Za ozbiljno bavljenje naukom potrebno je imati i znati upotrebiti nekoliko potencijala.

Prvo, za nauku i naučna istraživanja uvek je potreban veoma ozbiljan budžet. On je svakako limitiran, pre svega, stvarnim privrednim i finansijskim kapacitetima jedne zemlje i s druge strane svešću struktura odlučivanja o važnosti nauke i naučnih istraživanja.

U tom pogledu naša zemlja svakako se ne može takmičiti sa velikim svetskim silama i privredama, ali zato naša snaga i mogućnost leži u sledećim potencijalima, a to je pre svega potencijal ljudskog resursa, odnosno talenata među mladim ljudima.

Zapravo, ono što imamo do sada od veoma značajnih rezultata i ono što pokazuju veoma ozbiljni podaci jeste da ova zemlja kao i zemlje šireg regiona raspolažu veoma ozbiljnim potencijalima među talentima, što, nažalost do sada takođe se potvrđuje i ostvaruje češće izvan naše zemlje, odnosno u razvijenim zemljama i dijaspori nego li ovde.

Međutim, poslednjih godina primetno je povećanje interesovanja sa najviših nivoa vlasti i kroz određena ulaganja o kojima smo čuli pre svega u pogledu afirmacije mladih kadrova i talenata, odnosno davanje šansi tim kadrovima da dođu do izražaja.

Treći, svakako, resurs jeste dobra organizacija kojoj je potreban dobar zakon, što zapravo i jeste namera i ovog zakona da da značajan doprinos u ovom smislu.

Međutim, da bi organizacija bila jako dobro od izuzetne je važnosti da pored investicija u nauci, u metropoli, odnosno glavnom gradu i već postojećim centrima jako važno je opredeljenje da se ide i prema periferiji, odnosno da se u principu i po principu ravnomernog regionalnog razvoja da šansa svim delovima zemlje da mladi ljudi mogu imati priliku da iskažu svoje potencijale i svoje talente.

U tom smislu želim dati snažnu podršku opredeljenju osnivanja naučno-tehnoloških parkova gde se otišlo prilično ozbiljno i ide se i dalje, kao što se želim zahvaliti i kolegi iz Novog Pazara koji je podržao našu ideju osnivanja naučno-tehnološkog parka na području Sandžaka, tačnije u Novom Pazaru. Veoma je važno da i u tom delu zemlje imamo jedan takav park gde će mladi i talentovani ljudi dobiti šansu da se iskažu i dokažu svoje mogućnosti. Veoma je važno da ta podrška dolazi od predstavnika i lokalne samouprave, čije će partnerstvo biti od izuzetne važnosti, a na ovu temu sam već imao i razgovor sa gospodinom ministrom pre nekoliko meseci i mislim da ćemo imati i volje i snage da sa ministrom i ministarstvom, lokalnom samoupravom u Novom Pazaru svi zajedno zapravo damo potreban doprinos i podršku da se jedan takav tehnološki park, naučno-tehnološki park instalira, uspostavi i osnuje u Novom Pazaru.

Za pravu i punu dinamiku afirmacije nauke, pogotovo kod mladih ljudi i opšte kod istraživača od izuzetne važnosti je uspostaviti dobar sistem vrednovanja. Sistem vrednovanja je zapravo jedna od nedovoljno iskorišćenih energija za motivaciju, opšte istraživanja, a posebno mladih ljudi, jer, ukoliko dobijemo takav sistem valorizacije i vrednovanja, onda ćemo zasigurno doći i do onih talenata koji zapravo se nalaze u našoj blizini, ali koji možda nisu dovoljno motivisani i dovoljno pokrenuti.

Znači, pored naučno-istraživačkih, tehnoloških parkova potrebno je, i verujem da će to ministarstvo imati u vidu zajedno sa naučno-istraživačkim ustanovama uspostaviti i određene premije, određene nagrade koje će biti važne talentovanim ljudima da zapravo ulože dodatni trudi i dodatnu energiju za ostvarivanje sebe, svojih ciljeva i svojih talenata. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajući, pitanje zaštite konkurentnosti je jedno od pitanja od strateškog značaja za razvoj jednog društva i države i ono ne spada u red onih pitanja koja je potrebno tretirati formalno, papirološki i prosto kako bi se ispunila formalna obaveza.

Dakle, jedno društvo u meri u kojoj uspe obezbediti zaštitu konkurentnosti zapravo na taj način osigurava jedan od najznačajnijih motora za dinamiziranje razvoja prevashodno u sektoru privrede, ali ne samo privrede, već i ostalih segmenata društva, jer pored osiguranja, dakle, nagrađivanja kvaliteta, pitanje konkurentnosti, odnosno ambijent zakonite konkurentnosti je ona energija i ona snaga koja prosto društvo nezaustavljivo vuče prema napred.

Svakako da smo još uvođenjem višepartijskog sistema, zapravo devedesetih godina prihvatili sistem tržišne privrede, što je neodvojivi deo slobodnog društva. Međutim, nakon tri decenije suočili smo se sa činjenicom da nije teško prihvatiti naslove principa, prihvatiti načelno ono što su kulturno-civilizacijska dostignuća i vrednosti civilizovanog sveta. Zapravo je tako i u životu, nije teško se saglasiti da je ono što je dobro dobro i reći ja želim da bude tako. To je prihvatanje samo naslova. Naslove je uvek lakše prihvatiti negoli tekst, negoli napraviti kvalitetan tekst koji, zapravo, predstavlja implementaciju tog naslova.

Odluke je lako doneti, teže ih je primeniti, još teže je menjati navike, a još teže je uspostaviti potrebnu kulturu koja proizilazi iz tog principa, odnosno iz te odluke.

Nama je sve ovo potrebno, dakle, mi ne zaostajemo u načelnoj volji vladajuće politike u pogledu implementacije i ovog principa i ove vrednosti. Ali, ono što je jako teško, kao i u drugim segmentima celokupne promene navika i izgradnje jedne nove kulture u tom odnosu je zapravo nešto što treba da bude fokus našeg interesovanja.

