Dame i gospodo, jasno je da su radne grupe ozbiljno radili na ponuđenim zakonskim rešenjima, tako da će poslanici Stranke pravde i pomirenja u danu za glasanje glasati za predloge zakona.

Želim skrenuti pažnju na nekoliko bitnih momenata, pre svega vezanih za Zakon o državljanstvu, iako imamo vrlo pozitivna rešenja u zakonskoj regulativi. Suočavamo se sa činjenicom da značajan broj ljudi iz dijaspore, pre svega iz sandžačke dijaspore u Turskoj koji su zainteresovani za državljanstvo Republike Srbije se suočavaju sa problemima neefikasnosti i jako dugog čekanja u rešavanju zahteva koji su podneli u skladu sa zakonom. To bi trebalo ubrzati ili podzakonskim aktima ukoliko imamo i manjkavosti, otkloniti takve probleme.

Smatram to veoma važnim iz razloga što se radi o ljudima koji su iseljenici sa ovih prostora, a drugo radi se o licima koja su investicijski zainteresirana za ulaganje svoga kapitala na području Srbije, što se jasno vidi iz više od 400 otvorenih fabrika gde su vlasnici kapitala iz Turske i najčešće ili u mnogo slučajeva ljudi koji su poreklom sa ovog prostora.

Drugi problem vezan za državljanstvo tiče se takođe Sandžaka i posledica je vrlo rigidnih propisa Crne Gore vezani za državljanstvo gde imamo više slučajeva gde su ljudi zbog tih problema ostali bez državljanstva i očito da jedini način jeste da se njihovi problemi reše su zapravo zahtevi koji čekaju kod nadležnih organa Republike Srbije, uglavnom su to lica koja su, da kažem, uslovno iz mešanih brakova gde je jedno sa područja Srbije, a drugo sa područja Crne Gore. Zato smo zainteresovani da se ti ljudi javljaju, da se to pitanje reši. Ukoliko imamo zakonski prostor, ukoliko ne, onda da se podzakonskim aktima ostvare pretpostavke kako bi se ta pitanja rešila.

Što se tiče Zakona o policiji, veoma je važno da je zakon unapredio mnoga pitanja i da će, verujem, to pojačati i poboljšati efikasnost, ali želim skrenuti pažnju da postoje određeni problemi, opet na području Sandžaka, polazeći od toga da je izuzetno važno da poverenje između naroda i policije bude na najvišem nivou, u našem slučaju – da se to poverenje povrati.

Podsećam na činjenicu da je devedesetih godina preko 20.000 Bošnjaka na području Sandžaka, posebno Peštera i Bihora prošlo razne policijske torture, te da su ta sećanja veoma sveža i da imamo izvesna podozrenja na toj relaciji.

Poslednjih godina se to poverenje popravlja, postoje vrlo dobri koraci u tom pravcu, ali postoji nekoliko incidentnih situacija koje su opteretile te odnose. Najistaknutija su dva slučaja, to je slučaj Skarep, gde je mladić u 22 godine, prošle godine, dakle, svirepo ubijen od strane policajca, samo zato što nije zaustavio svoj automobil kada je bio zaustavljan. Tu je prisutan i komandir policije.

Ono što izaziva ogorčenje u Tutinu i ostalim delovima Sandžaka jeste da za sad nemamo adekvatne mere u pogledu odgovornosti, komandne i druge odgovornosti vezano za tu policijsku stanicu.

Drugi slučaj se desio pre nekoliko godina, kada imamo da je ubijen jedan policajac, a optužen, izvesni Mavrić, je osuđen 30 godina zatvora, iako se ubistvo desilo u vrlo nerazjašnjenim okolnostima.

Dakle, zbog ovoga podsećam da je potrebna jača pažnja od strane Ministarstva za područje Tutina, posebno i Sjenice, gde imamo vrlo pojačanu relaciju korupcije, dakle na relaciji pojedinih policajaca i lokalne samouprave. Vezano za graničnu kontrolu, želim ukazati takođe na probleme vezane za granicu između Srbije i Crne Gore koja prolazi prilično neprirodno, gde imamo otežan saobraćaj, što je suprotno od onoga što su crnogorske vlasti obećavale kada su tražile podršku na referendumu, to je jedno od gorućih pitanja, mislim da Srbija može tu da učini puno da se ta pitanja rešavaju i da se promet na granici olakša. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, narodni poslanici Bošnjačke demokratske zajednice će glasati za Zakon o budžetu zato što smo se uverili da je uložen značajan trud za unapređenje ovoga zakona u odnosu na prošlu godinu, a svakako u skladu sa realnim mogućnostima.

