način na koji je to uradio gospodin Bakarec je tek za posebnu osudu.

To da nama jedan stranački funkcioner podnosi izveštaj, navodno, nezavisnog javnog tela je uvreda za sve građane Srbije, pogotovo u ovakvoj situaciji, a gde on kaže da je funkcioner SNS, da nema nikakve druge naloge preko kojih se predstavlja, nema svoje lične, nego samo stranačke i sada stranački funkcioner nama podnosi izveštaj o telu koje je trebalo da spreči nasilje u društvu. Taj REM čuva građane Srbije, čuva ih od nasilja. On je osnovan da bi unapredio demokratiju u društvu, tako piše u Zakonu o elektronskim medijima, gospodo. Šta smo dobili? Dobili smo Bakareca i dobili smo čoveka koji na najniži, na najneprihvatljiviji način ovde nama drži političke govore i kako će to da unapredi demokratiju u društvu i da zaustavi nasilje u društvu. Kako?

Vi pritom za pripremu ove sednice na odboru kažete, rečeno je na odboru – usvaja se Izveštaj REM-a, sve je u redu. Što se vas tiče, gospodo, sve je u redu. Sve je u redu. Sistem funkcioniše. Svoj posao radi REM. Mediji izveštavaju. Sve je odlično. Tragedije. Šta ćemo sa tragedijama?

O tome kako i na koji način predsednik vaše stranke, a od skoro predsednik svih građana, misli da reši stvar ću kasnije u toku izlaganja reći.

Ono što smo mi dobili kroz ove izveštaje je sramotno, zaista. Po zakonu je REM trebao da oduzme frekvenciju onog trenutka kada „Pink“ i „Hepi“ ne ispunjavaju elaborat na osnovu kog su dobili frekvenciju da emituju program. To se nije desilo. Ne samo da se to nije desilo, nego su sada dobili ponovo frekvenciju, relativno skoro, a u međuvremenu je i televizija „Informer“ dobila dozvolu da emituje programe. Čestitam! Bravo! Svaka čast! Sramite se.

To što je REM dozvolio da se krši novinarska etika na programima sa nacionalnom frekvencijom je drugi od razloga zašto mora da bude počišćen odmah. Nivo novinarske etike u svim izveštajima je na najnižim mogućim nivoima ikada. Zato mora da ide REM.

To što ste dozvolili da se promoviše nasilje, to što je REM to dozvolio, kao institucija koja treba da brani sve nas od nasilja, to je tek posebna priča.

Na kraju, Olivera Zekić, koja sedi na čelu toga neprikosnoveno, vređajući svaki dan inteligenciju građana, vređajući svaki dan građane, štiteći i promovišući nasilje, podsetiću vas samo, prošli put kada se narod podigao, pa izašao na ulice, na mostove, na saobraćajnice, kada je bila tema „Rio Tinto“, šefica REM-a kaže tada pobunjenim građanima da treba da izađe neko da ih izmlati, da ih skloni tamo, da ih spreči u tome što protestuju. Ko tu promoviše nasilje? Kako može žena koja zagovara nasilje da štiti društvo od nasilja i ne samo da štiti društvo od nasilja, već da omogući normalnost u javnom prostoru u Srbiji? Zato ste, gospodo, iz protesta u protest imali sve više ljudi na ulici.

Do čega smo sada došli? Došli smo do toga da ste upregli svu svoju mašineriju i, evo, od 9. maja do 26-og, tri, četiri sedmice, ste učinili sve da se desi najveći ikada miting u istoriji Srbiji. Kaže predsednik SNS – biće možda 100 hiljada, možda bude 200 hiljada. Kaže Gašić – biće 200 hiljada. Jel se sećate toga? Gde će vam, bre, duša? Kakav, bre, kontramiting? Kakvih 200 hiljada ljudi i šta ste dobili? Debakl ste dobili, debakl!

Ja sam siguran da su planovi predsednika bili potpuno drugačiji od ovoga što mu se desilo 26-og, ali je morao da promeni pošto nema ljudi. Otišli, razišli se iz raznih razloga. To se sve desilo, gospodo, pa ko je mogao da gleda, ko je imao srca i da prizna, to se dogodilo i šta sada kažemo - sada ćemo da razgovaramo. Razgovaraćemo tako što će on da nudi jedno, a vi ćete ovde u parlamentu drugo, pa će onda ovo da bude jedna opšta pijaca, da se sve zgadi građanima.

Gospodo, nije ovo pijaca. Nije trenutak za ono što ste vi radili i sve ove godine pokušavajući da napravite jednu političku pijacu svo ovo vreme i da se dogovarate na sitno i na malo kako ste navikli.

Mnogo je teška situacija. Teška je u svakom segmentu društva. Pravo je čudo da to što se nesrećno desilo 3. i 4. maja, moglo je da se desi bilo kad ranije, pravo je čudo da se nije desilo ranije i dešavaće se. Ako se nastavi ovako, dešavaće se.

