Zahvaljujem se uvaženom narodnom poslaniku, predstavniku poslaničkog kluba PUPS „Tri P“ Hadži Miloradu Stošiću.
Sledeća na listi, uvažena narodna poslanica dr Nina Pavićević, predsednik poslaničkog kluba SPS. Izvolite.

Zahvaljujem.
Sledeća na listi je uvažena narodna poslanika Ivana Nikolić, predstavnik poslaničkog kluba "Aleksandar Vučić - Za našu decu". Izvolite.

Hvala vama.

Sledeća na listi je uvažena narodna poslanica Danijela Veljović, predstavnica kluba Socijaldemokratske partije Srbije.

Izvolite.

Zahvaljujem.
Sledeći na listi, uvaženi narodni poslanik Nenad Filipović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč dajem uvaženom narodnom poslaniku Uglješi Markoviću. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženom poslaniku, Uglješi Markoviću na izlaganju.
Sledeći na listi, predstavnik poslaničkog kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu, Dušan Marić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Sledeća na listi je uvažena narodna poslanica Vesna Nedović.

Zahvaljujem.
Sledeći na spisku je uvaženi kolega Dejan Kesar.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženom kolegi Dejanu Kesaru.
Sledeća je na listi narodna poslanica Rajka Matović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem svima koji su učestvovali u prvom delu sednice i ministarki Vujović na njenom učešću.
Nastavljamo posle pauze. Nastavak je u 15.00 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, predsedavajuća sa saradnikom i drugi potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče posebnog registra kojim će se osigurati procedura dodele nove tranše pomoći svim punoletnim građanima, svakako da na ovu temu ne treba trošiti mnogo reči, osim dati punu podršku i kazati da je u ovom teškom vremenu svojevrsne celokupne društvene krize koja ima svoju i ekonomsko-socijalnu dimenziju izazvana Kovidom, dakle, puna podrška svakom obliku pomoći i ovom svakako danas koji je pred nama.

Ubuduće treba prosto imati u vidu da parametri na kojima se donose odluke o pomoći treba da budu ili ovako obuhvatanjem svih punoletnih građana ili parametar socijalno-ekonomskog stanja. Dakle, sve druge parametre bismo isključili, jer zapravo samo ta dva parametra osiguravaju punu pravičnost u pogledu odlučivanja i određivanja kategorija koje će dobiti pomoć.

Što se tiče Zakona o fiskalizaciji, takođe ovaj zakon po svojoj nameni, po svojoj strukturi, po svojoj svrsi, zapravo zaslužuje da dobije punu podršku, što će se desiti kada je u pitanju stav narodnih poslanika Stranke pravde i pomirenja i svakako da on, pre svega, iz razloga što osigurava dalju efikasnost samog procesa fiskalizacije, a pre svega, kada su u pitanju poslodavci, a i sami građani.

Dakle, to je ono što je suština Predloga ovog zakona, odnosno izmena i dopuna ovog zakona i zato ga svakako treba podržati, odnosno usvojiti u Danu za glasanje.

Što se tiče zakona kojim će se osigurati sredstva za izgradnju pruge na severu zemlje, takođe ono što uvek za nas narodne poslanike Stranke pravde i pomirenja, mislim i sve ostale narodne poslanike, jeste uvek najveća radost kada ili donosimo zakone ili dobijamo informacije o značajnim velikim, odnosno kapitalnim investicijama bilo koje vrste, a posebno investicijama u infrastrukturu.

Dakle, to je nešto što zasigurno, bar sa moje tačke gledišta, predstavlja najveću radost koju možemo imati ovde u Narodnoj skupštini, a posebno kada se pokaže kapacitet držanja koraka u infrastrukturnim investicijama, posebno kapitalnim investicijama, bilo da su u pitanju pruge, obnova pruga, izgradnja novih pruga, svakako u duhu vremena i modernosti i svih izazova u kome živimo, ali isto tako i posebno važno i po kvantitetu i po kvalitetu su brojni auto-putevi koji se rade.

Ono što želim ovde naglasiti u pogledu iščekivanja jeste pruga Raška-Novi Pazar, a potom i dalje pravcem zapada prema Priboju, zašta već postoji politička volja potvrđena političkim dogovorom, ali ono što sada želim istaći jeste poziv nadležnim organima da se što pre krene sa pripremama za realizaciju ovog projekta.