Svakako da ovo nije prilika da navodim puno primera gde imamo raskorak između odluke i između prakse u implementaciji te odluke. Jedno od tih pitanja jeste, zapravo, tema visokog obrazovanja, gde imamo načelno Ustavom proklamovanu opredeljenost, da imamo jednakost u pogledu iste šanse za sve. Međutim, recimo, u praksi finansiranja državnih univerziteta i nefinansiranja privatnih univerziteta, imamo jedan jasan primer nepostojanja zaštite konkurentnosti. Jer, imate jedan univerzitet koji prodaje svoju visokoškolsku uslugu, a pri tome je budžetski finansiran, a pri tome ima tzv. samostalna sredstva ili svoja sredstva ili ne znam kako ih već zovu, što je neobjašnjiva kategorija, a s druge strane imate privatni univerzitet koji je u trci sa njima na tržištu i koji sada treba da postigne rezultat, da dobije studente pod neravnopravnim uslovima, a to je zapravo tipičan primer nelojalne konkurencije.

Imamo izvesne nedostatke i u zdravstvu i još nekim segmentima. Možda smo u privredi ponajdalje otišli u zaštiti konkurentnosti, ali ovo su samo pokazatelji da se mora drugačije, jer ne mogu biti deca koja studiraju na privatnom univerzitetu manje građani ove zemlje, nego deca koja studiraju na državnom univerzitetu. Oni moraju imati jednake šanse, kako im Ustav i garantuje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema izveštaja Fiskalnog saveta spada u one teme koje u principu ni politički ni administrativno nisu toliko interesantne. Zato i prateći sve dosadašnje rasprave zapravo se vidi da tu nema previše soka za političko interesovanje. Sam Fiskalni savet zapravo spada u ona tela koja opet i nisu po svojoj prirodi atraktivna, jer sva nezavisna tela ili tzv. nezavisna tela, svejedno, zapravo spadaju u tu kategoriju, ali definitivno i ovo telo, kao i izveštaj ovoga tela spadaju u veoma važne segmente države i državne organizacije i nužnost kojoj treba do kraja prići sa punom ozbiljnošću.

Dakle, što se samog izveštaja tiče, on predstavlja neku vrstu faktografije iza koje kredibilno stoje članovi ovog saveta. Međutim, razmatrajući ovaj izveštaj dolazimo do večite dileme određene ravnoteže između količine i samoga kvaliteta birokratije, papira koji se proizvode tom birokratijom i s druge strane same efikasnosti. Definitivno, države koje prolaze kroz tranziciju vrlo često su pred iskušenjem da zapravo upadnu u zamku forme, da imamo sve u formi, a da na kraju ne bude rezultat zadovoljavajući, odnosno onaj koji očekujemo.

Analizirajući izveštaj opet sam bacio pogled i na analizu Fiskalnog saveta iz marta meseca ove godine, koja je po meni veoma kvalitetna i koja je, možda gorko ponekad za naše uši, ipak notirala stvarne probleme u našem društvu, probleme koje doduše nije teško ni definisati, ali sa kojima se nimalo nije lako nositi i to su zapravo tri ključna problema, kako su kazali u toj analizi – problem vladavine prava, problem korupcije i problem samog kvaliteta obrazovanja. Dakle, definitivno mi moramo imati hrabrosti, i to sa svih pozicija, a najpre sa pozicije Narodne skupštine da sagledamo zapravo ovu stvarnost i da smognemo snage nadstranački, naddnevno-politički da se sa ovim problemima suočimo. To jeste zapravo činjenica.

Juče u vezi sa prethodnim izveštajem sam zapravo dotakao ovu temu, državni budžet je posuda i od toga koliko je ta posuda ispravna toliko će ona u okviru sebe zadržati novca. Onoliko koliko uspemo da izlečimo, začepimo, zatvorimo pukotine na toj posudi, imaćemo zdrav budžet, imaćemo zdravu fiskalnu politiku i na koncu imati zdravu državu koja će zapravo vršiti onu ulogu koja joj je potrebna.

Ja bih svakako podržao ovaj izveštaj, ali mislim da i sa više pozicija treba prihvatiti ove sugestije, treba iznaći načina hrabrije da se suočimo sa pitanjem korupcije. Kažem, sada se može primetiti poslednjih godina, nakon ozbiljnog truda koji se ulaže sa vrha države, da se polako pravi razlika između onog što se radi na nivou centralne vlasti i onoga što vidimo u određenim slučajevima na lokalnom nivou.

Dakle, za ovo treba mnogo hrabrosti, treba odlučnosti, ali ključno je da to priznamo i ključno je da se sa time suočimo. Svakako da su i pitanje korupcije i pitanje vladavine prava veoma važni, ali pitanje obrazovanja je pitanje biti ili ne biti i države i društva. To je pitanje kome se mora dati značajnije mesto u svakom pogledu, uključujući i samo budžetiranje i sve ostalo. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, uloga i smisao postojanja i rada DRI jeste postojanje efikasnog mehanizma, nadzora i kontrole trošenja budžetskih sredstava na svim nivoima.

To je jedan od dokazanih mehanizama u naprednom svetu koji se u svakoj državi u kojoj je dosledno i profesionalno uspostavljen, zapravo pokazao kao veoma bitan i veoma efikasan.

Uspostava ovog mehanizma i u sistemu naše države, zapravo, predstavlja veoma važan iskorak i ne sporno treba podržati razvoj ove institucije i njenu efikasnost. Svakako da ono što smo do sada imali od praćenja rada ove institucije možemo zabeležiti uzlaznu liniju u kretanju njenoga razvoja. Međutim, pošto je u pitanju veoma važna institucija jer se bavi veoma delikatnim poslom, potrebno je biti jako oprezan i zapravo, obratiti pažnju na moguće probleme i moguće nedostatke.

Zapravo, ako analiziramo bilo koji problem recesije u državnom sistemu, jedan od ključnih razloga za ostajanje u privredi i društvu, odnosno u recesiji, jeste nenamensko trošenje budžetskih sredstava.

Onaj mehanizam, onaj sistem, ona država, ona vlast koja uspe da se izbori sa ovim problemom, zasigurno će politička borba u suočavanju sa svim drugim problemima biti mnogo lakša. Nenamensko trošenje budžetskih sredstava je jedan od najvećih izazova, a isto tako, jedan od najvećih problema.

