Član 106. Dakle, želim da skrenem pažnju na kršenje Poslovnika u pogledu nepoštovanja ustavnih odredbi, čime se direktno atakuje na pripadnika drugačije nacionalne ili verske zajednice, u ovom slučaju nacionalne zajednice, sugerišući ili insistirajući na oduzimanju prava da se govori svojim jezikom, da se koriste pojmovi i reči iz svog maternjeg jezika.

Svakako da nije teško primetiti da kolege iz stranke od koje smo čuli ove primedbe i sami ne poštuju ovaj princip. Malopre smo čuli jedan turcizam, javašluk, dakle, od javaš, što znači sporo, svakako da nije to jedini pojam koji oni koriste i zato bih ja od njih tražio, ukoliko hoće da počiste Sandžak kao pojam, onda neka krenu od Karađorđa, pa neka Karađorđe ne bude Kara, neka bude Crni Đorđe, pa Karaburma nek ne bude Karaburma nego crna burma, pa Dorćol nek ne bude Dorćol, nego četiri puta, pa Kalemegdan nek ne bude Kalemegdan, nego tvrđava, odnosno prostor tvrđave itd, mogli bi da nabrajamo jako dugo. Ne radi se o principu i ambiciji da se počisti jezik od reči koje imaju poreklo iz neke druge kulture, već se jasno radi izvesnim virusima netrpeljivosti, ne bih da kažem šovinizma, ali i na to zaudara, pa bih zamolio kolege iz Dveri da se ustegnu od takvih stavova. Hvala.

Poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, moje pitanje se tiče stanja na prostoru Sandžaka, vezanog za polje organizovanog kriminala.

Pre nekoliko dana, na površinu je isplivala još jedna u nizu afera koja se tiče prikupljanja novca od strane građana za izgradnju puteva. Ranije smo mislili da je to normalna pojava, međutim, nije lako zaključiti da se radi o nezakonitoj radnji, jer je novac prikupljan na spiskovima bez ikakvih potrebnih priznanica.

Mi iz Stranke pravde i pomirenja smo došli do podataka koji nam još pristižu da je recimo iz 37 sela na području opštine Tutin, kao jedne od najsiromašnijih na području zemlje prikupljeno 1.574.000 evra za izgradnju seoskih puteva. Nešto od toga je rađeno, nešto nije rađeno. U opštini kažu da oni ne znaju za prikupljanje tih sredstava. Dakle, radi se o opsežno nezakonitoj radnji.

Na području Sjenice je ova pojava još drastičnija u pogledu prikupljanja novca i za puteve čiji radovi se uopšte nisu desili. Dakle, prikupljanje sredstava su organizovale opštinske uprave preko svojih aktivista.

Moje pitanje je usmereno predsednici Vlade i nadležnim ministrima - kada će se krenuti sa opsežnom istragom, jer se radi o ogromnom organizovanom kriminalu, kako bi dakle se konačno jednom stalo na kraj, kako bi građani dobili odgovore šta se dešavalo s tim sredstvima i ko je uopšte mogao da vodi ovakvu akciju?

Još jedno pitanje, tiče se graničnih prelaza Miratovac-Lojane i Cer-Supot na području Preševa. Naime, u više navrata su nam se obraćali građani sa područja Preševa da bi bilo jako važno da se ovi granični prelazi otvore, jer građani koji žive sa obe strane granice, posebno u vreme turističke sezone imaju velike probleme i po nekoliko sati čekaju na poznatim postojećim graničnim prelazima. Bilo bi veoma značajno da se pristupi otvaranju ovih graničnih prelaza, kako bi se olakšala komunikacija.

Zahvaljujem i razumem vas.

Pretpostavljam da do sada ovu informaciju sigurno zvanično vi lično niste imali, iako su nedavno mediji o tome pisali. Situacija je potpuno alarmantna, istina, znam, čak i mnoge moje kolege ovde kada sam neformalno razgovarao, kažu prosto da ne veruju da neko prikuplja sredstva u evrima na nekim divljim spiskovima za izgradnju puteva.