Dakle, nije prvi put, a ponoviću ovde, da je Novi Pazar jedini grad u ovoj zemlji koji ima preko 120 hiljada stanovnika, koji predstavlja svojevrstan regionalni centar i u ekonomskom i u svakom drugom pogledu, a koji u 21. veku nema železničku prugu, odnosno nema vezu sa železničkim saobraćajem.

Tako da prosto ovo pitanje, s obzirom da postoje dogovori, postoji iskazana volja, potvrđena volja, potpisana volja, dakle ono na šta želim ukazati jeste da nije dobro i nije prihvatljivo i nije razumljivo da se početak realizacije ovog projekta odgađa.

Četvrti zakon koji je danas pred nama ovde jeste Zakon o poreskoj upravi i poreskoj administracije, tačnije izmene i dopune ovog zakona. Takođe jedna od tema koja je nepresušne inspiracije za nas narodne poslanike, ali ne samo za nas, već i za sve druge važne faktore u ovoj zemlji koji se bave ovim pitanjem. Dakle, zdrava poreska politika znači zdrav celokupan državni sistem, a pre svega sigurnost finansiranja celokupnog državnog sistema.

Ukoliko danas upoređujete, da kažem, uređene državne sisteme i one koji su ne uređeni ili manje uređeni, dovoljno je da sagledate stanje u poreskom sistemu. Dakle, one zemlje koje imaju uređen poreski sistem, one su zasigurno uređene i u svim drugim segmentima. Suprotno tome, one koje to nisu, onda teško da su uređene u bilo kom segmentu svog državnog aparata, odnosno državnog sistema.

Da bi se jedna zemlja mogla pohvaliti kvalitetnijim ili uređenim poreskim sistemom, svakako da na prvom mestu jesu zakoni, poreski zakoni, a to je zapravo ono što jeste nadležnost Narodne skupštine, tj. nas narodnih poslanika u Narodnoj skupštini i što činimo inače, a evo što činimo danas. No, nije to jedina stvar ili jedini uslov da bi smo imali uređen sistem kako to možemo videti i iz samog naslova ovog zakona, a i zakonom impliciramo ono što je najvažnije u samom poreskom sistemu. Dakle, usvajamo izmene i dopune, odnosno sada razmatramo, a kasnije ćemo usvojiti izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Zapravo, implikacija je vrlo jasna. Znači, nije dovoljno da imate zakon koji će samo imati kvalitetna načela ili kvalitetne odredbe koje će uopšteno regulisati ovo polje ili urediti sam postupak, a jeste to veoma važno.

Međutim, ono što je drugi deo značaja, a što je prepoznao zakonodavac, odnosno predlagač zakona i u samom naslovu ovog zakona, jeste pitanje poreske administracije, odnosno onog dela sistema zemlje koji je zadužen da realizuje poreske zakone, odnosno da realizuje sam zakon.

Tako da perfektni zakoni, perfektne regulative ili perfektnost u tom segmentu jeste prvi uslov. Drugi uslov je takođe ništa manje bitan, a to su realizatori, odnosno realizacija tih odredbi, a to je zapravo poreska administracija koja se na terenu naziva ili u sistemu zove poreskim upravama.

Pored ova dva uslova, ono što je, da kažem, nevidljivo ili nepisano pravilo i što se ne piše u ovim zakonima, kao ili drugim podzakonskim aktima, jeste volja, odnosno politička volja da se izgradi kvalitetan poreski sistem koji neće samo biti kvalitetan na papiru, već koji će biti izvršan i u pogledu opredeljenja, ali i u pogledu same realizacije.

Ono što jeste optimistično, a što se vidi i kroz svu zakonodavnu inicijativu, kroz predlagače zakona, u ovom slučaju je to Vlada, odnosno nadležno Ministarstvo finansija jeste sama ova živost ili dinamika koja nam dolazi u pogledu Predloga zakona, a opet svet to kroz praćenje samih potreba izazova na terenu bilo da se tiču potrebe samih građana ili da se tiču potrebe poslodavaca ili da se tiču same države ili sinhronizacije svih tih odnosa i potreba, tu živost i tu dinamiku koju imamo, ona zapravo pokazuje da imamo punu savest i inicijativnost da se ne izgubi korak u pogledu izazova i potreba same privrede i svega onoga što proizilazi iz tih potreba.