Želim, takođe, pozdraviti činjenicu da će značajna sredstva biti izdvojena za gasovod od Aleksandrovca preko Brusa, Raške, Novog Pazara do Tutina, što je izuzetno važno i čime će se, nadam se, ovaj projekat i okončati do 2019. godine, kako je to najavljeno.

Takođe, želim skrenuti pažnju na puteve Novi Pazar – Tutin i Novi Pazar – Sjenica zbog činjenice da su u prošlogodišnjem Zakonu o budžetu bili uvršteni, dakle, u budžet, međutim ove godine ih nema i to je moje pitanje nadležnom ministarstvu. Zašto i ove godine ova dva putna pravca nisu predviđena Zakonom o budžetu iako sam delimično informisan da postoje značajni problemi na samom terenu, te da opštine, odnosno gradska uprava u Novom Pazaru, opštinske uprave u Tutinu i Sjenici nisu izvršile deo svog domaćeg zadatka vezanog za imovinsko-pravne odnose i trasu kojom treba da prođu ova dva putna pravca.

Međutim, to nije razlog da se ova stavka, odnosno ove dve stavke izbace iz budžeta. Mislim da bi Vlada morala uložiti dodatni napor da preko ovih lokalnih uprava se ostvari ono što je potrebno i da se konačno krene sa izgradnjom ova dva putna pravca, jer su u pitanju dva puta koja su u stanju, koja se prosto ne mogu zamisliti, a svedoci smo da vrlo često ovi putevi odnose mlade živote.

Želim, takođe, pozdraviti činjenicu da je budžet predvideo i investiciju za transfernu stanicu u okviru sistema upravljanja otpadom kod Nove Varoši, što je, takođe, radosna vest za nas koji živimo na području Sandžaka, pogotovo u tom delu.

Dakle, ja ne znam da li postoji neki drugi deo ove zemlje gde imate na prečniku od tridesetak kilometara tri ogromne divlje deponije i kada se vozite od Sjenice prema Novoj Varoši, na tom putu vas susreću razni lešinari, psi lutalice, prosto su u pitanju deponije na tako opasnim mestima koje predstavljaju ekološku katastrofu, tako da verujem da će ova transferna stanica kod Nove Varoši značiti veliki iskorak.

Što se tiče sredstava izdvojenih za projekte dijaspore, takođe i to želim da pozdravim, međutim ono što se da primetiti u obrazloženju imamo, dakle, sredstva koja se isključivo odnose na tzv. srpsku dijasporu, odnosno Srbe izvan Srbije. Želim da skrenem pažnju da među građanima ove zemlje koji žive u dijaspori ima preko stotinu hiljada ljudi bošnjačke nacionalnosti sa područja Sandžaka. Mislim da ima i pripadnika drugih nacionalnih zajednica.

Dakle, i po ustavnim odredbama o ravnopravnosti i po osnovnim ljudskim načelima, mislim da je jako važno kako god težimo punoj integraciji svih građana bez obzira na etničko-nacionalnu pripadnost u ovoj zemlji, da ih integrišemo unutar zemlje. Mislim da je jako važno da nađemo načina da deo sredstava podrži i projekte u dijaspori za pripadnike Bošnjačke nacionalne zajednice.

Po pitanju Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, takođe, želim podržati iskorake koji su predloženi ovim zakonima koji će dati izvesnu podršku majkama koje rađaju, iako smatram da je to nedovoljno. Majke se moraju početi tretirati u ovoj zemlji ne kao neko kome se daje pomoć, već kao strateška vertikala demografskog opstanka ove zemlje i svih građana na ovom prostoru.

Zato očekujem da u budućim projektima i zakonima se još značajnije istupi i u tom smeru bez ograničenja, bez kalkulacija do četvoro. Majke su heroji, majke su glavni nosioci budućnosti i one moraju imati značajniju i neograničenu podršku. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, sva tri medicinska zakona koja su pred nama, predstavljaju svojevrstan iskorak u pogledu kvaliteta, unapređenja zdravstvene usluge u medicinskom sektoru.

