Poštovani prisutni, od ponuđenih tačaka dnevnog reda, moju pažnju privlače one tačke koje se odnose na investicije, izgradnju auto-puteva i gasovoda.

Svakako je za pozdraviti sve aktivnosti koje se dešavaju na ovome polju poslednjih godina i to ne može niko negirati, čak i protivnici to moraju priznati. Imamo iz dana u dan široki front investicija, i završetka postojećih auto-puteva i otvaranja novih gradilišta, što je svakako nešto što obećava i što uliva optimizam, gde možemo definitivno dobiti ambijent u kome će investicije i domaće i strane biti usmerene prema prostoru zemlje, ne samo u velikim gradovima, već i u ostalim delovima.

Međutim, ono na šta želim skrenuti pažnju jeste kašnjenje investicionih infrastrukturnih građevinskih projekata za prostor Sandžaka.

Dakle, već godinama iščekivana trasa auto-puta Koridora 11, evo, slavimo, dakle, svaki novi korak i ovo povezivanje koje će sutra biti legalizovano i to je za nas izuzetno važno jer nam skraćuje komunikaciju od Novog Pazara do Beograda, međutim, Koridor 11 preko Peštera je upravo trebalo da bude ta žila kucavica koja bi otvorila konačno taj prostor i izvukla ga iz određene infrastrukturne i ekonomske izolacije kojoj je izložen prostor Sandžaka jedno celo stoleće.

Dakle, imali smo najave i oko gasovoda, evo, kreće, sad će, sad će, i još ga nema. Već o ovome me sramota pitati za put koji je, navodno, dogovoren sa određenim turskim kompanijama, Novi Pazar - Tutin, prosto imamo ismejavanja na terenu, gde je od tog puta samo urađen jedan potporni zid i radovi su stali.

Ne želim se sada osvrtati pojedinačno na ove probleme, ali želim kazati da nije dobro što se odgađaju ovi projekti, ma koji razlozi bili, opravdani ili neopravdani. Ne bih uopšte potcenjivao političke procese koji se dešavaju u Sandžaku.

Ja sam se stvarno radovao trenutku kada ćemo otvoriti novu stranicu, kada možemo prostor Sandžaka u okviru Srbije, iz ugla Srbije posmatrati definitivno kao prostor koji više nije konfliktan, prostor koji će biti tačka susretanja, tačka zajedništva.

Mi smo, nažalost, proteklih decenija imali odnos prema ovom prostoru na principu ili - ili. Znači, ako smo imali projekte u korist Bošnjaka, to se, po logici stvari, shvatalo da je na štetu Srba. Ako smo imali u korist Srba, podrazumevalo se da je to na štetu Bošnjaka.

Naš politički projekat, Stranke pravde i pomirenja, je bio i ostao da se prema ovom prostoru ophodimo sa političkom vizijom na modelu "i - i". Moguće je imati celoviti politički, ekonomski i infrastrukturni program za prostor Sandžaka koji neće isključivati jedne a uključivati druge ili koji neće preferirati sopstvene projekte, bilo u političkom ili ekonomskom smislu, a koji će se doživljavati da su na račun drugoga.

Bojim se da odgađanje, pre svega ekonomskih i infrastrukturnih projekata, ostavlja prostor manipulantima i onima koji hoće na negativnim političkim procesima, ne znam za čije interese, ne znam po čijim narudžbinama, ali drugačije koristiti Sandžak, kroz nedobronamerne najave, tenzija i sve ono što smo, nažalost, ranijih decenija, imali prilike da gledamo.

Zato insistiram da ona pitanja koja su zajednička, a zajednički su putevi, zajednički aerodrom, zajednički je gasovod, zajednička su radna mesta, fabrike, da prosto te projekte za koje su jednako zainteresovani i Bošnjaci i Srbi i Crnogorci i svi drugi, Albanci koji žive u Sandžaku, na takav način ćemo i one druge projekte koji su partikularne prirode, koji se tiču identiteta, individualno, kolektivno, moći staviti ispred sebe, odnosno moći im prići na rasterećen način.

To je veoma važno i molim vas da se na to obrati pažnja. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici Stranka pravde i pomirenja će podržati unapređenje pravne regulative vezane za penzijsko i invalidsko osiguranje, imajući u vidu da su penzioneri jedna od onih slabašnih kategorija u društvu na kojima se, zapravo, dokazuje stvarni i suštinski kvalitet države i društva.

U tom smislu raduje me to što imamo napredovanje kapaciteta ovog Fonda. S obzirom da se u ovom trenutku 24% ovog Fonda finansira iz budžeta, za razliku od ranijih godina kada je taj procenat prelazio i 50% što je dobar znak, ali ovo društvo i država će biti na zelenoj grani kada zapravo dođemo u situaciju da izdvajanja kroz osiguranje za PIO Fond, zapravo bude izdvajanje za budućnost, a zapravo aktuelno trošenje za penzije bude iz prošlosti, to deluje utopijski, ali ja verujem da je to moguće ukoliko se nastavi zacrtanim temom i trendom razvoja.

Temu poreskih olakšica smatram veoma važnom i svakako da je od velikog značaja fokusirati stratešku kategoriju u tom smislu ili imati u vidu šta je slabi trbuh društva u razvojnom pogledu, te se zapravo na njega usredsrediti u pogledu poreskih olakšica.

Bolna tačka ili slabi trbuh ovog društva jeste iseljavanje stanovništva. Ovog trenutka kao da je izgleda nemogućim zaustaviti negativna migracijska kretanja. Međutim, hajde da pogledamo neke premere u ne tako dalekoj prošlosti. Jedan od najdrastičnijih primera jeste Republika Irska koja je sedamdesetih godina bila zemlja sa najvećim stepenom negativnim migracijskih kretanja. Sada, nakon jedne teške, ali veoma efikasne uspešne i kvalitetne borbe, Republika Irska je postala zemlja useljavanja. Ukoliko pogledamo na šta je tamošnji sistem stavio akcenat u pogledu zaustavljanja, a potom i okretanja smera migracija u pozitivnom smislu videćemo da je to paket mera razvojne prirode, ali akcenat je na selu.

