Dame i gospodo, poštovani prisutni, svakako da je potrebno usvojiti predložene odluke i finansijske planove kako bi dotična tela mogla da nastave svoj normalan rad.

Međutim, poslanici Stranke pravde i pomirenja će nastaviti da insistiraju na trećoj od tri uloge Narodne skupštine. Dakle, ovo telo je najviše predstavničko, najviše zakonodavno ali isto tako i najviše nadzorno telo. Molim vas, ovaj treći aspekt je jako zakržljao. Mi smo nekako, ne znam pod kojim okolnostima, ali pristali da vrlo malo budemo vrlo često i ne budemo u ulozi najvišeg nadzornog tela nad državnim organima, pogotovo kada su u pitanju tzv. samostalna i regulatorna tela. Da, ona su samostalna, odnosno nezavisna od svih drugih državnih organa ali ne i od Narodne skupštine. Narodna skupština je telo koje i postavlja, razrešava i kojoj odgovaraju i kojoj podnose i izveštaje. Zato njihov dodir sa Narodnom skupštinom ne može biti samo poput današnjeg dana kada je potrebno usvojiti određene odluke koje su od interesa ovih tela, već se mora voditi računa o njihovom radu.

U tom slučaju ja želim skrenuti pažnju na dve stvari koje su od izuzetne pre svega životne važnosti. S obzirom da dolazim iz Novog Pazara, da sam često i na univerzitetu, u neposrednoj blizini svaki put vidim jednu improvizovanu fabriku peleta ili peletaru kako se to kaže iz koje izlazi dim koga je retko moguće videti bilo kada, a pogotovo u 21 veku. Ukoliko jedan automobil ostane parkiran u dvorištu univerziteta, a svetle je boje, sutradan on više nije svetle boje. Radi se dakle o tajkunima koji su u sprezi sa određenim strukturama lokalne ili možda neke druge vlasti i koji ne znam kako dobijaju dozvole za takve fabrike gde na štetu građana se zarađuje veliki novac. Nažalost, Novi Pazar je između ostalog i zbog te fabrike i njima sličnih, dakle, ponovo pre neki dan bio rekorder na crnoj listi, drugo mesto u svetu po zagađenosti.

Dakle, tu moramo da sva tela, vezano za energetiku, aktivirati i, naravno, za ekologiju, ali pošto je ovo goruće pitanje, morao sam ga ovako ilustrovati kako bismo zaštitili građane od zloupotrebe raznih moćnika, a ovo sam samo naveo kao primer.

Kada je u pitanju REM, naša iskustva, nažalost, nisu dobra što zbog neefikasnosti u rešavanju određenih pitanja koja im se delegiraju, posebno kada su u pitanju žalbe određenih medija ili grupa ili pojedinaca koji su žrtve nekih medija, opet govorim polazeći od iskustva na lokalnom nivou. Dakle, šta mi imamo od toga što će REM odlučiti nakon dve ili tri godine ili šta imamo od toga što će REM formirati neku komisiju, kao što je bio jedan slučaj iz Novog Pazara, a i opet REM odlučiti suprotno izveštaju te komisije?

Dakle, imamo neku vrstu osionosti i neprofesionalnog odnosa od ovog tela. Istina, ovo su sve iskustva iz ranije saziva, ali ih ne možemo ignorisati. Dakle, moramo pojačati nadzor, moramo pojačati kontrolu kako bi ova tela bila ne samo forma određene ustavne i zakonske strukture, koja je neophodna, već kako bi zaista vršile funkciju onu koja je potrebna.

Drugi problem sa kojim smo se suočavali po pitanju REM-a su, takođe, dvojni standardi. Očito politička i neka druga verovatno i koruptivna relacija u kojoj se različito postupa od jednog medija ili predmeta vezanog za jedan mediji ili za druge, a pogotovo kada je u pitanju odnos prema novinarima, što svakako nije samo tema vezana za REM, već i za neka druga tela.

Ono što je nezaobilazna tema u svakoj tački jeste kovid i sve štete koje nam proizvodi. Iako se ne tiče neposredno dnevnog reda, ali moram preneti ono čime nas građani duže i postavljam pitanje zašto su verske zajednice izuzete, odnosno uposlenici verskih zajednica izuzeti iz pomoći koje je dala Vlada? Dakle, to su ljudi koji su uposlenici, koji su građani ove zemlji i zato vas molim da ovo pitanje delegirate, a mi ćemo nastaviti na tu temu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, sve vas pozdravljam.

Moje pitanje se, sasvim logično, odnosi i vezano je za stanje u kome se nalazimo, a konkretno za ono što se dešavalo na području Sandžaka, tačnije Novog Pazara, Tutina i Sjenice tokom jula meseca, kada smo imali teško stanje vezano za Kovid 19 i izuzetno teške posledice po građane ovog prostora. Naime, tada, prema našim podacima, na prostoru te tri opštine, od posledica kovida umrlo je preko 300 ljudi. Po tome, a shodno broju stanovnika, bili smo tačka sa rekordnom smrtnošću u tom mesecu.

