Što se nasilja tiče, dame i gospodo, mi smo za vreme vlasti DS imali svakog meseca žandarmeriju u Novom Pazaru. Ta vlast je nasilno ukinula izbornu volju Bošnjaka u Sandžaku 2010. godine na izborima za nacionalno veće. Da vi nekome držite lekciju o nasilju je jedna velika, velika sramota. Možda možete obmanuti jedan veći deo javnosti u Srbiji, ali građane Sandžaka koji su trpeli vaše pendreke i vaše čizme vi ne možete obmanuti. Prema tome, zamolio bih vas da u pod gledate dok se o tome govori.

Što se tiče još jednog interesa, interesa koji pominjete, ovo što vi zastupate je goli interes, jer u akreditacionim telima sede ljudi koje ste vi postavili.

Novim zakonom i novim reizborom oni će verovatno izaći sa tih pozicija, a to je jedina vlast koja je vama ostala, jer ste vlast izgubili na izborima. I sada se borite za te ostatke vlasti, korumpirane vlasti, oligarhijske vlasti koja još vama služi.

Evo, pozivam sve narodne poslanike koji hoće da se uvere u istinu, organizovaćemo prevoz, budite gosti, odvešću vas ne samo na taj univerzitet, nego na sve garaže, hambare i razne improvizovane kućice na kojima piše akreditovani univerzitet,po gudurama sandžačkim.

To je ono što je vaša čast i to je ono što je vaš rezultat i to može da dobije akreditaciju. Ali, ono što nije htelo vama služiti, ono što nije htelo biti vaš glasački servis i zbog toga su nas kažnjavali i kažnjavaju i ono što neće pristati da bude deo korupcije u visokom obrazovanju. Zapravo, jeste taj univerzitet, koji je žrtva takvog oligarhijskog odnosa korupcije koja je sada predloženim promjenama u onom zakonom uvedena.

U pravu ste kolega Martinoviću, zaista mržnja, ja drugačije to ne mogu da razumem. Mržnja koja na sve strane udara, ne znam zašto, ali eto pokušavam da shvatim i kroz ovu raspravu.

Što se tiče krvoprolića, izjava predsednika na tu temu je zapravo bila kao zaključak onoga što se desilo 2010. godine kada je vaša vlast poslala 1.500 specijalaca da bije narod. Kada je zaista došlo do sukoba i do velikih problema. Ono što je uradio predsednik Vučić, tada premijer, u toj izjavi, u tom stavu je bila zapravo briga o građanima, o bezbednosti. Niko nije pretio, niko nije navaljivao i nemate potrebe sa tim manipulisati.

Što se tiče divlje gradnje, nedavni izveštaj zvaničnih vlasti, gradskih u Novom Pazaru jeste da je broj divlje izgrađenih objekata u Novom Pazaru prešao 20.000 objekata. Jedan veći deo je izgrađen za vreme vaše vlasti zbog korupcije i svega što se dešavalo tamo. Ja gospodo nemam ni jedan jedini metar, ovo ne govorim zbog vas već zbog javnosti Srbije, ni jedan jedini metar divlje izgrađenog objekata koji se tiče mene i mog privatnog vlasništva. Islamska zajednica ima izvesne takve objekte zbog toga što im vaša vlast i vaši kompanjoni nisu davali dozvolu.

To je jedina istina. Nema potrebe time manipulisati, ali zaista nije u redu što na ovaj način vređate studente Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, stigmatizujete ih. Tu studiraju uglavnom Bošnjaci, ima i drugih nacija i vi umesto da pomognete ono što jeste bila ideja Zorana Đinđića da taj deo ove zemlje dobije svoje obrazovanje, vi zapravo želite da srušite ono što je on napravio.

Kada je vlada Zorana Đinđića donela odluku o formiranju univerziteta u Novom Pazaru, isti oni ljudi koji zadnjih 15 godina sede u glavnim telima visokog obrazovanja su bili protiv od prvog dana.

Ali, on u njegovom maniru tada njih nije poslušao i onda oni iskoristili njegov odlazak da se okome na ovaj univerzitet, ali ne samo to.

Dalje, 2008. godine, 20 hiljada ljudi na gradskom trgu je skandiralo vašoj stranci, vašem predsedniku na mitingu koji je iznosio obećanja tom narodu i vezana za islamsku zajednicu i za univerzitet.

Pošto je dobio glasove i onda slagao i prevario taj narod, naravno, nastavila se situacija koja je usledila sa nasiljem o kome sam govorio.

Ali, zato više tamo nikada niti jedan jedini glas nećete dobiti vi i vaša stranka i razumem vas potpuno što plačete na ostacima vašeg režima po ovim telima rektorskim, univerzitetskim i kojim drugim, visokog obrazovanja na jaslama države koji bi da obezbede svoje privilegije i koji bi da se i dalje obračunavaju sa onima koji nisu njihovi, sa onima koji neće da im budu sluge, sa onima sa kojima ne mogu praviti univerzitetske tezge i trgovine kao što rade u drugim slučajevima.