Dakle, tamo gde je krenula negativna migracija, tamo je početak rešenja. LJudi su prvo krenuli da se iseljavaju sa planinskih, brdskih, seoskih prostora, pa polako silazili u nizine, a onda iz nizina ka gradovima, a iz gradova prema vani. Dakle, tamo gde počinje problem, po prirodi stvari, tu počinje i rešavanje toga problema. Zato je moja ponovna sugestija da razmotrimo u bliskoj budućnosti i ozbiljno pripremimo paket mera, pre svega kroz poreske olakšice, gde ćemo selima iznad recimo 600 metara nadmorske visine, dakle selima sa teškim životnim uslovima, osigurati poreske olakšice. Ako treba, i potpuno ih osloboditi poreza, čime ćemo ih zapravo jednu razvojnu energiju usmeriti tamo gde je problem i počeo. Naravno, i nizinska sela u određenoj meri treba stimulisati kroz poreske olakšice.

Dakle, nama je selo slabi trbuh i omladina je deo slabog trbuha. To je drugi deo teme na koji treba staviti fokus kroz mere poreskih olakšica za početnike u biznisu, za mlade ljude, za mlade bračne parove, o čemu smo i ranijim prilikama govorili, ali ne želimo odustati od ovoga.

Namerno rizikujem da ponavljanjem, prosto, izazovem negativne osećaje, ali ovo su stvari od strateškog značaja i preko njih se ne bi smelo proći. Zato je važno permanentno na njih ukazivati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, moje prvo pitanje se odnosi na socijalna i zdravstvena prava učenika verskih škola.

Naime, bio sam sudionik donošenja zakona o crkvama i verskim zajednicama 2006. godine i smatrali smo da smo tada konačno otklonili nepravdu koja je trajala svo ono komunističko vreme u pogledu prava učenika verskih škola.

Međutim, nekoliko narednih godina, skoro više od decenije se nismo suočavali sa tim problemom. Zadnjih meseci dobijam sa terena žalbe na tu temu da pojedini učenici verskih škola zapravo imaju problem da ostvare svoje zdravstveno i socijalno pravo zbog određenih dopisa ili uredbi koje su došle od strane nadležnog ministarstva.

Moje pitanje je zašto smo ušli u taj problem i kada i kako ćemo to rešiti, s obzirom da u zakonu nemamo taj problem, ali su očito u pitanju različita tumačenja ovog pitanja u pogledu shvatanja pojma šta su zvanične škole, odnosno škole koje rade u okviru sistema obrazovanja Republike Srbije.

Moje drugo pitanje se odnosi na to kada će se razmotriti ili nadam se, ukinuti odluka o zapošljavanju u javnom sektoru? Pre svega me zanima školstvo, jer sam po poziciji predsednika Odbora za obrazovanje upućen u sve ono što se tiče te oblasti.

Sada imamo toliko nagomilanih problema od enormno velikog broja privremeno uposlenih u školama, koji zapravo stvaraju koncentraciju nekvaliteta i nemogućnosti motivacije, nemogućnosti, zapravo, afirmacije samog kvaliteta, pre svega, nastavnika u tim školama i otvaranja mogućnosti različitih zloupotreba uticaja na te ljude, s obzirom na njihov nerešen status u školama, što se u zadnje vreme drastično odražava na kvalitet u školama, odnosno u sistemu obrazovanja.

Smatram da bi bilo od izuzetne važnosti preispitati ovu odluku, da li u celosti, pretpostavljam da bi to bilo najlakše i najefektnije, ali ako ne, barem da se pokuša analizirati negativne refleksije vezane za školstvo, gde su zaista, dakle, negativne posledice veoma prisutne.

Zahvaljujem na odgovorima.

Dakle, pitanje socijalnih i zdravstvenih prava učenika verskih škola jeste u dimenziji sistemskoj. U pojedinim ponašanjima imamo i slučajeve pojedinačne, ali sistemsko je, jer, kao što sam kazao, iz nadležnog ministarstva su otišli određeni dopisi prema centrima za socijalni rad koji su bili na neki način nejasni, čak neki koji su kazali da to pitanje nije rešeno, a nije rešeno zbog različitog tumačenja zakona, jer verske škole su tada, po Zakonu o verskim zajednicama, izuzete iz obaveze akreditovanja kroz akreditaciona tela u okviru obrazovnog sistema Republike Srbije i tu je upravo ostala neka vrsta pravne praznine za verske škole koje su legalne i legitimne, a nisu prošle sistem akreditacije ostalih škola. Zato je ovde samo potrebno tumačenje ili određeni akt, kako je ministar kazao, ministra za prosvetu ili Ministarstva za prosvetu, koji će jasno potvrditi, dakle zvanično iz tih škola, kako zapravo na terenu ne bi bilo različitog tumačenja ili eventualnih zloupotreba u selektivnom ponašanju.

Svestan sam da ova Vlada nema ni ideološki animozitet prema verskim školama i to rasterećuje celokupne odnose i zato verujem da će se ovome sigurno pristupiti u pozitivnom rešavanju, kao što me raduje najava da će se pokrenuti inicijativa za ukidanje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Nadam se da ćemo i do tada iskoristiti ovu mogućnost izuzetnog ili selektivnog upošljavanja tamo gde postoji stvarna potreba kako školski sistem ne bi trpeo, kako sam u prethodnom izlaganju i kazao.

Moje dodatno pitanje se odnosi na kladionice u blizini prosvetnih objekata. Nije prvi put da ovu temu pokrećem, ali s obzirom da se i dalje nismo makli napred u pogledu rešavanja ovog problema, pogotovo kada dolazim sa prostora ili na prostoru kao narodni poslanik dolazim iz Novog Pazara i Sandžaka. Općenit imamo tamo jedan opšti haos kada su u pitanju kladionice.

Naše nezvanične informacije su da je većina kladionica u Novom Pazaru nelegalne i bez dozvola za rad, bez određenih ispunjenih uslova, a ono što je očigledno i nije informacija, već se može svako uveriti, jeste da se ne poštuje zakonski propis udaljenosti, propisane udaljenosti kladionica od škola općenito, verskih objekata takođe. Dakle, to je nešto što postaje alarmantno i sa čime bi se morali suočiti i dobiti odgovore zašto se toleriše ovo bezakonje koje je izuzetno štetno za našu decu, za mladost općenito.

