Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naravno da bih se složio sa svojom prethodnicom gospođom Milicom Vojić-Marković; po čl. 146. i 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, bilo bi zanimljivo da čujemo od predlagača zakona šta ima da kaže povodom istupa gospodina Konstantina Arsenovića. Voleo bih da neko od predlagača izađe za govornicu i prokomentariše sve ono što je narodni poslanik Arsenović izrekao. Bilo bi najmanje politički korektno da se to učini. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, kao i svi poslanici koji su podneli amandmane, i ja se malo čudim zašto ovaj amandman nije prihvaćen, iz vrlo jednostavnog razloga.

Ako pažljivo čitate tekst, gde piše da Ministarstvo spoljnih poslova obavlja, pa sada taksativno navodi šta sve, između ostalog i: ''praćenje međunarodnih odnosa i bilateralne saradnje s drugim državama i njihov razvoj'', moj amandman glasi, podsetiću – tada se dodaje novi deo koji glasi: "kao i praćenje i razvoj multilateralne saradnje u okviru međunarodnih institucija i organizacija".

Ako već precizirate bilateralne odnose, sasvim je normalno da se preciziraju i multilateralni odnosi. Šta to konkretno znači? To znači saradnja sa UN, OEBS, tu je u pitanju proces saradnje jugoistočne Evrope, Evropska banka za obnovu i razvoj itd. Ako već precizirate bilateralne odnose, morate i ove druge, a naravno, kada spominjemo UN, tu je primat borba za integritet i suverenitet naše države na celoj teritoriji, znači i pravu diplomatsku borbu za očuvanje Kosova i Metohije. Ako već spominjete jedan vid saradnje sa drugim državama i organizacijama, morate i onaj drugi, koji takođe postoji svuda u celom političkom i civilizovanom svetu.

Po mom mišljenju je ovaj amandman zaista nesporan, ne zato što smo ga podneli mi iz DSS-NS, nego zato što je, jednostavno, vrlo razumljiv i uključuje ono što svaka država ima u svom delovanju preko svojih ministarstava spoljnih poslova. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, nemojte zameriti poslanicima DSS i NS zašto insistiraju da konačno dobijemo tekst amandmana koji je još jutros u 9,50, po našim informacijama, podnet ovde od strane koalicije Za evropsku Srbiju, kojim se ukida Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Hoćemo tačnu i blagovremenu informaciju, zašto je potrebno toliko sati da taj papir dođe do nas.
Govorim kao dugogodišnji član Odbora za međunacionalne odnose i moram da podsetim i ovom prilikom da je više od jedne trećine Ustava Srbije posvećeno ljudskim i manjinskim pravima. Zbog čega postoji intencija, to je javna sada već tajna, a nije više ni tajna, da ingerencije Ministarstva za ljudska i manjinska prava treba da se prebace u Ministarstvo pravde?
Šta se to događa? Javnost mora da zna. Molim vas da što pre dobijemo tekstove amandmana.
Da bi sprečili kuloarske priče, želimo da saznamo šta se tu konkretno događa i taj amandman što pre da dobijemo u ruke. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, reklamiram i povredu člana 104. koji govori o dostojanstvu, jer ste izgovorili da smo paranoidni, možda neki od nas. Nema mesta paranoji, samo gole činjenice.
Obrazlagač i predlagač ovog zakona, gospodin Vlatko Ratković, danas je dugo pričao o tome kako će zakon o ministarstvima brojati toliko i toliko ministarstava, a sada iz iste poslaničke grupe stiže jedan amandman, šest i više sati nakon predaje u pisarnicu ili na nadležno mesto, i sada smo u poziciji da imamo iz iste poslaničke grupe predlog da dođemo do neparnog broja ministarstava.
Sada više i onaj zlatni glas i sve ono što smo pričali može da padne u vodu, ali isto tako znamo da su poslanici iz stranaka nacionalnih manjina veoma nezadovoljni i zarad javnosti o ovome vi morate da se izjasnite šta se to događalo tokom celog dana, zašto je ovaj amandman satima putovao do narodnih poslanika i da skinemo veo sa ovoga, nešto se sigurno događalo. Određena vrsta trgovine je postojala, ali to očekujemo od vas da kažete, a ne da obmanjujete kako javnost, tako i narodne poslanike.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, član 104, povreda dostojanstva ovog doma.