Bilo je i do sada zahteva sa više strana, a moje pitanje se odnosi – šta će Vlada, a pre svega nadležno ministarstvo, preduzeti u pogledu utvrđivanja odgovornosti za ovakvo stanje?

Svakako da postoji jedan aspekt koji je moguće opravdati objektivnim okolnostima, ali ne sve to što se dešavalo, jer je jako mnogo pokazatelja da je stanje u medicinskom centru u Novom Pazaru izuzetno loše, bez obzira što su u tom trenutku, i to treba istaći, i Vlada Republike Srbije i sam državni vrh preduzeli sve što je bilo potrebno i, hvala bogu, to je dalo rezultate, pogotovo intervencija i vojne bolnice i svi ostali kapaciteti. Isto tako, treba istaći i činjenicu da su mnogi ljudi pokazali svoju solidarnost, lekari širom Šumadije i ostalih delova Srbije, iz drugih medicinskih centara, kao i iz Bosne i Hercegovine. To su bile sve pozitivne strane.

Ali, sve te pozitivne strane solidarnosti ljudskog odnosa ne bi nam smele zaseniti ono što treba da bude naša odgovornost u državnim organima, a to je pojedinačna odgovornost ljudi u medicinskom centru u Novom Pazaru, jer imamo situaciju da se za proteklih 15 godina dva lica, dva čoveka, smenjuju na čelu Medicinskog centra, još su članovi iste porodice, u bliskim rodbinskim odnosima i takmiče se ko će više ostvariti ličnih privilegija i profita.

Nažalost, i sada, taj isti direktor Medicinskog centra se nalazi na toj poziciji, uprkos brojnim zahtevima i unutar centra i izvan centra. To je nešto što ostavlja određenu senku i građani koji su nas birali očekuju odgovor, a evo mi, u ime njih, postavljamo pitanje nadležnima u Vladi. Hvala.

Zahvaljujem na odgovoru i logično je da punu odgovornost ne možemo imati dok se kompletno stanje ne okonča. Ali, pošto smo u borbi protiv korone za one ljude za koje se pokaže da su destruktivni u toj borbi, odnosno da su odgovorni za određene pojave u Medicinskom centru, loše ih je držati do kraja bitke, jer onda bitka može biti neuspešna. To je ono što zapravo građani od vas očekuju, a mi evo ovde prenosimo.

Znači, prenosimo detaljnu istragu i da se ne odustane. Svi oni koji su krivi neka odgovaraju. Potpuno smo svesni osetljivosti i ni na koji način ne želim ovo politizirati, politički iskoristiti te emocije, ali ovo je nešto što smo dužni građanima i na čemu ćemo insistirati.

Dopunsko pitanje se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala. Obradovani smo najavom novog talasa borbe protiv organizovanog kriminala, mafije i svih oblika kriminala. Samo opet želimo insistirati da to ne ostane samo na nivou velikih centara poput Beograda.

Obradovala nas je činjenica da su određena lica odgovorna za pljačku imovine građana u Novom Pazaru, privedena zakonu, uhapšena, procesuirana, ali se u Novom Pazaru pojavila informacija da je to hapšenje bilo pripremljeno još u decembru prošle godine. Molim vas odgovorite nam da li je to tačno da kažemo građanima? Da li je to tačno da je to hapšenje odgođeno zbog izbora ili nije?

Želimo da to znamo, iako pozdravljamo tu akciju, istina, u pitanju su sitnije ribe što bi se kazalo u političkom sistemu, a znate dobro da sam upravo u ovom časnom domu više puta govorio o sprezi organizovanog kriminala i kriminala uopšte i politike. Želimo da vas u tome podržimo, da se nastavi sa tim. Svako ko je stavio ruke u pare građana mora da odgovara i to je dobar prvi korak, ali je jako bitno dati ova pojašnjenja.

Isto tako proteklih dana imamo nervozu kriminalaca u Sjenici, gde jedan ozloglašeni kriminalac, tamo poznati, da mu ne pominjem ime ovde, ne zaslužuje to, dakle sa svog mobilnog telefona sa svog zvaničnog broja pretio aktivistima suprotne političke stranke, predsedniku opštine i onima koji zapravo raskrinkavaju sav taj kriminal, potrebna je reakcija MUP-a i nadležnih državnih organa.

Pitanje za Ministarstvo finansija – kako je moguće da sedam godina predstavnici Revizorske institucije ne dođu u kontrolu budžeta Sjenica. Došli su tek na naš zahtev pre dva meseca i otkrili takve zloupotrebe, preko 260 miliona samo u prvoj kontroli. Naravno pozdravljamo sada ovu akciju, ali želimo odgovor, za tih sedam godina mora neko biti odgovoran zašto je to bilo prepušteno ljudima u opštinskoj vlasti? Hvala.