Prema tome, tu istinu treba da znaju građani, oni je već znaju, ali ovim zakonskim promenama će se dovršiti ta vaša epoha i konačno se ukinuti vaši ostaci i nadam se, ova zemlja, visoko obrazovanje svojim putem. Hvala.

Dame i gospodo, imamo pred sobom dva veoma važna zakona kojima se utvrđuje okvir kako bismo došli do kvalitetnijeg, modernijeg obrazovanja na svim nivoima.

Svedoci smo da se ovih dana tokom rasprave lome koplja oko nekoliko bitnih pitanja. Jedno od tih je vezano za Zakon o osnovama obrazovanja, a tiče se imenovanja direktora. Ja pripadam onim ljudima koji u načelu i principijelno više podržavaju decentralizaciju i u organizacionom smislu i u smislu odgovornosti imenovanja. Međutim, u svojstvu narodnog poslanika i svedoka onoga što se dešava u školama na prostoru sa koga dolazim, uverio sam se da je dosadašnji način imenovanja, odnosno izbora direktora bio jako pogrešan i jako štetan. Imali smo školske odbore 3.3.3. koji su osiguravali neku vrstu demokratičnosti u izboru. Međutim, imali smo i potpuno razlivanje odgovornosti. Tako da, tri roditelja je značilo da će na njih neko izvršiti uticaj, možda i nekog nastavnika. Uglavnom su to političko tajkunske, pa i kriminalne strukture. Na kraju opet imamo jedan te isti faktor - imenuje direktora, ali niko ne odgovara.

Ono što sada imamo jeste adresa, vrlo jasna adresa, naravno, uz proceduru koja kreće iz baze, iz lokala, ali vrlo jasna adresa. Sutra, ukoliko taj direktor ne valja, znamo kome ćemo se obratiti i znamo od koga ćemo tražiti da ispravi i, na kraju, znamo ko je za to kriv. Mislim da je ovo svojevrstan iskorak u kome se utvrđuje jasna odgovornost.

Drugo pitanje oko koga se takođe vodi rasprava, jeste pitanje škola sa manjim brojem dece. Šta sa njima? To jeste jedno veoma teško pitanje i dilema. Da li te škole zatvarati ili održati po svaku cenu? Naravno da je jako bolno zatvoriti bilo koju školu, ali ja želim da podsetim na politički stav Bošnjačke demokratske zajednice, koga smo ovde više puta prezentirali. Da bismo održali škole, moramo očuvati selo. Da bismo spasili selo, moramo benificirati svima onima, kroz poreze i druge benifite, koji žele da žive na selu. Imati radnika, imati investiciju, a on će imati decu, a onda ćemo imati i decu u školama. Bez tog temelja, bilo koji stav da zauzmemo, verujte, nećemo ništa postići.

Na koncu, možemo doneti bilo kakav zakon, zakon je uvek okvir, ali faktor čovek i njegov kvalitet u celokupnom sistemu hijerarhije, od uposlenika do ministra, je zapravo ključni faktor. Mi ćemo i kroz imenovanje kadrova svih, ali i direktora, zapravo imati pravu sliku onih koji su na čelu ove lestvice i šta oni hoće. Moralni će imenovati moralne, a oni drugi će imenovati one druge. Zato proces borbe unapređenja obrazovanja i suočavanja sa brojnim anomalijama tek predstoji i on se tiče nas koji snosimo izvesne odgovornosti, i to koliko ćemo uspeti i želeti da se sa time obračunamo.

Što se tiče visokog obrazovanja, većinu svojih stavova sam već izrekao, ali ću podsetiti na nedavni izveštaj Saveta Evrope, odnosno Ekspertske grupe za korupciju u visokom obrazovanju, koja je ukazala na probleme koji su delimično obuhvaćeni u Predlogu zakona o visokom obrazovanju, ali je važno da do kraja propratimo te probleme kroz amandmane i da otklonimo sve nedostatke, a tiču se koncentracije moći odlučivanja, monopola koji ostavlja prostor za korupciju, nepotizam, što nažalost jeste pojava u našem društvu u visokom obrazovanju.

I po pitanju akademske slobode. Dakle, akademska sloboda, da, to je velika vrednost, ali ne samo za institucije, ne samo za predsednike, predstavnike, rektore i druge predvodnike institucija, već za sve, i za studente i za profesore. Ne da dva, tri moćnika imaju akademsku slobodu, a ostali su zastrašeni. Nije akademska sloboda ukoliko veliki univerzitet zabrani svojim profesorima da rade na malim univerzitetima. Hajdemo otkloniti te nedostatke i svakako da ovaj zakon treba dobiti podršku. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za obrazovanje i nauku je razmatrao oba predloga zakona temeljito i dao podršku predlozima u načelu. Istina, ukazujući na potrebu da se obrati veća pažnja na nekoliko stvari koje su od izuzetnog značaja za budućnost obrazovanja, posebno vezano za visoko obrazovanje, a pre svega po pitanju preporuka koje imamo od evropskih asocijacija za proveru kvaliteta, gde je insistirano na potrebi da se eliminiše mogućnost sukoba interesa, jer smo do sada imali praksu da zapravo uposlenici pojedinih univerziteta odlučuju o sudbinama drugih univerziteta, odnosno o tome koji univerzitet će dobiti, a koji neće dobiti akreditaciju.