Mi smo, faktički, pokazali i dokazali da se dostojanstvo Skupštine Srbije kršilo tokom celog dana, bukvalno iz sata u sat. Ono što još mora da se istakne jeste da među potpisnicima zakona o ministarstvima nema predstavnika manjinskih stranaka, nema predstavnika stranaka nacionalnih manjina. To je zarad javnosti.
Amandman koji briše ministarstvo za ljudska i manjinska prava je potpisao jedan poslanik najveće stranke, sutrašnje verovatno vladajuće koalicije. Ono što takođe treba da se istakne, da predstavnika manjinskih stranaka nema ni sada u sali. Imali smo prilike da ih čujemo i vidimo tokom dana. Nemojte misliti da su zadovoljni. Naravno da nisu. Ne govorim u njihovo ime, ali prenosim ono što sam čuo i video već uveliko i u obraćanju medijima.
Toliko o korektnosti, toliko o današnjem danu koji evidentno protiče u jednoj od prljavijih političkih trgovina koju Srbija pamti.

Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, član 104 - dostojanstvo. Direktno se obraćam imenom i prezimenom gospodinu Vlatku Vlatkoviću, predlagaču zakona u ime 122 potpisnika Predloga zakona o ministarstvima.
Citiram vas od jutros: "Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je novo ministarstvo, od izuzetnog značaja za implantaciju ustavnih principa, ustavnih normi, svih onih dokumenata koje je Republika Srbija potpisala i koji se tiču korpusa ljudskih i manjinskih prava i na kojima se, praktično, i temelji evropska civilizacija." Samo još jedan deo vaše sledeće rečenice: "O značaju ovog ministarstva ne moram posebno govoriti itd."
Pozivam vas da posebno govorite, pošto je vaš stranački kolega, koji je i potpisnik ovog predloga zakona, takođe potpisnik amandmana kojim se Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ukida. Želimo vaše obrazloženje. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, čak i da stavimo na stranu, a ne možemo, ali ajde u jednom momentu, broj ministarstava, da li je 24, 23 i koliko već, ono što je suština je da ste vi jutros govorili da u okviru vlade postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Citiram vas - o značaju ovog ministarstva ne moram posebno govoriti. Govorili su mnogi, postoje akti, postoje povelje, postoji u Ustavu više od jedne trećine teksta koja je posvećena ljudskim i manjinskim pravima, osnovna civilizacijska norma, tako smo je često nazivali i za ovom govornicom.
Onda stiže jedan amandman koji kaže - ne, ovo ministarstvo ne postoji, od strane potpisnika, gospodina Marka Đurišića, koji je i potpisao da ovaj zakon treba u ovom vidu da postoji, sa ovim ministarstvom u okviru njega.
E, to je pitanje za vas: hoćete li ili nećete ministarstvo za ljudska i manjinska prava? Apelujem, pozivam, ponovo ne vidim predstavnike manjinskih stranaka, da oni kažu šta o ovome misle, da oni kažu da li je ovo jedna vrsta ataka na njihova prava. Po meni jeste, možda suviše slobodno tumačim, ali po meni jeste.
Dođite, razuverite me, kažite da to nije tako ako nije tako, a tvrdim da jeste. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine Krkobabiću, lično ste povredili najmanje dve odredbe Poslovnika. Član 104 - narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Stav 2: Vi lično ste sa svog mesta se obraćali nekom od narodnih poslanika, nismo ni saznali kome, sa obraćanjem "ti", niste ni persirali poslaniku i to je, onako, zaista bilo i delovalo omalovažavajuće. Apelujem da to više ne činite.

Član 100. stav 3 - predsednik Narodne skupštine je dužan da da objašnjenje.

Znači, kada narodni poslanici nešto pitaju, nešto zatraže od predsedavajućeg, vi ste dužni da date objašnjenje, obrazloženje ili odgovor. Dobili ste nekoliko pitanja, ni na jedno niste odgovorili i apelujem na vas da to učinite. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, mnogo se poslanika do sada obraćalo poslaničkoj grupi SPS i konkretno njihovom šefu gospodinu Ivici Dačiću, a postoje neka pitanja na koje bi odgovore trebalo da daju naše kolege iz koalicije ZES, a konkretno iz DS, ali je prosto simptomatično i indikativno da ovako glasno ćute danas.