Hvala vam na odgovorima, posebno na ovoj informaciji vezano za revizore. Dakle, gonićemo ih sa ove pozicije, zato smo ovde, naravno, zajedno sa vama koji ćete nam dati i dodatne informacije, jer ste u prilici da sve to pratite, jer uloga naša jeste zapravo, pored toga što smo članovi najvišeg zakonodavnog i predstavničkog tela, istovremeno smo i članovi najvišeg nadzornog organa u zemlji, to je Narodna skupština.
Što se tiče insistiranja na odgovornosti vezano za kovid u Novom Pazaru, ne odnosi se samo na vreme akcije protiv kovida. Kazao sam tu šta se sve činilo sa nivoa državnih organa, dakle, to je sasvim jasno, ali haos određeni koji je nastao je zapravo bio posledica odgovornosti od pre, u pogledu lošeg vođenja, lošeg kadrovanja, zapošljavanja po raznim osnovama, korupcija, to je ono. Zato sada treba podstaći one odluke koje bi olakšale dalju borbu. Ono što mi tražimo, odnosno građani, jeste da se formira posebna komisija sa nivoa ministarstva ili Vlade, da ispita sve to do kraja.
Svakako ovo vezano za borbu protiv organizovanog kriminala, to je nešto na čemu ćemo nastaviti insistirati zaista, posebno u opštinama Tutin i Sjenica. To su crne rupe u pogledu legalnosti. Sada nakon što je promenjena vlast u Sjenici, to se jednostavno otkriva. Znači, evo, zadnja informacija, 10 miliona je uplaćeno prošle godine od Ministarstva za turizam i trgovinu, za ski centar, gubi im se svaki trag, prosto ih nema, ne samo nenamenski, jednostavno ih nema. To je tamo bila uobičajena pojava. Zato pozivam i Vladu i nadležno ministarstvo da pomognu onima koji sada žele da stvari postave na zdrave osnove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, u principu, a i u našem slučaju, rebalans budžeta se ne dešava iz hira ili iz neke posebne želje vlasti, već zato što je to nužnost kojoj se mora pristupiti, pogotovo kada u jednoj godini imate da po drugi put pristupate rebalansu budžeta, a to znači da imate izuzetno vanredne okolnosti, opšte poznate, zbog pandemije Kovida-19. Posledice sa kojim se treba suočiti su, između ostalog, i akcija rebalansa budžeta.

U tom pogledu, u takvim situacijama je jako važno da predstavnici svih političkih stranaka, bez obzira na različite ideološke i programske osnove, pokušaju maksimalno staviti po strani ono što bi trebalo biti njihovo političko, marketinško poentiranje, već se usredsrediti na ono što je strateški bitno kako bi građani što manje trpeli ekonomsko-finansijske posledice. Mislim da treba podržati predlog ovoga zakona, svakako nastojati, tokom ovih rasprava i danas i u danu za raspravu u pojedinostima, doraditi ono što je moguće i popraviti predloge koje smo dobili.

Svakako da su fokus i ovog predloga dve ključne teme, a to je nastojati, koliko je to moguće, zaštiti one najosetljivije grupe u privredi i pomoći im, kao što smo imali dosadašnje intervencije, do kraja godine očekujemo slične programe, jer je od izuzetne važnosti očuvati što veći broj privrednih subjekata kako bi zapravo mogli nastaviti funkcionisati i posle ove krize.

Drugi paket mera ili fokus intervencije ovim budžetom treba da bude i jeste sektor zdravstva koji odvlači jako puno novca. Jedan značajan deo toga je moguće predvideti, ali svakako da nije moguće sve predvideti, jer nije moguće predvideti talase, njihovu žestinu, njihovo trajanje. Kao što vidimo, prosto se dese, ne onako kako očekujemo i ne znamo još koliko će.

Svakako, mi koji smo u Novom Pazaru i u Sandžaku pretrpeli najteži udar Kovida pre nekoliko meseci imamo to iskustvo i želimo upozoriti sve građane ove zemlje i sve faktore koji mogu uticati na posledice ovakvog udara da se radi o izuzetno ozbiljnoj stvari koja se ni na koji način ne sme potceniti. U takvim situacijama je potrebno da svi ljudi, svi politički subjekti, bez obzira na sve razlike, budu jedna strana i da se klonimo, koliko je to moguće, stranačko-političkih stavova na ovim temama. Naravno, sa druge strane, to ne bi smelo biti sa razlogom da se zapostave oni koji su odgovorni za određene propuste, a kada je u pitanju Novi Pazar takvi se nalaze i u lokalnoj vlasti i u medicinskom centru, jer toliko stotina mrtvih ljudi za tako kratko vreme ne može biti tema preko koje se može tek tako preći, ali kažem, do kraja lišeno bilo kakvog politikanstva, već isključivo objektivno i uz argumente.