Dakle, ovde imamo predlog u kome je napravljen jedan svojevrstan iskorak u pogledu. Znači, uspostavom akreditacionog tela donekle smo se odazvali toj potrebi, tom predlogu, međutim, ne do kraja. Samo postojanje komisija unutar tela ostavlja mogućnost da u budućnosti imamo slične zloupotrebe, tako da je bilo glasova i verujem da će oni naići na razumevanje da se kroz amandmane ovi nedostaci otklone.

Takođe, po pitanju akademske slobode, odnosno akademskih sloboda, veoma je važno dodatno poraditi na ovoj temi, jer do sada smo imali sasvim načelnu definiciju akademskih sloboda koja se uglavnom ticala akademskih sloboda same institucije univerziteta, odnosno fakulteta, dok bi trebalo značajnije delovati na tome da se akademske slobode preliju i na sve, dakle naučne radnike, odnosno profesore i nastavnike. To je nešto na čemu treba još značajnije poraditi.

Ono što je takođe privuklo pažnju na samom odboru, jeste pitanje trokuta koji je do sada, ali i od sada u značajnoj meri dominantan u strateškom odlučivanju na polju visokog obrazovanja, a to je relacija Konferencije univerziteta, Saveta za visoko obrazovanje i Komisija za akreditaciju. Bez obzira na to što sada imamo neke izmene gde se daju izvesne ovlasti Vladi koja imenuje jedno telo, drugo telo, ako bolje pogledamo, mi tu zapravo imamo i dalje punu kontrolu od tzv. akademske zajednice, a zapravo to s jedne strane bude interesna zajednica, gde imamo uglavnom nekoliko ljudi od najvišeg uticaja u tim institucijama koji zapravo prave predloge u Konferenciji univerziteta i ti predlozi se prihvataju na Savetu za visoko obrazovanje ili u akreditacionom telu, odnosno u Komisiji za akreditaciju, bilo da su u pitanju imenovanja, izbor ili donošenje ključnih odluka ili odlučivanja u drugom ili trećem stepenu. Dakle, to je nešto na šta je ukazano na odboru i na šta ćemo takođe staviti fokus kroz amandmane. Verujem da postoji tu spremnost i od vladajuće većine i od većine koja je prisustvovala odboru, da ćemo u hodu do kraja ovog postupka usvajanja zakona otkloniti izvesne nedostatke, što i jeste cilj, da imamo najbolji mogući zakon.

Što se tiče Predloga zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, tu smo imali manje primedbi. Bilo je diskusije o pitanju imenovanja direktora, zašta su iskazani raznovrsni argumenti, ali ono što jeste intencija ovog predloga zakona u ovom segmentu jeste da se zapravo pokušaju rešavati problemi efikasnije, jer smo do sada imali ogromne probleme gde su direktori, da tako kažemo, kao samostalne institucije uglavnom u sprezi sa nekom lokalnom samoupravom bili svojevrsni apsolutni vladari u tim školama, gde brojni problemi nisu mogli biti rešavani.

Imajući sve to u vidu, nakon glasanja, odbor je dao podršku i Predlogu zakona o visokom obrazovanju u načelu i Predlogu zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Hvala vam.

Molim vas, replika. Verovatno je kolega iskoristio priliku da nešto kaže. Inače, žao mi je, istina je da je sednica Odbora jako dugo trajala, poslanici su izlazili, profesor je izlazio.

Ako je promaklo nešto, meni je žao, međutim, ja sam nastojao zaista, da ne dužim, da ukratko prenesem čak sam više kazao primedbi koje su iznesene, nego pozitivnih stvari, baš da ne bude da nisam zastupao opoziciju.

Do duše, nisam prenosio sve sa sednice šta se dešavalo, one pridike koje su opozicioni poslanici držali, da bi se pred kamerama predstavili. Izbegao sam to.

Dakle, ukratko sam nastojao da predstavim ono što jeste bilo na Odboru, nisam citirao da ste bili protiv toga da imenuje ministar direktore i da ste ponavljali tu rečenicu, skoro svi opozicioni poslanici. Ako je trebalo i to, eto nekom drugom prilikom ću nastojati.

U svakom slučaju, mislim da sam korektno preneo šta je bilo na sednici Odbora, da je bilo disonantnih tonova, ali da je uglavnom Odbor dao podršku i da ovaj zakon može da ide dalje. Hvala.