Dakle, ono gde očekujemo više inicijative, više odgovornosti, više akcije jeste zapravo ovo što je sadržano u drugoj polovini naslova ovog zakona, a to je poreska administracija, odnosno poreske uprave, poreski sistem realizacije. To je ono što je uvek najdelikatnije u celokupnom sistemu države, kao i u svakom sistemu. Čak je mnogo lakše sačiniti dobre zakone, zato što je za dobar zakon potrebno da imate par učenih ljudi, pravničkog profila sa određenim iskustvom, bilo da ih imate, bilo da ih pozajmite, kupite ili platite. Nije teško napraviti dobre zakone, naravno ukoliko postoji za to politička volja, a hvala Bogu u našem slučaju ovde ona postoji.

Međutim, ono što je uvek mnogo teže jeste dovesti, obezbediti, osigurati prave ljude na pravnom mestu, pogotovo što živimo u vremenu ne neke velike ili bogate kadrovske ponude. Inače je celokupan svet u ovoj savremenoj civilizaciji u nekoj vrsti kadrovske inflacije, gde imamo jako mnogo formalno potvrđenih kadrova, sa mnogo diploma, sa mnogo sertifikata, sa mnogo raznih referenci.

Danas kada tražite određeni kadar za određene poslove u ovoj savremenoj praksi se uz zahteve i ostalu dokumentaciju dostavlja SV, odnosno određena biografija u kojoj se navode reference, a pošto svako piše svoj SV onda obično znate da je to jedan hvalospev, pa kada pogledate određene SV vi vidite samo eksperta, stručnjaka, iskustvo, sve moguće lepote i dobrote kandidata.

Međutim, kada mu kasnije poverite posao ili određenu nadležnost, vidite određeni raskorak između onih divota koje su bile zapisane u SV-u i onoga što se stvarno pokaže, zato što su mnogi razumeli da je jako važno formalno imati referentnost, a sposobnosti, stručnosti, određeni kvaliteti drugi koji su neophodni, posvećenost, lojalnost itd. koja ne može stajati u SV-u, jer se teško formuliše, uglavnom nažalost, najčešće, bude odsutna.

Ako tome dodamo i činjenicu da su mnoge anomalije nasleđene od pre, pogotovo brojni uposlenici, brojni finansijski inspektori koji su godinama i decenijama pravili svoje pozicije u određenim poreskim upravama, a onda, znate i sami, to su vrlo osetljive pozicije sa kojih se veoma lako može kroz korupciju i druge oblike nezakonitosti ostvarivati interes i profit, ako dodate taj balast ovoj činjenici onda nimalo nije lako izvršiti reformu, reorganizaciju, obnoviti strukturu poreskih uprava, odnosno poreskih administracija kako bismo imali, kako rekoh, prave ljude na pravim mestima.

Naša iskustva sa poreskom upravom u Novom Pazaru, a govorio sam i više puta, nisu dobra. Tamo imamo sve i svašta i tu je neophodno preduzeti potrebne mere. No, pored tih mera i pored ovoga što sam kazao, a smatram ga neophodnim da bismo imali kvalitetnu poresku administraciju i realizaciju, pored ovog što treba da uradi država kroz zakone i kadrove, ono što je jako važno je da u jednom društvu se ne može postići puna poreska kultura, ako tako mogu kazati, bez promene svesti kod samih građana i jako je važno pojačati aktivnosti svojevrsne edukacije na raznim nivoima, od školske preko medijske u pogledu ozdravljenja poreske kulture.

Nažalost, mnogi građani misle ukoliko izbegnu plaćanje poreza da su ostvarili svoj interes. Da kratkoročno, da banalno, da u nekom smislu, ali pravi interes građana jeste da poštenim plaćanjem poreza se zapravo ostvaruje dugoročni interes građana i na tome se treba mnogo raditi. Međutim, da bi se to desilo posuda mora biti kompletno zdrava. Znači, nije dovoljno da velika posuda bude zdrava 99%, a da na jednom mestu curi, jer ako je na jednom mestu ona oštećena, onda će definitivno da iscuri sve ono što je u njoj i oni zdravi delovi u tom slučaju neće ništa značiti.