Zahvaljujem.
Smisao mene i mog kolege i verujem svih narodnih poslanika da budemo ovde u Narodnoj skupštini jeste da ne zaboravimo odakle smo došli i ko nas je birao. Zato ja nemam snage da ćutim za sve ono što se dešava i iz tog razloga koristim svaku priliku da aktueliziram potrebne teme, teme koje pogađaju i tište građane i zapravo ovaj put da postavljam pitanje, pogotovo periferni prostori zemlje, posebno prostor Sandžaka.
Ne mogu da budem miran dok gledam autobuse pune mladih ljudi koji sa autobuskih stanica odlaze putem zapada i, isto tako, kao što se ne mogu pomiriti sa time da moj grad, Novi Pazar, Sandžak budu na onim stranicama o kojima se govori o drogi, kriminalu, o raznim spregama sa određenim strukturama na lokalu, o ovim temama koje pominjemo i druge koje ne pominjemo.
Zato mi je drago da možemo i mi, narodni poslanici, neovisno kojim strankama pripadali, imati saveznika u Vladi i imati snage i u nadležnim ministarstvima da nekada, bez obzira da li pripadali vlasti ili poziciji, neke goruće teme prepoznamo, kao toliko važne koje bi trebalo da nadiđu naše stranačke razlike, naše stranačke programe, naše potrebe da imamo poene među glasačima.
Mislim da je to jako važno i zapravo celokupni rad nas poslanika Stranke pravde i pomirenja ide u tom smeru, ali me raduje da možemo i na ovaj način imati dijalog ovde u parlamentu i otvoreno postavljati i ona gorka i slađa pitanja. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo, intencija našeg amandmana imala je za cilj ispraviti određene očigledne pogreške koje su se desile u formulaciji člana 3, već je zapravo to učinjeno amandmanom Odbora, što je zapravo najbitnije, da je efekat postignut.

Ono na šta želim ovom prilikom ukazati, s obzirom na orijentaciju budžeta u razvojnom smeru, tiče se potrebe da kod raspodele razvojnih sredstava pokušamo pronaći novu energiju koja još nije upotrebljena, kako bi je konsolidovali i pokušali menjati razvojni ambijent, pogotovo na prostorima izvan velikih centara u zemlji, kao što su periferni prostori ili prostori poznati kao unutrašnjost zemlje.

Dakle, ovde bih želeo da stavim fokus na mlade, imamo razne programe, raznih dotacija, čak i bespovratnih sredstava iz raznih fondova, to ima neke svoje efekte. Ali, mislim da bi jako bilo važno iznaći mogućnost finansiranja mladih u pogledu pokretanja ličnoga ili porodičnog biznisa, posebno mladih bračnih parova, kroz dakle, finansijske intervencije ali pozajmice ili kreditne, bezkamatne finansijske intervencije. Mislim da bi to bila jedna nova energija, jer efekti bespovratnih sredstava su se pokazali ne tako dobrim s obzirom na to što pada odgovornost. Tako da bi ovo bila jedna inicijativa koju bismo mogli u narednom periodu značajnije razmotriti.

Ukoliko mladom čoveku koji pokreće biznis, dakle, date određenu pozajmicu vi zapravo ga time obavezujete odgovornošću da upotrebi sve sopstvene potencijale kako bi taj njegov biznis uspeo. Dok po pitanju nepovratnih sredstava nemamo takvu odgovornost. S druge strane, mogućnost pokretanja biznisa mladih od klasičnih kreditnih sredstava koje su opterećena kamatom zapravo izazivaju drugu stranu problema, a to je opterećenje u slučaju potpunog ili delimičnog neuspeha gde se pozajmljena sredstva uvećavaju zbog kamata i ona bivaju često razlogom da se ljudi ne usuđuju i nemaju hrabrosti da uđu u sopstveni biznis. Hvala vam.

Dame i gospodo, pitanje finansiranja obrazovanja, posebno visokog obrazovanja definitivno je tema preko koje se ne bi smelo tako brzo preletati. Svakako sam i ranije podržao ideju predloženu u predlogu budžeta da se uvećaju prihodi obrazovanja općenito.

Međutim, ono što imamo u visokom obrazovanju jeste da je to jedinstven slučaj u celokupnom trošenju državnih sredstava, odnosno sredstava građana gde zapravo imamo državu, odnosno Vladu čija uloga je jedino da novac da i posle toga mi više ne znamo šta se sa tim novcem dešava.

Ne morate biti ekonomski stručnjak da samo malo zavirite u to kako se određeni fakulteti na univerzitetima finansiraju, gde se još pojavljuju tzv. dotatni prihodi, dodatna sredstva, nešto što apsolutno nema uporišta u zakonu, ali općenito nažalost država i nadležni organi su na neki način prihvatili da budu poraženi od strane određenih struktura oligarhijskih grupa i pojedinaca koji su se izborili za neku vrstu nadzakonskog statusa. To je, gospodo, nedopustivo i ne samo zbog određene političke i zakonske nekorektnosti. Time se otvara prostor za još gore i gore stanje u visokom obrazovanju. Zato pozivam nadležne organe da se dalje svi zajedno pozabavimo ovim pitanjem ako želimo da spasimo obrazovanje općenito, a posebno visoko obrazovanje od potpunog kolapsa.

Zapravo, ko prati ovih dana i ovaj pokušaj obračuna sa legalno izabranim državnim organima, Vladom i općenito, vlastima u povodu osporavanja doktorata gospodina ministra finansija, što je zapravo samo sredstvo za jedan politički obračun, ako iole imate bistro oko da promatrate detalje, zaključićete da ovde apsolutno nikakve veze nema.

Dakle, nastojanje da se sačuva akademska čestitost i samo uvođenje pojma neakademsko ponašanje je još jedna akrobatika, odnosno demagoška deformulacija kojom se nešto treba osporiti, a u stvari sam pojam neakademsko ponašanje niti je akademski, niti je zakonit.