Verujte, i ja sam mislio dok nisam došao u ovu Skupštinu da se to radi svugde, da je to neka normalna pojava da građani participiraju, ali nije bilo čudno što se to radi bez nekakve legalne procedure i kroz neku normalnu dokumentaciju.

Međutim, verujte ovo što se dešava sa zloupotrebom novca građana, moram kazati sirotinje, jer da bilo ko prošeta tim selima, to su najsiromašnija mesta u ovoj zemlji i zamislite da se usude da od te sirotinje ovoliko novca neko ukrade na način zloupotrebe vlasti i to je nešto što je na ivici neverovatnosti. Razumem zašto sada niste u prilici da mi dajete odgovore, ali ono što je bitno jeste da ova pojava koja se tiče zloupotreba novca građana za navodnu izradnju puteva, je samo deo opšteg stanja organizovanog kriminala na području Sandžaka, posebno u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici.

Dakle, ja bih takođe očekivao odgovor, ako ne danas, jer ne vidim ovde ministra unutrašnjih poslova, kada će krenuti jedna opsežna akcija obračuna sa organizovanim kriminalom na području Sandžaka. Svakodnevno imamo u štampi informacije o narko dilerima da postoje narko dileri u svim delovima zemlje, da postoji kriminal na možda svakoj tački ove zemlje. Kriminal nije problem dok je incidentan izuzetak, ali mi u Sandžaku imamo kriminal na površini. Danas na nekim pozicijama lokalne vlasti lakše ćete da ostvarite nekakve rezultate da rešite neki problem preko narko dilera u Novom Pazaru ili nekom drugom mestu, nego preko zvaničnih predstavnika izabranih u vlasti.

U tom kontekstu nije slučajno da su borbe oko toga čiji će da bude upravnik zatvora u Novom Pazaru, jer je to jedno od najvažnijih kadrovskih pitanja, itd. Dakle, za taj prostor s obzirom na činjenicu da imamo i prelaz ka Kosovu i granicu ka Crnoj Gori, tačka je neuralgična i zahteva zaista jednu opsežnu vanrednu akciju koja se očekuje od strane Vlade i nadležnih ministarstava.

Iako bih voleo da sam malo više čuo, ali ponavljam da vas razumem zato što o tome ne možete tematski odgovoriti dublje, ali vam hvala na ovoj konstataciji i pozivu građana. Ključna stvar jeste, i to je ono što želimo da čujemo još glasnije od strane vaše Vlade, da se građani emancipuju, da se oslobode straha i da jasno mogu čuti sa ove pozicije, kao što ste sada kazali, da prijave, da se jave, jer ljudi su tako uplašeni, zastrašeni od lokalnih moćnika i veoma im je bitno da sa vaše pozicije, sa pozicije ministarstva, policije, pravosuđa i tužilaštva da im se kaže šta su njihova prava, da im se kaže da oni imaju gde da se obrate. Jer, verujte, na području posebno Tutina i Sjenice preko dve decenije vlada svojevrsna strahovlada, gde je ušemljeno i sašiveno sve, od divljeg prodavača cigareta, preko prodavnica, inspekcija, itd.

Molim vas da nam pomognete svima zajedno, i mi ćemo vama, da ljude oslobodimo, da ljudi glasno kažu, da vam se jave, da napišu, da prijave. Upravo je to ono što pokušavamo i mi činiti ovih dana. Dakle, tražimo da građani prijave, da dostave, jer to su stvari koje se ne mogu sakriti. Mi imamo ovde precizne spiskove. Dakle, postoje spiskovi građana i potpuno su javni, samo je bitno da se ovo što ste kazali zapravo od danas pretoči u akciju sa pozicije MUP i ostalih nadležnih organa, kako bi se zapravo nakon te istrage zaista utvrdilo šta se desilo, i na kraju, kako se to više nikada ne bi ponovilo. Veoma je važno da permanentno imamo poruku sa pozicija Vlade i države da su vlast i država zaštita građanima, a nipošto nešto drugo. Hvala.

Dame i gospodo…
(Radoslav Milojičić: Demokratska stranka je pomenuta, da nije ostavila ni jedan avion u zemlji.)