Što se tiče poreske uprave u Novom Pazaru, ona oslikava neko stanje ostalih državnih organa, mnogo nasleđenih problema i u samoj strukturi zaposlenih i u pogledu kvaliteta i u pogledu pojava određenih vidova korupcija, ali ono što je za nas pripadnike bošnjačke nacionalne zajednice važno jeste i sama struktura zaposlenih.

Dakle, struktura zaposlenih u etno nacionalnom smislu ne odgovara strukturi stanovništva. Naravno, nisam od onih koji to insistiraju da bude prosto bukvalno prepisano, ali se mora voditi računa o nekom okviru, pogotovo kada je u pitanju politika zapošljavanja.

Istina, ono što je još lošija situacija od same poreske uprave jeste policija. U policiji, više puta smo o tome govorili, i ono što me tera da zapravo uključim u ovu diskusiju jeste obrazloženje koje smo čuli od ministara policije koji kaže da ga uopšte ne zanima ko je koje nacionalnosti kada prima policajce. To bi bilo dobro i moglo bi se doživeti onako idealističkim opredeljenjem prema struci, kvalitetu u pogledu stručnosti od običnog policajca, inspektora i dalje funkcionera. Ali taj princip bi onda morao da se pokaže i tamo gde su recimo Srbi u većini i gde su Srbi u manjini ili tamo gde su Srbi u manjini ili gde su u većini, a ne da imamo sliku da su uvek tamo gde je većinski narod u većini nije moguće da se desi da rukovodilac policije bude Bošnjak ili ne znam da li ima drugih nacionalnih manjina u Vojvodini. Ako ima, to bi bili dobri primeri. Znam da u slučaju prostora gde Bošnjaci žive da ih nema.

Prema tome, ne možemo taj parametar posmatrati samo jednosmerno, već ukoliko imamo stručnost i sposobnost onda se može desiti, recimo, da u Novoj Varoši gde imamo svega 7% Bošnjaka, neka tamo, recimo se desi jednom da bude načelnik ili komandir policije Bošnjak ili recimo, čak u Prijepolju gde je skoro pola-pola, a u Priboju gde je svega 20% Bošnjaka. Ne, tamo se to nikada ne može desiti, ali se veoma često dešavalo da u Novom Pazaru, Sjenici, notorno u toj famoznoj Sjenici o kojoj se već više puta govori, u Tutinu povremeno gde je apsolutna većina bošnjačkog stanovništva, komandir vrlo često ili načelnik su bili pripadnici srpske nacionalnosti, a kada je u pitanju struktura potpuno obrnuto.

Znači, u Novom Pazaru imate 80% Bošnjaka, u policiji imate 20% Bošnjaka, u Sjenici 30% imate Srba, obrnuto je u policiji imate 70%. Dakle, znate da su mi ovo neprijatne teme. Nisam od onih koji želi da prebrojava nacionalno, ali ne mogu da prihvatim takve odgovore.

Gospodo ili ćemo primenjivati princip pravičnosti u pogledu kvaliteta struke, nadležnosti i sposobnosti itd. U tom slučaju ćemo onda imati isti pristup svim delima ili ne, i ono što obeshrabruje pored ovog obrazloženja jeste i činjenica da i dalje imamo u politici zapošljavanja mladih policajaca, kadrova, inspektora, uprkos činjenici da na konkursima jako veliki broj Bošnjaka čeka, imamo odluke u kojima je etnička struktura na štetu Bošnjaka. To je svakako neprihvatljivo, kao što su i neprihvatljive, a čuli smo jutros u pitanju kolege Samira Tandira, obrazloženja ovakvog površnog odnosa prema događajima u Sjenici. Znači, ne možemo takva obrazloženja prihvatati, ne možemo to smatrati normalnim da se kaže sve je u redu sa dva reda bez ikakvih obrazloženja. Ne može biti u redu ukoliko je policija upozorena da će nekom biti mozak prosut i tom je mozak prosut, a policija nije makla malim prstom.