Kada ih pitamo samo jednu stvar - koji je razlog zbog kojeg će glasati za gospođu Slavicu Đukić-Dejanović, samo dogovor zarad buduće srećne koalicije i ništa više od toga.
Podsetiću vas, kao što su već neki i ranije učinili, na krađu lokalnih izbora, koristim se vašim rečima, vašim citatima i parafrazama, kada ste personifikovali krivce za krađu lokalnih izbora 1996. godine, vi ste malo imena spomenuli, ali jedno ime je uvek bilo u toj kombinaciji, ime gospođe Slavice Đukić-Dejanović.
Došao je onaj čuveni leks specijalis, pokrilo se sve, krivičnih prijava nije bilo, ali da ih je bilo, siguran sam, uveren sam da bi usledila i prijava protiv današnjeg kandidata za predsednika Skupštine. Ali, vama to nije prvi put, vi ste umeli da amnestirate onog koga ste teško optuživali u nekom ranijem periodu.
Setite se slučaja gospodina Branislava Ivkovića, kada ste mu formirali onu instant-pseudo kvazilažnu stranki Socijalistička narodna stranka, koje danas nema ni u tragovima, ali zarad one magične cifre od 126 bili ste spremni i da mu osnujete stranku, samo da bi vas podržavao kada vam se ljuljala poslanička većina.
Pita danas dosta poslanika da li se SPS promenila. Odgovore ne treba daleko da tražite. Pre svega, 18 dana, 7. juna, u Večernjim novostima, gospođa Slavica Đukić-Dejanović daje intervju, gde decidirano kaže - nikada se nećemo odreći Miloševića. Mislim da je sve jasno, nema nikakvog distanciranja od neke vrste politike ranije SPS i to nikada nisu ni rekli.
Šta je to što vas vezuje? Iz redova DS čujemo rečenicu da je SPS, sve ovakva koja se nikada neće odreći Miloševića, jedna vrsta prirodnog saveznika.
Šta se to događa, šta je to na delu? Da li je to Osma sednica konačno završena ili se privodi kraju? Posle 20 godina, da li je moguće da će konačno Crveni univerzitet Karl Marks, partijski sekretari, stambolićevci, miloševićevci, svi ponovo u isto jato, pa će u utorak da krenu u Brisel u Socijalističku internacionalu, i da li će tamo Ivica Dačić, kao što je umeo sa ovog mesta, da da primedbu DS da je to jedina stranka u Socijalističkoj internacionali koja u svom znaku, u svom logotipu nema crvenu boju.
Potrudite se, nemojte da brukate DS u okviru Socijalističke internacionale, sada kada se tamo učlanite, da se promeni logotip DS, da malo i crvene boje ubace, da bi bili adekvatni i pravi članovi Socijalističke internacionale.
Govorili ste ovih dana o nacionalnom pomirenju. Ja bih to prekrstio o pomirenju na levici, iz razloga koje sam unapred izneo. Ostaje samo da se zaigra možda i kozaračko kolo, imate iskustva i u tome. Samo ta šaljiva metafora o kozaračkom kolu može da se pretvori u ozbiljnu metaforu o vrzinom kolu.
Svi vi sada dajete dinar da u to kolo uđete, ali se plašim da ćete mnogo davati da iz tog kola izađete, zato što ste neprirodno sastavljeni, neprirodni ste saveznici. Ali, šta da vam kažem, sami ćete u utorak čuti i mrmljati na poznatu melodiju da ste prezreni na svetu i da ste sužnji koje mori glad. Samo da li vas mori glad prema hrani ili prema vlasti, vladanju i foteljama.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, javio sam se na osnovu člana 104. Poslovnika, a u vezi s izlaganjem gospodina Radovanovića.
Vrlo rado se sećam jednog ranijeg predloga, koji je takođe došao iz Lige socijaldemokrata kao i ovaj predlog statuta Vojvodine, a to je da sedam gradova u Vojvodini dobije status grada, a Novi Sad status prestonice.