Mogli smo videti iz ove rasprave da, uprkos nastojanjima da se iznesu primedbe, nije bilo nekih, bog zna ozbiljnih primedbi, zato će narodni poslanici Bošnjačke demokratske zajednice u danu za glasanje podržati ove zakone. Očita je namera ovog parlamenta, što zbog insistiranja od strane EU u cilju evropskih integracija, što zbog naše iskrene namere, mi ćemo imati dobre zakone, ali je mnogo veći problem implementacija tih zakona i postizanje kvaliteta shodno cilju, nameri i odredbama tih zakona.U tom pogledu, ja ću se osvrnuti na one odredbe koje se odnose na klinička ispitivanja, na sterilizacije, na inspekcijski nadzor i na etički odbor, i to iz jednog posebnog ugla, sa namerom da sugerišem ministarstvu, Vladi i predlagaču budućih podzakonskih akata koja se odnose na ove zakone, kao i budućih zakona, pre svega Zakona o lekovima.

Naime, veoma je važno da Vlada shvati i prihvati važnost usvajanja halal standarda i u sektoru medicine, odnosno zdravstvene usluge. Dakle, reč je o standardu koji se pre svega odnosi na pripadnike islama, ali isto tako i sve one koji žele viši standard u pogledu ovih etičkih i higijenskih normi. Svakako nemam zahteve po pitanju ovoga zakona, ali mislim da se podzakonskim aktima može delimično ispraviti ovaj nedostatak, jer je veoma važno da veliki broj pripadnika islama u ovoj zemlji može komotno imati medicinsku uslugu u skladu sa halal standardom islamskim propisima.

Isto tako smatram veoma važnim, pogotovo kada su u pitanju lekovi, što će biti tema, odnosno sledećeg Zakona o lekovima, da imamo standard, halal standard u lekovima ili bar jasno naznačeno koji to lekovi ispunjavaju taj standard. To je biti veoma važno za Muslimane u Srbiji, ali isto tako veoma važno za ogromno muslimansko tržište iznad milijardu stanovnika.Po pitanju higijene, odnosno sterilizacije. To je jedan od najvažnijih momenata u medicinskoj usluzi. Ja ću se složiti sa juče izrečenim ocenama kolege iz Novog Pazara, koji je kazao da je Vlada, odnosno kolega, dvojica kolega iz Novog Pazara su govorili da je Vlada zajedno sa donatorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata uložila jako puno u investiranje objekata na polju zdravstva u Novom Pazaru, što je jeste veliki iskorak, iako su naša očekivanja i uverenje da je jako važno da se te investicije okončaju i sa osnivanjem kliničkog centra u Novom Pazaru, jer sva četiri klinička u Srbiji su koncentrisana na severu i istoku Srbije. Tako da imamo ogroman prostor sa te strane nepokriven.Ali, ono što ja molim, jeste da se kroz inspekcijski nadzor, kroz aktivnost etičkog odbora stavi fokus na ponašanja medicinskog osoblja na prostorima izvan Beograda, jer reke pacijenata se kreću od unutrašnjosti južnih delova prema Beogradu. Kada ih pitate zašto. Jedan aspekt je stručnost, ali drugi aspekt jeste humanost u ponašanju pojedinaca iz medicinskog osoblja, neću reći svi. Postoje pojedinci koji zaista kvare ugled onih časnih koji zaista to nisu. To se može rešiti nadzorom, inspekcijskim nadzorom i nadzorom etičkog odbora.I ono s čime se ne mogu složiti, a izrekao je kolega Bačevac jeste njegova želja da Srbija ima centrifugalnu poziciju na Balkanu.

Dame i gospodo, moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade, ministrima Zorani Mihajlović i Rasimu LJajiću.

Kako je moguće u 21. veku da Novi Pazar, kao veoma važan centar sandžačke regije nema železničku prugu, nema gasovod, a putevi između Novoga Pazara i Sjenice i Novoga Pazara i Tutina, kao i Sjenice, Nove Varoši, Priboja, su ubedljivo najgori putevi u celoj zemlji?

Pomenuo sam ministra Rasima LJajića iz razloga što smo imali 2010. godine posetu predsednika Erdogana i tada sa predsednikom Tadićem i ministrom LJajićem, kada je javno obećano da će putevi Tutin - Novi Pazar – Sjenica biti izgrađeni. Već sedam godina je prošlo a da nisu ni otpočeli radovi, niti imamo ozbiljne naznake za to. Nažalost, imamo vrlo učestale pogibije na tim putevima i zaista je konačno vreme da se krene sa tim, ili bar dobijemo odgovore dokle smo stigli po ovom pitanju.