Možete li da mi vratite vreme?

Hvala.

Dame i gospodo, pitanje bezbednosti građana i države je jedna od veoma važnih tema. Svakako da se kvalitet bezbednosti reguliše zakonima, reguliše se kvalitetom institucija koje se bave ovim pitanjima i reguliše se svakako tehničko-tehnološkom opremljenošću.

Što se ovih predloženih zakona tiče, jasno je da je bila intencija da se oni unaprede, značajno su iskorišćena iskustva i dostignuća savremenih evropskih standarda.

Međutim, skrenuo bih pažnju na sledeće. Naime, pored ovih momenata na koje sam ukazao, za kvalitet bezbednosti, bilo kroz formu odbrane ili drugih bezbednosnih agencija i institucija, veoma je važno pitanje poverenja. Ovo ističem iz razloga što u Srbiji imamo oko 20%, možda i nešto više, dakle, skoro 1/5 stanovništva, odnosno građana koji nisu srpske nacionalnosti. Poznato je da smo u proteklim decenijama imali momenata, pogotovo kroz ratne sukobe oko kojih nemamo zasada jedinstven stav. To je zapravo pokazatelj da je jako važno pobrinuti se da i kroz zakonodavstvo, ali i kroz druge aspekte delovanja dobijemo punu podršku i puno poverenje svih građana ove zemlje, uključujući i sve građane naroda i zajednica koji nisu srpske nacionalnosti.

Svakako da na tom polju postoje pozitivni iskoraci i značajni momenti, kao što je pitanje vere i verskih prava u vojnim objektima i Vojsci uopšteno, i to je dobro regulisano sa aspekta zakonodavca, ali po pitanju prakse imamo izvesne manjkavosti, posebno kada su u pitanju pripadnici islama, odnosno islamske zajednice u Vojsci. Za sada, doduše, nasleđeno od prethodnih vlasti jeste da su prisutni vojni imami isključivo iz jedne, i to manjinske grupacije islamske zajednice, što je neprihvatljivo i što predstavlja nedovoljno pozitivnu poruku za ostale muslimane u ovoj zemlji. Očekujem od ove Vlade, od ministra i ostalih struktura da se što pre pristupi rešavanju ovoga pitanja i ovoga problema.

Čuli smo da je istorija Srbije ratna istorija. Dakle, delimično se mogu složiti sa tim, ali u meri u kojoj je istorija uopšteno korisna, ukoliko je koristimo kao izvor pouke i za ono što valja i za ono što ne valja.

Međutim, ono što su moja očekivanja i verujem većine građana i narodnih poslanika jeste da naša budućnost, odnosno vizija u budućnost ove zemlje bude na pouci iz prošlosti, a ne na sećanju prošlosti. Očekujem da budućnost i viziju ove zemlje gradimo mnogo bolje od onoga što je naša prošlost i da ona ne bude ratna budućnost, već da bude to budućnost razvoja i prosperiteta za sve građane i za zemlju u celini.

Želim se veoma pohvalno izraziti po pitanju spremnosti Vojske da sarađuje i daje svoje objekte za tehnološke parkove i druge naučno-obrazovne institucije. Želim da podržim takvu spremnost da nastavimo, kako bi ova zemlja u svim svojim regionima dobila po jedan tehnološki park, centar izuzetnosti, a o čemu smo nedavno imali sastanak u kabinetu predsednika sa ministrom prosvete i drugim faktorima koji su zaduženi za obrazovanje. To su jako dobri primeri, jer znate da je takvih objekata još i da se oni mogu preurediti i time se zapravo daje puna podrška budućnosti, prosperitetu kroz obrazovanje, ne samo vojno, već i kroz sve druge aspekte obrazovanja. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, osvrnuću se na Zakon o igrama na sreću.

Kao što ste čuli, Stranka pravde i pomirenja je već pokrenula inicijativu i tražiće da se na narednoj sednici uvrsti u dnevni red zakon o ukidanju igara na sreću, tačnije hazardnih igara.