Ukoliko će kolega Obradović dobiti neki glas među svojom šakom jastrebova, pominjući mene, neću mu braniti, neka uvek to radi. S tim što želim kazati da me je delimično poslušao juče sa odbora kada sam mu kazao da onu pesmicu koju je juče odrecitovao ne potroši do kraja, jer će mu trebati danas za Skupštinu. Tako da sam pratio, skoro da je ponovio sve stihove te recitacije i žao mi je što se nije potrudio da uđe u problematiku zakona, pa i da kritikuje, da nam ukaže na nešto što je propušteno, jer zapravo ova rasprava u ovoj sali služi ne da bismo samo bili jedni za, a jedni protiv, već da dođemo do toga da ono što je dobro pohvalimo, a ono što smo propustili da u međuvremenu kroz amandmane i na predviđene načine ispravimo.

Imamo dakle pevanje, nekoliko floskula – ministar uzeo sve, ne da ovima ništa, državni, privatni… Mislim da dokle god naše ocene budu ko je državni, ko je privatni, a ne referentnost, kvalitet, to nigde ne vodi. Dakle, jedino što se mogu složiti, jeste da treba vratiti odlučivanje o Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje na parlament i to jeste nesretni komentar koji je očito promakao grupi koja je pisala zakon uz obrazloženje kako odbor nije zasedao godinu pa je to osnov. Dakle, očito je da je tu neko od pisara zakona iz te radne grupe imao razlog da to proturi. I naravno, s tim se neću složiti, da strukturu Nacionalnog saveta gde jedna interesna grupa ima potpuni monopol. Eto, nek ima nešto i u čemu ćemo se složiti, ali bih zaista pozvao da se ide sa konferencijama i sugestijama koje će nam koristiti.

Dame i gospodo, jasno je da ovaj zakon ima intenciju da nađe meru između interesa da se poljoprivredno zemljište sačuva i, s druge strane, ipak mogućnosti da bude u jednom normalnom prometu. Koliko će u tome uspeti, vreme će pokazati, ali mu svakako treba dati priliku.

Ono što je fokus moje pažnje jeste sledeće. Nema ozbiljne budućnosti za jednu zajednicu bez ozbiljne demografske politike. Istina, mi imamo izvesne savete i načelnu politiku orijentiranosti prema demografiji i rešavanju demografskih pitanja. Međutim, činjenica je da brojni zakoni nemaju dovoljno senzibiliteta za ovo goruće pitanje.

Istorija, odnosno iskustvo ljudske civilizacije je pokazalo da dekadenca, demografska dekadenca jednog prostora počinje sa visokih nadmorskih visina, odnosno sa sela sa visokih nadmorskih visina, potom se spušta prema nižim predelima, selima, dakle, prethodno nestaju sela, ali je isto tako dokazano da tamo gde nestanu sela sledeći su gradovi. I to je nešto što je neminovnost i zakonitost koju ukoliko ne shvatimo blagovremeno i ukoliko joj se ozbiljno ne suprotstavimo, bojim se da kasnije za to neće biti prostora.

Moja promišljanja i deo programa Bošnjačke demokratske zajednice idu u smeru nužnosti da se selu daju poreske olakšice, ali ne kozmetičke, već ozbiljne poreske olakšice koje bi zapravo značile taj politički trzaj koji bi zasigurno ostvario pretpostavku za okretanje točka migracija prema selu.

U tom pogledu, naš predlog je da se selima do 600 metara nadmorske visine daju poreske olakšice do 40%, ne samo za projekte poljoprivredne kategorije, već za bilo koju vrstu privredne aktivnosti, uključujući i imovinske i sve druge poreze, a za sela iznad 600 metara nadmorske visine potpuno osloboditi od poreza, ma koliko to zvučalo radikalnim, neophodan je takav zaokret, takav zarez, takav rez je neophodan jer je jedino takvim zahvatima moguće motivisati privrednike, investitore da ulažu na takvim prostorima.

Ja znam da iz ovako prijatnog ambijenta u ovoj sali i u ovom zdanju Narodne skupštine nije lako saosećati se sa građanima na području Peštera, Golije, Komarana, Zlatara i drugih prostora gde su zime, i općenito klimatski uslovi, kao i infrastruktura toliko surovi da ljudima koji tamo žive treba dodeljivati ordene za herojstvo samim opstankom. Ali, ovo su nužne i neophodne mere.

Pozivam narodne poslanike, znajući da ovde sa svoja dva glasa i dva narodna poslanika ja ne mogu ništa od ovoga nametnuti, nemam ni takvu ambiciju, ali ovde sam zato što verujem da postoji svest u ovoj Narodnoj skupštini među poslanicima, bez obzira na stranke, bez obzira da li su vladajući ili nisu, ali za pitanja koja su od ovakvog značaja, da se stave u prvi plan.

To je ono što mi je namera i na kraju krajeva, pred istorijom, evo imate priliku da vam jedan Musliman, jedan Bošnjak, jedan muftija govori o ovim pitanjima iskreno, iz srca, jer se ovo ne odnosi samo na Bošnjake ili samo na Srbe, već na sve nas i neophodno je da ga ozbiljno tretiramo i da smognemo hrabrosti da ovom pitanju, koje nije dnevno političko, koje se ne može rešiti tako brzo, ali da se pogledamo u oči i da se na tom putu udružimo. Hvala vam na pažnji.