S druge strane, ono što mi je iskustvo iz protekla dva meseca za lokalnu vlast recimo u Sjenici, gde sam imao prilike izvršiti uvid u stanje te opštine nakon 20 i više godina nakon vladavine jedne stranke koja je potpuno opustošila tu jednu inače siromašnu opštinu i gde smo zapravo zatekli preko pet miliona evra duga u budžetu, recimo, opštine Sjenica, što predstavlja preko dve trećine tog duga. Zamislite sada pod kovidom i svim udarima, koji su posledica kovida, kako je toj opštini nositi se.

Zato očekujem od Ministarstva finansija kroz budžet, ali i kroz druga van budžetska finansiranja da takvim slučajevima pokaže pažnju i da izađe u susret da pomognemo kako i ti siromašni krajevi ove zemlje mogli prebroditi izazove i prebroditi ovu krizu. Svakako ne zaboraviti kriminal i korupciju koje se svakako pominju na najvišem nivou, ali ne zaboraviti i ostale delove zemlje u tom pogledu. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, zadovoljstvo mi je da možemo podržati, mi, narodni poslanici iz Stranke pravde i pomirenja, predložena rešenja, pre svega vezano za unapređenje odnosa sa Republikom Azerbejdžan. Jako je važno da sa ovom zemljom, kao i sa mnogim drugim zemljama tog i drugih regiona, unapređujemo pre svega ekonomsku saradnju. U pitanju je jedna vrlo interesantna zemlja, sa ozbiljnim potencijalima, gde možemo još značajnije uvećati i unaprediti našu trgovinsku i uopšte privrednu saradnju.

Međutim, ono što meni takođe može biti zanimljivo jeste da se od ove zemlje koja se nalazi na jednom specifičnom prostoru, zanimljivom i geopolitički, geostrateški, nešto može i naučiti. Naime, poznato je da je ova zemlja nekada bila u sastavu Sovjetskog Saveza, da je ona multietnička i multiverska, interesantna zbog svojih brojnih energetskih i rudnih nalazišta, ali isto tako ta zemlja je pre nekoliko godina imala i jedan konflikt, i dalje nerešen konflikt Nagorno-Karabah, gde je bilo i oružanih sukoba, koji su pretili da dugoročno ugroze mir i stabilnost te zemlje, ali i okruženja. Imamo situaciju gde je ta zemlja uspela, neću reći da reši taj problem, ali je uspela da napravi određen zaokret i da među svoje prioritete zapravo pozicionira svoj privredni razvoj.

Za nekoliko godina smo dobili zemlju koja umesto da bude svakodnevno na svetskim i domaćim vestima kroz sukob u regiji Nagorno-Karabah, mi dobijamo zemlju koja ne samo da pravi izuzetan privredni iskorak, već od zemlje problema postaje zemlja investitor, i ne samo u užem, već i u širem regionu, uključujući i ovaj naš prostor ovde na Balkanu, u Srbiji, Crnoj Gori i drugim zemljama ovoga prostora. Tada su bili osuđivani, pogotovo od raznih aktera i faktora iz zemlje i okolo da su na neki način izdali nacionalne i teritorijalne interese itd. Međutim, sada se svi mogu uveriti da se radi o veoma mudroj i veoma hrabroj politici, vezano za taj problem. Tako da kažem, možda možemo i mi, vezano za probleme sa kojima se ova zemlja suočava, izvući određene pouke.

Takođe ćemo dati podršku i rešenjima vezana za protokol oko zaštite lica i ličnih podataka kod automatskih obrada. To je pitanje koje tretiramo više puta sa različitih tačaka kroz različite zakone i utvrđivanje raznovrsnih regulativa. Od izuzetne je važnosti, jer to je jedno od onih pitanja koje se tiču onog što bi trebalo biti najskuplje kod čoveka, a to je, lično dostojanstvo i integritet ličnosti. Nažalost, nalazimo se u vremenu kao i na prostoru gde je došlo do značajne redukcije u pogledu i titularnog, ali i praktičnog poštovanja ličnog integriteta i ličnog dostojanstva, tako da bi ova tema trebalo biti značajnije zastupljena u svim našim nastupima i kroz zakonodavne aktivnosti, ali isto tako i kroz druge oblike društvenog života na koje možemo uticati.

Važno je unaprediti i ovo polje, jer nažalost postoje brojne zloupotrebe, što se tiče našeg iskustva sa područja Sandžaka, te zloupotrebe su do sada bile najčešće vezano za izbore. Pa, smo na nekim izborima imali lažne lične karte koje su se pojavile, nikada procesuirano, nikada utvrđeni krivci. S druge strane smo imali i zloupotrebe potpisa datih za overu određenih lista gde smo kasnije imali određene pritiske na te ljude i tako dalje, što zbog izbora njihove regularnosti, ali pre svega zbog zaštite ličnog integriteta i dostojanstva čoveka neophodno je da svim snagama se suprotstavimo ovakvim pojavama. Hvala lepo.