Niti u muslimanskoj, niti u pravoslavnoj tradiciji, odnosno etnosu, ne možemo naći niti jedan jedini argument za legalizaciju hazardnih igara. A, kada je u pitanju šteta koju ova pošast izaziva kod mladih, a i kod svih drugih građana, svakako da bi nam za to trebalo jako mnogo vremena da sve aspekte zla iz ove pošasti ovde predstavimo. Ali, nema nikakve sumnje da se radi o još jednom izvoru trovanja mentaliteta, morala, psihičkog i mentalnog zdravlja celokupne nacije koja je svakako ugrožena demografskom i migracionom destrukcijom, kao i mnogim drugim problemima.

Zato ćemo mi ostati dosledni opredeljenju da tražimo da se igre na sreću, odnosno hazardne igre potpuno ukinu, a ne bismo u tome bili prvi. Podsetiću da je Rusija 2009. godine potpuno zabranila hazardne igre, a da se već decenijama, odnosno više od jednog stoleća su hazardne igre u SAD zabranjene osim u dva određena mesta.

No, dok se ne izborimo za novi zakon o zabrani hazardnih igara, nastojaćemo da damo svoj doprinos kroz zakonske promene koje su, evo, predložene, tako da ćemo imati set amandmana sa zahtevom da se oni koji se hoće baviti ovim poslom dovedu u red, sa, pre svega, zahtevom da se udalje iz naseljenih mesta, što ćemo obrazložiti kada za to dođe vreme.

No, i pored toga, fokusiraćemo se na primenom postojećeg zakona, koji se nažalost ne poštuje. Primer je Novi Pazar, u kome postoje na desetine objekata za hazardne igre, koje su bliže od 200 metara od prosvetnih objekata, i vrtića i osnovnih i srednjih škola i fakulteta. To su stecišta kriminala i nije dobro da se na partijskom nivou obračunavamo, već da napravimo jedan savez protiv ove pošasti koja preti svima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, na čelu sa predsednicom, moje pitanje je upućeno predsednici Vlade i resornoj ministarki Mihajlović.

Prvo pitanje se odnosi na stanje nacije u pogledu migracione i mortalitetske erozije. Do sada smo imali priliku da slušamo i da imamo delovanje kroz nadležna tela vezano za adekvatne mere po ovom pitanju.

Međutim, mislim da se slažete da te mere do sada nisu dale prave rezultate, s obzirom da podaci ukazuju na izrazito loše stanje, pogotovo po pitanju demografske migracione erozije.

Šta su vam dalji planovi kako bismo uspeli da sačuvamo elementarni demografski potencijal, a ako se slažete da bi bila potreba da zapravo segment obrazovanja, odnosno sve kapacitete obrazovanja, odgoja i obrazovanja, zapravo upotrebimo u pogledu svojevrsne mentalne obnove nacije, s obzirom da imamo 40 godina vladavine komunizma, gde smo doživeli svojevrsan moralni, celokupno kulturno civilizacijski pad, a potom sve ono što se dešavalo destruktivno 90-ih godina? Mislim da moramo imati hrabrosti da se suočimo sa činjenicom da nam je potrebno priznati izvesne anomalije i upotrebiti, pre svega, obrazovani sistem tu obnovu.

Pitanje koje se tiče infrastrukture, nadam se lakši deo pitanja, ono što su jutros mediji javili da je potpisan sporazum sa Kinezima za izgradnju auto-puta Požega-Boljare. Želim da nam se to potvrdi, ako možemo i znati neke pojedinosti, kao i pitanje dokle smo sa projektom autoputa Beograd-Sarajevo, jer smo imali medijske informacije da će se raditi dva kraka? Mene posebno zanima onaj, da tako kažem, naš krak, koji bi prolazio prolazio preko Požege, Višegrada, i dalje prema Sarajevu. Hvala vam.

