Dame i gospodo, poštovani prisutni, ja sam jedan od narodnih poslanika koji je možda imao najintenzivniju komunikaciju sa roditeljima ukradenih beba. Istina, izbegavao sam da te kontakte eksponiram javno, prosto da ne bi poprimili kontekst politikantskog profiterstva, jer se radi o veoma osetljivoj temi.

Imao sam prilike diskutovati i na javnom slušanju koje je bilo priređeno na ovu temu, ali definitivno ovo je tema koja bi morala nadići sve partikularne, pre svega, partijske interese i relacije.

S jedne strane, cenim pokušaj da se i Predlogom ovog zakona pomerimo sa mrtve tačke i to jeste određen iskorak. Međutim, nisam siguran da je dobro da razumemo ovo pitanje na način „bolje doneti zakon bilo kakav, nego nikakav“ i da ćemo donošenjem ovog zakona zatvoriti ovo pitanje.

Pitanje odnosa prema ukradenim bebama sa nivoa Narodne skupštine, izvršne vlasti, sudske vlasti, općenito države i celokupnog društva, nije jedno od političko-pravnih pitanja. To je pitanje na kome mi ne definišemo samo odnos prema pitanju jednog od najgnusnijih zločina koji se zove – krađa novorođene bebe. To je tema kojom mi zapravo definiramo odnos prema sebi i zato ovo pitanje ne može biti jedno od običnih političko-pravnih pitanja.

Zato moj stav prema ovom pitanju nadilazi i stav moje stranke i stav političkih partnera i bilo koju drugu relaciju, jer određujući sopstveni stav prema ovoj temi, zapravo određujete sebe prema sebi i zato sugerišem da sa ovom temom ne žurimo u konačnici, čak i ako se donosi zakon, da se jasno kaže da je to samo prva stepenica, a nipošto da je to zatvaranje tema. Ne možemo donositi zakon i biti uvereni da rešavamo problem, a pri tome nemati niti jednog roditelja od onih čija je beba ukradena ili nestala da je zadovoljan tim rešenjem.

Ja sam u svojim višemesečnim komunikacijama sa tim roditeljima dobio mnogo predmeta među kojima su neki koji su toliko uverljivi, naravno toliko bolni i pokušavam da sopstvene emocije ovog trenutka kontrolišem i ne želim ulaziti u živopisne detalje vezane za te predmete.

Najnoviji predmet koji sam dobio tiče se porodice Hadžibulić iz Sandžaka, događaja iz 1995. godine. U pitanju su blizanci, deca koja su tri dana bila živa, roditelji su ih videli i odjednom tačka. Svaki trag se gubi. Navodno, deca su umrla bez mogućnosti uvida u bilo šta od njih, posmrtne ostatke, dokumentaciju i sve ostalo. Još je tako uverljivih predmeta.

Zato dame i gospodo, shvatimo ovu temu da je jedna od onih na kojima se testira naš celokupni odnos, pre svega, individualni, a potom i opšte društveni u pogledu onih pitanja koja ne možemo svesti na pragmatična politička pitanja.

Bojim se da smo inače previše pragmatizirali celokupnu našu politiku i zato imamo opšte rasulo i urušavanje celokupnog etičko-moralnog sistema u našem društvu, a teme su poznate i ne želim sada zbog kratkoće vremena da ih delegiram. Ali, ovo je jedna od tačaka gde mi odlučujemo da li kola koja su krenula u sunovrat zaustavljamo ili bar pokazujemo volju da ih zaustavimo ili ne.

Zato vas molim, totalni oprez i jasna politička poruka da ovaj zakon, ako se mora sada usvojiti bude samo prva stepenica sa jasnom porukom da moramo do kraja ustrajati i biti na strani tih roditelja.

Ja biram između svih drugih strana da budem na strani tih roditelja. Hvala vam.

Mislim da smo se prilično razumeli.

Dakle, ono što treba uvek imati na umu, tekst zakona jeste bitan, ali u ovom trenutku pogotovo što je važno pored podrške većine narodnih poslanika, što je lakši deo usvajanja zakona, važno i vrlo jasno predočiti celokupnoj javnosti koja je veoma ozbiljno zainteresovana za ovaj zakon argumente zašto je ovo jedan iskorak.

Zato moje insistiranje je zapravo na tome da mi pojačamo ne samo argumentaciju odbrane samog zakonskog teksta za koga sam se saglasio da predstavlja iskorak, već da dodatno ponudimo argumentaciju i ovde u parlamentu i pred drugim, dakle auditorijumom i na medijima, zapravo i našu svest šta još nedostaje, ne samo u ovom zakonu, već i u drugim našim mogućim koracima i kod drugih zakonskih regulativa, ali i kod operacionalizacije samog zakona kako bi smo i tim roditeljima, ali isto tako i celokupnoj javnosti, zapravo pre svega pokazali da mi ovde nemamo dilemu u humanističkoj težini pitanja.

Nekako, sa banalizacijom pitanja, recimo, nadoknade obeštećenja sudskog postupka, ostavio se utisak da smo površni u tome i zato je tu moje insistiranje, ne samo da ili ne da oponiram zakon, već da prosto ukažem na potrebu dodatnog tumačenja i jasne poruke odlučnosti da nećemo kao društvo, a mi kao izraziti predstavnici tog društva nipošto biti na bilo kojoj suprotnoj strani ne samo grupe roditelja, već i jednog roditelja.

Meni je upravo ta humana strana ovde od izuzetne važnosti. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, narodni poslanici stranke Pravda i pomirenja od početka mandata se bave temom igara na sreću i potrebom usvajanja nove pravne regulative vezano za ovo polje.

Mišljenja smo da nije dobro da se ova tema tretira kao tehničko pitanje koje se uređuje na način da se određene pojedinosti urede tako što će se do jedne mere zaštiti organizatori, igrači, nosioci ovoga posla i donekle samo građani. Smatramo da je ovo tema koja ima izuzetno dubok značaj za svakog pojedinca ali i za društvo općenito.

Igra na sreću, odnosno, kocka su po svim svetim knjigama zapravo đavolje delo i one same po sebi predstavljaju pošast, predstavljaju nešto što razara pojedinca. Nažalost, savremeno društvo je podleglo ovom izazovu, pre svega, iz finansijsko-materijalnih interesa u najvećem broju zemalja legaliziralo ovu delatnost, uz sve negativne posledice koje imamo vezane za građane, pogotovo za mlade generacije.

Zato mi poslanici stranke Pravde i pomirenja, smatramo da treba pristupiti ovom pitanju temeljito, suštinski, razmatrajući ga i sa etičkog i sa svih aspekata, interesa ovoga društva odnosno celokupne zajednice.