Ono zapravo, otvara jedno novo polje slobodnog procenjivanja određenih ljudi koji su na pozicijama u visokom obrazovanju i koji mogu bilo šta proglasiti neakademskim ponašanjem, a sa druge strane mi imamo na stotine primera negacije činjenica, negacije naučnih istina, nepoštovanja osnovnih metodičkih, misaonih i naučnih principa u pogledu zauzimanja određenih stavova.

Naravno, ne bojimo se mi da se iz univerzitetskih krugova dobijaju nove ideje, pa makar po političkim pitanjima, ali to mora biti obrazloženo argumentima boljitka, općenito za društvo i državu. A, kada se priča o akademskoj čestitosti i neakademskom ponašanju, pojavljuje se od strane ljudi koji su proteklih godina ojadili visoko obrazovanje i bili simboli neakademskog ponašanja, učestvovali u raznim aktivnostima, organima, kroz sukob interesa, direktno prkoseći zakonu, kršeći zakonske norme, a danas se kroz razne mikrofone, raznih televizija i raznih tela, pa čak i nekih etičkih odbora i određenih pozicija, zapravo pojavljuju kao spasitelji akademske čestitosti navodne borbe protiv neakademskog ponašanja.

Meni ovo nije samo pitanje obračuna sa ministrom finansija ili sa Vladom, meni je ovo mnogo više. Ovo je pokušaj da se ispod kišobrana univerziteta u dubokoj hladovini štiteći se pojmom autonomije univerziteta, zapravo gomilaju razne destruktivne energije, gospodo koje mogu da nas koštaju jednog potpunog debakla u visokom obrazovanju.

Ja bih voleo da to iskoristimo kao alarm i da se na svim nivoima uključujući i Odbor za obrazovanje, uključujući određene druge strukture pozabavimo ovim pitanjem, ako hoćemo da iskoristimo poslednje trenutke da spasimo što se spasiti može. Hvala vam.

Važno je nastaviti sa temom budžetiranja visokog obrazovanja. U tom pogledu, na dve stvari želim obratiti pažnju.

Dakle, već duže vreme se najavljuje donošenje zakona ili zakonsko uređenje finansiranje univerziteta, odnosno, visokoškolskih ustanova. Bojim se da jako kasnimo i da zapravo time pomažemo nedostatkom tog zakona da imamo svojevrsno crno ili sivo područje.

Nema nikakvog smisla i ne možemo do kraja biti zadovoljni samo cifrom i kazati - ove godine je više, toliko i toliko smo dali. To je dobra strana ove priče u pogledu volje Vlade da finansira obrazovanje i da uvećava budžetske prihode za obrazovanje, ali nemati do kraja punu kontrolu tih sredstava, nemati izveštaje, nemati povratne informacije, ljudi, to je uvođenje divljine i to urušava celokupno kvalitet.

Ponavljam, nisam za dodatna sredstva. Dodatna sredstva na javnoj ustanovi moraju biti ozakonjena. Ona se koriste za kupovinu asistenata, saradnika, za pravljenje većina u savetima i telima, i to je opasno. Ne možemo preko toga tako proći.

Potom, pitanje Zakona o Beogradskom univerzitetu kao nacionalnom univerzitetu, jer smo izmenom Zakona o visokom obrazovanju usvojili, dakle, stav da se taj univerzitet izdvoji, ali ne možemo ostati na tome. Država nema uređen univerzitet, općenito, a posebno Beogradski univerzitet.

Ovo što nam se dešava od ovih pobunjeničkih akcija na univerzitetu, posebno na tom univerzitetu, su veoma loši znaci. Ukoliko im sada ovo, sa ovim obračunom, sa Vladom i ministrom finansija, prođe olako, gospodo, to je najava mnogo žešćih udara.

Zapamtite, nemojte to potcenjivati. Ili će oni vas ili ćete vi njih. Nemojte taj požar potcenjivati. Mali požar i mala bolest se nikada ne potcenjuju, jer ako ih potcenite, vrlo brzo postaju i velika bolest i veliki požar.

Ovde rasprave ne treba da idu u pogledu toga ko voli ministra, ko je za njega, ko će ga bolje pohvaliti. Ovo su simptomi sistemske bolesti i mi ne treba da se bavimo konkretno tom temom, već temom instalacija koje su u veoma lošem stanju, a iz takvih instalacija požari lako planu. Hvala.

Hvala lepo.

Dame i gospodo, ne znam zašto nije bilo osećanja i razumevanja da se i vreme predviđeno za samostalne poslanike udvostruči, jer svakako imamo ovih tako skromnih pet minuta i uopšte je bila bojazan da ne ukrademo od ovog vremena koje poslaničke grupe imaju u izobilju. Čini mi se da mnoge od njih neće uspeti ni da ga potroši. No, sada smo tu i što je tu je.

Narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja izražavaju radost što imamo jasnu intenciju ovoga predloga budžeta u pravcu razvoja, investicija i korišćenja celokupnog procesa ekonomske i privredne stabilizacije. To je nešto što obećava, raduje i što svakako treba podržati i amandmanskim intervencijama, ali isto tako, i u danu za glasanje podrškom ovom predlogu budžeta.

Ono na šta želim da ukažem jeste zapravo ono o čemu svedočimo. Mi na prostoru Sandžaka imamo već nekoliko godina određene najave, što kroz budžetske predloge, što kroz određene zvanične informacije od strane Vlade, međutim, imamo permanentno kašnjenje i odugovlačenje sa značajnim projektima, odnosno investicijama. Ne znam zašto općenito, kada su u pitanju projekti izgradnje autoputeva, zašto u pravilu nekako idemo od sredine prema krajevima? Hajdemo napraviti negde neki izuzetak, pa da krenemo od periferije ka centru. To bi bilo jako dobro u svakom pogledu. Evo, vidite šta se dešava sa Koridorom 11, koga mi u Sandžaku iščekujemo kao premrzao sunca.

Dakle, imamo skoro već ili potpisane ugovore ili određene druge korake sve do Požege, a od Požege dalje prema Ivanjici, Dugoj Poljani i Boljarima nemamo ništa. Tako da, to šalje jednu ne baš optimističnu poruku za sve građane na tom prostoru, koji i dalje, uprkos svega što im se dešavalo, jedno celo stoleće ostaju nekako na zapećku, na periferiji, skoro pa komunikacijski izolirani. Isto tako, vidimo da i gasovod, kome se jako puno radujemo, kasni.