Dame i gospodo, nema sumnje da je institucija Zaštitnika građana veoma važna za zaštitu ljudskih i manjinskih prava. Sećam se, tada kada je uspostavljena ova institucija, vest o tome među pripadnicima bošnjačke zajednice u Srbiji primljena je sa velikom radošću, ali je, nažalost, ubrzo usledilo razočaranje obzirom na to kako se ponašao Zaštitnik građana, u to doba Saša Janković, prema problemima sa kojima se suočavala bošnjačka nacionalna zajednica.

Imamo nekoliko veoma izrazitih primera kršenja prava ove zajednice i brutalne zloupotrebe vlasti, tada Vlade i vlasti DS, gde je Saša Janković kao Zaštitnik građana prećutno, odnosno nečinjenjem zapravo podržavao takva ponašanja režima prema pripadnicima bošnjačke nacionalne zajednice.

Tada je izvršena agresija prema Islamskoj zajednici, cepana zajednica zloupotrebom vlasti na svim nivoima, od Ministarstva vera, do zloupotrebe policije i drugih segmenata vlasti, kada su se pripadnici ove zajednice obraćali Zaštitniku građana, koji nije preduzeo ništa da zaštiti pravo građana. Otimana je imovina Islamske zajednice, isterano je više od 90 veroučitelja te Islamske zajednice, a sve to suprotno zakonu i zloupotrebom vlasti, ali i tada Zaštitnik građana ne reaguje i time podržava kršenje prava tih građana.

Ono što je predstavljalo vrhunac zloupotrebe vlasti, jeste 2010. godine zloupotreba preko 1500 pripadnika Žandarmerije koji su na lokaciji Hadžet, inače stratištu Bošnjaka, gde je preko 2000 pripadnika bošnjačke nacionalne zajednice 1945. i 1946. godine streljano, gde se nalaze masovne grobnice, i tada je lokalna samouprava u Novom Pazaru odlučila da podiže objekat na tom stratištu. Građani su se tome suprotstavili, a tadašnja vlast uputila preko 1500 pripadnika specijalnih jedinica uz upotrebu sile. Dakle, došlo je do nasilja, razbijanja glava, i tada Zaštitnik građana nije reagovao.

Nažalost, lokalne vlasti su to shvatile kao zeleno svetlo i mi danas imamo, svega pre nekoliko dana početi su radovi na izgradnji zgrade hitne službe na takođe istoj lokaciji, gde su pronađeni skeletni ostaci takođe masovnih grobnica, što zapravo predstavlja i dalje posledicu takvog odnosa prema pravima pripadnika ove nacionalne zajednice.

Imamo takođe i permanentnu zloupotrebu vlasti u pogledu opstrukcija akreditacija Internacionalnog univerziteta, takođe iz vremena Vlade DS, uz prećutni blagoslov Ombudstmana, odnosno Zaštitnika građana.

Dakle, kakvog smo Zaštitnika imali najbolje znamo mi koji smo na svojoj koži osetili nezavisnost, odnosno veoma veliku pristrasnost Zaštitnika građana. Zato nam treba Zaštitnik građana koji će biti na strani građana u slučajevima zloupotrebe vlasti. Kakav je ovaj koji je predložen, to možemo znati tek kada mu damo priliku. Ovog prethodnog smo upoznali i videli kakav je. Ovome bi trebalo dati šansu, a shodno tome kako će se ponašati u slučaju obnašanja ove funkcije, onda ćemo suditi o njemu i izjašnjavati se o tome kako vrši ovu svoju funkciju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, u vezi sa zakonima koji se tiču potvrde sporazuma o univerzitetskoj saradnji, o reformi obrazovanja, kao i saradnji na polju kulture, omladine i obrazovanja sa Republikom Češkom, ove zakone smo tretirali na Odboru koga predvodim i dali im punu podršku, tako da neću ulaziti u dublju analizu i komentar.

Ono što mi je zanimljivo, to je set zakona koji se tiču organizovanog kriminala, bilo implicitno ili eksplicitno. Smatram veoma bitnim što se ovi sporazumi potpisuju i zakoni kojim se ratifikuju ovi sporazumi, jer je to tema od vitalnog značaja za ovo društvo. Ilustracije radi, navešću jedan od najdrastičnijih primera kako se jedna zdrava, vitalna privredna inicijativa u jednome kraju ubije od strane organizovanog kriminala.