To bi značilo potrebu za usvajanjem sasvim novog zakona koji bi, po našem mišljenju, u varijanti a) potpuno zabranio igre na sreću u ovoj zemlji, što ne bi bio prvenac. Postoje zemlje i u našem i u širem okruženju koje su zabranile strogo igre na sreću i zasigurno ne gube ništa. Naprotiv, one su pokazale viši stepen svesti zaštite svojih građana, posebno naše mladosti, odnosno naše budućnosti.

U slučaju da nije moguće usvojiti takvu regulativu u varijanti b) za nas bi bila i prihvatljiva neka vrsta svojevrsnih rezervata za kladionice, kockarnice i ostale objekte igara na sreću, gde bi se zapravo ovi objekti pozicionirali izvan naseljenih mesta i onaj ko želi se igrati na taj način, kockati, kladiti neka fino se organizira i neka posećuje ta izolovana mesta, jer ono što je štetno mora biti ili eliminisano a ako to nije moguće, onda zasigurno treba biti izolovano. No, dokle god ne bude volje i snage za to mi ćemo na ovome i te kako javno i u parlamentu i u drugim prilikama insistirati.

Što se tiče zakonske regulative vezano za boračka pitanja, ono što smatram jako važnim jeste pitanje koje smo takođe aktuelizirali, pitanje stradalih u Štrpcima, otetim Bošnjaka u Štrpcima, otetim Bošnjaka u Severinu, pitanje stradalih u Kukurovićima, u Priboju i drugi stradali u pojedinačnim zločinima, tokom devedesetih godina, prekosutra imamo 27 godina u Štrpcima od tog događaja.

Pre nekoliko meseci smo imali u Severinu, dakle obeležavamo, bliži se tri decenije, a nije se pokazalo volje i svesti da se ljudima koji su bili građani ove zemlje, zemlje u kojoj nije bilo rata, oni su oteti, istina kako izgleda od srpskih paravojnih formacija iza Drine, ali za sada imamo veoma minimalne efekte raznih istraga, ali ukoliko sve to tako dugo traje, ono što bi bio minimum pijateta od strane države i celokupnog društva, jeste da se porodicama tih žrtava, prizna status civilnih žrtava rata, bez obzira što su počinioci sa područja druge zemlje i bez obzira što tada ova zemlja nije bila u ratu.

To je nešto što je neophodno uraditi za celokupno ozdravljenje naših odnosa, tri decenije skoro iza nas, ali to smatram da je važno ukoliko želimo da nam budućnost bude bolja od prošlosti. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, podizanje spomen obeležja je veoma važno za bacanje još jednog snopa svetla na fenomenologiju zla i zločina, za koje mislim da ovo naše društvo, pogotovo akademska zajednica, pogotovo intelektualna elita, duguje celokupnoj zajednici, više korektnosti, više naučnosti, više istinoljubivosti u tom smeru.

Naime, u grčkoj mitologiji kao što znate su postojala dva brata, Prometej i Epimetej. Prometej je imao lice normalno prema napred, a Epimetej je imao lice okrenuto prema nazad. Dakle, mi smo i kao zajednica i kao država i kao nacija i kao kultura zapravo i sve druge zajednice u prilici birati između te dve orjentacije. Okrenuti se prema istoriji prošlosti sa sve onim što je u njoj dobro, loše, teško, gorko ili slatko i postati taocem te prošlosti ili okrenuti se prema budućnosti, a pravac prošlosti upotrebiti onoliko koliko nam je potrebno u pogledu istine, u pogledu sagledavanja stvarnih istina, a opet sa ciljem pouke koju bismo koristili i kapitalizovali u budućnosti. Zato je od izuzetne važnosti imati ovo na umu i ako uspemo uzeti meru u tom smeru, dakle, onda se sve to može pretvoriti u vrednost.

Međutim, ukoliko slušamo sve glasove na ovu temu, mnoge u ovom parlamentu, ali isto tako i mnoge na medijima, nažalost i kod većeg dela intelektualne zajednice, vidimo da postoji neka vrsta utrkivanja u žalopojki, u provejavanju emocija. Mislim da to ne koristi nikome. Prvo ne ostavlja uopšte ozbiljan utisak, a drugo to zapravo daje prednost prošlosti nad budućnošću. Zato želim ukazati na to da orjentacija prema prošlosti je destruktivna za svaku zajednicu. Ne škodi ona onima na kojima se brusi jedan određeni nacionalistički patriotizam. Ne, naprotiv, vatra je takva, ona prži one okolo, ali na kraju ona upropasti i izgori i samu pećnicu koja je ugostila.

S druge strane, može se primetiti još nešto, da ovde na našem prostoru nažalost najčešće imamo dva pristupa, odnosno dva standarda kada su u pitanju žrtve, kada je u pitanju zločin. Nikako da ujednačimo taj standard tamo gde smo većina i tamo gde smo manjina. Dakle, jedna vaga, jedan kantar, gde smo većina, gde smo jači. Na jedan način ćemo definisati i zločine i zločince, i žrtve, i pristup tom zločinu, i definisanje i zločina, i posledica, i krivaca, i svega ostalog. A tamo gde smo manjina, gde smo ugroženi, onda se primeni najčešće drugi princip.

Još jedna stvar, kulturno civilizacijski, ne možete biti istovremeno i snaga i žrtva. Ne možete biti i sila i žrtva. Birajte, da li želite da budete žrtva ili sila. Ako hoćete da ste sila, onda morate imati snage da prevladate rane iz prošlosti, da ih pobedite, da ih valorizujete na način naučno, istinito, koliko je to moguće u relativnoj ljudskoj moći.

Ali, ne možete istovremeno biti i sila i žrtva. Žrtva izaziva sažaljenje. Ako previše se potencira fenomen žrtva onda se igra na kartu sažaljenja, ali tada više niste snaga, niste faktor, niste neko ko može voditi određene lokalne ili određene regionalne procese. Smatra da su ove tri primedbe, ove tri sugestije veoma važno imati u vidu jer podićemo spomen obeležja, ovo će proći, proći će izbori, proći će naši mandati, vlade, vlasti, ali odgovornost za reč bi morala biti veća.

Ove reči idu u etar. Reči formiraju svest, formiranju nađu budućnost, one idu i prema našim srcima i prema građanima i prema nebu, one kruže. Reči su temelj kulture i zato je meni važnije probrati reči i snositi odgovornost za to nego li izidati brojne spomenike ili neke druge monumentalne građevine. Hvala vam.

Poštovani prisutni, dame i gospodo, ovo su važni sporazumi i zaslužuju podršku. Narodni poslanici stranke „Pravde i pomirenja“ će ih podržati u danu za glasanje.