Bilo bi jako važno da sve ove momente uzmemo sve u obzir i da se dodatni napor od strane Vlade uloži kako bi se realizacija ovih projekata intenzivirala. Već, ne znam, sebi prosto dosađujem, kada pitam šta je sa pompezno najavljivanim putem Novi Pazar–Tutin. Bilo je avgust, pa septembar, pa više nemamo ni jednog meseca. Imali smo neko distans elektronsko otvaranje radova i skoro ništa na samom terenu.

Mislim da bi se moralo značajnije posvetiti pažnja sandžačkom prostoru, pogotovo kad uzmemo u obzir da imamo svakodnevno radosne informacije iz raznih drugih gradova, kod osnivanja, odnosno otvaranja novih fabrika, novih radnih mesta. Prosto, kada prođete Rašku, pa nastavite sve do Priboja, skoro da nemate niti jedne nove fabrike.

Mislim da na to ne možemo prećutati. Moramo u tom smeru podizati glas, jer jako je važno da sve ove pozitivne poruke koje nam dolaze u pogledu privrednog razvoja, privrednih, finansijskih stabilizacija i projekata, u tom pogledu, da zapravo, ravnomerno u svim delovima zemlje šaljemo pozitivnu poruku, pogotovo prema onim delovima zemlje koji su interesantni, i dobronamernima i zlonamernima. Tu je potrebna dodatna pažnja, dodatno uložiti truda kako bi konačno osetili od ovih najavljenih programa i konkretne efekte, bar za onaj aspekt koji je moguć da se realizuje sa pozicije Vlade Republike Srbije, a svestan sam da za određene segmente jesu odgovorne lokalne uprave koje se suočavaju sa brojnim problemima, što subjektivnim, što objektivnim. Ali, svakako da na ovo želim skrenuti pažnju, od velike je važnosti.

Važno je što imamo i uvećanje sredstava za obrazovanje, s tim što mislim da je potrebno posebno za državne univerzitete obratiti pažnju kako se ta sredstva troše i posebno fokusirati sredstva od kojih bi imali koristi talenti.

U tom pogledu, želim istovremeno i čestitati svim Sandžaklijama dan Sandžaka u Sandžaku i širom sveta. Hvala vam.

Dame i gospodo, važno je imati sluha za one amandmane koji suštinski ili formalno unapređuju kvalitet predloženog zakona.

Pitanje putnih isprava je od izuzetne važnosti, kako u upotrebnom smislu, ali, isto tako, u celokupnom osećaju građanina da pripada određenoj državi. Jer, zapravo, kvalitet i snaga određene putne isprave direktno utiče na osećaj sopstvenog ponosa, samopouzdanja, dostojanstva i, moram reći, između ostalog, osećaja patriotizma. Jer, država drži granice, drži teritoriju, drži resurse, drži poluge moći, vlasti, uticaja.

Međutim, država ukoliko ostane na nivou isključivo držanja, to nije onaj željeni nivo koga treba dostignuti na državnom i nacionalnom nivou. Država kada se uspe krunisati domovinskim statusom i postati domovina u punom smislu te reči za svakog građanina zapravo jeste prava država i ono što zasigurno njoj otvara blagostanje u budućnosti.

Svakako da država ima mehanizme opstanka i upravljanja, ali domovinski osećaj je nešto više od pravnog mehanizma koji podrazumeva i obostrani osećaj, a pre svega osećaj građanina da u toj državi ima mogućnosti da do kraja baštini sopstvenu slobodu, sopstveno dostojanstvo, sopstvene posebnosti, kulturne, verske i sve druge.

Svakako da su putne isprave tu od izuzetne važnosti, ali isto tako i mehanizmi komuniciranja i korišćenja tih putnih isprava, ponajpre na graničnim prelazima, ali i u drugim pozicijama.

U tom pogledu, mi sa prostora Sandžaka imamo dodatno interesovanje za putne komunikacije, odnosno upotrebu putnih isprava, iz razloga što imamo tu granicu prema Crnoj Gori koja je zapravo podelila jedan prostor prilično neprirodno, potom upućenost na Bosnu i Hercegovinu, pa s druge strane sve ove probleme koji postoje sada prema Kosovu. Zato nam je od izuzetne važnosti da ukažemo na potrebu državnih vlasti nadležnih za ovu oblast da se dalje povede računa, recimo, prema Crnoj Gori, da se prošire kapaciteti graničnih prelaza, jer imamo začepljenja, pogotovo nekoliko meseci tokom godišnjih odmora, i na Brodarevu i na Mehovom kršu. To pitanje izuzetno negativno utiče na normalnu putnu komunikaciju ljudi sa toga prostora.

Isto tako, imamo sve više onih građana koji nam se javljaju da se njihova imena na granicama nalaze u određenim registrima i da se oni zadržavaju, nekada kroz informativne razgovore, a nekada kroz neke druge provere. Razumem potrebu bezbednosnih službi da povedu računa na određene pojave, međutim, prema našim informacijama, u pitanju su neki veoma ugledni građani, ljudi sa visokim funkcijama u islamskoj zajednici. Ovim ukazujem Ministarstvu unutrašnjih poslova na potrebu da pojača neku vrstu stvarne informacije o određenim licima koja su pod određenim nadzorom, kako se ne bi stvarao efekat da se neselektivno ljudi stavljaju na određene liste, provere, bez osnova.

Isto tako, pitanje novih graničnih prelaza na koje smo ukazivali ranije, isto je veoma važno, kao što su granični prelazi poželjni, granični prelaz između Tutina i Petnice prema Crnoj Gori, kod sela Đerekare, potom dva granična prelaza između Preševa i Kumanova. Dakle, ovo su sve veoma, veoma važni momenti koji bi zapravo trebali biti predmetom naše pažnje, s obzirom na ovu orijentaciju da zaista ova država dokaže i pokaže da joj je građanin ciljna grupa, da se njen kvalitet meri po tome koliko će ona biti servis građaninu, i za njegove materijalne, ali isto tako i za njegove nematerijalne potrebe i vrednosti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje konkurencije i zaštite konkurencije je jedno veoma važno pitanje za zdravost privrede. Zato verujem da se i ovom odlukom o zaokruženju formiranja tela koje će kontrolisati zaštitu konkurencije zapravo i formalno stiču pretpostavke da i na samom terenu počnemo menjati stanje koje je u nekim segmentima ne tako ružičasto.