Na raznim nivoima države, moje iskustvo je veće na lokalnom nivou, često ćete čuti kada građani podnesu neki zahtev ili kada se pokrene inicijativa za nekom investicijom ili rešavanjem nekoga problema - nema para. To je obično efikasan odgovor da se zahtevi odbiju. Međutim, država ne može da nema para na bilo kom nivou.

Država koja normalno radi, ubira poreze i ostvaruje svoje regularne prihode uvek ima para, samo je pitanje ko je domaćin u toj državi, kao i ko je domaćin u određenoj porodici, određenoj kući.

U sistemu, porodičnom ili državnom, u kome se radi maksimalno, troši racionalno i zaustavi se krađa, taj sistem i u mikro i na makro planu ne može nikada biti u problemu sa novcem. Prema tome, opština, grad, država, uvek imaju para ukoliko se spreči lopovluk, odnosno ukoliko se spreči nenamensko trošenje sredstava.

Ono što smo imali od popravljanja stanja u državnom sistemu u poslednjih nekoliko godina je zapravo ostvareno na ovaj način. Smanjite zloupotrebe budžetskih sredstava. Dobili ste sredstva i zapravo je na tom i ova Vlada proteklih godina ostvarila vrlo značajne rezultate i onda su ta sredstva, kao što znate, iskorišćena za izgradnju velikih investicionih projekata, kao što su putevi, autoputevi, infrastruktura i ostale investicije.

Ono što jeste moja želja da skrenem pažnju i ovoj Skupštini i Vladi i DRI jeste pitanje efikasnosti u pogledu procesuiranja izveštaja, odnosno procesuiranja zloupotreba trošenja budžetskih sredstava.

Mi imamo nekoliko slučajeva na lokalnom nivou gde ja živim, gde smo imali veoma negativne izveštaje revizorske i čak i početak procesuiranja i prema tužilaštvu i prema pravosuđu, ali nikada epilog ili nekakav beznačajan epilog. To je drugi deo priče na koji treba staviti akcenat, jer tek tada ćemo onda imati ono što se postiže na nivou Vlade da se postigne i na nivou lokalnih uprava. Hvala.

Dame i gospodo, tema investiranja u putnu mrežu, posebno u autoputeve je jedna od najznačajnijih za zemlju i za građane. Zato Stranka pravde i pomirenja daje punu podršku orijentaciji Vlade u pogledu programa ozbiljnog investiranja u puteve, posebno autoputne koridore.

Radujemo se svakom metru novog puta i autoputa, a posebno smo radosni što, evo, imamo i nove korake napredovanja izgradnje Koridora 11 dalje od Preljine, Čačka, prema Požegi i željno očekujemo da se ne stane na tome, već da se što pre krene i sa sledećim korakom, a to je pravac Ivanjica, Pešter i dalje do Boljara.

Svi ovi dosadašnji koraci su jako važni, ali zapravo pravu ulogu će ovaj autoput Koridor 11 imati onog trenutka kada se poveže sa onim delom koji dolazi iz pravca Crne Gore.

Istina, želeo bih sugerisati da se uzme u obzir i mogućnost koncesionog investiranja u autoputeve, s obzirom da do sada nismo imali slične slučajeve. Naravno, i ovo što se do sada se činilo je davalo svoje rezultate, ali koncesije mogu značajno olakšati zemlji, posebno od daljeg zaduživanja, a s druge strane praksa je pokazala da koncesiona izgradnja autoputeva vrlo često daje na kvalitetu samoga puta iz razloga što su sami finansijeri i sami izvođači radova zainteresovani za kvalitet tog puta. Kada uporedite, recimo, autoputeve koji se finansiraju iz fondova države ili kredita sa koncesionim autoputevima jasno ćete primetiti da su oni koji se rade putem koncesija zapravo skuplji, što ukazuje na to da je samim finansijerima, odnosno izvođačima radova stalo da autoput bude kvalitetniji, nezavisno od cene, i onda se traži i bolja trasa, bez obzira što više košta, iako ima više tunela, više mostova, ali to znači više kvaliteta, iz razloga što oni tim kvalitetom, vraćanjem koncesije, odnosno profitom, zapravo nadoknađuju tu razliku u samome investiranju.

Raduje me i opredeljenje da se što pre krene sa izgradnjom autoputeva prema Sarajevu. Istina, i dalje imam blagu rezervu, previše mi to sve bajkovito izgleda da ćemo dobiti dva autoputa, jedan preko Bijeljine i Tuzle, dalje Zenice prema Sarajevu, a drugi od Požege preko Užica, Višegrada i dalje prema Sarajevu. Dakle, radi se o ogromnim investicijama, u milijardama. Voleo bih da se što pre krene ili da se bar jedan od tih izgradi.

Naša ideja je bila da se u projektovanju trase autoputa prema Sarajevu imaju u vidu istorijski i prirodni putevi, kao i to koja bi trasa najmanje koštala. Zato smo bili za ideju da se od Sarajeva ide istočno, najkraćom trasom, do Koridora 11, čime bi sa jednom investicijom od nekih 120 kilometara dobili vezu Sarajeva sa Beogradom, preko Koridora 11, vezu Sarajeva sa Podgoricom, preko istog Koridora, i svakako najkraću vezu prema Sandžaku, što bi omogućilo i dalje kopčanje na autoputeve koji dolaze sa istoka.

No, mislim da je opredeljenje da se cela zemlja umreži autoputevima nešto što je jako važno i konačno taj silazak ka jugu definitivno će biti od koristi za sve. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, temeljna tema današnje rasprave jesu zapravo krivični zakoni, tačnije, pooštravanje sankcija za najteža krivična dela, od onih prema deci i najslabijima pa sve do krivičnih dela ratnih zločina i genocida.