Ja se želim osvrnuti posebno na ovaj sporazum kojim će se obezbediti materijalna podrška, dakle programima inovacije, ubrzanja inovacije i podsticanja preduzetništva. Mislim da je to jedan od veoma važnih programa za dalju dinamizaciju celokupnoga razvoja i drago mi je da imamo neku vrstu sprege između programa koji podstiču afirmaciju naših mladih talenata, a sa druge strane i poduzetništva, odnosno podsticanje preduzetništva ili poduzetništva.

Više puta sam isticao i to ću ponoviti, da svaka zemlja ima neke svoje izuzetne potencijale. Neke zemlje imaju naftu, neke imaju neka druga blaga, ova zemlja i ovaj širi prostor ima izuzetne talente, mlade mozgove koje nažalost ovih dana, meseci, u poslednje vreme rekama teku prema zapadu i osiromašuju ovaj prostor.

Drago mi je da imamo prepoznavanje ovoga problema sa strane Vlade, ne samo u formi problema, već i prepoznavanje i reagovanje na način da se pokuša omogućiti ambijent i platforma u kojoj će oni najbolji i oni najpametniji naći sebi mesto kod kuće, ovde, jer živimo na prostoru kojeg je Svevišnji stvoritelj tako sazdao, da sve što je Bog dao je najlepše, a nažalost što su ljudi radili je daleko od toga.

Jako mi je drago da Vlada u poslednje vreme posredstvom Ministarstva za prosvetu se opredelila i u pravcu osnivanja tehnoloških parkova, što zapravo predstavlja prostor i mehanizam za afirmaciju mladih mozgova, talentovanih i za njihovo unapređenje.

Međutim, ono što nam nedostaje jeste ravnomerni razvoj na tom polju. Odavno smo usvojili princip ravnomernog razvoja, međutim i dalje imamo činjenicu da se najznačajniji deo projekata vuče u pravcu onih centara koji inače su najrazvijeniji.

Tako da i sada imamo određene prostore zemlje koji su zapostavljeni. Ja u tom smislu imam konkretnu ideju, usmeno sam je izložio i ministru prosvete, a evo sada želim i narodne poslanike i sve prisutne, ali i javnost obavestiti da bi od izuzetnog značaja bilo da u Novom Pazaru isto tako pristupimo projektu osnivanja tehnološkog parka.

Za to postoje uslovi. Potrebno je samo nešto volje i saradnje na relaciji između Ministarstva prosvete i Ministarstva odbrane. Tamo imamo izuzetno ozbiljne objekte koji pripadaju vojsci na lokaciji Novopazarska banja, koji su sada napušteni prazni, idealan ambijent i u prirodnom i u svakom drugom smislu, gde se mogu adaptirati i pripremiti za jedan tehnološki park u gradu koji sada ima dva univerziteta, koji se nalazi na izuzetno važnom mestu sa strukturom stanovništva. Uprkos drastičnog iseljavanja, to je najmlađi grad u Evropi prema prirodnom priraštaju. Mislim da bi bila velika šteta i nepravda taj deo zemlje, odnosno ovaj grad i prostor Sandžaka ostaviti bez tehnološkog parka gde bi mladi dobili šansu da budu afirmisani u sopstvenoj izuzetnosti.

Nažalost, proteklih sedmica smo imali, kroz medije pratili da su određene strukture moći u ovom gradu, privrede, političke i kriminalne, zainteresovane za taj prostor, da su se svađali oko tog prostora, jer je to između ostalog i investiciono i ekonomski vrlo interesantan prostor, ali da im pomognemo da završe te svađe, da taj prostor odredimo za tehnološki park, za budućnost, za obrazovanje, za inovacije, za investiciju u mlade mozgove. To je ono što će biti od koristi zasigurno i za lokalnu zajednicu i za širu zajednicu i za sve nas. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, zakonsko uređenje katastra nepokretnosti je od izuzetne važnosti, pre svega u cilju zaštite imovinskog prava na nepokretnosti svih građana, ali isto tako i u cilju olakšanja upotrebe sopstvene imovine u građevinskom, investicijskom i svakom drugom smislu. Tako da narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ove zakonske predloge. No, i u ovom slučaju želim ukazati na ono što je vezano za ovaj zakon od posebne važnosti, a sa čime se susrećemo mi na terenu.

Naime, kao i u nekim drugim slučajevima možemo doneti kakve god dobre zakone, međutim, ukoliko se ne pobrinemo da oni budu primenjeni ili ukoliko nezaštitimo njihovu primenjivost, onda kao da nemamo dobre zakone.

Ono što je naše iskustvo na području Sandžaka, području Novog Pazara, o čemu je već kolega Fehratović govorio, kao i Tutina jeste nešto što nažalost ne sme ostati nezapaženo i nešto što spada u učestale probleme kršenje zakona, u ovom slučaju Zakona o katastru.

Naime, posebno na području Tutina i Novog Pazara proteklih godina smo imali veoma izražena kršenja ovog zakona u praksi i to ne samo u nekim uobičajenim predmetima, već nažalost i u slučaju imovine Islamske zajednice. Naglašavam da je to posebno važno, pogotovo što danima imamo prilike slušati i gledati sve ono što se dešava u Crnoj Gori i vidimo koliko je osetljivo pitanje vezano za veru, a pogotovo pitanja vezana za imovinu verskih zajednica i crkava.

Na području Senice imamo spregu činovnika katastra sa opštinskim vlastima i određenim kriminalnim i drugim interesnim strukturama koje su imovinu Islamske zajednice uknjižili na novonastalu, paravesku tvorevinu, koja sebe naziva Islamskom zajednicom Srbije, i bez ikakvih zakonskih posledica nažalost to što su učinili i dalje je na snazi. Ovo je nešto što je nedopustivo pre svega sa aspekta zakona, ali i sa apsekta političkog stava svih onih koji imaju dominantu ulogu u ovoj zemlji. Istina, sve su to posledice ponašanja prethodnih vlada koje su se tada odlučile obračunati sa legalnom, tradicionalnom Islamskom zajednicom koja im nije bila po volji, kao i čelnici ove zajednice.

Međutim, ozbiljna država ne može da nasleđene probleme ignoriše time što ćemo ih knjižiti samo prethodnim vladama. Prethodne vlade su već kažnjene. One su smenjene. Građani su ih kaznili i naravno za krivične odgovornosti još nije kasno, ali ova vlast bi morala se suočiti sa ponašanjima prethodnih vlasti po ovom pitanju, jer nije u interesu ove zemlje, kao što nije niti u skladu sa Ustavom, ni sa zakonima, da bilo koji deo ove zemlje, a posebno bilo koji građanin ili bilo koja grupa građana koji pripadaju drugoj nacionalnoj zajednici, drugoj verskoj zajednici na bilo koji način budu zapostavljani, a pogotovo budu diskriminisani. Islamskoj zajednici se to desilo tada 2007. godine. Posledice su sve do sada, a navodim ovaj primer gde je i Služba katastra, najznačajnije, u Sjenici, potom u Tutinu, a imamo i neke druge primere, zloupotrebljena u obračunu sa Islamskom zajednicom, gde je Islamskoj zajednici dejure oteta određena imovina.