Vrlo je interesantna stvar. Postoji samo jedno jedino vojvodstvo u svetu koje nema vojvodu, a to je Vojvodina. To je oblast koja se zove Vojvodina, a nema vojvodu. Jednostavno, vojvodstvo se piše malim slovom, ali nakaradnom posleratnom politikom, mislim na Drugi svetski rat, to malo slovo je dobilo veliko slovo i sada imamo Vojvodinu kao ime i kao pojam, a neko bi hteo da bude i mnogo više od toga. Znači, prestonica u Vojvodini. Nema vojvode, nema ni prestola, ali bi bila prestonica. To je još jedan paradoks, koji je i od ranije dolazio.
Tako da, dame i gospodo iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, lep je taj vaš spisak želja, ali nema veze ni sa kakvom realnošću, naravno da nema veze ni sa Ustavom Republike Srbije. U ustavnoj kampanji niste učestvovali, odnosno znamo kako ste učestvovali, i sa mesta predsednika Skupštine Vojvodine gde je vaš ugledni član pozivao da se ne glasa za Ustav, mimo dogovora svih šefova poslaničkih klubova u Skupštini AP Vojvodine, tako da mislim da te vaše intencije i tendencije neće doći do izražaja, a to svi izborni rezultati u Vojvodini govore unazad dosta godina. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znamo, na dnevnom redu je zakon o azilu, zakon koji po meni ne bi trebalo da bude ni po čemu sporan za poslanike Narodne skupštine Republike Srbije.
Problemi sa azilantima postoje u mnogim zemljama i jedinstven stav demokratskih država u svetu jeste da svaki stranac koji u svojoj zemlji osnovano, citiram, "strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja" može da nađe utočište u nekoj od tih demokratskih zemalja. Citat je iz Ustava Republike Srbije, kojim smo ponovo dokazali da imamo proevropsko opredeljenje.
Ovaj zakon se, kao što je već rečeno, donosi iz razloga što je prevaziđen postojeći Zakon o kretanju i boravku stranaca, koji je donet pre 27 godina, 1980. godine. Potreban je novi pravi okvir, imajući u vidu razne međunarodne obaveze naše zemlje i aktuelne evropske standarde, i to ovaj zakon i jeste, taj pravni okvir. Zakon o azilu se takođe usaglašava sa mnogim međunarodnim aktima koji se bave ljudskim pravima i slobodama, statusom izbeglica, pravima deteta, opredeljenjima protiv necivilizovanih postupaka i mnogim drugim.
Problem azilanata u Srbiji nije naročito izražen. Godišnje, u proseku, tek nekoliko desetina ljudi zatraži azil u Srbiji. Sa zemljama EU je nešto drugačije.
Mislim da je rasprava o ovom zakonu idealan momenat da se spomene jedan slučaj koji je kako u Evropi, tako i u svetu uzburkao javnost. To je slučaj albanske devojčice sa Kosova, 15-godišnje Arigone Zogaj, koja je postala, kako se kaže, simbol otpora proterivanju izbeglica u Austriji, gde se oko ovog pitanja dobrano lome koplja.
Arigona Zogaj je sa Kosova došla u mesto koje se zove Frankenburg, kod Linca, 2002. godine, kada je njen otac platio za nju, sebe i četvoro braće 8.000 evra da bi se prebacili u Austriju. Mnoge stranke, austrijski "zeleni" najviše su pozivali na humanost i na to da Arigona Zogaj ostane u Austriji, dok je, recimo, ministar unutrašnjih poslova Ginter Plater bio veoma decidiran – država ne sme da dozvoli da bude ucenjena pretnjama Arigone Zogaj, država ne sme da padne na kolena pred bilo kakvim pretnjama i ucenama.
Veoma je interesantno da je porodica Zogaj napustila Kosovo kada je tamo već uveliko administrirala misija UN, a za bezbednost na terenu bile su zadužene snage KFOR-a.
Postavlja se pitanje da li je u pitanju ekonomski faktor ili šta je uopšte nagnalo porodicu Zogaj da zatraži politički azil u Austriji 2002. godine?
Kada se ispostavi da mnoge izbeglice nisu izbeglice, kada se sa Kosova ide na Zapad zbog boljeg i sigurnijeg života, kada jedna albanska devojčica ne želi da se vrati na Kosovo, a tamo ne vladaju Srbi, već njeni sunarodnici i međunarodna zajednica, onda možemo da pričamo o klasičnoj zloupotrebi azila. Mislim da nije dobro što se u Srbiji o ovom slučaju jako malo pričalo i pisalo, a u svim evropskim medijima, pisanim, štampanim, elektronskim, bilo kojim, bilo je mnogo reči o ovome, izazvalo je veliku buru.