Još u davna vremena u svetim knjigama je zapisano – ko ubije nevinu osobu, kao da je celi svet pobio. Civilizovanost jednog društva se meri po tome kako i na koji način se obračuna sa nasiljem i sa nasilnicima ili kako i u kojoj meri nasilje stavi pod kontrolu. Kazne, odnosno sankcije su zapravo jedan od načina suzbijanja krivičnih dela, posebno teških krivičnih dela i zasigurno da one imaju efekte.

Kada su u pitanju najteža krivična dela, za najteže krivično delo zapravo treba biti i najteža kazna. U tom pogledu treba i razumeti i podržati ovo pooštrenje, uključujući i uvođenje kazne doživotnog zatvora. Istina, kazne same po sebi nigde pa ni kod nas ne verujem da će dati pune rezultate, odnosno se obračunati sa nasilnicima i počiniocima teških krivičnih dela. Zato je od izuzetne važnosti nasilje i teška krivična dela staviti na agendu društva i države na svim mogućim nivoima.

U tom pogledu, od izuzetne važnosti je zapravo celokupni ambijent u kome društvo živi i kako se sa pozicije važnih faktora, medija, određenih elita tretira nasilje i tretiraju počinioci teških krivičnih dela. Ma kakve teške i oštre kazne imali za takve počinioce, ukoliko budemo i dalje imali na pojedinim medijima predstavljanje izvesnih kriminalaca, ubica, zločinaca kao heroja i važnih ličnosti u društvu, bojim se da nam nikakve reforme krivičnih zakona neće dati poželjne rezultate.

U tom pogledu, mislim da je veoma opasno i štetno za ovu državu i društvo takođe negiranje dokazanih ratnih zločina i negiranje ratnog zločina genocida. To je sigurno teško i može imati istorijske posledice, ali isto tako to je odgojno izuzetno štetno. Kada imate permanentno ponavljanje takvih stavova, pogotovo sa pozicija elita, posebno političkih, za mladi naraštaj, za mlade ljude, to ima izuzetno negativan prizvuk i veoma loše odgojne posledice.

Danas imamo pred nama i zakon za sprečavanje korupcije koji je, eto slučajem, u paketu sa krivičnim zakonima, a mi znamo da zapravo korupcija uglavnom ima za cilj ili sticanje materijalne dobiti ili nekih privilegija ili izbegavanje odgovornosti, a vrlo često i izbegavanje kazni. U tom smislu, za prave efekte i krivičnih zakona i ovih reformi koje danas činimo ovde od izuzetne važnosti će biti implementacija na terenu, a to znači kroz sprečavanje korupcije, posebno u pravosudnim organima i kod ostalih organa zaduženih za pravosuđe, odnosno sankcije. Tek tada, u tom jednom tako širokom frontu možemo imati prave rezultate. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani članovi Vlade, moje pitanje se odnosi na investicije, odnosno na otvaranje fabrika na području Republike Srbije.

Prosto se radujem kada god sam u prilici da primim neku informaciju da je na nekom području otvorena nova fabrika, da su dovedene investicije. Imali smo prilike radovati se i na brojnim skupovima na kojima je i predsednik Republike prezentirao takve rezultate, od Vojvodine, Šumadije, zapadne Srbije, istočne Srbije, jugoistočne Srbije.

Međutim, ono što meni upada u oči i definitivno me tera na ovo pitanje jeste šta se dešava sa otvaranjem fabrika na području Sandžaka? Ukoliko izuzmemo intervenciju koja je za pohvalu u cilju sanacije kompleksa FAP-a, gde je napravljen izvesni iskorak, mi već godinama, dakle, na području Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Nove Varoši, Prijepolja nemamo niti jednu investiciju.

Samim zbližavanjem Republike Srbije i Republike Turske mi Bošnjaci smo se posebno radovali, računajući evo dolaze nam braća Turci i sada će da krenu i fabrike i sa te strane.

Posmatrali smo, dakle, došle su turske fabrike, njih oko 500 je već otvoreno na raznim područjima Republike Srbije. Međutim, nakon svega ja sada više ne mogu da znam kome su Turci više braća, nama Bošnjacima ili vama Srbima. Ne smeta mi što su i Srbima postali ponovo braća i prijatelji. To je na korist, ako Bog da, svih nas, ali prosto ne mogu da razumem zašto do sada nemamo niti jednu fabriku na području Sandžaka.

Do sada sam to više fakturisao mojim kolegama političarima iz Sandžaka, međutim, očito da nije u pitanju samo njihova krivica, zapravo ne znam čija je i ja zapravo očekujem od predstavnika Vlade, danas ovde, odgovor u vezi sa tim zašto nemamo nijednu fabriku, pogotovo stranih investicija i ako će biti, kada će to biti, jer zaista smo predugo čekali?

Drugo moje pitanje je upućeno Ministarstvu, odnosno ministru unutrašnjih poslova, tiče se letaka, plakata i natpisa anti-muslimanskih koji su se pojavili na području Subotice, šta je preduzeo na tom polju, jer smo dobili informacije uznemirenosti pripadnika islamske zajednice na području Subotice?

Treće pitanje se tiče već poznatog događaja, stradanja Ernada Bakana, pre tri sedmice, na pešačkom prelazu, zašto se dopustilo da sva istraga teče pod svojevrsnim velom tajne? Hvala.

Zahvaljujem i premijerki i ministru.

Svakako, delimo uverenje i radost zbog najezde investicija. To je dobro. Svestan sam da što se pre namiri na drugoj strani, moći će i ova strana da dođe na red. Prosto, nisam se mogao oteti utisku, ipak je to od 2012. godine. Sada je 2019. godina. Do 2012. godine mi smo imali potpuno drugačiji, evo, ja lično i partija koju predstavljam, drugačiji pogled. Mi smo imali svojevrsni osećaj da smo zapostavljani, konfrontirani na etničkoj osnovi, na političkoj osnovi. Od 2012. godine i kasnije, pogotovo kada smo postigli izvesni sporazum sa SNS i kada smo postali deo vladajuće većine, nemamo takav utisak, jer imamo informacije, ne samo za ono što se radi, već i za ono što se priprema raditi.