Dakle, čuli smo, možda nije javljeno gospodinu Jovanovu ili već, ali mi smo čuli da je predsednik rekao da je on spreman da ispuni tri četvrtinu svih zahteva. Ja sam pobrojao malopre osam, jel tri četvrtina znači šest. Tako vi mislite da rešite stvar, a možda je REM već i smenjen samo nije javljeno. Možda je REM već i smenjen samo vam nije javljeno, znate. Ali, vi to ne možete znati, pošto ništa ne znate i nizašta se ne pitate i zato niko ovde nije tražio da se smeni Vlada, zato što je Vlada nebitna za ovo društvo i za ovu državu, jer ništa ne odlučuje. Niko od tih ljudi u Vladi ne odlučuju ni o čemu, ali je bilo bar moralno i pristojno da oni koji su nadležni za određene službe podnesu moralnu ostavku. Pa i ovaj Ružić joj podneo na kraju ne zato što je hteo, nego zato što je bio prisiljen i kada je video koliko ljudi je izašlo na ulicu. Da je hteo mogao je prvog dana to da uradi ko što ste svi trebali to da uradite prvog dana i da razgovarate drugog i trećeg, a ne da kupujete dodatno vreme, kao što ga kupujete sve ove godine i tako izgleda vaša vlast i upravljanje državom.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

E, sad što se tiče građana koji protestuju, taj prvi protest je bio protest iz straha, protest iz zabrinutosti, protest koji se desio zato što je ljudima njihov mikrokosmos koji su stvorili ovi 10, 11 godina vaše vlasti pomagao da se zaštite, da ipak na neki način čitaju neke knjige i šalju decu u neku školu i leče se kako god znaju i umeju, da nekako život funkcioniše mimo svih vas i svih ovih pritisaka koji vršite nas sve ove godine, ali je taj mehur pukao 3. i 4. maja i izlio se. Ljudi neće to više da trpe i više to nije protest iz straha. Ovo je sad protest iz besa, iz revolta, iz potrebe da se stvarno normalizuje. Ljudi su besni. Kako ne vidite i vi na taj bes ne možete odgovoriti nabildovanim muškarcima u crnim majicama koji će da uplaše građane na ulici, jer neće. Neće ih uplašiti. Nećete uspeti ni ubacivanjem koje kakvih ekstremnih grupa u proteste.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Nećete ih uplašiti i doći će u još većem broju i priključiće se još ljudi, ali ono što može da pokaže i da smo na još jedan način pokaže koliko vi daleko možete da odete u svojoj besprizornosti je ono što je juče rekla gospođa, koleginica Raguš o tome kako zaboga to što roditelji nastradale dece iz „Ribnikara“ traže nije isto ono što traže građani sa protesta.

Pa, gde će vam duša? Aman ljudi, pa kako to mogu biti iste stvari? Kako to mogu biti isti zahtevi? Pa kako vi mislite da se izborimo svi sa ovim? Tako? Jel to način? Pa kako mogu biti zahtevi ljudi koji hoće da u miru odboluju i da probaju da nađu način da izađu i da nastave neki život isti sa stotinama hiljada zabrinutih ljudi za svoju decu i svoje porodice, koji samo traže jednu stvar - zaustavite nasilje u javnom životu da normalizujemo život? Pa, kako to može da bude uopšte argument?

Čekajte, sačekajte. Ne može tako. Kad su bile oni nesrećnici na mostu u Šapcu kada su bili protesti, pa ako su izašli sa motkama i palicama, pa niko od nas nije uzeo motku i palicu da se bije sa njima, nego smo izašli pred njih da ih zaustavimo.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Pa, znate šta je tada rekao predsednik Vučić? Da su to gumeni čekići. Sada pitam vas iz SDPS i pitam vas iz SPS i pitam vas iz Dveri i Zavetnika - da li je to kada pozove predsednik na udaranje motkama i čekićima da to nije toliko strašno, da su to samo gumeni čekići i neke tanke motke, hoće li to da zaustavi nasilje ili će da ga promoviše? Hoće li ti ljudi da budu ohrabreni da sledeći put više udaraju i tuku ili manje?

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Odgovorite, gospodo, ako možete da odgovorite ako imate snage, obraza, srca i duše odgovorite i mi vam ponovo kažemo hoćemo mirno, hoćemo ko ljudi da se dogovorimo, kao ljudi. Nijedan ljudski akt od vas nismo dobili. Nijedan. Nijedan jedini.

Kontramiting, izbori…

To je rešenje za nasilje. To rešenje? (Isključen mikrofon.)

Član 106, stav 3.

Predsedavajući, kad govori poslanik, nije u redu da mu se dobacuje. Ali, još je strašniji način na koji se poslanici SNS ophode prema poslaniku koji dolazi sa juga Srbije. Znate, eto, on malo drugačije priča, ima drugačiji naglasak, pa gospoda iz SNS valjda ne mogu da ga razumeju, pa moraju da stave slušalice da im prevodilac prevede sa leskovačkog na beogradski ili možda na kikindski. Kako vas nije sramota? Šta držite te slušalice na ušima?