Mislim da je javnosti poznato da je Novi Pazar pre 20-ak godina bio primer ekspanzije privatne inicijative malog porodičnog biznisa, gde smo imali samo u tom gradu više hiljada proizvođača, konfekcijskih i drugih proizvoda. Očekivalo se da zapravo to postane lokomotiva razvoja celog sandžačkog prostora i šire. Međutim, obzirom na geografsku poziciju i neke druge okolnosti, kao i nehat pojedinih državnih organa, došli smo u situaciju da je organizovani kriminal, jeftini narko kapital, zapravo presudio toj inicijativi na način da sada umesto nekoliko hiljada proizvođača, imamo svega nekoliko desetina proizvođača u Novom Pazaru. Ključni razlog tome jeste vrlo jasna sprega kriminala lokalnih vlasti, kriminala pojedinih sudija i tužioca, kriminala i pojedinih policajaca.

Zato smatram veoma bitnim da država na svim nivoima, nadležni organi, pre svega, posvete pažnju ovom pitanju, te da se ovakvi sporazumi, evo ovi, podrže, a drugi ažuriraju posebno, kada su u pitanju zemlje regiona koje imaju direktan uticaj na organizovani kriminal.

Smatram veoma važnim i sve sporazume koji se tiču međusobnog investiranja. U ovom slučaju, veoma zanimljiv je Sporazum sa državom Katar. Država Katar je jedna veoma važna zemlja, iako geografski i po broju stanovnika veoma mala, na Bliskom Istoku, razvojno i investiciono jedna od najbitnijih zemalja. Smatram veoma važnim Sporazum sa državom Katar, i to ne samo u jednom smeru, gde se očekuju investicije od strane Katara u Srbiji, već treba znati da je Katar jedna od najzanimljivijih zemalja na polju investiranja, posebno građevinarstva. To je jedno od najvećih svetskih gradilišta, što može biti veoma zanimljivo za naše građevinare, ali i investitore na tom i drugom polju. Od Katara se može i učiti kako jedna mala zemlja može da postane i regionalno, a bogami i međunarodno veoma zanimljiva.

Mi imamo dobra iskustva na relaciji Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali mislim da tu lepezu saradnje treba proširiti, evo, sa Katarom, potom sa Kuvajtom, Saudijskom Arabijom i još nekim zemljama muslimanskog sveta. Tu treba imati na umu da ovih oko pola miliona Muslimana u Srbiji mogu biti veoma važan most te saradnje, a evo, sa pozicije predsednika Grupe prijateljstva za Katar, ja sam na raspolaganju svima.