Prema tome, to su stvari koje nam ukazuju da se sa pozicije prvog čoveka i uopšte policije ne može tako ophoditi. Može neko biti političar ili prvi čovek policije, ali mora znati da je u ovoj zemlji na Balkanu policija najizrazitiji front prema narodu i da je to veoma osetljiv. Godinama sa ovom vlasti radimo na vraćanju poverenja između policije i Bošnjaka, a dobro znate šta nas opterećuje iz prošlih vremena, posebno iz 90-ih godina, a posebno iz godina kada je policija otimala džamije 2007. godine.

Uz sve te rane pokušavamo vratiti to poverenje i sada neko dođe i sa pozicije političara neodgovornim izjavama ponovo vraća to nepoverenje. Dakle, to je nešto što moramo uzeti ozbiljno i zapravo izbeći sve ono što može uvećavati jaz nepoverenja. Hvala vam.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, predsedavajući sa saradnikom, uvaženi ostali potpredsednici Narodne skupštine, poštovana potpredsednice Vlade i uvaženi ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, i danas imamo važnu temu pred nama, temu koja u formi predloženog zakona zahteva od nas da iznesemo stavove promišljanja, sugestije i predloge koji će značiti potvrdu i definisanje naše svesti o versko-kulturnom nasleđu, danas u formi ovog zakona vezano za materijalno, kulturno nasleđe manastira Hilandar.

Ovo je još jedan važan iskorak u pogledu opredelenja države da bude okrenuta svemu onome što je važno za svoj narod. Država je kuća građana koja vredi onoliko koliko je podređena tim građanima, narodima koji u njoj žive. Nekada u određenim okolnostima i ova država je možda imala neki drugi pravac, pravac koji je bio u raskoraku sa svojim narodom i sa svojim građanima.

Puno decenija država nije imala osećaj za ono što građani misle, veruju i smatraju da im je jako važno. Kada je država u raskoraku sa kulturnim, duhovnim vrednostima svog naroda i građana ona ne može biti dobra država, zato što država ne postoji radi sebe, ona postoji zbog naroda, odnosno građana i ona dokazuje svoj kvalitet i svoju vrednost u kvantitativno, kvalitativnom, svakom smislu, uključujući i sam nijanse podređenosti i posvećenosti da zaštiti sve ono što vredi narodu, odnosno građanima. Zato je nezamislivo da država bude protiv onog što su tradicionalne, duhovne, ljudske i sve druge vrednosti svojih građana.

Usmeriti se prema gajenju onoga što gaje građani, odnosno narod u državi, znači imati državu koja je svesna svoje uloge, koja zna da je ona podređena građanima i podređena narodu i tada država ide pravim putem. Kada se pokaže svest, opredelenje, hrabrost i snaga da se i u zakonskoj formi zaštiti ono što godinama, decenijama, pa i više nije bilo zaštićeno ili je smatrano da ne ulazi u domen države. To znači još jedan iskorak u pogledu usklađivanja ponašanja i postupanja države sa svojim građanima i svim onim što je tim građanima važno.

Svako ko je išta čitao ili se informisao o srpskoj duhovnosti zna šta za srpski narod, pa i pravoslavlje u širem smislu znači Sveta gora, a posebno manastir Hilandar. Zato, nema nikakve sumnje da sa pozicije Srba, srpskog naroda, pravoslavaca u ovoj zemlji to ima značaj najvišeg mogućeg stepena. Naravno, da i mi koji ne pripadamo pravoslavno veri, ali živimo u zemlji Srbiji, živimo zajedno sa srpskim pravoslavnim narodom, a vaspitani smo i u svojoj duhovnosti i u svojim porodicama da je poštivanje drugog, drugačijeg, čak i drastično različitog, a pogotovo onog ko se u duhovnosti prepliće u elementarnim, etičkim i duhovnim postulatima, kao što se hrišćanstvo i islam prepliću.

