Pozvao sam vas bar da prokomentarišete Ustav i zakon za koji ste i vi glasali. Ali, vi to niste našli za shodno. Žao mi je, zaista mi je krivo što ste vi u pitanju. Želeo sam sa gospođom Malović da otvorim ovu raspravu, ali ću vas pored Ustava i zakona pozvati na moral i čast jer vi ste kao ministar podneli određenu zakletvu, isto kao i predsednik Srbije Boris Tadić. Podsetiću vas šta ste izgovorili pred Skupštinom i pred svim građanima Republike Srbije.
Ova odgovornost je društvena, politička i moralna. Ne podleže krivičnoj odgovornosti. Ali, mandat Vlade teče od polaganja zakletve. To piše i u Zakonu o Vladi. Zakletva glasi: "Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju KiM unutar Republike Srbije". Gde je obraz ministra Dačića, gde je obraz i moral predsednika Borisa Tadića?
Sada vas pitam šta očekuje svaki građanin Srbije? Vi najavljujete da će se izgleda ukidati imuniteti poslanicima, sudijama, ministrima. Da li će oni potpasti po to ukidanje imuniteta? To je vrlo zanimljivo. Vi možete, da se grubo našalim, i sa kosovskom vladom da igrate društvene igre, klikere, žmurke, masne fote, da se ljubite i grlite koliko hoćete. Da sedite pod zastavom Kosova. Sve to možete, ali pod nekim drugim ustavom i pod nekim drugim zakonima. Dokle god važe ovi zakoni i ovaj Ustav, vi na to nemate pravo i podležete kako moralnoj, tako, boga mi, i krivičnoj odgovornosti. I to svaki građanin Srbije treba da zna.
Imamo slučaj da najviši državni funkcioneri se igraju sa Ustavom i zakonima, a za obične građane, tzv. obične građane, to ne važi, pa su u zatvoru mnogi koji su činili mnogo manje stvari. Rekao sam koja je kazna u Krivičnom zakonu, citirao sam. Šta ćemo sa tim? Da li se vi lično pridržavate zakona i Ustava, gospodine Obradoviću i zakletve koju ste dali? Da li se po vama ministar Dačić i predsednik Tadić pridržavaju? Voleo bih da čujem vaš komentar kao ministra prosvete. Hvala vam.

Znam gospodine Obradoviću da hiljade ljudi, građana Srbije može da podnese krivičnu prijavu protiv ministra Dačića i predsednika Tadića i da to krene tim tokom. Moram da vam kažem da DSS očekuje od nadležnih, a nadležan tužilac Miljko Radisavljević, koji je umeo da reaguje po jednom pitanju o tzv. političkom, ali sada ne ume na drastično kršenje Ustava, zakona, da ne kažem zakletve, to je nešto drugo. Portparol Tomo Zorić, mi očekujemo da se oglasi i ovim pitanjem da li će u zatvoru, gospodine Obradoviću, biti ljudi koji lepe plakate kao što su bili mesecima, ljudi koji su pevali određene pesme, a neće biti … odakle se riba čisti od repa ili od glave? To je pitanje za sve građane Srbije.
Glasno se ćuti kada jedan visoki crkveni velikodostojnik kaže, priziva egipatski scenario na Trgu Republike u Beogradu. Glasno se ćuti kada navedeni ministar i predsednik Republike su blizu rušenja, pozivanja, rušenja ustavnog poretka. To je strašno. Ili će tužilaštvo da radi svoj posao, ili će DSS Ministarstvo pravde da smatra za ministarstvo nepravde, Ministarstvo pravosuđa za ministarstvo krivosuđa, ili je Srbija država, ili je obična livada i to zavisi od vas. Hvala vam.

Radi se o povredi dostojanstva svih narodnih poslanika, a po meni i svih građana Srbije, od strane ministara u Vladi Republike Srbije, a to traje već mesecima, a i sada smo imali priliku da to doživimo.

Gospodin poslanik Miloš Radulović je između ostalog napomenuo nekoliko lažnih obećanja, prevara i obmana koje smo 2008. u izbornoj kampanji imali prilike da čujemo od pripadnika današnje vlasti.

Podsetiću vas na još jednu. Vi ste gospođo Kalanović malopre rekli da je Kragujevac bio dolina gladi, ako dobro razumem, dok vi niste došli na vlast. A šta je danas, silikonska dolina? Kakvi su ono štrajkovi po Kragujevcu koji se i dan danas događaju. Podsetiću vas na još jedno predizborno obećanje koje se retko spominje. Svi ste govorili da će ceo Kragujevac i cela Šumadija da govori italijanski kada je "Fijat" dolazio, pa sam očekivao i od Nataše Jovanović i od gospodina Milenića i od gospodina Veroljuba Stevanovića, danas ga nema, uz prevodioca da pričamo sa njima kako će svi da govore italijanski. Bogami, kakva nam je danas prosveta, sve slabije i srpski govorimo, što čujemo od dobrog dela poslanika vladajuće koalicije.