Samo mi vreme, molim vas, vratite.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, raspoloživo vreme ću iskoristiti da se osvrnem na Zakon o javnom servisu. Naime, po definiciji javni servis bi trebalo da bude servis, medijski servis svih građana. O političkoj obojenosti javnog servisa su već govorili neki prethodnici zato o tome ne želim ništa kazati, ali ću naglasiti da Bošnjaci u Srbiji nemaju priliku da osete da je medijski javni servis RTS i njihov servis. Nemaju prilike imati emisije na svom maternjem jeziku. Nemaju prilike na tom servisu predstaviti sopstvenu kulturu i sopstvene vrednosti.
Jedan od izvora zla među ljudima, zajednicama i narodima je međusobno nepoznavanje. Zato je od izuzetne važnosti i interesa, stabilnosti i mira države i društva bilo to da javni medijski servis zapravo bude prilike gde bismo se međusobno upoznavali u punoj autentičnosti i originalnosti, kako bi padala predrasude i naša međusobna nepoznavanja.
Pored mehanizama zaštite države i društva, uobičajenih mehanizama, ključni mehanizam i temelj politike pomirenja jeste zapravo međusobno upoznavanje i kulturna razmena. Zato je od izuzetne važnosti da očito naterani takvim ponašanjem javnog medijskog servisa zakonski preciziramo obavezu da se omogući svim etničkim zajednicama pristup ovom servisu i medijima koji su u okviru ovog servisa. Što je zapravo Ustavom zagarantovano kao i Zakonom o manjinskim pravima.
Isto tako Islamska zajednica kao tradicionalna institucija koja predstavlja islam i Muslimane nema priliku biti zastupljena na javnom servisu. Doduše taj servis je dostupan jednoj grupi i Islamskoj zajednici koju po svaku cenu želi nametnuti ostalim Muslimani kao jedinu legalnu i legitimnu, a svi znamo da to nije tako, te da je rezultat toga činjenica da preko 90% Muslimana, džamija, imama i ostalih faktora u Islamskoj zajednici nema priliku biti predstavljeno na javnom servisu.
Očito postoje neke strukture, ja to zovem paradržavom. Paradržava je najveća opasnost i za državu i za društvo. To su one strukture vrlo često u administracijama organa i ustanova koje imaju svoje nalogodavce, svoje mentore i koje obično se izborima ne menjaju već ostaju, ali vrlo često imaju jači uticaj od samih ministara, njihovih pomoćnika i ostalih političkih struktura.
Zato pozivam i nadležno ministarstvo i uredništvo RTS, ali i nas ovde kao zakonodavce da ovu nepravdu otklonimo i omogućimo pripadnicima Islamske zajednice da javni servis dožive kao svoju ustanovu kroz koju će se predstaviti i upoznavati sa drugima i time zapravo da omogućimo da one strukture i one etničke zajednice koje do sada ili posebno u proteklim teškim vremenima nisu imali baš priliku da se osete ravnopravnim u ovoj državi, da im omogućimo takav ambijent u kome će moći da se osete jednako pravnim građanima i da se i kao individue i kao kolektiviteti razvijaju, grade ovo društvo i budu korisni članovi zajednice. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, od seta ponuđenih zakona, s obzirom na ograničeno vreme, usmeriću pažnju na Zakon o upravljanju aerodromima i Zakon o stanovanju.
Ovom prilikom želim ukazati na značaj da ova zemlja ima što više aerodroma. Pre svega, smatram da bi izgradnja i otvaranje aerodroma u Sandžaku, tačnije u Sjenici ili Novom Pazaru, bilo od strateškog značaja za taj region, ali i za celu zemlju. U tom regionu, odnosno u tom prostoru gravitira preko pola miliona ljudi, ali ono što je posebno važno jeste činjenica da iz Sandžaka imamo preko milion i po pripadnika dijaspore, najviše u Turskoj, a veoma značajan broj i u zapadnoj Evropi. Taj potencijal za sada nismo imali prilike iskoristiti, ni u komunikacijskom, ni u razvojnom smislu. Uveren sam da bi taj aerodrom bio podsticaj za razvoj, posebno privlačenje investicija, bio bi od koristi svim građanima, i Srbima i Bošnjacima, tog prostora.
Imao sam prilike razgovarati sa brojnim potencijalnim investitorima, posebno na istoku. Nakon prvih koraka i njihove volje da dođu i investiraju, pitanje je bilo - na koji aerodrom mogu da sletom privatnim avionom? Tada bih ja slegnuo ramenima i uglavnom bi se sve na tome završavalo.
Postoji mogućnost konverzije vojnog aerodroma u Sjenici u civilni. To nije nova ideja, u vreme Vlade Zorana Đinđića prvi koraci su tada i napravljeni. Čak smo imali prilike dovesti bivšeg ministra saobraćaja Pokrajine Hesen u Nemačkoj, inače stručnjaka za konverziju vojnih aerodroma u civilne, i već krenuti sa izvesnim dogovorima. Međutim, ubistvom Zorana Đinđića sve je to stalo. Ukoliko to ne bi bilo odgovarajuće, izgradnja novog aerodroma u Novom Pazaru bi sigurno bila od veoma velike koristi.
Ne radi se samo o delu Sandžaka koji je u Srbiji, imamo i južni Sandžak, odnosno severnu Crnu Goru, gradove i opštine koji gravitiraju ovom prostoru i mislim da bi veoma važno bilo da Ministarstvo uvrsti ovaj projekat u svoje strateške projekte, a svi bismo se uključili da se zajednički razletimo i tražimo potencijalne investitore.
Kada je u pitanju Zakon o stanovanju, mislim da bi bilo važno pojačano ponuditi zaštitu humanog aspekta kod izgradnje stambenih zgrada. Za sada to imamo prilično bledo i neuverljivo, ali svedok sam u sredini u kojoj živim da se grade višespratne zgrade u ulicama koje nemaju kapaciteta da budu ni jednosmerne, koje nemaju trotoare, grade se višespratne zgrade bez parkirališta. Investitori plaćaju takse opštinskim ili gradskim upravama da im obezbede parkiralište. Naravno, samo se naplate te takse, a parkirališta nema. Imamo automobile na trotoaru, pešaci ugroženi. Uglavnom su to porodice sa troje, četvoro ili više dece. Dakle, imamo jedan svojevrsni haos u pogledu nezaštićenosti i samih stanara i prolaznika, a posebno dece.
Takođe, imamo izgradnje višespratnica u zonama u blizini kulturnoistorijskih spomenika. Evo, ovih dana niče zgrada neposredno pored Lejlek džamije, jedne od najstarije u Novom Pazaru, na svega deset metara od ograde te džamije, koja je potpuno ugrozila taj objekat. Imamo, naravno, i druge pojave slične vrste. U blizini Gazi Husrev begovog hamama, najstarijeg u Novom Pazaru, se takođe najavljuje praviti takva zgrada.
Dakle, tu mislim da bi bilo važno ponuditi rešenja koja bi zaštitila ono što je najbitnije, a to je humani ambijent za stanovanje i život tih ljudi. Hvala.