Siguran sam da to u perspektivi ne može opstati ni po zakonu, ali isto tako verujem da ni ova politička struktura ne može i neće da se saglasi sa time, ali ni bilo koja druga koja neće da prihvati ono što smo do sada imali na sceni.

Imali smo ovde iz Beograda određene političke stavove koji su glasili - za prostor Sandžaka, što gore to bolje, ma nek tamo rade u Tutinu i Senici šta god hoće, ma nek povade oči, ma šta nas briga, to je njihov problem itd. Ne može ozbiljna kuća ignorisati požar u nekom njenom delu, bolest u nekom delu, ako boli prst glava ne može biti mirna. Hvala lepo.

Hvala vam što ste mi dali priliku da dopunim ovo prethodno izlaganje.

Naime, evo ovde kod sebe imam dokument od 20. februara 2018. godine, krivična prijava. Dobili smo informaciju od Poreske uprave da je krivična prijava podneta vezano za Katastar u Novom Pazaru, zloupotrebe i falsifikati koji su urađeni vezano za udaljenost objekata, dakle kockarnica, odnosno kladionica od određenih prosvetnih i drugih objekata od javnog značaja.

Dakle, ovde imamo ovaj dokument, a siguran sam da postoje slične prijave vezano i za temu koju sam pomenuo, vezano za Tutin i Sjenicu, ali ću se pobrinuti da dođem do samih dokumenata, jer su se meni obratili iz Islamske zajednice i ukazali mi na ovaj problem.

Evo, sada konkretan dokument koji sam pomenuo, nemamo epilog Pokušali smo da dobijemo informaciju, naravno da ćemo ostati dosledni, no drago mi je da čujem ovakav odgovor. To jeste spremnost, jer najlošije je kada primedbe koje se ovde iznesu budu ignorisane, ali se potpuno slažem da imamo nasleđene probleme. Ja sam samo neke pomenuo.

Imaćete poslanike stranke pravde i pomirenja kao partnere u ovome, jer mi sebe doživljavamo kao posrednike između građana koji su nas birali, ovoga parlamenta, ali isto tako i izvršne vlasti, svih službi, ustanova i struktura ove zemlje, tako se ponašamo i tako ćemo nastaviti, neovisno da li je nešto u neposrednoj nadležnosti narodnog poslanika, ali 24 sata smo na raspolaganju. Drago mi je da ste i vi ovo kazali i sa vama, odnosno vašom poslaničkom grupom koja ima najznačajniji uticaj ovde i sa kojom se mogu praviti i dogovori na ovu temu.

Dakle, računam na te dogovore i da do kraja sve ovo isteramo na čistac i otklonimo nepravdu. Mislim da je to smisao. Mi smo ovde da političku volju, zajednički pretvorimo upravo u zakonske propise koji će zaštiti građane.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, svakako da treba podržati podizanje predloženog memorijalnog centra. Ovo je prilika da se suočimo sa temom odnosa prema zločinu.

Naime, u biološkoj prirodi čoveka je da reaguje na opasnost prema njemu i da refleksno reaguje na svako zlo koje mu se desilo, dešava ili mu se može desiti. Ali, kao i u prirodi svih drugih bioloških refleksija one same po sebi ne predstavljaju vrednost. Dakle, ukoliko reagujete ili odbrambeno ili osudom ili bilo kojim drugim aktom, to je sasvim normalno i prirodno, ali se to ne smatra nekom posebnom vrlinom, zato što i životinje reaguju na isti način kada su ugrožene. Zato bi bilo jako važno, pored tog nivoa odnosa prema zlu, zločinu i svakoj opasnosti, da smognemo snage da se pozabavimo temom zločina na višem, a to znači pre svega ljudskom nivou.

Onaj pojedinac, ona zajednica koja uspeva da se prema zlu i zločinu ophodi etički drugačije, kvalitetnije, fenomenološki univerzalno i principijelno, a to znači da smo uvek opredeljeni protiv zla i zločina i u pogledu prevencije, ali i u pogledu osude, kao i u pogledu priznanja i odavanja pijeteta svim žrtvama svakog zločina, to je zapravo ono što zaslužuje posebnu pažnju i ono na čemu se može graditi drugačija budućnost i ono što, zapravo, predstavlja pravu ljudsku vertikalu.

Dakle, to je moj poziv i time želim da ukažem da definitivno i ova zemlja ima, verujem, snage ili mora smoći snage, bar kroz dominirajuće političke faktore i u ovoj Skupštini, ali i na svim drugim nivoima javne, medijske, političke i intelektualne komunikacije. Ako hoćemo da nam ljudskost bude ono što ostavljamo našoj deci i pokolenjima u nasleđe, onda ovaj pravac i ova orijentacija nemaju alternativu.

U tom pogledu, kao što podržavam ovaj predlog, želim da podsetim, evo, za nekoliko dana, 27. februara imamo godišnjicu zločina u Štrpcima. Dakle, pripadnici bošnjačke nacionalnosti i jedan pripadnik hrvatske nacionalnosti su u vozu oteti, nestali, ubijeni, a pri tom nemamo epilog niti da su žrtve pronađene, niti osuđeni počinioci i nalogodavci, ali isto tako ono što je neprihvatljivo jeste odnos nadležnih državnih organa prema ovom zločinu.

Radi se o građanima, odnosno državljanima ove zemlje koja tada zvanično nije bila u ratu i zato pozivam nadležne organe i njihove predstavnike da se konačno prevrne list i da se drugačije ophodimo i prema zločinu u Štrpcima i Sjeverinu i Kukurovićima i svim drugim grupnim i pojedinačnim zločinima koji su se 90-ih godina dešavali, jer takvim odnosom mi ćemo pokazati zapravo da odnos prema zlu i zločinu nije pitanje da li je učinjen meni i mojima, već da je zlo i zločin nešto protiv čega se moramo boriti zajednički, principijelno, u punom kapacitetu i ne praveći nikakve razlike.

Na lokalnom nivou i u Priboju i u Prijepolju mi imamo korektan odnos što se tiče državnih organa, njihovih predstavnika i srpske i bošnjačke nacionalnosti, ali nivo države i dalje ćuti i dalje imamo sramežljiv odnos. To se definitivno treba i mora zaustaviti, jer ostavljanje prostora da imamo selektivan odnos nije dobro.