Ali, zaista je teško, ja sam narodni poslanik i nastojim se tako i osećati i ponašati se i ne zaboraviti da sam došao od tog naroda ovde. I, kada se tamo vratim, pitaju me – pa, mogla je bar jedna fabrika. I, zaista, tada nije moguće odgovoriti na jedno takvo pitanje. Zato očekujem, zaista, da nemamo više priču na dugačkom štapu, već da se hitno konkretno kaže gde, kada, od koga i na koji način. Dakle, čak se stavljam na raspolaganje, gde god možemo posredovati, pogotovo prema islamskom svetu, maksimum ćemo dati kako bi do toga došlo.

Što se tiče ove teme vezano za Suboticu, ono što je podiglo značaj ovoga pitanja jeste zapravo i krvavi teroristički zločin koji se desio na Novom Zelandu, kao i informacija da je dotični terorista i zločinac pre dve godine boravio na području Srbije, istina, nekih 12 sati. Moja informacija je i takva da je on tom prilikom i obilazio jednu džamiju na području Sandžaka i da je u papirima koje je policija pronašla kod njega nađena i takva informacija. Tako da, zbog toga vernici se pojačano interesuju i obraćaju nama. Dobio sam informaciju da je poglavar Islamske zajednice muftija dr Mevlud efendija Dudić pisao ministru unutrašnjih poslova pre nekoliko dana i očekujem od ministra da upravo prema zahtevima tog pisma, gde on traži da u Subotici, kao i u nekim drugim mestima gde eventualno pripadnici islama mogu osetiti neku nelagodu ili gde je bilo indicija izvesnih pretnji ili vređanja, da se zapravo pojača aktivnost države.

Ne sumnjam u namere, ne sumnjam u želje, ali je nekada potrebno prosto osetiti trenutak kada se psihološki pojavi jedna takva potreba.

Ovo drugo, vezano za Ernada, je zapravo rezultat činjenice da je pre tri dana sam otac tog dečaka, tog momka, imao konferenciju za štampu i kazao da on ne zna ko je izvršilac. Sada me ova pitanja zapravo smiruju i verujem da će i porodicu smiriti u meri u kojoj mogu ublažiti bol. Najbitnije je da se to adekvatno i pravično procesuira.

Obzirom da se Kraljevo nalazi u Raškoj oblasti, neko vas može razumeti i kazati – pa, mi smo otvarali fabrike u Raškoj oblasti. Zato ja očekujem da počnete i u Sandžaku. Dakle, radujem se i Raškoj oblasti, ali molim vas da krenemo i sa Sandžakom i nadam se da se razumemo sa ovom opaskom.
Još jedna stvar koja se tiče teme odnosa prema Muslimanima. U kontekstu celokupne i međunarodne teme terorizma i pod raznim naslovima i islamofobije, koja takođe pritiska Muslimane na raznim meridijanima, ja želim istaći jednu pozitivnu vest koja proizilazi iz činjenice da pratimo na području Srbije od 2012. godine, pa 2014. godine posebno, značajno padaju elementi, odnosno padaju pokazatelji negativnog odnosa prema Muslimanima kao verskoj kategoriji u Srbiji. Naravno da to možemo vezivati, prevashodno, za politiku Vlade, na čelu sa predsednikom, potom i za otvaranje Srbije prema islamskim i muslimanskim zemljama, Turskoj, Emiratima, itd, što je zapravo značila i poruka građanima.
Mi smo, recimo, ranije imali jako puno uvreda na medijima kroz razne oblike neozbiljnih, nevažnih emisija, što se negativno odražavalo na Muslimane. Želim to da pozdravim i da podržim i zapravo je to primer kada jedna vladajuća politika želi drugačiji odnos, može da nadomesti i da čak počne lečiti neke rane koje ovde postoje još od ratova, brojnih i onih ranijih i onih kasnijih, tako da zapravo želim na tom polju izraziti podršku Vladi i predsedniku na ovome kursu i potreba je da to još više intenziviramo, kao narodni poslanici. Institucije koje postoje na području Sandžaka, pre svega, i verske i nacionalne, žele biti deo te jedne zajedničke priče, izgradnje Srbije koja će biti domovina svim građanima, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici stranke Pravde i pomirenja će dati podršku usvajanju seta ponuđenih zakona zato što ocenjujemo ponuđena rešenja kao veoma važan iskorak u pogledu unapređenja na poljima koja tretiraju ovi zakoni.

Posebno ću se osvrnuti na zakone koji se tiču zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite. Mislim da je tu posebno stavljen naglasak na dodatnu zaštitu onih kategorija koje su posebno ugrožene, kao što su studenti, određene socijalne kategorije. Zapravo humanizacija našeg celokupnog društva kroz državni sistem, a zapravo na temelju ovih i ovakvih zakona je nešto što je najznačajnije u svakom društvu, u ovom slučaju i u našem društvu. Onoliko koliko budemo posvećeni izvesnim ugroženim kategorijama, time svedočimo našem kvalitetu.

Kvalitet svakog društva, svake elite, svakog sistema se zapravo meri prema senzibilitetu i odnosu prema najugroženijim kategorijama. Sa pozicije stranke koju predstavljam, zapravo ovo smatram veoma važnim i zato dajem punu podršku i ovim zakonima, a isto tako i celokupnoj orijentaciji sada zakonodavne vlasti, a potom izvršne vlasti u pogledu implementacije i unapređenja prakse kroz implementaciju ovih zakona.

Međutim, želim skrenuti pažnju, kao i obično, da zapravo najčešće izuzetno dobri zakoni podbace u određenim segmentima implementacije, ali ovde je pre svega bacam snop svetlosti na organizaciju izvesnih nadležnosti, kada je u pitanju zdravstvo na području Sandžaka, jer imamo onaj čak toliko slikovit primer gde, recimo trudnica iz sela, recimo Duga Poljana, na području opštine Sjenica, Duga Poljana je recimo udaljena od Novog Pazara svega tridesetak kilometara, u određenim situacijama komplikacije porođaja i mora se voziti do Užica, što je udaljeno 150 i više kilometara, a pogotovo očajno lošim drumskim putem. Imamo situacija kada su životi i same trudnice i samog deteta ugroženi.