Zanimljivo je ovo interesovanje srpskih radikala za nacionalne manjine i ja bi to razumeo nadam se na najbolji način, pogotovo što u intonaciji kolege Damjanovića nisam osetio ništa negativno.

Dakle, jasno je ko je pravi predstavnik nacionalnih zajednica i nacionalnih manjina, a svakako da to nije baš uljudno ni proveravati. Međutim, za mene je značajnije ko na pravi način prezentira nacionalne zajednice u ovoj zemlji. Četiri godine mog zastupanja ovde i drugog kolege iz Stranke pravde i pomirenja je to nesporno potvrdilo i zato svi onih 30% pripadnika nacionalnih zajednica i manjina u ovoj zemlji koji imaju svoje predstavnike ili nemaju, mogli su se uveriti u autentičnost našeg zastupanja interesa svih pripadnika nacionalnih manjina, ali isto tako i svih građana. Zapravo, naše zastupanje nacionalnih manjina nije iz ugla same nacionalne manjine. Mi pripadamo onom uverenju gde je moguće, verujemo da je moguće istu političku platformu napraviti, zastupati, koja neće biti antagonizirana između nacionalnih manjina i nacionalne većine. Zato što je pravo pravo, pravda je pravda, istina ideja pomirenja je ta koja bi trebala da prevaziđe ono do sada.

Sada, ja se nadam da će i srpski radikali, s obzirom da radikalizam nije politička ideologija, već metodologija i još više metodika, da će zapravo nakon 30 godina ovog veoma bogatog političkog iskustva sa raznim tačkama zaokreta i rizika otvoriti jednu novu stranicu prema nacionalnim manjinama, a posebno prema Bošnjacima što bi sigurno predstavljao novi kvalitet i u ovoj Narodnoj skupštini, ali isto tako u celokupnim međunacionalnim odnosima. Hvala.

Upravo izjavom kolega Vukadinović potvrđuje da je, evo, nakon doduše četiri godine, prepoznao autentičnost mog političkog nastupa ovde u ovoj Skupštini, a pre svega zastupanje nacionalnih zajednica nacionalnih manjina. Doduše, mnogo bi mu možda politički bilo profitabilnije da je to prepoznao na početku mandata, pa da se mom političkom taboru priključio, nego što je lutao sa pogrešnim partnerima. Ne znam sada da li imamo vremena išta popraviti od tih promašaja.

Međutim, ono što je sigurno, dakle, kroz četiri godine mogao je zapaziti još nešto drugo, da se na mom političkom autentičnom eksperimentu pokazalo da ne postoji općenito, ali i u ovoj Skupštini crno-bela tehnika - samo vlast ili samo opozicija, da je moguće biti partner vladajuće većine, ali isto tako imati svoj autentičan politički diskurs, imati svoj lični kredibilitet, imati svoj stav, složiti se sa svim onim što jeste da se složimo i podržati sve ono što treba podržati, ali isto tako u određenim momentima kada imate drugačije političko mišljenje izraziti to drugačije političko mišljenje, glasati za određene zakone, za određene zakone ne glasati, a opet ne ugroziti to partnerstvo.

Dakle, ja sam ponosan zbog, pre svega, sopstvenog stava i stava moje stranke na taj način, ali isto tako i što sam sa druge strane, od strane vladajuće većine imao razumevanje za jedan takav kurs. Istina, ovo je moj prvi mandat i to je bio početak, a siguran sam da još mnogo možemo učiniti na razvoju široke lepeze međusobne i tolerancije i razumevanja političke, ali isto tako i nacionalno-etničke različitosti u ovom parlamentu i u ovoj zemlji. Hvala.

Moj navodni politički radikalizam, kolega Vukadinoviću, mogli ste videti u dva slučaja. Jedan je bio od 2007. godine pa nadalje, kada je vaš politički saputnik, tadašnji predsednik Vlade Vojislav Koštunica na muslimane u Sandžaku i na njihovu islamsku zajednicu poslao razne policijske snage sa batinama, čizmama da nam otimaju džamije, da nam otimaju imovinu islamske zajednice. Ako ste tada očekivali od mene da vam odgovorim sa maslinovom grančicom i golubom u ruci, mislim da je bilo očekivanje nerealno. Tada smo definitivno odgovorili onako kako je bilo adekvatno, branili smo džamije, branili smo imovinu islamske zajednice, dostojanstvo, pravo te zajednice koje je bilo garantovano Ustavom ove zemlje i zakonima koji nam garantuju ravnopravnost svih građana i koji državu obavezuju da nas zaštiti onda kada smo ugroženi, a ne da se njeni mehanizmi upotrebe protiv nje.