Drugo pitanje se odnosi na otmice u Štrpcima, Sjeverinu, ubistva u Kukurovićima i drugim sličnim događajima iz 1992. i 1993. godine. Kao što je javnosti poznato, tada su oteti i najverovatnije likvidirani građani ove zemlje.

Moje pitanje predsedniku Vlade i ostalim nadležnim ministrima jeste – kada će doći do zaokreta, odnosno promene politike Vlade po ovom pitanju? Nažalost, ova pitanja su do sada tretirana isključivo administrativno, kroz pravosuđe. Već ovih dana imamo da su neke tužbe pale na Apelacionom sudu, a i činjenicu da se niti na jednom obeležavanju ovim povodima nije do sada niko pojavio kao predstavnik Vlade.

Treće pitanje se tiče demografije, odnosno migracija. Znamo da postoje tela koja se bave ovim pitanjima, ali, moje pitanje je šta se konkretno čini da se zaustavi migracija sela prema gradu, koja preti da apsolutno i strateški ugrozi opstanak celokupnog stanovništva, a tu pre svega mislim na sela sa visokih nadmorskih visina? Hvala.

Zahvaljujem.

Posebno me raduje ovaj poslednji odgovor koji sadrži konkretne informacije o realizaciji plana za gasovod i to je zaista radosna vest.

S druge strane, ja sam potpuno svestan i spreman da budem svedok činjenice da Vlada poslednjih godina, i ova i ona prethodna, ulaže ogromnu energiju u pogledu rešavanja infrastrukturnih pitanja koja jesu posledica proteklih decenija kašnjenja i dekadence na tome polju. Dakle, to ne želim na bilo koji način da dovedem u pitanje, kao i činjenicu da jeste u fokusu i prostor o kome govorim i putevi o kojima govorim, ali mojim pitanjem sam želeo da dodatno ukažem na činjenicu da tamo gde se ekstremno puno kasni, ili gde je ekstremno loše stanje, onda je potrebno tu imati dodatan napor da bismo bar uhvatili neki prosek.

Pomenuli ste, recimo, put kome ste svedočili, put od Niša do Požege. Znate, taj put od Niša do Požege je poput švajcarskog puta u poređenju sa ovim putevima o kojima ja govorim. Zato je tu zaista potreban i dodatan napor i dodatna energija i dodatna sredstva da bi se prosto ta neka pozitivna nula uhvatila, pa da onda nastavimo dalje. Jer, ne možete objasniti građanima Novog Pazara da je moguće u 21. veku nemati železničku prugu, kakvu god, ali prosto sama simbolika nedostatka te pruge govori o jednom odnosu prethodnih politika koje to nisu stavile na dnevni red. Ako stavimo na dnevni red, dajmo samo to značajnije pojačati.

Ovo nije prvi susret i razgovor sa ministrom poljoprivrede vezano za selo, ali moja uverenja su, i to stalno potenciram i ovom prilikom sam zato postavio to pitanje, sela sa posebno teškim okolnostima života, kao što su sela visokih nadmorskih visina, njima se mora drastičnije i radikalnije pristupiti. Moj predlog je svakako bio da se ide sa drastičnim radikalnim merama poreskih olakšica, kako bismo motivisali te ljude. Verujte, ovo se ne odnosi samo na Sandžak i na Peštersku visoravan, već je istorijsko-sociološka činjenica. Prvo nestaju sela visokih nadmorskih visina, a posle toga ostala sela, a posle toga gradovi. Nemojmo misliti da nas se to ne tiče, to je strateški ekstremno važno pitanje i žao mi je što nisam dobio odgovor vezano za Štrpce i Sjeverin. Molim vas, voleo bih da se premijer o tome izjasni.

Dakle, razumem i, kao što sam kazao, pozdravljam svu energiju koja se ulaže. Međutim, ono što me je dodatno potaklo jeste zapravo ukazivanje na dešavanja, odnosno obećanje iz 2010. godine vezano za…
Ako možete da mi vratite vreme, molim vas.