Ova slika, recimo nas zapravo poziva da kroz ova zakonska rešenja, ali još značajnije kroz dalju implementaciju i organizaciju što se, verujem rešava i podzakonskim aktima, ali ovom prilikom skrećem pažnju Ministarstvu zdravlja da ovakvi slučajevi moraju biti ili bi morali biti rešavani što pre, kako bi određena organizacija i nadležnosti opštih bolnica, domova zdravlja i celokupne zdravstvene infrastrukture trebalo biti podređena potrebama građana, odnosno potrebama samoga pacijenta i potrebama čoveka.

Postoje i drugi primeri, ali sada ne bi svakako gubio vreme, ali na ovim poljima će se verovatno dokazivati i celokupna naša doslednost.

Želim takođe dati podršku Zakonu o zaštiti, odnosno unapređenju saobraćaja i zaštiti u saobraćaju. Dakle, to je takođe jedan od veoma važnih zakona i od izuzetne važnosti je, kao što se vidi iz priloženog, usvajanje vrlo važnih evropskih standarda, bilo zato što su evropski ili zato što su kvalitetni, ali opet želim skrenuti pažnju da najbolja zakonska rešenja koja imaju za cilj zaštitu u saobraćaju, ne mogu dati dobra rešenja ukoliko imamo loše puteve. Opet primer sa područja Sandžaka iako imamo izvesne iskorake, iako imamo izvesne političke ideje i namere i sporazume, i unutar države Srbije, ali i sa Turskom, potrebno je što pre popraviti putnu infrastrukturu kako bi ovaj zakon mogao biti primenjen. Hvala.

Dame i gospodo, što se budžeta tiče dobro je što imamo ozbiljna izdvajanja za infrastrukturu na prostoru Sandžaka, posebno sredstva za izgradnju puta Novi Pazar – Tutin, na čemu smo se protekle dve godine jako mnogo angažovali.

Takođe, jako je dobro što imamo sredstva i za nastavak izgradnje gasovoda preko Kopaonika do Tutina, što je od strateške važnosti za sve razvojne projekte na tom prostoru, kao što je dobro što imamo uvećana sredstva za socijalna pomaganja. Dakle, to je nešto što je jako važno za prostore u kojima imamo dosta lošu ekonomsku i socijalnu situaciju, s tim što vezano za socijalna izdvajanja i konkretno za centre za socijalni rad na prostoru Tutina i Novog Pazara želim skrenuti pažnju da su zapravo ta dva centra stecište organizovanog kriminala i zloupotrebe i sredstava za socijalna davanja, ali isto tako i svih drugih aktivnosti vezanih za brakorazvodne postupke, nadležnost nad odgojem dece, itd. Zato pozivam nadležne organe, pre svega nadležno ministarstvo da pošalje inspekcije i ispita stanje i zloupotrebe koje su zaista prešle svaku meru.

Dakle, ono što je moja rezerva jeste pitanje izbora tužioca. Dakle, u Novom Pazaru posebno dosadašnja praksa je pokazala da imamo zaista situaciju gde su većina izabranih tužioca i njihovih zamenika pod uticajem izvesnih političkih, ali još najgore kriminalno organizovanih grupa. To je nešto što, mislim, zadire u strateške temelje opstanka građana i naroda na tom prostoru. Zato bih skrenuo pažnju kada je u pitanju izbor tužioca da se pojača kontrola i provera tih ljudi kako ne bismo dobili tužioce i sudije saradnike organizovanog kriminala i kriminala uopšte.

Što se tiče zakona o igrama na sreću, dakle, jeste ozbiljan pomak što ćemo sada imati inspekcijsku adresu za ovu temu. Konačno u ministarstvu ćemo dobiti tu upravu i mogućnost da se kontroliše primena zakona. Nažalost, sada smo u haosu, posebno na područnu Novog Pazara. Apsolutno se ne poštuje zakon. Kockarnice su na nekoliko metara od škola, verskih objekata. Više puta smo govorili da se to mora hitno ispravljati. Naravno, mi ćemo biti zadovoljni tek kada se bude donosio zakon kojim će se potpuno ukinuti igre na sreću.

Što se tiče Bošnjačkog nacionalnog veća, aktuelne teme koja je nezaobilazna, ta tema je završena. Imamo situaciju gde je Sulejman Ugljanin jasno predstavio svoj program pod naslovom „Samoopredeljenje“ sa antrofileom da je Srbija fašistička tvorevina. Dobio je većinu u tom veću uz podršku potpredsednika Vlade ove zemlje. Ako je to stav Vlade, ako je to stav ovog parlamenta, zašto bi to za mene bio problem? Mi ćemo jednostavno prepustiti njima da svoju politiku sprovedu i to je nešto što je realno stanje.

S druge strane, ono što smo čuli danas, pogotovo od kolege Imamovića, ja moram priznati da sam ja sportista, prihvatam izazove, takmičim se na raznim poljima, ali postoji jedna disciplina na kojoj ja ne mogu da se takmičim sa njima, disciplina ko će dalje pljunuti i ko će više blatiti. Ja odustajem, ja zaista u tome ne mogu biti kao oni i neću.

Što se tiče njihovog poštenja neću ja ništa kazati. Zamoliću njihove sadašnje saveznike u stranci Rasima LJajića, koji su nakon dolaska na vlast u Novom Pazaru napravili izveštaj o milionima ćevapa koje su Ugljaninovi pojeli službeno, o parceli za izgradnju Ugljaninove kuće, o sredstvima za izgradnju Ugljaninove kuće, o svim prodatim parcelama koje su oni tada imali. Taj izveštaj postoji. Prema tome, oni su sada zaćutali nakon što su se usavezili, kao što su Ugljaninovi zaćutali o optužbama o atentatu, poznatom atentatu od strane sadašnjeg partnera. To ću jednostavno ostaviti među njima, a ti su izveštaji dostupni, pa ih možemo dobiti.Zahvaljujem se i spreman sam na dalju saradnju. Podržaćemo većinu zakona, osim rezerve o igrama na sreću. Iz duhovnog etičkih razloga ne možemo glasati za taj zakon. Hvala.