Moram priznati da u vremenu u kome nije lako doći do dobiti lepu vest i biti srećan zbog toga, ovih dana sam ja bio presrećan zbog dve vesti. Prva je bila ona koju smo dobili od strane predsednika Republike vezano za podršku majkama, posebno za treće i četvrto dete. To smatram veoma važnim iskorakom, kome izražavam podršku. Druga vest je ovo što sam malopre kazao, ovaj ugovor o autoputu preko Peštera, iz razloga što, evo, dve godine kako se bavim politikom, pokušao sam se pridružiti i drugim političarima iz Sandžaka koji su stalno govorili o investicijama, o fabrikama. Dvadeset godina u Sandžaku se nije otvorila niti jedna fabrika.

Krenuo sam tragom informacija zašto je otvoreno preko 400 fabrika samo od strane turskih investitora, pa sam zaključio da su sve skoro otvorene negde u širem pojasu od Pirota do Subotice, dakle, oko puta ili oko autoputa. Zato sam se fokusirao na ovo, jer kapital, protok kapitala ima svoje zakonitosti i očito bez autoputa, nadam se uskoro i aerodroma, moram da pomenem ono u čemu se najdalje otišlo, sa kolegom Antićem, gasovod od Aleksandrovca, preko Kopaonika, do Tutina.

Ali, goruće je potrebna fabrika, odnosno investicija u kojoj ćemo dati bar signal da taj prostor u duhu ove orijentacije o ravnomernom regionalnom razvoju nije zapostavljen.

Takođe, hvala vam, ministre Krkobabiću, što ste pomenuli selo. I prošli put smo otvarali ovo pitanje. Postoje aktivnosti za selo, ali u radikalnim situacijama se mora postupiti radikalnije. Dakle, sela moraju dobiti značajniju našu akciju kako bismo podstakli ljude da se vrate na selo.

Demografija nestaje sa visokih nadmorskih visina sela, najpre, potom niži, a potom iz gradova. To je kroz celu istoriju nešto čega smo svedoci.

Zato, moja ideja oslobađanja od poreza za nadmorske visine od 600 metara, olakšice do 40% ili 50% za niža sela, su nešto što sam siguran da je nužno i što bi se isplatilo, što bi povuklo klatno na drugu stranu, uz svakako ove putne investicije koje će povezati energiju, otvoriti nas i prema moru i prema Beogradu i pogotovo ova relacija prema Bosni i Sarajevu. Posebno sam zainteresovan iz razloga da bismo motivisali investicije dijaspore.

Zahvaljujem.

Pomenuli smo obrazovanje i želim da istaknem da ovaj formalni aspekt reforme obrazovanja ide jako dobro, kao što mi posebno skreće pažnju centri izuzetnosti, kao što je Petnica i drugi centri. Sve su to veliki iskoraci.

Ono što je bila moja sugestija je da pokušamo bar regionalno i ovo, i ove centre rasporediti, pa da bar svi okruzi ili regioni dobiju po jedan takav centar, jer ono što brinem je samo da nam ne prođe suština pored ovoliko dobrih formalnih mera.

Svakodnevno sam u komunikaciji sa studentima. Primećuje se da prva godina na fakultetima, uglavnom tu primetite veliki polet, velika očekivanja, mnogo talenata, ambicija i nekako te ambicije padaju drugom, trećom i četvrtom godinom. Dakle, nekako se stiče utisak da imamo, možda metodički, možda psihološki, kako god, ne znam, ali ne dovoljno efikasno profiliranje studenta i sutra svršenika u pogledu njegovih ambicija. Nekako nam se događa da uglavnom proizvodimo vagone mnogo manje lokomotive. Produkt toga biva da jedan mali broj nađe uhlebljenje u nekom državnom poslu, ostali idu na zapad i mi postajemo neka vrsta, izvinjavam se, ali ovaca za šišanje, i to besplatno.

Tu bih samo istakao potrebu da fokus bude na toj suštini, da istražimo mogućnost očuvanja ambicije koju srednjoškolac ima u svom poletu kad dolazi na prvu godinu i da je ili očuvamo ili podstaknemo do četvrte godine, da diplomac kaže – ja ću zaposliti pet onih koji nemaju diplomu, a ne - ko će meni dati posao? Hvala vam na odgovorima.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, osvrnuću se na tri predložena zakona iz oblasti obrazovanja i naglasiti da su ovi predlozi rezultat stvarne potrebe, kao i rezultat nužnosti usklađivanja naših standarda sa evropskim standardima, ali pre svega zbog sopstvenih potreba. Tako da, te dve činjenice nas navode na odluku da narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja u danu za glasanje podrže ove ponuđene zakone.