Srbija iz mnogih razloga nema ovakvih problema, zakon je usklađen sa evropskim standardima, sa evropskom zakonskom regulativom, predstavlja jedan od uslova za pridruživanje EU. Ne vidim ni jedan jedini razlog za neizglasavanje ovog zakona, pa samim tim pozivam kolege da glasaju za ovaj zakon.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 103. stava 1,  koji kaže da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Javljam se povodom amandmana na član 15. narodnog poslanika Veroljuba Arsića koji glasi - da se taj član briše.
U obrazloženju stoji da svako pravno i fizičko lice mora da odgovara za štetu koju učini. To niko ne spori, niti je u Predlogu zakona bilo kako drugačije rečeno.
Naprotiv, članom 15. ovog zakona dodaje se novi član 180a, kojim se pitanje odgovornosti NBS, i zaposlenih u NBS koji obavljaju poslove nadzora u oblasti osiguranja, izjednačava sa odgovornošću onih koji vrše nadzor u bankarskom poslovanju, čime se odgovornost NBS i njenih zaposlenih u pojedinim sektorima rada jednostavno stavljaju u isti položaj.
Takođe, moram da se složim sa Vladom, koja amandman ne može da prihvati zato što ''za štetu pričinjenu vršenjem službene dužnosti se ne odgovara na isti način, kao za bilo koju drugu primenjenu štetu.
Ova odredba ne isključuje pravo na naknadu štete, već u skladu sa opštim principima odgovornosti za štetu, bliže precizira samo odgovornost za tu prouzrokovanu štetu, što uopšte nije ni u kakvoj suprotnosti sa odredbom člana 124. Zakona o državnim službenicima sa gledišta odgovornosti zaposlenih.
Takva odredba se ne može smatrati neustavnom, što jeste ono o čemu pričam. Isto se može posmatrati u odnosu na član 35. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji propisuje da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete, koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. Predložena odredba odnosi se na zaštitu NBS i zaposlenih koji profesionalno i savesno vrše svoju dužnost, osim ukoliko se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili iz krajnje nepažnje.'' Samim tim, mislim da je obrazloženje vrlo jasno i konkretno i da ovaj amandman zaista smatram suvišnim i besmislenim.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, u obrazloženju Vlade zbog čega se ovaj amandman ne prihvata stoji: ''Amandman se ne prihvata jer, praktično, uvodi specifičnu sankciju, koja nema pandan u pravnom poretku Srbije. Pored toga, nije jasno ko bi izrekao sankciju oduzimanja imovine, u kojem postupku, kako bi je izvršio''.
Sve je ovo, znači, rešeno na jedan način, a vi ste, gospodine Čanak bili u prilici da ponudite ova prateća rešenja, bilo kao potpredsednik Ustavne komisije, i to ste bili, ili kao opozicionar koji je javno pozivao da se za Ustav ne glasa. Sve ste ovo mogli svojevremeno da utkate u Ustav Republike Srbije, pa bismo ovu kategoriju i njena prateća rešenja već imali.
Trebalo je da se borite za ovo kada se donosio Ustav, kada ste ga vi mogli doneti kao potpredsednik Ustavne komisije, ili nešto kasnije, kad ste mogli biti konstruktivni, a to niste bili. Pretpostavljam da ćete, ako jednog dana, možda, budete ministar, da pokušate da ovako nešto ili slično stavite u tekst zakletve, pa da to bude - zaklinjem se Dedinjem, Lipovim Gajom i nečim sličnim, to bi bilo korektno.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, nisam želeo da govorim o zakonu, što se kaže, iz prve, ali posle izlaganja gospodina Vučića moram da reagujem.
Gospodine Vučiću, opasno ste zamenili teze, vrlo opasno. Kada u zakonu piše da se izaziva nacionalna, rasna i verska mržnja i da to podleže određenoj vrsti sankcija, dali ste primere – ''mrzim ustaše'', ''mrzim Cibonu'', ''Kosovo je srce Srbije''. To ne izaziva nijednu od ove tri stvari.