Naravno da pitanje kadrovnja uvek treba staviti na uobičajenu vagu, a to je pitanje ili standard kompetentnosti, moralne kompetentnosti i stručne kompetentnosti. Svakako da formalno po informacijama i „cv“ kojima raspolažemo predloženi kadrovi ispunjavanju te uslove, a što se tiče suštinskog kvaliteta ispunjenja tih uslova to će se tek pokazati nakon što oni budu izabrani i nakon što oni budu vršili ove nadležnosti.

Međutim, ono na šta želim da skrenem pažnju jeste činjenica da na terenu imamo jako puno nagomilanih problema po pitanju nelojalne konkurencije i nepoštovanja antimonopolskih zakona, posebno tamo gde imam uvid, a to je prostor Sandžaka. Svedoci smo bili da pre deceniju i po mi smo u Sandžaku, a posebno u Novom Pazaru imali svojevrsnu ekspanziju male privrede, porodičnih preduzeća i to pre svega u sektoru proizvodnje. Imali smo preko 5.000 živih proizvođača tekstilnih proizvoda, obuće, nameštaja. Nakon toga, nažalost, dolazi do urušavanja ove inicijative.

Jedno vreme se Novi Pazar smatrao ekonomskim čudom koji je uspevao da u veoma teškim okolnostima, zapravo ponudi model kako je moguće iskoristiti privatnu inicijativu. Nažalost, došlo je do značajnog urušavanja ovog sektora i to pre svega zbog nepoštovanja antimonopolskih zakona i zbog urušavanja lojalne konkurencije koja uvek dolazi iz sektora ili onog krupnog kriminala ili sprege kriminala i određenih struktura vlasti na lokalu.

Dakle, mi smo konkretno u Sandžaku imali pojavu gde je krupni kriminal, pre svega veliki trgovci drogom su imali kao paravane razne fabrike za proizvodnju konfekcije i drugih proizvoda, koje su im koristile, zapravo, da u društvu izigravaju ugledne biznismene, a glavni novac su upumpavali iz kriminala i prodaje droge.

Time su bili u prilici da svoje proizvode prodaju ispod cene i time za nekoliko godina urušili onaj zdravi deo proizvodnje u Novom Pazaru, koji se nisu mogli nositi sa njima na tržištu koje je bilo nezaštićeno, jer taj kriminalac koji proizvodi pantalone koje ga u proizvodnji koštaju 15 evra, proda ih za 12 evra, a onaj pošteni mora da ih proda za 20 evra i svakako da na kraju on crkava.

Dakle, to je veoma važan momenat kome je neophodno pridati važnost, pogotovo za onaj jedan mali deo od te tako moćne privrede koju smo imali na nivou privatnih preduzetnika.

Nama je preostalo još nekih dvadesetak posto i sada bi bilo jako važno bar te preživele najvitalnije i najžilavije zaštiti. S druge strane, zaštititi od zloupotreba inspekcijskih organa koji se koriste za obračune na lokalnom političkom nivou, gde se na neki način strahom vlada tim firmama, jer će one biti u nemilosti određenih inspekcijskih organa koji su u rukama opštinskih vlasti i određenih struktura suprotne strane, čime se neposredno ugrožava zaštita konkurencije, odnosno uvode nezvanično monopolske prakse.

Tako da, želim verovati da će i naša podrška narodnih poslanika stranke „Pravde i pomirenja“ i ovim odlukama i ovim imenovanjima, kao što smo dali podršku antimonopolskim zakonima, konačno omogućiti da ovoj praksi stanemo u kraj. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje Saveta guvernera je veoma važno, kao i kvalitet njegovih članova. Za nas narodne poslanike Stranke pravde i pomirenje je opšte pitanje bankarstva od izuzetne važnosti, pogotovo za nas u Sandžaku, uopšte i za nas Muslimane.

Kao što je poznato da Muslimani imaju problem sa kamatnim poslovanjem banaka, a s obzirom na činjenicu, a o čemu smo i ranije govorili, da je Srbija širom otvorila vrata Halal standardu u pogledu proizvodnje, u pogledu prehrane, u pogledu trgovine raznim proizvodima, što predstavlja veoma značajan iskorak Srbije u pogledu njenog otvaranja prema svim svojim građanima, uvažavajući posebnosti verskih i moralnih normi do kojih drže Muslimani, odnosno građani Republike Srbije, a sa druge strane i celokupno otvaranje Srbije prema muslimanskom svetu, koje je, takođe, kao što znate, dalo izuzetno dobre rezultate u pogledu novih investicija koje smo imale od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata, od strane Republike Turske i investitora iz drugih muslimanskih zemalja.

Uverenja sam da je Srbije sazrela da napravi još jedan iskorak u pogledu otvaranja prostora za islamsko bankarstvo, tj. za otvaranje bar jedne, za početak, islamske banke koja bi, siguran sam, bila veoma ozbiljan motiv za investiranje od strane Muslimana unutar same Srbije, ali isto tako od strane veoma brojne i veoma bogate muslimanske, odnosno sandžačke, odnosno bošnjačke dijaspore gde imamo više od milion ljudi izvan zemlje Srbije, među kojima su pojedinci ultra bogataši, multimilioneri veoma zainteresovani, a zbog svojih verskih uverenja traže prostor za investicije u skladu sa islamskim normama.

Islamsko bankarstvo nije samo razvijeno u islamskom svetu, već je i zapadni svet, skoro svi veliki finansijski centri su prepoznali šansu u ovome i uglavnom otvorili ozbiljne islamske banke. Svakako da ovim ovu temu samo otvaramo. Znamo da nije guverner, niti njegov Savet taj koji može neposredno odgovoriti na ovu inicijativu, ali je ovo, pre svega, preporuka i Parlamentu da razmotri zakonsku regulativu, a zasigurno je od velike važnosti da Savet guvernera, odnosno i sam guverner, zapravo, shvati važnost ove inicijative i time omogući da se još jedan novi talas investicija u ovoj zemlji omogući. Ne samo to, već da prosto to bude još jedna poruka Muslimanima i u ovoj zemlji i u regionu, ali isto tako i širom islamskog sveta.