Dakle, zakoni su posledica potrebe i van svake sumnje oni će otkloniti izvesne smetnje sa kojima smo se do sada suočavali, a po pitanju primene krovnih prosvetnih zakona. Vezano za nacionalni okvir kvalifikacija, ovim zakonom ostvariće se pretpostavke da se ono što je predviđeno krovnim zakonom primeni efikasno u praksi.

Što se tiče zakona o prosvetnoj inspekciji, smatram veoma bitnim, pa čak i nužnim, da što pre dobijemo ovaj zakon kako bi se nagomilani problemi vezano za broj prosvetnih inspektora, kao i za potrebu efikasnog i uspešnog sprovođenja inspekcijskog nadzora na svim nivoima odgoja i obrazovanja, dakle, da budemo u prilici da to realizujemo. Inspekcijski nadzor, odnosno nadzor prosvetne inspekcije je jedan od ključnih faktora i neminovnih poluga kako bi se pojedine anomalije koje nam se gomilaju u prosvetnom sistemu počele što pre otklanjati. Ne znam kakva je situacija ovde u Beogradu, ali u unutrašnjosti Srbije, posebno na prostoru Sandžaka, imamo izvesnu koncentraciju raznih propusta u organizaciji škola, u pojavi zloupotreba položaja od strane pojedinih direktora, u pojavi sprege između pojedinih direktora i pojedinih centara moći, uključujući i faktore kriminala. Dakle, to su učestale pojave u Novom Pazaru i drugim gradovima Sandžaka. Inspekcijski nadzor jeste ne jedini, ali vrlo bitan faktor kako bi se ove pojave suzbile i u mogućoj meri eliminisale.

Što se tiče Zakona o udžbenicima, takođe, on predstavlja jedan veoma važan iskorak koji je otklonio izvesne negativne pojave koje smo uočili u iskustvu primene prethodnog zakona, o čemu je već bilo reči, posebno kada su u pitanju tzv. niskotiražni udžbenici, kao i mogućnost primene udžbenika u obrazovanju nacionalnih zajednica. Ali, ne bih se ustezao da pomenem već pominjanu pojavu teških torbi za učenike nižih razreda. Ovo pitanje je više puta tretirano, doduše, ovo pitanje je ponekad i izvrdavano ironiji, ali ovo pitanje je pitanje zaštite deteta. Ne može dete iz prvog razreda nositi torbu od sedam i devet kilograma. Dakle, to je pitanje od koga ne možemo pobeći, sa kojim se moramo suočiti. Ono nije direktno vezano za ovaj zakon, ali jeste za primenu ovog zakona i moramo naći načina kako da ažuriramo učitelje nastavnike, da uredimo mogućnost korišćenja i zaštitimo decu od ove pojave.

U svakom slučaju, što pre doneti ove zakone, kako bismo bili u prilici da se u celokupnom odgojno-prosvetnom sistemu suočimo sa suštinskim problemima, problemima vaspitanja i obrazovanja, problemima koji nas ometaju da sistem obrazovanja bude glavni faktor jedne celokupne mentalne obnove nacije koja nam je potrebna posle 40 godina vladavine komunizma i 30-ak godina ovoga haosa koji smo imali 90-ih. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo želim izvestiti da je Odbor imao punu saglasnost u donošenju zaključaka i podršci predloženim zakonskim rešenjima i zapravo ukazao na značaj da se ovi zakoni što pre usvoje kako bi konačno zaokružili zakonsku regulativu i mogli se posvetiti suštinskim pitanjima vezanim za obrazovanje.

Dakle, sva tri zakona su veoma važna. Posebno pitanje nacionalnog okvira kroz koji će se otvoriti mogućnosti i rešavanja nekih operativnih problema koji su nagomilani, pogotovo vezani za priznanje stranih diploma, jer tu imamo velike nagomilane probleme i zapravo je potreban bio ovaj zakon kako bi smo operacioanalizrali mehanizmi da se ova pitanja što pre rešavaju.