Ono što je moja sugestija jeste da kada, recimo, imamo problem sa turskim kreditom, kao što smo čuli, da ne izgubimo sedam godina pregovaranja sa Turcima o tom kreditu, već država bi morala imati rezervnu varijantu B. Dakle, to je moja sugestija, jer ako ćemo još sedam godina nakon nove turske posete, bojim se da to nije dobro. Dakle, hajde da mi imamo B i C varijantu, pa da onda nastavimo.

Ja se izvinjavam, žao mi je što ignorišete pitanja o otmici u Štrpcima i Sjeverinu, jer nije dobro za Srbiju da se bilo koje pitanje tabuizira u ovoj zemlji. Radi se o građanima ove zemlje koji su stradali u vremenu kad ova zemlja zvanično nije bila u ratu. Prosto imam problem, i etički i pravno i politički, da promovišem politiku pomirenja ako nemamo jasne odgovore po ovom pitanju. Za moj narod, bošnjačku zajednicu, bošnjački narod u Sandžaku i za ovu državu i celokupno društvo, za ozdravljenje svih naših frustracija i rana, dobro je da se pogledamo u oči i kažemo šta o tome mislimo i da zajednički stupimo lečenju tih rana i rešavanju tih problema.

Mi imamo problem da te porodice nemaju obeštećenja, da te žrtve nisu priznate kao civilne žrtve rata, znate stanje u sudovima kakvo je i kako je moguće ozbiljne predmete tretirati administrativno na način da to ostavlja veoma neugodan ukus i neugodnu poruku za porodice, ali isto tako za građane sa tog područja, odnosno sunarodnike stradalih. Zato vas molim da ovo pitanje ne ignorišemo, da mu zajednički pogledamo u oči. Nije ovo pitanje politikantsko, pogotovo ja ne želim da od toga pravim bilo kakvu retoričko-političku priču, već da zajedno pogledamo ovom pitanju i da učinimo šta je moguće, ali verujte da je moguće ukoliko to budemo hteli zajedno da radimo.

Dame i gospodo, na početku želim najoštrije osuditi fašisoidne izjave mržnje koje smo danas čuli od strane Boška Obradovića, kojim se negira bošnjački narod i njegovo pravo da ima svoj bosanski jezik.

Mržnja i zlo, od mržnje budu uznemireni oni koji se mrze, ali na kraju mržnja izgori mrzitelja. Mi, narodni poslanici Bošnjačke demokratske zajednice, na ovakav govor mržnje nećemo uzvratiti istim načinom. Naprotiv, ostaćemo dosledni politici pomirenja, dijaloga, poštovanja drugih, bilo da su većinski ili manjinski. Nastojaćemo promovisati takvu kulturu.

Ono što u buduće očekujem jeste da ne budu samo poslanice Bošnjačke demokratske zajednice ti koji će reagovati u ovakvoj situaciji, jer ovakvi izlivi mržnje nanose veliku štetu Narodnoj skupštini, kao i narodu iz koga ovakvi pojedinci dolaze. Ono što me raduje jeste da ovakve izjave i ovakve politike su potpuno u manjini i, nadam se, nikada neće biti u prilici da budu u većini.

Što se tiče dualnog obrazovanja, mislim da treba obratiti pažnju na činjenicu da je to još jedna ponuda kojom se obogaćuje obrazovanje u ovoj zemlji i da to nije program ili zakon kojim se rešavaju pitanja biti ili ne biti za obrazovanje. Naravno da se očekuju ogromne prednosti, samim tim što imamo novinu. Postoje izvesne slabosti, slabost ovog zakona i ovog programa ogleda se u činjenici da imamo privredu za koju je pitanje kojim kapacitetom i da li će moći otpratiti ovo obrazovanje.

Zato bih još jednom razmislio o kaznama koje su predviđene za privredne subjekte kod kojih će se izvoditi praktična nastava, jer se bojim da možemo doći u situaciju da nemamo dovoljno prijavljenih privrednih subjekata koji žele učestovati u dualnom obrazovanju. Svakako, rizik ovog zakona jeste kako naći sredinu između zainteresovanosti i privrede sa jedne strane i sa druge strane etičkih normi i očuvanja te dece od mogućih zloupotreba. Zato značajnije od zakona će biti implementacija zakona, kvalitet nadzora i sve ono što nas čeka, na šta treba staviti poseban fokus.