Islamsko bankarstvo nije nikakav poseban bauk. Dakle, ovde imamo samo jednu ključnu, bitnu različitost, što islamski zakoni i propisi zabranjuju kamatno poslovanje i islamske banke iznalaze modus vankamatnog ili beskamatnog poslovanja koje se odvija na način sličan investicionim fondovima gde ulagač, dakle, ili vlasnik novca uloženog u određenoj, dakle, banci ne dobija profit po fiksnoj kamati, već snosi rizik zajedno sa bankom za novac i ishod profita, odnosno zarade u koji je uložen taj novac. Dakle, to je jedina razlika, ostalo se sve kreće po uobičajenim bankarskim pravilima.

S obzirom da imamo vrlo uspešna iskustva i u zapadnim finansijskim centrima i brojnim islamskim bankama, mislim da bi ovo za Srbiju bilo od velike važnosti, zato uz podršku izbora člana Saveta guvernera i ostalim aktivnostima kojima se bavi guverner i njegov Savet, aktueliziranje ove teme smatram veoma važnom, čak i delim uverenje da kao i za do sada inicijative slične vrste će, i Parlament i guverner i Ministarstvo finansija i ostali, imati razumevanja. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, kada se pred nama nađe u Skupštini ovoliko predloga sporazuma sa različitim faktorima u zemljama oko nas i drugim međunarodnim faktorima to je dobar znak da se zemlja otvara, da širi svoja prijateljstva, da gradi saradnju i to je nešto na čemu se može graditi značajniji prosperitet za zemlju i sve njene građane

No, ja ću pažnju usmeriti prema Zakonu o putnim ispravama, uveren da će on svakako sa ovim što je pred nama nakon usvajanja doprineti unapređenju, efikasnosti same putne isprave i svega onoga što se tiče putnih isprava ali i izdavanja samih putnih isprava.

U tom pogledu, a shodno iskustvu koje imamo u Novom Pazaru i ostalim opštinama, odnosno policijskim upravama na prostoru Sandžaka, ja želim ukazati na to da nedostaju mehanizmi za efikasnu uslugu građanima prilikom izdavanja putnih isprava.

Imamo jako zastarelu tehniku, prilično loše prostorne uslove. Uopšte, zgrada policijske uprave u Novom Pazaru je u dosta lošem stanju, pa ona centralna i tako, i tako. Međutim, postoji tamo i neka pomoćna zgrada koju kolokvijalno zovu barakom.

Dakle, moja preporuka i zahtev samom ministru i nadležnima u Ministarstvu jeste da se što pre priđe rešavanju ovog problema, da se prošire potrebni prostori i svakako da se službe i u Novom Pazaru i u ostalim opštinama unaprede kako bi se putne isprave mogle izdavati efikasno.

Poznato je, i mi smo na to ukazivali, čak je bilo i određenih incidenata koji su nastajali zbog nervoze u zagušljivim prostorima, hodnicima gde puno ljudi čeka, tako da je od izuzetne važnosti da Ministarstvo što pre priđe rešavanju ovog problema, jer mislim da u 21. veku, a s obzirom i na celokupni uspon u pogledu razvoja zemlje i budžetske mogućnosti, mislim da je samo potrebno dodatno volje da se i ovaj problem, nadam se, efikasno reši, jer obaveza države jeste gde je god moguće olakšati građanima, pokušati da im se pomogne da se njihov život olakša i ulepša, a znate i sami da je jako puno različitih problema koji kod građana proizvode i izazivaju nervozu i svojevrsnu depresiju.

Takođe, želim ukazati na pitanje rešavanja državljanstava i to vezano za dve teme.

Jedna se tiče državljana Srbije, iako je taj njihov status, nažalost, još upitan. U pitanju su ljudi koji su rođeni na području Crne Gore i nakon osamostaljenja Crne gore. Dakle, oni od ranije žive na području Srbije, izjasnili su se za državljanstvo Srbije, automatski su izgubili državljanstvo Crne Gore.

Prema podacima sa kojima raspolažemo jako veliki broj građana čeka na rešavanje pitanja njihovog državljanstva u Republici Srbiji, čak više, pa i deset godina. Naš zahtev poslanika Stranke pravde i pomirenja jeste da se ovo pitanje reši što pre i što efikasnije, jer su u pitanju građani koji ne mogu svoje elementarna građanska prava rešavati zbog toga što ovaj problem, na neki način visi u zraku.

Takođe, želim ukazati i na nagomilavanje predmeta vezano za zahteve državljanstva, odnosno za državljanstvo od građana sa područja Republike Turske koji su svakako poreklom sa naših prostora i koji, uglavnom, ispunjavaju sve uslove kako bi obnovili svoje državljanstvo koje su ranije izgubili.

Nezvanična informacija je da je broj službenika koji rade na ovim pitanjima neadekvatan. Mislim da bi bilo od velike važnosti da se ovom pitanju pristupi ozbiljno kako bi rešili to efikasno i na korist građana u duhu zakona. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja će dati podršku predloženim zakonskim rešenjima iz razloga što su u pitanju zakoni od neposrednog značaja za građane. Ovde pre svega mislim na Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, sa posebnim osvrtom na prehrambene proizvode.

Dakle, pitanje bezbednosti proizvoda a posebno bezbednosti hrane jeste od vitalnog značaja za zdravlje svakog čoveka, za zdravlje zajednice, odnosno cele nacije. Pored toga što imamo obavezu usaglasiti ove zakone sa evropskim standardima, za mene je još značajnije to što se radi o izuzetno važnom interesu svakoga građanina, pogotovo u vremenima raznih vidova dekadenca i kriza, svakako imamo pojavu pada standarda u pogledu etičkog odnosa prema bezbednosti uopšte, a posebno bezbednosti proizvoda i bezbednosti hrane.