Takođe, kada su u pitanju udžbenici, tu imamo veoma značajan iskorak kao što smo već čuli, pogotovo za te niskotiražne udžbenike i zapravo je i ovaj zakon dobio podršku.

Kada je u pitanju Zakon o inspekcijskom nadzoru, takođe veoma važan, jer zapravo nema kvaliteta u obrazovanju bez profesionalnog inspekcijskog nadzora koji nedostaje. Poznato je da imamo probleme i na nivou ministarstva i na svim drugim nivoima u samom kapacitetu inspekcijskih službi, ali isto tako i u samom uređenju funkcionisanja tih službi.

U ovom zakonu se možda još nešto može poraditi kod preciziranja nadležnosti samih inspektora i njihovih oblasti u donošenju neposrednih rešenja, s obzirom da tu postoji velika koncentracija važnosti, odnosno moći kada su u pitanju pojedine ustanova, kao što je nadležnost donošenja odluke o privremenom zatvaranju školske ustanove. Dakle, to je veoma osetljivo pitanje. Možda bi moglo to kroz amandmane da se donekle popravi, jer je za takve odluke veoma važno da postoji zaštitni mehanizam, pa recimo da inspektor predlaže, a da ministar odlučuje kako ne bi postojala neka mogućnost zloupotrebe, ali svakako da u hodu možemo još popraviti sva ova rešenja i svakako treba razumeti da dok se god zakoni ne izglasaju to znači da su pred nama i da su svi narodni poslanici pozvani da daju predloge, rešenja kroz amandmane, jer je zapravo cilj da imamo što bolja zakonska rešenja. Hvala.

Gospodine Marinkoviću, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Molim vas, očekivao sam da poštujete već nepisano pravilo kolegijalnosti kada jedan narodni poslanik trenutno nije u sali, a na redu je da govori, da se zameni sa narodnim poslanikom iz njegove stranke.

Danas, u mom slučaju niste to poštovali, iako ću vam kazati da sam bio u prilici da obavim glavnu muslimansku molitvu petkom, džumu namaz, dakle i zbog saobraćaja nisam stigao da iskoristim svoje pravo narodnog poslanika. Zato bih vas molio da ubuduće predsedavajući ovim domom poštujete princip jednakog ophođenja prema svim narodnim poslanicima.

Sa druge strane, ovo je zapravo pokazatelj da naš zahtev koji smo uputili predsednici i predsedništvu Narodne skupštine, da se što pre omogući molitveni prostor u zgradi Narodne skupštine, u skladu sa Ustavom i nadležnim zakonoma. Zapravo, da ono što smo dobili 1936. godine i imali sve do Drugog svetskog rada, bar jednim delom dobijemo ponovo.

Od vas očekujem da dok predsedavate ovim domom, ostavite po strani eventualne frustracije vaše stranke i odnosa prema nama u stranci Pravde i pomirenja, kako bi mogli u pozitivnom duhu koristiti naše pravo i zastupati građane koji su nas birali.

Danas nisam bio u prilici da svojih pet minuta samostalnog narodnog poslanika iskoristim zahvaljujući vašem odnosu, odnosu nedostatku afiniteta da postupate jednako prema svim narodnim poslanicima. Tražim da se Narodna skupština izjasni o povredi poslovnika. Hvala.

Član 107.

Gospodine Marinkoviću, ponovo se ponašate selektivno. Dakle, dozvoljavate vašem saborcu iz vaše političke partije, koji se javio za povredu Poslovnika pre nego što sam ja ušao u salu, da komentariše moj nastup. Ne zaustavljate ga da mu kažete da zloupotrebljava povredu Poslovnika, a dr Ferhatovića prekidate na pola diskusije, skrećući mu pažnju za sličnu pojavu.

Zato vas molim, kad sednete s druge strane, nemoj da budete članovi SDPS-a. Budite predsedavajući i onda ćete imati punu našu podršku. To je naš stav. Ostalo neka bude u skladu sa propisima. Hvala.