Ono što jeste posebno, bitan kvalitet ovog zakona jeste zapravo karijerno tretiranje ove teme, što čini mi se danas nije bilo dovoljno tema, jeste novina, jer ćemo zapravo kroz taj aspekt primene ovog zakona moći da ponudimo značajne mogućnosti tim učenicima, ali još važno za sindikate jeste da ćemo značajan broj ljudi koji su u riziku da ostanu bez posla zbog raznih obaveza vezano za mrežu škola i obavezu da se neki ljudi otpuste sa posla, moći ćemo ih angažovati kroz karijerno praćenje ovog aspekta nastave.

Dakle, čeka nas implementacija, čeka nas ono što jeste uvek najbitnije u kvalitetu. Zakone i nije teško usvojiti. Uglavnom, zakoni su manje više dobri. Čak i kada primetimo neki nedostatak imamo mogućnost da ispravimo, ali glavni problem je u implementaciji, glavni problem je u ljudima, glavni problem je u direktorima, u njihovom profesionalnom i etničkom kvalitetu, glavni problem je u profesorima i tu mi zapravo treba da se fokusiramo celokupnim sistemom ili sa pozicije parlamenta i pozicije ministarstva, odnosno Vlade i svih drugih subjekata. Hvala vam.

Pripadam kulturi i vaspitan sam tako da kada se s nekim upoznam da mi on kaže kako se zove i kako želi da mu se obraćam. Sviđalo se to meni ili ne, ali u svetu u kome se poštuju elementarna pravila kulture, svako sebe identificira i sve preko toga je nepristojnost, a u našem slučaju ovde i nepoštovanje Ustava i zakona, koji je ovo pitanje jasno definisao.

Gospodin Obradović može voditi akademske rasprave, nisam siguran da je za to sposoban, ako želi, ali ne u parlamentu i na način gde se zaista implicira mržnja, jer negacija jednog naroda, negacija jednog jezika je zapravo izliv mržnje, nepoštovanje jednog naroda i izaziva uznemiravanje tog naroda. To je nešto što treba da bude problem i predsedavajućeg u ovom domu, koji ne treba da dozvoli jednostavno, da se na ovaj način negira jedan narod, jedna zajednica, jedna nacija, a pogotovo što je Ustav eksplicitan i što su zakoni koji su definisali tematiku jezika i nacionalnog izjašnjavanja veoma, veoma jasni.

Prema tome, meni može da se ne sviđa bilo šta u nečijoj kulturi, neki pojam, on može da dolazi iz osmanskog vakta, iz nemačkog, austrougarskog ili rimskog, ali to kazati da je pitanje na koje treba svaki patriota, onda je rekao većina, ja sam siguran da nije većina i to je ono što me raduje. To je ono što me dovelo nakon što sam bio muftija 23 godine, da budem narodni poslanik, verujući i evo uveravam se, da u ovom domu većina nije takva, već da se ovde može imati dijalog, međusobno poštovanje i da Srbija treba da bude zemlja različitosti i da to bude njeno bogatstvo, a ne njen nedostatak.

Član 106, zamolio bih predsedavajućeg da ovaj dom zaštiti od permanentne zloupotrebe koju sve vreme slušamo, a tiče se toga da se koleginica Aleksandra Jerkov, permanentno osvrće na temu koja nije tačka dnevnog reda.

Dakle, mi smo kod Predloga zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, ona non-stop skače na visoko obrazovanje, iz njoj poznatih razloga. Ja bih stvarno zamolio ove padajuće rektore i padajući njen establišment da joj omogući da doktorira za ovih nekoliko meseci, dokle bude ova tranzicija od starog do novog sistema i da konačno stavimo tačku na njene frustracije, probleme koje ima i gde ne može niti jednog trenutka da se oglasi, a da se ne dotakne predmeta akreditacije, njoj omiljenog Univerziteta u Novom Pazaru. Hvala.

Najmanje što sam priželjkivao jeste da mi non-stop na crtu izlaze dame. Zato sam danima i danima izbegavao da odgovaram na direktne provokacije, ali, očito postoje poslaničke grupe koje nemaju muškaraca i onda šalju dame na crtu i ja moram odgovoriti, kako god to mogu.

Molim predsedavajućeg da mi omogući da odgovorim i prethodnoj dami.