Evo, juče smo ovde, dakle, tokom praznika dobili preteće i grafite mržnje na prostorijama Univerziteta u Novom Pazaru i ovde u Beogradu. Baš me zanima da li će mediji u ovoj zemlji jednako tretirati ove grafite kao grafite koji se dese na račun Srba, pojedinačno ili kolektivno, ma gde u zemlji ili na Balkanu.

Dakle, treba nam jednak odnos, principijelan odnos, zbijanje redova protiv mržnje, protiv zločina. Samo tada možemo imati budućnost koja neće biti krvava kao ona u 20. stoleću, koje nam je mislim dosta i zato postoji Stranka pravde i pomirenja i zato insistiramo i na pravdi i na pomirenju, jer verujemo da taj put nema alternativu. Hvala vam.

Poštovani prisutni, dame i gospodo, svakako da treba dati podršku i sektoru medija i sektoru energetike i kroz finansijske planove i razumevanje njihovih potreba, iako imamo određene probleme sa kojima se suočavamo.

Dakle, što se tiče REM-a, naša iskustva iz proteklih godina nisu dobra i mislim da se treba na to fokusirati u neposrednoj budućnosti, posebno kada su u pitanju bile određene medijske zloupotrebe vezane za izbore. Mi smo u više navrata reagovali prema REM-u. Međutim, ili smo imali u najviše slučajeva neodgovaranje i nereagovanje, ponekad neka općenita reagovanja koja su bila besmislena i nesvrsishodna.

Što se tiče Javnog servisa, o tome smo više puta govorili i ne možemo se pomiriti sa tim da ova tema bude prevaziđena, kao što se ne možemo pomiriti sa tim da je pitanje Javnog servisa tema aktuelna samo na relaciji vlasti i opozicije, jer ta tema na neki način zaseni sve druge.

Ja se ne slažem sa onima koji tvrde da je problem RTS-a vezan za politički uticaj sa strane, bilo od strane vlasti ili od strane bilo kog drugog političkog faktora. Meni to izgleda kao neka vrsta feudalnog akcionarskog društva. Tamo ko je šta uhvatio od urednika i od moćnika unutar Javnog servisa, on suvereno vlada svojim delom, on poziva koga hoće, ignoriše koga hoće i sa pozicije Bošnjačke nacionalne zajednice mi imamo uveliko zamerke i zbog upornog odbijanja da se uvaže Ustavom zagarantovana prava Nacionalne bošnjačke zajednice u pogledu zastupljenosti na medijima i kroz jezik i kroz emisije koje bi bile opredeljene prema predstavljanju bošnjačke kulture.

Što se tiče samog sektora energetike, pošto sam posebno upoznat za prostor Sandžaka, tamo imamo brojne probleme sa kojima se suočavamo. Recimo, imamo temu trafo stanice Tutina, evo opet mog Tutina, koga nažalost, uglavnom pominjem u negativnom kontekstu, koja se rešava već od osamdesetih godina. Ta trafo stanica, kako su nam kazali, prosto, i nerešavanje tog problema je dovodilo u pitanje celokupni sistem elektro snabdevanja u Tutinu, a isto tako, ugrožavala je i novopazarski elektro sistem.

Istina, konačno imamo dobru vest da se krenulo u realizaciju tog projekta. Stranka pravde i pomirenja je direktno sudelovala u rešavanju imovinsko-pravnih problema vezanih za lokaciju. To je jedna dobra vest. Nekima je i za Tutin dobra vest, s obzirom da smo tamo imali vladavinu SDA stranke 20 godina, onda u tom slučaju očito građanima nije trebala ni voda, ni dobra struja, pošto su imali SDA, pošto sada imamo raspad SDA u Tutinu i šire, na području Sandžaka, onda ćemo biti obavezni, u zamenu za SDA, obezbediti građanima struju i vodu i u tome ćemo sigurno aktivno sudelovati, kao što to činim i kroz ovu diskusiju.

Ali, imamo i određene druge probleme zastarelosti sistema. Recimo, u industrijskoj zoni Novog Pazara imamo neefikasno rešavanje problema koji su zatečeni. S obzirom da smo imali nekada industrijsku zonu sa nekoliko velikih privrednih subjekata, sada su tu nastanjeni kroz privatizaciju ili neke druge forme transformacije te imovine razni drugi privredni subjekti, tako da imamo slučaj da je na jednom brojilu prikačeno desetine pravnih, odnosno privrednih subjekata. I ukoliko jedan ili neki od njih ne plaćaju struju, struja se isključuje svima ostalima. To je neprihvatljivo za bilo koga, pogotovo sada u 21. veku.

Zato apelujem i insistiram da Elektrodistribucija pristupi rešavanju ovih problema aktivnije. Istina, u kontaktima, ovi ljudi sa Elektrodistribucijom imamo stalne najave - radi se nova mreža, biće. Međutim, prolaze godine, ti ljudi ne mogu da vrše svoje aktivnosti i svoje obaveze i svoja prava, s obzirom na taj problem. Općenito, na tom prostoru imamo kašnjenje u uspostavljanju vitalne mreže Elektrodistribucije. Zato je važno posvetiti se tome. A mi ćemo kao politički subjekt biti konstruktivan partner i nastojati da pomognemo koliko je moguće. Hvala.

Poštovani prisutni, mi narodni poslanici Stranke i pomirenja podržavamo podmlađivanje strukture tužioca i sudija na celom području zemlje, a posebno smo zainteresovani i pratimo sve ono što se dešava na području Sandžaka. Ne samo ovo što imamo sada pred sobom, već poslednjih meseci imamo određene pomake na tom polju, međutim i dalje je to nedovoljno u odnosu na sve izazove sa kojima se suočavaju organi pravosuđa i tužilaštva na ovom prostoru.

Više puta smo ukazivali na razne probleme koji proizilaze iz same činjenice da je prostor geografski specifičan, s obzirom na brojne granice i administrativne prilaze okolo gradova na prostoru Sandžaka, međutim mi nećemo odustati da pozivamo i prozivamo da se određeni problemi prestanu negirati, odnosno ignorisati.

Dakle, Tutin i Sjenica su već postali nešto što, sami sebi smo prosto dosadili pominjući ove prostore, ali nećemo odustati iz razloga što zaista ponašanje određenih pripadnika tužilaštva i pravosuđa, a i policije u koketiranju sa određenim lokalnim vlastodršcima koji tonu u kriminalu već dugo i dugo godina je nešto što ne bi smelo ni na koji način biti normalizirano sa pozicije centralnih organa i pravosudnih i tužilačkih, ali isto tako i svih ostalih državnih organa.