Mi u Sandžaku, posebno u Novom Pazaru, poslednjih godina imamo izuzetno loša iskustva sa najezdom proizvoda, posebno prehrambenih, na tržištu, bez deklaracija. Istina, imamo nekoliko svetlih slučajeva gde su inspekcijske službe dobro reagovale i otkrile takve pokušaje. U pitanju su tone, šleperi robe koja najčešće preko Kosova, a nešto i iz Mađarske, dolazi na naše tržište. Uglavnom su tu u pitanju pileći bataci ili piletina iz Brazila i drugi proizvodi. Radi se o količinama koje su zastrašujuće, čak o događajima koji su na granici bili otkriveni i izbačeni iz mogućnosti prometa, ali su se kasnije pojavili na deponijama i posle toga ponovo u prodavnicama. Dakle, radi se o alarmantnim upozorenjima gde i pored dobrog zakonskog rešenja kome i sada ovom prilikom stremimo, ali, u svakom slučaju, potrebno je dalje podići sve potencijale, pre svega inspekcijskog nadzora, kako bi zaista građani bili zaštićeni od ovakvih zloupotreba i ovakvih trovanja. U pitanju je čak i hrana kojoj je istekao rok trajanja i do 10 godina - jedan slučaj o kojem imamo i medijske izveštaje i koga je inspekcija uspela otkriti.

Sa druge strane, za nas, pripadnike islama odnosno islamske zajednice, od izuzetne je važnosti i mogućnost standardiziranja Halal proizvoda. Ovom prilikom želim reći da smo poslednjih godina uspeli ostvariti izuzetno važan napredak na tom polju. Takođe se želim zahvaliti i na razumevanju od strane Vlade Republike Srbije, Narodnoj skupštini Republike Srbije, predsedništvu i svim vladinim organizacijama i institucijama koje su omogućile Halal standard u svojim restoranima i mogućnost da se i pripadnicima islama odnosno islamske zajednice omogući način ishrane u svojim restoranima i time se zapravo ostvari ustavno pravo jednakosti svih građana, bez obzira na versku i etičku pripadnost. Svakako, na ovome su insistirali narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja i to je jedan od efekata i naše saradnje ovde u Narodnoj skupštini, kao i u svim drugim aspektima zajedničkog delovanja.

Želim istaći da je jedna od ključnih tačaka našeg programa da svo svoje političko delovanje posvetimo građaninu, čoveku. Čovek je za nas temeljna, ključna figura našeg celokupnog delovanja.

Mi smo opredeljeni cilju da sve institucije, bez obzira na njihov značaj, svi kolektivni organi, od mesne zajednice do države, imaju smisla u meri u kojoj su podređeni i posvećeni građaninu. To nije uvek lako postići, iz razloga što se uvek u strukturama vlasti pojavljuju interesi, ali je moguće ukoliko na tome stalno insistiramo i zato će svi politički faktori ovu stranku imati kao saveznika na tom putu. Hvala vam.

Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, imamo pred sobom veoma važne zakone. Dakle, autorsko pravo, odnosno intelektualna svojina i svakako patenti predstavljaju veoma važnu dimenziju nauke kod nas i u svetu.

Čovek kao božije biće počašćen je brojnim blagodetima, ali mogućnost kreacije autentične misli i reč je zapravo ekskluziva čoveka koji možda u prirodi ima konkurenciju za neke druge sposobnosti, kreacije, ali u tome je čovek apsolutno izuzetak i zato svako društvo koje želi napredak svoje zajednice pridaće veliki značaj ovome i zaštitiće čoveka, pogotovo one ljude koji žele davati misaoni doprinos svojoj zajednici. Zato je od izuzetne važnosti zakonsko uređenje ovog prostora, kako bismo ponovo podstakli kreativnost autentične misli, odnosno misaonu kreativnost kod nas.

Poznato je da ovaj naš prostor ovde u našoj zemlji, ali posebno i prostor Balkana je darovan velikim brojem talenata koji imaju sposobnosti kreacije autentične misli, kreacije u znanju i u nauci.

Isto tako, određena vremena destrukcije uticala su na žalost na to da te sposobnosti često ne mogu doći do izražaja, tako da naši mladi ljudi kao što vidimo najčešće nalaze mogućnost izvan ove zemlje, posebno na zapadu, da zapravo zablistaju u svojim kreacijskim, misaonim sposobnostima na raznim poljima nauke, na polju raznih inovacija.

Zato smatram veoma važnim kroz ove zakone, ali i opšte regrutovanje snage na svim nadležnim nivoima, pre svega u nadležnom Ministarstvu nauke i obrazovanja što se u određenoj meri čini, ali je potrebno nastaviti ovaj put kako bismo dobili konačno ambijent u kome bi pre svega mladi i talentovani ljudi mogli doći do izražaja i svoje prave talente u kreaciji inovacijama predstaviti i biti za to nagrađen.

Dakle, dve su ključne mere koje je potrebno imati na tom putu. Prva je upravo ovo što činimo danas, zakonski zaštiti autorsko pravo, zaštiti intelektualnu svojinu čime bi onaj koji zapravo ima tu misaonu kreaciju koju nudi društvu bio siguran da ona neće biti zloupotrebljena, da mu ona neće biti ukradena i da je neće na neki način izgubiti.

Drugi bitan momenat na ovom putu jeste afirmacija ovih talenata i sposobnosti kroz nagrađivanje. Dakle, da ljudi pored toga što su sigurni u to da će njihovo autorsko pravo, odnosno njihova intelektualna svojina biti zaštićena, da će oni takođe za to biti i nagrađivani u meri u kojoj se nagrađuje, odnosno valorizuje kvalitet, u toj meri se obezbeđuje potrebna dinamika razvoja.

Dakle, mi živimo na prostorima koji nisu obdareni naftom ili nekim drugim zemnim gasom ili nekim drugim energentima, ali naša nafta, naš zemni gas, naše blago jesu zapravo talenti. To su ljudi koji imaju božiji dar, nadprosečni božiji dar kreacije autentične misli i zato ukoliko želimo trgnuti ovo naše društvo napred pored svih ostalih aktivnosti, pre svega na polju privrednog razvoja gde imamo određene pomake i određeni napredak, ovo je dakle naše blago, odnosno tu leži tajna ozbiljnog razvoja koji nam ako Bog da predstoji. Hvala.