Zapravo, odgovaram. Na moj način odgovaram.
Molim vas da mi ne trošite ove dve minute, da kažem ono što bi bila sadržina odgovora na ovu provokaciju i prozivku.
Druga stvar, glavni zulum koji se nama Bošnjacima desio u Sandžaku je došao iz političke opcije gospođe Rašković Ivić. Mi nakon 10 godina ne možemo da saniramo posledice tadašnje vlasti. To je bio otvoreni obračun sa Bošnjacima i prema islamskoj zajednici i prema našem školstvu i prema svim ostalim segmentima.
Zaista bih zamolio da oni koji nemaju čiste ruke, dok su ranije bili na vlasti, malo pripaze šta će reći, da pripaze koga će isprovocirati, jer samo izazivaju lavinu koja se uglavnom politički sruši na njihovu glavu. Hvala.

Član 104.

Dakle, ne mogu da verujem da sam bio nerazumljiv. Pominjao sam dame upravo ukazujući na moje poštovanje i na činjenicu da zbog toga što sam u prilici da odgovorim damama, meni su zapravo donekle vezane ruke. Ja ne mogu da shvatim da prethodna govornica ističe da je tu uvreda. Ne mogu da shvatim gde je tu uvreda? A pogotovo ovo permanentno isticanje verbalnog nasilja. Ne mogu da shvatim.

Vi celi dan kada se ja obraćam pravite nekakve grimase, kao dama, i ne mogu da shvatim da vi to sebi dopuštate. To nije nasilje, vaše provokacije nisu nasilje, neistine koje iznosite nisu nasilje, a sve ono što se vama odgovori adekvatno jeste nasilje. U mom vaspitanju i mojoj kulturi ne postoji psovka, ne postoji vulgarnost i to od mene nikada nećete čuti. Ali, istina koja eventualno boli, e pa to postoji, uz sve ograde, uz puno nastojanje da nikoga ne uvredim. Hvala.

Povređeni članovi 106. i 107.

Zaista, ne mogu a da ne reagujem. Dakle, dostojanstvo Narodne skupštine se ne vređa samo kada neko vulgarno psuje, vređa ili se svađa. Ovaj dom i ovi ljudi koji sede ovde se celi dan vređaju, ponavljanjem ove rečenice, ispiranjem mozga o besplatnim udžbenicima. Ovo je za mene uvreda, koju prosto ne mogu da istrpim. Naravno, i svi oni građani, jadni, koji gledaju ovaj prenos.

Zaista, zahtevam od predsednice Narodne skupštine da na ovo reaguje. Ovo je udar na elementarnu inteligenciju i dostojanstvo, i nije moguće da su okviru svakog amandmana može govoriti, o takvoj jednoj demagoškoj floskuli, o besplatnim udžbenicima u svakom amandmanu.

To je uvreda za Narodnu skupštinu, skrnavljenje Narodne skupštine i vređanje elementarne inteligencije i dostojanstva građana. Zato vas molim da reagujete. A šta želimo u smislu jeftinih ili besplatnih udžbenika, pa ljudi to svi znaju, ali samo da nađemo kako i kada. Hvala vam.

Kada neko nema političku ideologiju, metodologiju, identitet, onda mu treba protivnik. Naravno, meni nije jasno zašto sam ja izabran za tog protivnika da bih nekome pomogao da ostvari nešto od tog svog identiteta. Definitivno, od godinu i po dana ovaj moj džentlmenski odnos nije dao nikakve rezultate, tako da ću morati malo da udarim po gasu i da odgovorim.

Dakle, nema nikakve sumnje da je u pitanju nešto što meni nije jasno šta je pozadina, ali ono na šta se zgražavam jeste činjenica da je taj univerzitet osnovao Zoran Đinđić, dakle predsednik stranke kojoj pripada gospođa Jerkov. Nije mi jasno do koje mere ide to oceubistvo, da se poslednja i jedina stvar, doduše u Sandžaku, pozitivna, kojom se ponose ti građani taj univerzitet i ovoliko harangiranje na taj univerzitet da bi se, eto, pokazalo da se postoji. To mi zaista nije jasno i neće mi biti jasno. Žao mi je, evo, postoje ovde neki svedoci, kao što je gospođa Čomić, iz tog vremena, za razliku od gospođe Jerkov koja je kasnije došla, znamo odakle, mi neki znamo i kako, preko koga i preko čega, no to je sve njena stvar, ali zaista nema smisla vređati 2.500 studenata, udarati na njihovo dostojanstvo, izazivati konfuziju. Zamolio bih DS da prestane sa oceubistvom i da se ne odriče dela Zorana Đinđića.