Druga, istina lažna, slika našeg radikalizma je zapravo bilo ono što ste mogli čitati i gledati u medijima koji su nas satanizirali i predstavljali iz Sandžaka ovde prema Beogradu. Jedan od mojih motiva dolaska u ovu Narodnu skupštinu je bio upravo to, jer sam shvatio da slika o meni, mom radu, mom delovanju, mojim opštim, ali i političkim stavovima ne dolazi autentično iz Sandžaka do Beograda i zato sam kazao – odoh u Beograd, odoh u Narodnu skupštinu, odoh pred medije da ja sebe predstavim, moj narod, moju kulturu, moju veru, moju političku misao. E, sada ste evo bili u prilici da me upoznate iz prve ruke, bez toga da određeni mediji ili moji politički predstavnici kreiraju sliku o meni. Hvala.

Nisam siguran da je do kraja korektno da kolega Vukadinović, dakle, meri kog dela Bošnjaka sam ja predstavnik, ali ako je hteo biti korektan, to je sigurno većinski deo, što je dokazano mnogo puta. A ja neću nikada sigurno sebi dati za pravo da vagam kog dela vlaških zajednica je kolega Vukadinović predstavnik, jer to nije uljudno sa moje strane.

Što se tiče analize vezano za nasilje prema islamskoj zajednici 2007. godine, takođe ne mogu prihvatiti kao korektnu tvrdnju koja je još tada od strane tih vlasti lansirana, svađaju se dve strane, pa smo se mi umešali, istina, umešali se da pomognu svojoj strani, koju su oni veštački i proizveli, ali uz uvažavanje celokupne osetljivosti uvek kada su u pitanju verske teme, pogotovo vezane za važna pitanja te vere. Ali, neću izbeći da ne pomenem, samo paralele radi, ono što se sada dešava u Crnoj Gori. Zamislite sada kako bi bilo da neko kaže – e, znate, tamo postoje dve strane, pa sada vlasti Crne Gore arbitriraju između te dve strane, arbitriraju kako arbitriraju. Dakle, savršeno je jasno šta se desilo 2007. godine.

Dakle, ta vlast se drznula po onim ultranacionalističkim, ekstremnim i nepravnim metodama da pravi sebi islamsku zajednicu, nije joj se sviđala tradicionalna, prava, postojeća, koja ima svu svoju infrastrukturu, već je htela po meri svoje politike praviti neku vrstu kvazisrpske islamske zajednice zapravo sve ono što posle toga mi imamo je posledica toga. To je jedan neuspeo projekat koji je napravio velike probleme među muslimanima uopšteno, a posebno među Bošnjacima u Sandžaku i trebalo bi definitivno iz toga izvući pouku i svakako da bi trebalo i da ova vlast počisti ostatke i posledice takvih promašaja i takvih grešaka, kako u budućnosti više nikada ne bi bili u poziciji da se jedna vlast drzne da napravi takve greške i takve probleme.

Sama formulacija da je moje pominjanje stanja u Crnoj Gori možda i tendenciozno ukazuje na jedan problem koji je, nažalost, i dalje kod nas veoma prisutan. Dakle, ako je vaša krava ubola moju kravu, onda je jedan zakon, ako je moja krava ubola vašu kravu, onda je drugi zakon. Drugim rečima, moje boli više nego tvoje i nikako da se saglasimo oko toga. Namerno sam, ali ne i tendenciozno pomenuo stanje u Crnoj Gori, jer ko iole hoće korektno i pravično, zapravo komparativno može izvoditi i najbolje zaključke.

Što se tiče opet pominjanog radikalizma, nikada ga nisam imao. Imao sam oštre reakcije, ali ukoliko se bilo ko hoće temeljno i objektivno time baviti, videće po redosledu poteza da li su moji oštri stavovi, koje kolega naziva radikalnim, bili prethodni ili potonji. Tu je cela poena, ako vas zaista zanima istina. Oni su uvek bili potonji. Zašto takvih mojih stavova nije bilo u vreme vladavine Zorana Đinđića, kada smo imali saradnju sa Vladom Republike Srbije, i to veoma aktivnu? Kao plod te saradnje je bilo pokretanje brojnih pozitivnih procesa u Sandžaku, osnivanje Univerziteta i drugih ustanova i uspostavljanje jedne nove atmosfere, gde sam čak tada kao muftija pristao da putujem sa brojnom delegacijom u Ujedinjene Arapske Emirate i tada afirmativno govorio o Republici Srbiji, što 2001. godine nije nimalo bilo jednostavno za jednog Bošnjaka, odnosno Muslimana.