Ja razumem gospodina Milojičića, koji verovatno oseća problem što ne može da bude politički prepoznatljiv i onda je smislio da
pomene mene. Sada će svi u Narodnoj skupštini, a možda po neko od građana koje smo iscrpeli ovim maratonskim raspravama, da ga politički primeti.
U tom smislu ga shvatam. Ne želim se sukobiti, čak mogu da mu kaže, nek me zamoli, kad god mu treba malo popularnosti ima dozvolu od mene da me pomene.
Ono što mi nije jasno jeste zašto ovi unučići Zorana Đinđića i posle njegove smrti nastavljaju da ga sahranjuju na ovaj način?
Dakle, ustanove koje sam ja podizao zadnjih 20 godina, pogotovo ove prosvetne koje se još grade, su zapravo bile uz veliku, veliku podršku njihovog vođe, a mog tada velikog prijatelja Zorana Đinđića. Dok su demokrate bile sa mnom, onda su im i ptice pevale. Onog trenutka kada su krenuli drugim putem i kada se nastoje odreći onoga što je Zoran Đinđić uspostavljao, gradio i osnivao, evo vidimo kako im ide – veoma loše. Meni je žao, jer tu ima i mojih bivših prijatelja, ali šta mogu. Ne mogu da im drugačije pomognem, osim da im dopustim da moje ime i prezime mogu koristiti u podizanju ili pokušaju vraćanja svoje popularnosti. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, pred nama su tri veoma važna zakona. Prema ponuđenom materijalu vidimo da su predlagači uložili značajan trud i ponudili dobra rešenja. Istina, ono što donekle opterećuje kvalitet ovog materijala jeste činjenica da su pred nama zakoni od strateškog značaja za svaku državu i svako društvo, jer imati sigurnu, zdravu i čistu vodu znači imati slobodu, imati samostalnost, imati suverenitet. Imati hranu, svoju hranu, zdravu hranu, a to znači proizvoditi hranu u poljoprivredi, znači, takođe, imati slobodu i suverenitet. Zato donošenje ovih zakonskih rešenja po hitnom postupku donekle opterećuje kvalitet ili rađa bojazan da bi nam nešto moglo promaći, ali sada se to ne može ispraviti. Valja nam se fokusirati, kako bi što bolji kvalitet na kraju izglasali.
Svoju pažnju ću usredsrediti na pitanje, na zakon koji se bavi podsticajima u poljoprivredi. Znamo da ovo pitanje jeste limitirano budžetskim kapacitetima, a o čemu smo imali intenzivne rasprave kroz usvajanje budžetu. Zato i nema mnogo smisla da se pridružim svim žalopojkama da bi trebalo više, da to nije dovoljno poljoprivrednicima. Dakle, to su činjenice, ali su isto tako i činjenice sve ove finansijske mogućnosti.
Ono što jeste moj predlog i predlog političke stranke koju predstavljam jeste pokušaj da se iznađu mogućnosti stimulacija koje ne bi bile finansijske ili ne bi bile eksplicitno finansijske. Tu pre svega mislim na mogućnost poreskih olakšica koje bi bile definisane posebnim zakonskim odredbama. U okviru ovog zakona i ovih intervencija bi to moglo da se uradi, a to pre svega za ona područja koja imaju, recimo, posebno otežane uslove.
Tu pre svega mislim na visoke nadmorske visine, na brdsko-planinska područja, na visoravni, gde imamo izuzetne mogućnosti za poljoprivredne aktivnosti u stočarstvu, ali isto tako imamo zaista otežavajuće okolnosti, snegovi, niske temperature, problemi u saobraćaju tokom zime.
Dakle, to ne bi bila samo stimulacija direktno poljoprivrednicima, gde bi oni samo oni imali koristi. Dakle, to je nešto što bi zapravo, na neki način zaustavilo ta sva kretanja sa brda prema dole. To bi na neki način otpočelo, štititi tu zaleđe gradovima. Dakle, to je nešto što bi bilo od strateške važnosti, zamolio bih predlagača tj. Vladu i Ministarstvo, da se ovom pitanju temeljitije pristupi.
S druge strane, verujem da ćemo ova zakonska rešenja usvojiti uz neku doradu i da će ona biti dobra, ali ono što jesu permanentni raskoraci po pitanju implementacije zakona, jesu mehanizmi njihove primene i posebno zaštite od raznih zloupotreba. Mi imamo sada, recimo, na području Tutina, Sjenice i Novoga Pazara, masovnu zloupotrebu koja se desila, a verujem da je tom ministarstvu poznato sa fiktivnim priznanicama za lažnu kupovinu đubriva, što je bio uslov za dobijanje subvencija, i na taj način je kažnjeno i isključeno, iz subvencija preko osam stotina gazdinstava sa područja ove tri opštine.
Dakle, to je jedna katastrofa za te ljude, bez obzira što oni jesu bili neki saučesnici u toj nezakonitoj radnji, ali svi oni tvrde da su to činili uz instrukcije Službe za savetovanje u poljoprivredi, opštini Sjenica. Bilo bi jako važno ovo ispitati, jer ti ljudi su lišeni subvencija za tri godine, to znači da su gubitnici pojedinačno od 15.000 do 20.000 evra, a to znači da ćemo na neki način zaustaviti proces razvoja na tom području. Takođe, jer je jako važno još jednu rečenicu i završavam. Jako je važno prepoznati dinamiku gde postoje, a to je Limska dolina, dakle, maline i drugo bobičasto voće dati podršku dodatnu zamahu te dinamike. Hvala vam.