Istina, evo mi imamo vlast na području Tutina, koja vlada pune dve decenije i zapravo skoro da smo čekali da se ta vlast počne sama od sebe raspadati, tako da verujem da već iza ovih izbora ćemo imati nadam se, drugačiju strukturu vlasti, koja će konačno staviti tačku na svojevrsni mrak. Politički, pravosudni i celokupni mrak nepravde koji se dešava na području Tutina, jer imamo grad u kome ljudi nemaju pijaću vodu, a navodno uvek glasaju za jednu vladajuću strukturu.

Glasaju kako glasaju, a zapravo iz razloga što se u fiokama raznih činovnika tužilaštva i pravosuđa i policije godinama ti ljudi štite od krivične odgovornosti. Dakle, to je nešto na šta moramo ukazati, tako da nije dobro da u sličnim prilikama čekamo da se jedna vlast raspada, kao što se ovih danas raspada SDA vlast u Tutinu, na tri frakcije za sada, a nadam se da će ih biti još više.

To su poruke za nas ovde u Narodnoj skupštini, da se moramo i ovim delovima zemlje koji se geografski smatraju perifernim, a nipošto ne smeju biti periferni po važnosti, jer su i pogranični, a osim toga jer su i multientički, a sve to daje na značaju ovom prostoru.

Istina, stanje u Tutinu i Sjenici je ubedljivo najgore u poređenju sa svim drugim mestima i gradovima, ali i u drugim gradovima Sandžaka imamo primere sličnih zloupotreba, koketiranja i sprege između određenih kriminalnih struktura kojih je nažalost na tom prostoru izuzetno puno, nepodnošljivo puno, ali koje godinama i decenijama opstaju upravo zahvaljujući činjenici da određene kriminalne strukture imaju svoje sudije, svoje tužioce, svoje policajce, svoje inspektore.

Još ako tome dodamo i određena koketiranja na razini politike, lokalne politike i kriminala ili nekih drugih nivoa politike, onda imamo atmosferu koja nipošto ne sme biti prihvatljiva i sa kojom se nikako ne smemo pomiriti. Ako tome dodamo i činjenice na koje smo ukazivali, određenu infrastrukturnu izolaciju i otkinutost prostora od važnih saobraćajnica, onda nije teško shvatiti zašto imamo desetine autobusa sedmično koji napuštaju Novi Pazar, sa najzdravijim, najmlađim stanovništvom koje se upućuje prema zapadu, najverovatnije bespovratno.

Dakle, ne možemo ćutati, ne možemo se sa ovim pomiriti. Svakako da svaki pozitivan gest u pogledu imenovanja novih nadam se, nekorumpiranih tužioca i sudija, treba podržati. Mi ćemo to činiti, ali isto tako se i žesto i glasno i odvažno, obračunati sa svima onima koji to nisu. Hvala.

Poštovani prisutni, unapređenje izbornog procesa kroz zakonsku regulativu je od izuzetnog značaja za celokupno političko stanje u državi i društvu. Zato poslanici Stranke pravde i pomirenja učestvuju u ovom procesu i u varijanti kada smo imali prilike razgovarati i pregovarati sa predstavnicima EU, ali i u svim drugim prilikama, uključujući i javnu raspravu, odnosno javno slušanje koje smo imali prekjuče, u kome smo uzeli puno učešće i izneli svoje stavove.

Dakle, radujemo se tome da postoji volja da se kvalitet izbornog procesa unapredi. Svakako da je spuštanje cenzusa, odnosno izbornog praga pozitivan znak i on će omogućiti da sliku, odnosno strukturu budućeg parlamenta i budućih skupština na svim nivoima imamo šarenolikiju, gde će se onemogućiti rasipanje glasova, odnosno preuzimanje ili dobijanje onih glasova koji nisu dobijeni voljom glasača.

Istina, naše primedbe su se odnosile na temu vezanu za učešće manjinskih zajednica na izborima, posebno u vezi sa kontrolom moguće zloupotrebe ili isključenjem mogućnosti zloupotrebe manjinskih lista na svim nivoima. Imali smo predloženu varijantu da se uključe nacionalni saveti u vezi sa tom kontrolom kroz određeno izdavanje potvrda. Mi smo smatrali da to nije u redu, jer su nacionalni saveti pomoćna tela, nisu državni administrativni organi, izdavanje potvrda je administrativna procedura. Sa te strane bi to bilo teško objasniti i opravdati sutra i pred upravnim sudovima i pred bilo kojim drugim instancama.

Svakako smo bili voljni da ponudimo rešenja koja bi dala onaj rezultat koji je očito predlagač ima za cilj, a to je svođenje na minimum mogućnosti zloupotrebe ove kategorije. Idemo, dakle, sa intervencijom i nakon razgovora, i onoga što smo čuli na javnom slušanju, da se iznađe mogućnost da nacionalni saveti zadrže mogućnost davanja mišljenja, da zapravo onaj organ koji proverava ispunjenost uslova za izlazak na izbore kod svih lista, da zapravo to proverava i kod lista nacionalnih manjina.

Svakako da smo zainteresovani općenito za unapređenje učešća manjinskih zajednica na izborima i njihovog većeg prisustva u Narodnoj skupštini, s obzirom da sada imao taj raskorak u odnosu na brojku strukture stanovništva, gde imamo u ovoj zemlji oko 30% pripadnika nacionalnih manjina, a u parlamentu svega nekih sedam ili osam posto pripadnika nacionalnih manjina. Tako da i u ovoj regulativi, ali isto tako potrebno je i dalje u nekim budućim prilikama iznaći mogućnost da ta zastupljenost bude adekvatnija onoj slici strukture samog stanovništva.

Takođe smo zainteresovani da pored unapređenja izbornog procesa u zakonskoj dimenziji pojačamo kontrolu same primene ovih odredbi na terenu, s obzirom da naše iskustvo na prostoru Sandžaka nisu dobra, jer postoje brojne zloupotrebe kod samog brojanja glasova, tako da ćemo biti zadovoljni tek kada se u ovoj zemlji u izborni proces uvede i skeniranje listića i elektronsko brojanje, što nije neko dostignuće, neke zemlje, recimo Turska koja je evroazijska zemlja, to ima još pre 20 i nekoliko godina, tada se eliminišu mogućnosti zloupotrebe. Mi ćemo se u budućnosti i za to zalagati.

Bila nam je želja, iako sada to nemamo u ovim predlozima, da se i broj potpisa za nacionalne manjine spusti na 5.000, gde će se donekle izbalansirati svi ovi ustupci koji se prave općenito, olakšavajući se uslovi za učešće na izborima sa cenzusom od 3% dok je recimo to nesrazmerno u pitanju nacionalnih manjina gde ćete imati približnu brojku između onoga što je broj glasova za jednog poslanika ili prirodni prag i broj potpisa koji je potreban.