Prema tome, svi moji oštri stavovi su bili posledica jednog organizovanog nasilja, zloupotrebe države prema nama, a naravno, pogotovo ova sada paralela sa Ugljaninom ne stoji, a ona i ne stoji u smislu reakcije, kao što vidite jer se očito radi o nekim drugim relacijama i nipošto principijelnim stavovima niti refleksijama niti posledicama na ponašanje prema Bošnjacima odnosno muslimanima. Hvala.

Pojam radikalizam ni po etimološkom, ni po terminološkom i bilo kom drugom upotrebnom smislu sam po sebi niti je pozitivan, niti je negativan. Zato sam i u prvom reagovanju potencirao da se radi o metodološkoj ili metodičkoj kategoriji, a ne o ideološkoj. I zato je moguće biti radikalan komunista, radikalan levičar, desničar, nacionalista, šta god. Ali, to su ideologije.

Radikalizam sam po sebi ne predstavlja ideologiju, već je potrebno da dobije određeni sadržaj. Istina, pojedine političke stranke, organizacije, nisu uvek u stanju ili možda ne žele da izdiferenciraju taj svoj sadržaj unutar svog radikalizma, pa bude malo nacionalizma, malo levičarenja, malo desničarenja, ali i to je puno pravo. Jer, sve ono što izdefinišete svojim programom, to ste zapravo vi.

Što se samog zaokreta tiče, radikalizam se, između ostalog, kao metodička kategorija, overava po radikalnim zaokretima, jer je metodika u pitanju, a ne ideologija.

Svakako, ja kao zastupnik ideje pomirenja, što je jedna od temeljnih programskih odrednica moje stranke, pa čak i ako hoćete, moja primarna misija i u ovom mandatu i nadam se i u određenom budućem periodu, jeste zapravo to, gde bismo sva dosadašnja iskustva, pametni ljudi uvek svoja iskustva nastoje da pretvore u pozitivno, da određene pouke izvuku iz sopstvenih grešaka, tuđih grešaka, ja smatram da su potrebni zaokreti. Radikali neka prave radikalne, umereni neka prave umerene zaokrete, ali su nam potrebne nove stranice, ukoliko hoćemo da nam budućnost bude bolja od prošlosti, a pre svega mislim na međuetničke i međunacionalne interese. Hvala.

Upotrebom pojma "korenito" zapravo se i potvrđuje ono što sam kazao. Da, svako drvo ima koren, ali svako drvo ima i svoje ime. To što svako drvo ima koren, uopšte ne određuje vrstu toga drveta. Prema tome, ovo je potvrda da je radikalizam metodologija i metodika, a nipošto sadržina, ideologija. Čak, način mišljenja je način mišljenja, a sadržaj mišljenja je ono što bi trebalo biti ideologija.

Možda je napredak da čujem od kolega radikala da se uopšte upotrebi pojam pomirenje, što jeste, naravno, iskorak. Nažalost, da nije ovih drugih odrednica i stavova koje smo čuli ili koje čujemo, koje negiraju samu ideju.

Naravno da sam više puta izricao svoje stavove, vezano za genocid u Srebrenici. Ja mislim da radikali, uz ogradu i sve ove najave koje govore, ali ovim stavom negiranja genocida u Srebrenici zapravo čine veliku medveđu uslugu samoj Srbiji i srpskom narodu. Jer, svako poturanje, podmetanje cele države i nacije da se negira nešto što je činjenica i nešto što je presuđeno međunarodnom presudom zapravo znači da time umesto stvarnih krivaca koje treba uvek goniti i osuditi i presuditi, na neki način podmećemo državu i naciju, što je, po meni, loša usluga samoj Srbiji i samom srpskom narodu, jer ja nisam zastupnik kolektivne odgovornosti, već smatram da mora postojati pojedinačna, ma koliko u tome bilo učesnika. Jer, takvim jednim insistiranjem se zapravo stavlja prepreka na pomirenje, stavlja se prepreka na otvaranje jedne nove stranice.

Ono sa čim mogu da se složim jeste da pomirenju mora prethoditi pravda, a pravdi mora prethoditi istina i zato se stranka koju predvodim i zove Stranka pravde i pomirenja.

Poštovana predsedavajuća, ja bih vas zamolio da ne polemišete sa mnom sa vaše pozicije, sa mojim stavovima vezanim za genocid, jer to nemate pravo.

Što se tiče ovog što sam čuo od kolege Mirčića, ono što očekujem sve vreme i na šta sam implicirao od samog početka, korenito i radikalno jeste da bi srpski radikali zapravo trebali da budu barjaktari priznanja genocida u Srebrenici. Jer, oni kao dokazane patriote, oni kao oni koji su pokazali svoju hrabrost da ono što ne smeju drugi bi trebalo da na neki način oslobode i ostale u ovom parlamentu, ali isto tako i celokupnu srpsku javnost i da to bude jedan pravi radikalski, radikalni zaokret, koreniti, gde će se oni suočiti, odnosno pokazati da je to moguće.