Dakle, za mene lično, a i za ostale narodne poslanike Stranke pravde i pomirenja, a siguran sam i za ostale pripadnike islama je u meri u kojoj će država Srbija pokazati poštovanje prema duhovnim vrednostima, materijalne i ne materijalne prirode većinskog srpskog i pravoslavnog naroda i crkve, da u toj meri možemo i u etičkom i u političkom i u pravnom smislu očekivati da ta država ima senzibiliteta, a to smo čuli i u obrazloženju potpredsednice Vlade, i za kulturno materijalno i ne materijalno blago ostalih pripadnika verskih zajednica, odnosno ostalih verskih zajednica u ovoj zemlji, kao što su islamska zajednica, katolička crkva i ostale tradicionalne crkve i verske zajednice.

Pogotovo imajući u vidu da ovaj iskorak nije samo duhovno političke prirode, već da zapravo mi ovde danas utvrđujemo zakonski okvir za podršku, svekoliku podršku, ovom materijalnom, duhovnom i kulturnom dobru, i to naslanjajući se na budžetska sredstva ove zemlje, a budžet i budžetska sredstva ove zemlje kao što znate se formiraju jednako od svih građana ove zemlje bez obzira na versku, etničku, odnosno nacionalnu pripadnost.

Prema tome, ovo sam razumeo, ne samo kroz tekst zakona, već i kroz obrazloženja koja smo čuli, ali i kroz ona obrazloženja i uveravanja koja dobijamo kroz razne oblike pisanih i ne pisanih dogovora u partnerstvima koja gradimo ovde i u ovoj Narodnoj skupštini, ali i na drugim nivoima unutar državne komunikacije i saradnje.

Prema tome, vrednost, hilandarska vrednost jeste prevashodno vezana i značajna za hrišćansko pravoslavni i svetosavski duhovni i religijski krug, ali postoje vrednosti koje su kulturne prirode i koje nadilaze upravo taj uži verski krug. Jer, vi kada imate, recimo, jednu biblioteku koja prelazi preko 40 hiljada primeraka, kakva je biblioteka na Hilandaru, koja ima i one najvrednije uzorke starih prvih biblija i njih od šest komada, potom i određene stare povelje i njih preko 380 primeraka itd.

Dakle, to je kulturno bogatstvo koje da, pripada užem pravoslavno-hrišćanskom, kulturno-religijskom krugu, ali jeste to bio osnov da se ova kulturna baština proglasi kod UNESKO-a svetskog značaja zapravo što takvi kulturni potencijali zapravo predstavljaju deo svetskog kulturnog potencijala.

Zato zaštita kulturno-istorijskog blaga u ovom slučaju nije samo u dimenziji zaštite kulturno-istorijskog blaga jednog naroda i jedne zajednice, već zapravo doprinos opštoj, globalnoj kulturi u materijalnom smislu, njenoj zaštiti i svakako njenoj afirmaciji.

No, sve ovo ima smisla i to smo čuli u obrazloženju od strane potpredsednice Vlade, ne samo kao dug prema prošlosti, već kao iskazivanje svesti prema budućnosti, jer odnos prema zaštiti kulturnog blaga iz prošlosti je samo temeljni odnos našeg pozicioniranja prema kulturi u pogledu svesti, u pogledu same dinamike našeg delovanja u tome smeru.

Zato, ono što treba da se nasloni na ovu svest u pogledu zaštite starih kulturnih dobara, odnosno kulturnog nasleđa iz prošlosti, jeste naš odnos prema kulturno religijskom blagu, energiji i potencijalu, i to kako ćemo mi to upotrebiti za budućnost.

Mi se danas nalazimo, i u vremenskom i prostornom kontekstu, u određenoj ideološko kulturnoj dezorijentaciji. Nije to samo problem naše zemlje, odnosno naroda koji žive na ovom prostoru, već je to kriza, duhovno etička kriza je zahvatila celokupnu zapadnu civilizaciju. Dakle, to je nešto što mi ne smemo potceniti.

S obzirom da je naša orjentacija da se nalazimo geografski u Evropi, da imamo političku orjentaciju evrointegracijsku, to su sve momenti koje mi moramo uzeti u obzir i pažljivo, temeljito, stručno i odlučno analizirati kako će se sve to održavati na nas u personalnom, porodičnom, duhovnom, uže religijskom i šire kulturnom smislu. Dakle, to su jako važne teme, čak najvažnije.