Dame i gospodo, ponuđeni zakoni svakako predstavljaju značajan iskorak i jasno je primetan trud unapređenja tematike kojom se bave, zato će narodni poslanici stranke Pravde i pomirenja u danu za glasanje uglavnom podržati ponuđena zakonska rešenja, s tim što imamo izvesne sugestije.

Pre svega vezano za zakon o finansijskog podršci porodicama sa decom, pošto je u pitanju tema o kojoj sam više puta i ovde govorio i zalagao se, upravo za ovaj iskorak koji je ovde napravljen, gde je ponuđena podrška onim majkama koje hoće da rađaju, kako bi im se olakšalo podizanje dece i porodice.

Međutim, ono što mi upada u oči jeste da nije možda bilo dovoljno senzibiliteta za samu ciljnu grupu, majki, baš onih koje žele da rađaju, jer podvlačenje crte od stupanja na snagu ovog zakona, odnosno od 1. jula i izostavljanje svih onih majki koje su rodile do četvoro ili više dece do sada, koje su imale svest i volju za rađanjem, bez ove motivacije i podsticaja, oni ostaju mimo mogućnosti da dobiju podsticaj, odnosno nadoknadu po broju dece koju su rodile, što je i sa etičkog aspekta, ali uopšte sa aspekta podrške baš onima koji žele da rađaju prilično diskutabilno.

Takođe, ograničavanje motivacije, odnosno podsticaja do četvrtog deteta je takođe problematično iz razloga što izostavljamo one majke, šampione koje rađaju petoro, šestoro, sedmoro i osmoro dece i koje su to činile i verovatno će to činiti bez podsticaja. Tako da možemo tu primetiti da ćemo ponovno forsirati one majke koje možda neće da rađaju, a izostaviti značajan broj onih koje hoće da rađaju. Tako da ovo treba ponovno razmotriti i u nekoj narednoj prilici ispravljati nedostatke.

Takođe, kada pratimo izvesne uslove za dobijanje podrške majkama, pitanje recimo državljanstva za majku je takođe diskutabilno, jer ukoliko imate oca državljanina Srbije imate dete koje se rodilo, državljanin Srbije i majku koja je došla, bilo iz Albanije ili odakle god, koja će rađati decu, državljane ove zemlje, one će biti lišene ove podrške. Tako da tu imamo jedan veoma značajan broj i to uglavnom onih majki koje zapravo dolaze u te krajeve gde imamo najznačajniju dekadencu u pogledu demografije.

Pitanje obrazovanja predškolskog i opšte školskog imamo formulaciju da pohađa obrazovanje u sistemu Republike Srbije. Dakle, ostaje samo nejasno šta je, iako možda implicitno sistem crkava i verskih zajednica, obrazovni sistem crkva, verskih zajednica, jeste implicitno u sistemu države Srbije. Samo da ne ostane nedorečeno, da sutra neko kaže – e, čekajte radi se o državnim školama, o državnim vrtićima, a pitanje ovih škola ili možda i privatnih škola i vrtića itd, dakle, tu fali izvesno pojašnjenje.

I, svakako mislim, bez obzira na značaj vakcinacije dece da imamo etnički problem, pa možda i ustavni problem povezivanja, uslovljavanja vakcinacije dece ovom podrškom majkama, bez obzira što vakcinacija jeste važna, ali na ovaj način uslovljavati, mislim da je to diskutabilno i sa etničkog i sa ustavnog aspekta.

Eto, zbog javnosti moram kazati da sam i ovaj put morao odložiti svoju molitvu petkom, koja je u jedan sat, moraću ići u dva sata na tzv. arapsku molitvu, odnosno molitvu na arapskom jeziku i zato ponovo obaveštavam javnost i rukovodstvo Narodne skupštine da je potrebno da se reši pitanje molitvenog prostora za pripadnike islama, islamske zajednice, narodne poslanike ovde u Skupštini. Hvala vam.

Hteo bih samo dopunu.

Zahvaljujem na pojašnjenju koje ste dali, ali imamo recimo, kao što sam kazao, oca državljana Srbije, dete prijavljeno u zemlji, ovde živi majka strani državljanin. Šta je sa podrškom toj porodici, tom detetu?

Pitanje, šta znači državni sistem? Vidite, ukoliko dete pohađa vrtić pri crkvi ili islamskoj zajednici, s tim što su ti vrtići priznati od strane države, dakle da li je to isto tako sistem? Dakle, to mi je bitno prosto da znam, jer ću biti pitam i već sam upitan zbog toga. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, Stranke Pravde i pomirenja će podržati većinu zakona koji su predloženi, a u diskusiji ću se osvrnuti na Zakon o nacionalnim savetima i dati izvesne sugestije i primedbe.

Naime, institut nacionalnih saveta je jedan veoma važan iskorak u političkoj podršci unapređenja prava nacionalnih zajednica i manjinskih prava i sloboda. Zato je od izuzetne važnosti i unapređenja ovog zakona, očuvanje ove tekovine i svakako zaštita svih onih postupaka, uključujući izborne postupke za nacionalne savete, kako bi se ova ideja do kraja ispravno i u skladu sa ciljem realizovala.

Naime, lično sam bio učesnik izbora 2010. godine, a potom i posredno, dakle, 2012. godine i zato imamo iskustva koja nas teraju da budemo veoma oprezni, pre svega kada je u pitanju sama realizacija izbornog postupka.

No, pre toga zanima me ko je uopšte došao na ideju da se reducira pravo kandidovanja za važne funkcije u nacionalnim savetima, kao što su izvršni odbori i samo predsedništvo nacionalnih saveta, bez argumentacija, ako se izume ono što smo čuli ovih dana, depolitizacija ili zaštita nacionalnih saveta od politizacije.

Sam pojam politizacije je veoma sporan. Najčešće se koristi demagoški, jer radi se o političkim telima, o telima u kojima su stranke ključni nosioci i ne znam koje političko telo je moguće zaštiti od politizacije.

I, šta je problem, na kraju krajeva, ukoliko imamo politizaciju i zašto bismo to telo, koje nije ni organ, niti ima tako važnu funkciju izvršne vlasti, zaštitili od politizacija, a ne štitimo najviše državne funkcije? Zato smo i ponudili amandman kojim bi se ovo pitanje rešilo.