Što se tiče predloga za veće prisustvo ženske populacije, odnosno žena u parlamentu, narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržavaju ovaj predlog. Mi smatramo da treba omogućiti predstavnicima ženske populacije da budu prisutnije u celokupnom društveno političkom životu, posmatrajući ono što je bila i sada jeste uloga žene u našem društvu, jeste da su one veoma često bile mnogo zaslužnije za očuvanje brojnih vrednosti, posebno onih porodičnih i drugih univerzalnih vrednosti. Zato zaslužuju takvu šansu i zaslužuju tu reprezentativnost. Hvala.

Poštovani prisutni, pred nama je jedno proceduralno pitanje koje zbog odluka iz stava Ustavnog suda svakako treba da uskladimo i rešimo.

No, ovo jeste povod i da se pozabavimo pitanjem Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Svaki zakon kada se po prvi put uvodi u jednoj državi i društvu, treba imati na umu i biti spreman da primena tog zakona može izazvati određene probleme, koje treba kasnije usklađivati sa stvarim potrebama, ali isto tako i sa vrednosnim principima i interesima.

Dobro je kada zakon obezbeđuje efikasnost, što je slučaj sa ovim zakonom, međutim, nijedno napredno društvo i država ne smeju zaboraviti da centralna figura svakog zakona nije sam zakon ili sama materija, već uvek čovek. Namerno kažem čovek, možda pre nego što ću kazati građanin, jer nekako je i pojam građanin pomalo dehumanizirao čoveka, svodeći ga na određenu statističku brojku.

Pojam čovek je zapravo ono što se ni na koji način ne sme zapostaviti, ni na pojedinačnom, a ni na kolektivnom planu, jer kada se bavimo čovekom i kada ovaj pojam i sve vrednosti koje proizilaze iz ovog pojma i tiču ga se, imamo pred sobom dok projektujemo i donosimo zakone, zasigurno će greške i nedostaci tih zakona, kako u teorijsko regulativnom delu, isto tako i u praksi, odnosno u primeni sigurno biti manje.

Činjenica da je da se pojavljuju određeni problemi u primeni ovog zakona, ne u proceduralnom, već u suštinskom smislu, kada je u pitanju čovek, pogotovo onaj siromašni, oslabljeni čovek koji je nažalost žrtva brojnih, ranijih politika, ali isto tako i ovoga što se zove tranzicija, a traje više od tri decenije, što ne bi trebalo biti moguće, jer tranzicija ne bi smela toliko trajati. Ovo više liči na neku vrstu fermentacije, nego same tranzicije, ali žrtva i posledica tog stanja i pogrešnih, ranijih politika jeste vrlo često da je čovek, njegova ljudskost, njegovo dostajnostvo, odnosno osnovna vertikala koja ga čini čovekom najčešće ugrožena.

Zapravo mi narodni poslanici, pored brige da zakone koje donosimo budu pravno utemeljni, argumentnovani, budu usklađeni sa Ustavom i drugim zakonima, ne smemo nipošto gubiti osećaj za čoveka, pogotovo za onog slabog i siromašnog čoveka koji je najčešće žrtva.

Imamo bogata iskustva iz istorije. Napomenuću da je jednom prilikom još u sedmom veku čuveni muslimanski vladar, poznat po svojoj pravičnosti Azret Omer u godini gladi i siromaštva suspendovao verski propis davanja zekjata, dakle božji propis obaveznog davanja zato što su građani te godine bili gladni, odnosno siromaši.

Dakle, ljudski vladar je suspendovao božji propis pokazujući time afinitet i senzibilitet za čoveka, odnosno za siromašnog čoveka. Ovo su sve razlozi, pozivi da se značajnije, kroz naše celokupno zakonodavstvo, ali isto tako i osvrćući se na Zakon o izvršenju i obezbeđenju, pozabavimo čovekom i objektivno, bez potrebe na akcentovanje stranačkih razlika, pozabavimo čovekom i tamo gde postoje ozbiljni razlozi zaštitimo tog siromašnog čoveka od ovog zakona, odnosno od izvršitelja koji se nažalost pokazalo da nemaju puno dušu, a zakon im je to omogućio. Hvala.

Poštovani prisutni, među ponuđenim predlozima zakona, cenim da je Zakon o popisu veoma važan za sve građane ove zemlje, a pogotovo i za nas Bošnjake, a tim pre što smo pre 10 godina, tačnije 2011. godine, imali određene probleme sa popisom, s obzirom da je tada prostor Sandžaka, tačnije Bošnjaci, još konkretnije pripadnici Islamske zajednice, bili su izloženi brojnim torturama tadašnje Tadićeve Vlade i vlasti i to skoro svakodnevna praksa zloupotrebe policije protiv institucija Islamske zajednice, protiv njenih pripadnika. Ali, ono što je otežavalo celokupnu situaciji jeste da su najčešće svi ti događaji, torture i zloupotrebe poluga i sudskih i policijskih vlasti protiv Bošnjaka u Sandžaku prolazili ignorisani od strane medija, jer je to slovila tzv. demokratska vlast. Onda, toj demokratskoj vlasti je bilo dozvoljeno sve i svašta i nedemokratsko ponašanje.

Tako da, eto, mi, hvala Bogu, dočekasmo i da ta demokratska vlat padne i nadam se, ako Bog da, da više nikad takvu demokratsku vlast nećemo imati.

Iskustva koja od tada nosimo su veoma ozbiljna, posebno sa popisom, jer tada mi, a to znači jedan veoma značajan broj građana bošnjačke nacionalnosti nisu sudelovali na popisu. Dakle, popis je bio delimično bojkotovan i to zapravo znači da popis nije uspeo i to znači da mi nismo imali validne podatke o tom prostoru vezano, pre svega, za stanovništvo, ali i za sve ostale stavke koje su se ticale popisa.

Tako da, raduje me da ćemo evo i ovim zakonom koji, donekle unapređuje popisnu proceduru, tehnološki je, takođe, dorađuje, nadam se imati naredne godine atmosferu koja će zasigurno biti drugačija. Verujem da neće biti povoda niti za jednu grupaciju da izbegne popis, odnosno da pozove na bojkotovanje popisa.

Popis je veoma važan, kako za buduće ekonomske projekcije razvoja, za praćenje opšteg demografskog stanja, ali isto tako za pripadnike nacionalnih zajednica, a to u našem slučaju znači i za pripadnike bošnjačkog naroda u Srbiji. Od izuzetne važnosti jeste da imamo precizne popisne podatke kako bismo mogli i na tom temelju ostvarivati sva ona kolektivna prava koja nam prema Ustavu pripadaju i koja želimo zajednički sa svim polugama državnog sistema i dalje da unapređujemo.