Drugi elementi krize koji se primećuju u idejno ideološkom smislu, a tiču se nas političara i političkih stranaka. Vi ćete danas imati problem, recimo, ukoliko se odlučite da ideološki odredite većinu naših političkih subjekata u ovoj zemlji. Dakle, imena stranaka su jedno, programi stranaka su nešto drugo, a ideologija stranaka su nešto treće ili najčešće nešto što ne postoji.

Istina, ako površno posmatrate tu pojavu, možda ćete reći – pa, dobro, to danas nije važno. Da, to nije važno ukoliko imamo samo dnevnopolitičke i uskopartikularno interesne orjentacije, pa nas ne zanima suština, ne zanima nas dubina, ne zanima nas budućnost, nego nas zanima samo određeno političko, dnevnopolitičko, stranačko ili personalno profitiranje ili mešetarenje. U tom slučaju nije bitna ideologija, nije bitna duhovnost i nije bitna utemeljenost. Ali, ja se bojim da ne bi smeli dopustiti da većina ključnih, dominirajućih faktora političkih u ovoj zemlji budu bez ideologije i bez duhovne matrice i utemeljenosti.

Naravno da nikada neće moći svi biti sa tom dubinom i sa tim temeljom, ali oni koji žele, koji promišljaju budućnost ove zemlje ne mogu se odvojiti od ove teme i kazati da to nije važno. Zato mene raduje okretanje prema drevnim vrednostima i ono što želim ovde preferirati u pogledu preporuke svima nama, jeste da je šansa i budućnost za ovu zemlju, za narod i narode koji žive u ovoj zemlji, za sve građane i za druge u okruženju, pa i šire, zapravo vraćanje drevnim vrednostima sa savremenim političkim i kulturnim diskursom.

Dakle, ponovno nam trebaju ili jedino nam trebaju prave drevne vrednosti. Zašto govorim drevne vrednosti? Pa, zato što se nikad neću usaglasiti da nešto što se nakalemi od juče i prekjuče jeste vrednost. Kaže - nove vrednosti. Ne postoje nove vrednosti. Mogu da postoje novi trendovi, mogu da postoje nove mode, mogu novije eksperimenti, ali ne postoje nove vrednosti. Ta formulacija ne stoji ni jezički, ni logički, ni etički.

Vrednost ne može biti nova. Ono što je novo može biti nora formulacija, novi imidž, novo odelo, nova cipela, nova kravata. Dakle, ne može biti nova vrednost. Da bi nešto bilo vrednost mora da prođe test tradicije, test historije, test hiljada godina i da bude nesporno kao vrednost u različitim i pod različitim kulturno civilizacijskim udarima i vetrovima. Ukoliko to nije prošlo to, ne može biti vrednost. Nama se to kroz razne oblike i političkih programa i zakonskih ovde rešenja koja nam se forsiraju i nameću sa raznih strana, pričali smo o tome u raznim drugim temama, nameće kao nova vrednost i čak nam se ta tzv. nova vrednost nameće kao viša vrednost. Ono što nije vrednost ne može biti nikako vrednost, a kamoli viša vrednost. Dakle, to je prevara, podvala, to je nasilje kulturno, idejno, etičko. Onaj ko se saglasi, propisuje idejnu, kulturnu, moralnu smrt sebi i svojoj porodici i svom narodu.

Naravno da ja u tome neću da učestvujem. Naravno da moja stranka sa četiri narodna poslanika ne može primarno uticati na ovaj pravac, ali ono što možemo i činimo jeste da kažemo istine na najlepši mogući način, na najkultiviraniji način, a uveren sam da u ovoj Narodnoj skupštini sedi većina ljudi koji u svojim grudima gaje prave duhovne, etičke i prave ljudske vrednosti, makar znali i ne znali, uvek mogli i ne mogli, imali slobode ili nemali slobode, da ih kažu na pravi način.

Prema tome, jako je važno, ne samo u usko stranačkom smislu, već u jednom širem i dubljem političkom smislu, da imamo što više glasova, što više ideja, što više platformi koje obnavljaju drevne vrednosti koje svakako zaslužuju savremeni diskurs, savremenu retoriku i savremenu formulaciju.