Što se tiče samog biračkog spiska za nacionalne savete, formiranje tog biračkog spiska i upisa u birački spiska smatramo spornim sam princip upisa, jer se na taj način oni glasači koji su zainteresovani za te izbore stavljaju u položaj izvesne procedure, a kada imamo iskustva na lokalu, gde lokalne vlasti kontrolišu opet politički partije i to ne možemo da zaštitimo od politizacije, one kompliciraju iz raznih razloga proceduru samog upisa tako da smo ponudili rešenje kojim bi se i popisni podaci, ali i podaci iz opšteg biračkog spiska iskoristili kako bi se validno taj birački spisak formirao.

I, pitanje zaštite samog izbornog postupka. Naše je iskustvo da su brojne manipulacije bile prisutne kod samog biračkog postupka, jer birački postupak sprovode lokalne uprave koje su, opet, pod kontrolom pojedinih političkih partija, koje imaju interes u tom biračkom postupku i kroz ova rešenja ne vidimo način da se to zaštiti. Zato je potrebno zaštiti taj postupak i dodatnim posmatračima od svih predstavnika svih lista, ali i drugim mehanizmima, kako ne bi bilo zloupotreba.

Mi smo, recimo, 2010. godine imali priliku da je preko 20.000 već upisanih ljudi onemogućeno da glasaju zbog manipulacija sa biračkim spiskom, jer su premeštani ljudi sa adrese na adresu i raznim drugim zloupotrebama su ti ljudi bili izvan mogućnosti da izvrše svoje biračko pravo. Zato je potrebno preduzeti potrebne mere, koje smo takođe predložili kroz amandmane, kako bismo mogli dati podršku ovom zakonu. Isto tako, omogućiti pripadnicima nacionalnih zajednica u dijaspori da glasaju i na ovim izborima po modelu parlamentarnih izbora, preko Ministarstva spoljnih poslova, konzulata, diplomatskih predstavništava, kroz regulisanje procedure prijava i vezano za spiskove, ali isto tako i za samu proceduru tih izbora. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim uputiti srdačne čestitke svim pripadnicima islama ovde u Narodnoj skupštini kao i svim pripadnicima islamske zajednice Srbije, a posebno svim Muslimanima u Sandžaku zbog nastupajućeg meseca ramazana koji večeras počinje, sa željom da ga provedu u postu, predanosti Bogu i da kroz te ibadete postignu željene, duhovne i moralne efekte.

Što se tiče zakona koji su pred nama, izuzetno su važni. Posebno smo zainteresovani za set zakona o saobraćaju. Svakako su najbitniji oni koji se odnose na bezbednost građana i cenimo da su ovim predlozima napravljeni vrlo značajni iskoraci u tome pogledu, ali ne mogu da ne pomenem puteve koje narod već zove – putevi smrti. To su putevi Novi Pazar i Sjenica, i Novi Pazar i Tutin, gde učestalo imamo pogibije i stradanja putnika. Istina, raduje učestalo najavljivanje konačno rešavanja ovih putnih pravaca, investiranja i njihova izgradnja. Raduje me i poslednji susret u Istanbulu na najvišem vrhu i još jedno potpisivanje memoranduma iako bi konačno želeo da imamo i operativni iskorak.

Usputno bih postavio pitanje, jer nisam do kraja razumeo, po mojoj informaciji, taj memorandum jeste obuhvatio ova dva putna pravca, ali nije obuhvatio put Sjenica–Tutin, a u zadnje vreme smo u medijima imali informaciju kako će se najpre krenuti sa izgradnjom puta Tutin i Sjenica, pa da li se radi o nekoj grešci ili nejasnoći, voleo bih da dobijem za to odgovore? Svakako, u ovom domu sam govorio o železnici u Sandžaku, i ne bih to da ponavljam, a i već su neke kolege na to podsetile.

Ono što bih podsetio jeste investicija zaobilaznice oko Novog Pazara, koja je započeta još pre punih 11 godina. Urađeno je svega nekoliko stotina metara. To su započeli tada još premijer Koštunica i ministar Ugljanin sa velikim najavama, međutim nakon 11 godina nemamo ozbiljan nastavak tih radova, pogotovo ne završetak.

Pitanje na koje ponovo želim da skrenem pažnju, a koje sam postavio Vladi ovde kada smo imali pitanja Vladi, a i zbog činjenice da resorna ministarka nije bila prisutna. Naime, nelegalno prikupljanje sredstava od građana na području Novog Pazara, Tutina i Sjenice. Dakle, radi se o milionskim iznosima u evrima, koji su prikupljani od strane aktivista mesnih zajednica, opština, gradskih službi. Negde imamo priznanja da su prikupljana, negde nemamo. Nakon te moje diskusije meni se javilo, odnosno nama i stranci pravde i pomirenja se javilo na desetine građana, neki su nam čak dostavili i spiskove, neki čak i neke priznanice itd. Dakle, radi se o veoma bitnom pitanju, veoma velikoj kriminalnoj radnji i zloupotrebi. Nisam još dobio dogovor. Potrebno je, ne samo imati odgovor, već hitno krenuti sa istražnim radnjama i procesuirati jednu takvu zloupotrebu.

Vidite, kada nešto neko radi u ime mesne zajednice, opštine, gradske uprave, bilo kog državnog organa to se za građane na terenu zove država. Izuzetno je važno precizno utvrdili odgovornosti i procesuirati onoga ko je kriv i onoga koji se bavio tim kriminalnim radnjama. Zato ćutanje Vlade i resornog ministarstva mislim da nije dobro. Moje su informacije da se to radilo na nižim nivoima i zato bi bilo jako važno da se to što pre rasvetli.

Podsećam, radi se o tome da su ljudi u ime vlasti na nivoima mesne zajednice, opštine i grada skupljali novac od građana na spiskove, negde davali priznanice, negde bez ikakvih priznanica navodno za finansiranje puteva. Negde je izgrađeno nešto od puteva, ministarka se čudi i ja sam se čudio dok nisam očima video i dobio na desetine takvih svedočenja. Molim vas da ovo što pre rasvetlite. Hvala.