Takođe, smatram veoma važnim i radosnom vešću što ćemo konačno otkloniti poslednje administrativne prepreke i za izgradnju zgrade Dečje klinike u Tiršovoj, dakle, klinike koja je od opšteg državnog, nacionalnog značaja. Znam dobro koliko roditelja, odnosno dece i sa područja Sandžaka je upućeno na ovu kliniku i to je zasigurno nešto što će biti od velike koristi građanima.

Međutim, ono na šta želim ukazati jeste da je bolnički centar u Novom Pazaru u poslednje vreme preopterećen, s obzirom da širi deo regije zapravo je upućen na tu bolnicu i da bi morali ponovo razmotriti mogućnost osnivanja, potom i izgradnje kliničkog centra u Novom Pazaru, s obzirom i da geografski imamo sva tri, odnosno četiri klinička centra su zapravo geografski na jednoj trećini teritoriji države Srbije.

Znači, sva četiri klinička centra su smeštena na severoistoku zemlje, dakle, Niš, Beograd, Kragujevac i Novi Sad, dok ostale dve trećine zemlje, znači, celi jug, jugozapad, zapad zemlje su bez kliničkog centra, što zapravo opterećuje i ove kliničke centre, ali isto tako i komunikacijsku mogućnost transporta, odnosno prevoza bolesnika.

Zato smatram od izuzetne važnosti, ne samo usko interes vezan za Novi Pazar ili Sandžak koje je, takođe, napadnut i sa severa Crne Gore i sa severa Kosova, sa pacijentima. U tom slučaju bi to značilo otvaranje novog prostora za lečenje, ono što je neophodno i od interesa za sve nas. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade, moje pitanje se odnosi na grad Priboj, tačnije iz islamske zajednice su me zamolili da vam se obratim sa pitanjem - da li možemo računati na vašu pomoć, vezano za rešenje problema lokacije za izgradnju džamije u Novom Priboju?

Naime, taj predmet je nekoliko godina star i na nivou opštine Priboj, dakle, od strane predsednika opštine, imamo veoma pozitivan stav, kao i od strane narodnih poslanika, kolega iz Priboja, ali, kako sam obavešten, predmet je došao do Republičke direkcije za imovinu i čeka se tu i saglasnost Vlade.

Od izuzetne važnosti bi bilo da se ovo pitanje što pre pozitivno reši, s obzirom da u Priboju postoji džamija u starom gradu, a u novom delu Priboja nemamo ni jedan verski objekat, a u pitanju je veoma značajan broj pripadnika islamske zajednice.

S obzirom i na celokupni ambijent vrlo pozitivnih međuetničkih i međukonfesionalnih odnosa u ovome gradu, kao i njegov celokupni geografski i geopolitički značaj, od ogromne važnosti bi bilo, pre svega iz razloga što je to stvarna potreba vernika, ali i zbog same uloge Priboja i celokupne građanske zajednice u ovome gradu, jer smo i tu imali puno pozitivnih primera celokupnih odnosa, ali bi podrška Vlade na ovoj temi bila od izuzetne važnosti, da omogućimo vernicima da krenu sa gradnjom, što bi značilo još jedan podstrek celokupnim i kulturološkim i političkim integracijama u ovoj multikulturnoj sredini.

Ja ću ovom prilikom kazati i još jednu poruku preneti od islamske zajednice, ovoga puta zahvalnost za to što je u okrilju ove Vlade Direkcija za restituciju oduzete imovine donela dva veoma važna rešenja za islamsku zajednicu. Posle blokade koja je nažalost trajala godinama od prethodnih vlada konačno smo dobili deblokadu i vraćena su dva veoma važna objekta. Jedan je Zgrada islamskih ustanova u centru Novog Pazara i Stara novopazarska banja, dva velika vakufa, što ima izuzetan značaj za islamsku zajednicu, ali, opet kažem, još veći značaj za celokupne međuverske i međunacionalne odnose.

Najlepše je kada čujete radosne vesti, pogotovo ovoga tipa, koje su veoma konkretne i oročene. Očekujem da upravo to bude dan kada ćete doneti ili konačni pozitivan odgovor ili samo rešenje po tom pitanju.

Siguran sam da se ovog trenutka građani Priboja, posebno nosioci odgovornosti u islamskoj zajednici, koji su najviše truda uložili na ovu temu, raduju i dok prate televizijski prenos ove Skupštine.

Podvlačim, jako su važni ovi gesti. Dakle, nekada ljudi koji su manje ili više verujući možda i ne razumeju neposrednu takvu potrebu, ali, evo, vidite vi, i na temu ovih dešavanja u Crnoj Gori, koliko su ta verska pitanja senzibilna.

Kada imamo pametne ljude u vlasti koji će to razumeti i preduprediti takve stvari, a sa druge strane i pokazati primerom, jer uvek kada pokažete primerom senzibiliteta prema različitosti, onda ostvarujete pretpostavku da možete i za svoj narod i svoj etnos potraživati ono što je njihovo pravo.

Ja bih u dopuni pitanja još skrenuo pažnju takođe na sugestiju građana i nešto o čemu je javnost prilično upoznata. Zadnjih meseci imamo nekako pojačano nasilje u Novom Pazaru, čak se povećao broj ubistava u određenim ugostiteljskim objektima. Ja bih upitao, pa i zamolio Vladu, šta ćemo preduzeti, šta će Vlada preduzeti? Naravno, spremni smo i kao narodni poslanici i sa ostalim strukturama da se uključimo, potpuno svesni da pojave nasilja nisu one koje mogu da se rešavaju nekim aktom ili jednom političkom odlukom.

Mislim da su to stvari koje nam skreću pažnju da moramo pridati važnost takvim pojavama. Istina, reč je o problematičnim ugostiteljskim objektima posle ponoći, alkohol i ostale poročne atmosfere koje tu imaju, ali je ovo nešto preko čega ne bismo mogli preći tek tako.

Istina, ja sam svojevremeno, još na početku ovog mandata ovde i Vladi i Skupštini predlagao formiranje jednog nacionalnog saveta za borbu protiv nasilja. Mislim da ovo u Novom Pazaru ne bi trebalo samo biti jedina tema, jer mi nasilje, kao što znate, imamo u povremenoj eskalaciji, u raznim strukturama, od maloletničkog, preko školskog, do porodičnog i tako dalje. Imamo određene potencijale koji se time bave, ali mislim da nam fali koordinacija. Zapravo, moje bi pitanje bilo - šta su promišljanja Vlade u ovom pogledu?