Znači, radi se o nespornim činjenicama, istina, ukoliko se to posmatra sa tačke gledišta iz Beograda ili nekih drugih udaljenih tačaka, sve to izgleda drugačije. U Srebrenici ja sam bio najmanje 10 puta i više. Imate, dakle, faktografiju, imate imena i prezimena, imate nešto što je nesporno. Naravno, ono jedino sa čime sam spreman da se složim jeste ako treba i zajedničku radnu grupu i zajedničku naučnu grupu i šta god uključiti i doći zaista do pravih istina i do pravih činjenica.

To je od interesa za oba naroda, to je od interesa za našu budućnost, to je od interesa za odgoj naših budućih generacija, jer odnos prema zlu i zločinu nije samo odnos prema drugoj strani. To je odnos prema budućim generacijama na kojoj matrici školujemo, na kojoj matrici podižemo naše buduće generacije. To je nešto za šta bi trebali imati snage da imamo zajednički stav. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, ovo jeste jedno proceduralno pitanje, ali je i prilika da još nešto kažemo vezano za unapređenje izbornog procesa s obzirom da smo proteklih sedmica i meseci radili na tome i moram kazati napravili određene iskorake kroz dogovore koje smo imali u različitim prilikama i kroz usvajanje određenih zakonskih normi vezanih za izborni proces.

Međutim, ono što je od posebne važnosti jeste kako ćemo sve te izborne regulative primeniti na terenu, s obzirom na naše ranije iskustvo vezano za područje Sandžaka gde imamo određene pojave svojevrsnog nasilja izbornog dana, tokom samog glasanje, a pogotovo pred brojanje, odnosno tokom brojanja nakon završetka glasanja.

Želim ponovo da ukažem na važnost ovoga, jer u proteklim izbornim ciklusima smo imali nedostatak volje da se sa strane državnih organa, posebno na terenu, do kraja osigura bezbedan i zakonit izborni proces i onda smo u nekoliko slučajeva, posebno na području Tutina i Sjenice, ali u nekim drugim delovima Sandžaka imali određene propuste koji su uticali na izborne rezultate i ostavljali utisak da nije bitno zapravo kako se glasa, već je bitno ko i kako broji, što je jednom davno rečeno.

Međutim, na tu atmosferu nas podseća i ono što se ovih dana dešava u Novom Pazaru. Naime, u osnovnoj školi „Avdo Međedović“ u naselju Selakovac, imamo svojevrsnu blokadu zakonitog poretka u ovoj školi. Grupa političkih aktivista jedne stranke, među kojima su i veoma istaknuti huligani poznati uvek po svojim aktivnostima u takvim prigodama, koji imaju svojevrstan špalir ispred škole kroz koga prolaze i učenici, i nastavnici, i drugi zaposleni, doduše samo onima kojima oni dopuste, a radi se o tome da su oni odlučni da spreče novoimenovanog direktora Safeta Smajlovića koji je u skladu sa zakonskom procedurom, odlukom ministra i legalnim rešenjem zapravo pre deset dana imenovan na poziciju direktora.

Radi se o školi koja je godinama od njenog nastanka, jer je novoizgrađena škola, bila pod kontrolom stranke Demokratske akcije, odnosno njenog predsednika i bila svojevrsno ostrvo njihove samovolje. Iako su je oni kroz Bošnjačko nacionalno veće proglasili školom od nacionalnog vitalnog interesa, ona je zapravo bila jedan od primera urušavanja bošnjačkog nacionalnog interesa, kroz veoma nekvalitetno sprovođenje programa bosanskog jezika, kroz još nekvalitetniju opskrbu tih programa udžbenicima koji ili su veoma loše napisani, sa puno grešaka, najčešće kasne i po nekoliko meseci, što se zapravo odrazilo na to da od uvođenja nastave na bosanskom jeziku, u skladu sa zakonima ove zemlje, do danas imamo značajan pad u opredeljenju dece, odnosno njihovih roditelja, da pohađaju nastavu na svom maternjem jeziku, što je uglavnom krivica Bošnjačkog nacionalnog veća, koje je pod kontrolom ove stranke, ali i drugih političkih subjekata koji direktno utiču na upravljanje ovim školama, gde se sprovodi negativna propaganda, na štetu bosanskog jezika, a sa druge strane su puna usta lažnog patriotizma.

Dakle, danas sam obavešten da je više od 650 roditelja potpisalo peticiju, što je apsolutna većina roditelja dece u ovoj školi. Upućena je peticija ministru prosvete, sa zahtevom da se upotrebi zakonska nadležnost i da se u ovoj školi osigura zakonitost, gde će i imenovani direktor i uprava i svi ostali, nastavnici, učenici, vršiti svoje pravo u skladu sa zakonom. Hvala vam.