(Aleksandar Vučić: Šta izaziva?)
Evo, konkretno da vam kažem. Kada bi se čulo – ''mrzim Hrvate'', ko to govori, taj mora da na određeni način odgovara. Kada bi se čulo – ''mrzim crnce'', i taj na određeni način mora da odgovara. Kada bi se čulo – ''mrzim katolike'', takođe, ali nigde ne piše - 10 godina robije.
Nemojte da razgovarate sa mnom s mesta, otvoreno ću vam reći šta piše. Kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. To piše odmah ispod ovog teksta. U drugom delu, ko u grupi izvrši krivično delo iz stava 1. ovog člana, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Verbalni delikt nije verbalni onako kako ste ga vi naveli. Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje se i te kako podstiče uzvikivanjem određenih parola, koje vređaju ili iritiraju određene vrste ljudi, kao što su razne nacionalnosti, razne rase i vere. To je decidirano i jasno i u ovom zakonu i, uopšte, u Ustavu.
Što se tiče slučaja "Mostar", koji ste spomenuli, potpuno ste bili u pravu, zaista ste potpuno u pravu, ali ima jedna velika greška koju ste načinili. FK "Partizan" nije sankcionisan od strane srpskog pravosuđa nego od strane UEFA. Koliko je to bilo korektno ili nekorektno, ostaje da procenjujemo.
Slažem se sa vama da je prestrogo. Mislim da je FK "Partizan" sasvim nezasluženo izbačen iz Kupa UEFA. To ostaje na savesti UEFA, a ne srpskom pravosuđu ili policiji koja treba da se pridržava ovog zakona.
Ono što je bitno da se istakne, to je da srpska policija, policija u Beogradu, policija u Srbiji uopšte, a to ne govorim zato što je ministar iz iste stranke kao i ja, već je to slučaj poslednjih decenija, nije dopustila nijedan ozbiljniji incident već nekoliko desetina godina, kada su u pitanju međunarodni mečevi, kada su u pitanju klubovi koji dolaze iz inostranstva, pa i sa teritorija bivše SFRJ.
Naši stadioni jesu relativno prazni, ali to ne može da se pripiše samo lošem ponašanju navijača, već i određenoj vrsti kvaliteta samog sporta u Srbiji i, naravno, lošoj materijalnoj situaciji.
Ponoviću, nacionalna, rasna i verska netrpeljivost ili mržnja su vrlo jasna kategorija. Jasno sam vam rekao, gospođo Radeta, a to niko nije ni rekao.
Samo da vam kažem, nemojte da pomešamo ono što je UEFA odredila i ono što su, eventualno, srpsko pravosuđe na ovim prostorima, na prostorima Srbije, ili nadležni organi učinili. Vi ste to vrlo, vrlo tendenciozno uradili i to je ono što vam zameram i zbog čega sam se javio.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, gospodine Jovanoviću, pomenuli ste nekoliko imena koje ste označili kao glavne mafijaše u Srbiji. Da li su se vaši prijatelji, možda i vi lično, u to neću da ulazim, družili baš sa tim ljudima i imali određene vrste kontakata? Sa Jovicom Stanišićem, Miškovićem i svima onima koje ste spomenuli vaši su prijatelji sedeli pre par godina i ko zna šta radili, čak i u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Da li je to tačno, to svi znamo, postoje čak i fotografije sa nekih tajnih večera, koje, samim tim, više nisu ni bile tajne.

Što se tiče političke pozadine, konačno se klupko odmotava, ali ne na onaj način na koji ste vi zamislili da će da se odmotava. Sada ćemo dobiti odgovore na mnoga pitanja, naravno, ko kome nosi torte u zatvoru, ko kome čuva decu, ko koga vadi. Sada ćemo dobiti odgovore, kada progovore i oni koji nisu smeli da govore usled određenih vrsta pritisaka. Nadam se da će to biti veoma skoro.

Ono što je značajno, takođe, gospodine Jovanoviću, jeste da objasnite, ako ste priznali da su vam ruke prljave, kažite u kom smislu su vam prljave, gde ste i kako ih isprljali. Srbija zna kako ste vi isprljali ruke, ali red je da vi lično kažete zašto su vam ruke prljave i na koji način ste ih isprljali, u koje blato ste se uvaljali.