U tom kontekstu moram priznati da mi je osvežen optimizam nakon što sam čuo govor Patrijarha srpskog, gospodina Porfirija, nedavno na Savskom trgu. Molim vas, ako niste pažljivo slušali taj govor, ponovo ga poslušajte. Dakle, to je govor koji je meni, kao pripadniku vere koja je u manjini u ovoj zemlji, ali monoteističke vere koja ima saglasnost sa većinom idejnih etičkih, kulturnih i religijski duhovnih postavki sa hrišćanstvom, vratio optimizam.

Posle dugo, dugo vremena, moram priznati, čuo sam jedan govor poglavara Srpske pravoslavne crkve koji je prosto imao i dubine i hrabrosti i duhovne i intelektualne da ponudi platformu, pre svega srpskom narodu. Jednu novu platformu sa jednim novim stepenom odlučnosti, osveženja i reforme u samoj crkvi, u samom poimanju hrišćanstva i pravoslavlja u pogledu onoga što je izvornost sa naglaskom poziva na borbu protiv paganstva, na borbu protiv svega onoga što je antihrišćansko, a što se pod raznim okolnostima uvek u svakoj crkvi ili zajednici naslaže posle izvesnog vremena kao prašina u kući. Ne morate da proizvodite prašinu da bi se ona skupila. Prašina se uvek skuplja i ukoliko nemate redovne aktivnosti uklanjanja te prašine uvek ćete je imati u izobilju.

Dakle, taj govor, molim vas, poslušajte ponovo i videćete opredeljenje i poruku koja je, po meni, veoma neophodna svim srpskim političkim strankama da zapravo pokušaju prema takvoj jednoj poruci resetovati svoje političke stavove, barem u načelu i barem u temelju. Naravno da svaka politička stranka treba da ima svoj politički, ekonomski i socijalni program itd, ali politike koje nemaju duhovno utemeljenje su neozbiljne, one neće opstati u budućnosti, a pre svega one ne mogu biti patriotske, jer ono što je u sukobu sa Bogom, u sukobu sa Etosom, u sukobu sa najvažnijim etičkim i historijski kroz celu historiju dokazanim vrednostima, u stvari jedinim vrednostima, drevnim vrednostima, zapravo ne može biti ni patriotizam.

U tom kontekstu posmatram i ovaj zakon, koga treba svakako usvojiti, ali ćemo u kontekstu i ove najave tražiti ne samo deklarativno, već očekujemo da se Islamska zajednica i druge crkve, konkretno Islamska zajednica sa Altun-alem džamijom, sa Novopazarskom banjom, sa jednim od najstarijih hamama, sa Gazi Isa begovim hamamom, pojave pred državom, pred Ministarstvom kulture, pred ostalim nadležnim institucijama, gde će se i konkretno pokazati ova svest koja se danas ovde demonstrira u formi ovog zakona i puni osećaj za celokupno materijalno i nematerijalno blago svih građana ove zemlje, bez obzira kojoj veri, naciji, kulturi i religiji, odnosno konfesiji oni pripadali.

U tom kontekstu, na toj matrici mi možemo graditi ovu zemlju u punom kapacitetu onog što treba da bude domovina, što treba da bude otadžbina, što treba da bude država, kao kuća svih građana koji će se u njoj osećati bezbedno, sigurno i toplo, koji će vršiti svoje obaveze prema njoj a ona vršiti svoje obaveze prema njima. Hvala vam.

Hvala lepo.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine Stefan Krkobavić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Radovan Arežina.
Izvolite.

Hvala vam, kolega Arežina. Hvala vam i na lepim rečima prema meni.
Razumem vas i zašto ste se iznenadili, jer da se ne bi iznenađivali, pa čak ni pozitivno, mi treba da se upoznamo.
Dakle, onaj ko mene poznaje, zna da sam ja uvek dobronamerno i prijateljski opredeljen prema svima, a naravno, ponajpre prema onima sa kojima živim i u kojoj državi živim, počev od vas svih narodnih poslanika ovde i svakako svih mojih bližih ili daljih komšija. To su moja uverenja, jer ja sam zato, između ostalog, ovde, da pronađemo zajednički imenitelj u vrednostima, jer verujem da samo okupljeni oko pravih vrednosti možemo imati drugačiju i bolju budućnost. Hvala vam.
Sada šampion seljačke politike, narodni poslanik Milija Miletić.