Činjenica je da nije dolina gladi se prehranila zahvaljujući vašim lažnim obećanjima, činjenica je da se u Kragujevcu ne uči italijanski ni manje ni više nego ranije. Obmanjivali ste narod, varali da biste dobili izbore. Tri godine posle toga imamo rezultate. Gospodin Radulović vam je naveo taksativne podatke, ja vas samo podsećam šta ste pričali pre tri godine, a pogledajte sada kako se vadi…

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo da teku pregovori o KiM na prilično tajnovit način. Srpska javnost je vrlo slabo, odnosno šturo informisana o tome.
Prema informacijama kojima raspolažem, kroz diplomatske koridore EU Srbija, a ne međunarodna zajednica nudi tzv. Išingerov plan.
Javnost mora da zna da je reč o predlogu tadašnjeg predstavnika EU u posredničkoj trojci, Volfanga Išingera koji je 2007. godine predložio da Srbija sa jedne i Kosovo sa druge strane urede svoje odnose na način na koji su to uradile istočna i zapadna Nemačka, prema Berlinskom ugovoru iz 1972. godine. Suština tog predloga jesu razni oblici saradnje, ali i međusobno nepriznavanje, što je bio slučaj sa istočnom i zapadnom Nemačkom.
Naravno, 2007. godine Vlada Vojislava Koštunice je odbila takav predlog, između ostalog i zbog toga što su DR Nemačka i SR Nemačka raspolagale sopstvenom suverenošću i sopstvenim integritetom. Sa Srbijom to danas nije slučaj, jel tako? Svedoci smo da, recimo, ministar za KiM, gospodin Goran Bogdanović, ne može da ode na teritoriju Kosova kada on smatra da je to potrebno. Tu suvereniteta i integriteta nema nigde.
Moje pitanje glasi – da li je to tačno? Usput se pozivam i na izjavu predsednika Republike, Borisa Tadića da "model dve Nemačke ne primorava Srbiju da prizna nezavisnost Kosova ali ostavlja prostor za rešavanje životnih problema pripadnika oba naroda". Ponavljam pitanje: da li je tačno da Srbija u pregovorima o KiM nudi tzv. Išingerov plan? Pošto pretpostavljam da predsednik Vlade, Mirko Cvetković i ministar spoljnih poslova, gospodin Vuk Jeremić, kojima i postavljam ovo pitanje će odgovoriti na ovo negativno, zahtevam da se javno i obavezujuće izjasne šta je stav Vlade Republike Srbije o Išingerovom planu iz 2007. godine. Nije dobro da se javnost zbunjuje tzv. spinovanjima od strane medija a i od strane same vlasti, koja pred svoje građane ne sme da izađe sa jasnom i preciznom strategijom, već pokušava tajnim kanalima da sprovede volju svojih mentora iz međunarodne zajednice.
Nije ovde bitan toliko i ponovo aktuelizovan Išingerov plan, ni ponovo aktuelizovana podela Kosova, o kojoj pričaju, i o jednom i o drugom, najviši državni funkcioneri, predsednik države, zamenik predsednika Vlade itd, već je ono što je bitno da Vlada Republike Srbije i vlast srpska nemaju nikakav koncept i nikakvu strategiju. I ne samo za KiM, nego i za privredu, poljoprivredu, prosvetu, kulturu, sport, itd.
Očekujem od predsednika Vlade i ministra inostranih poslova da u što kraćem roku odgovore, ne toliko poslaničkom klubu DSS koliko celokupnoj javnosti, zbog čega je Srbija ta odnosno srpska vlast koja predlaže nešto što je 2007. godine već odbijeno od strane Srbije. Podsetiću vas da je Boris Tadić bio jedan od aktivnih pregovarača i 2007. godine o KiM. Tada je pričao jedno, danas priča drugo. Očekujem od premijera i ministra spoljnih poslova da se što pre obrate javnosti i poslaničkom klubu DSS koji postavlja ovo pitanje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, žalosno izgleda kada zamenik premijera, prvi potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova govori pred ovoliko malo predstavnika poslanika vladajuće koalicije. Mislim da toga u Evropi nigde nema. Interesovanje za ovu tačku dnevnog reda i ovu prethodnu je minimalno kod poslanika vladajuće koalicije, što i kamera može da zabeleži.
Zakon o ličnoj karti je napravljen 2006. godine i izglasan u Narodnoj skupštini, koliko se sećam, bez ijednog glasa protiv. On sam po sebi nije sporan. Moram da, kao opozicionar, kažem da i ove današnje izmene i dopune Zakona o ličnoj karti same po sebi nisu sporne, zaista ima nekih naznaka da se radi na pojačanju kvaliteta i na ubrzanju izdavanja lične karte itd. Međutim, u svetlu današnjih događaja, ovaj zakon ipak mora da izazove određenu vrstu pažnje javnosti.
Danas smo u Skupštini Srbije imali javnu raspravu o nelegalnim tražiocima azila. Koliko sutra, baš u Beogradu borave predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i komesar za proširenje EU Štefan File da bi se pozabavili ovim pitanjima. Lična karta je potrebna svakom građaninu države Srbije da bi dobio pasoš, a svedoci smo zloupotrebe pasoša, ali smo bogami i svedoci zloupotrebe lične karte i to je ono na šta je moralo da se u svetlu ovih današnjih događaja predvidi da se određeni vidovi preventive unesu u zakon jer niko nije mogao očekivati da će taj problem postati toliko velik, da se i čelnici EU pozabave time.
Mi moramo danas i u ovoj sali govoriti o nelegalnim tražiocima azila, odnosno o lažnim azilantima. Mora se saznati način na koji su došli do isprava, jer time se kompromituju svi građani Srbije, a ne samo oni lično.
Gospodin Dačić je rekao da će tražiti od EU mišljenje o meri oduzimanja pasoša na godinu ili dve. Dačić je, kažu u štampi, posle sastanka sa rukovodstvom MUP-a rekao da će jedna od mera biti i uvođenje baze podataka i evidencije lažnih azilanata koja će biti napravljena uz pomoć država u kojima su tražili azil itd.
Još nema te baze podataka. Očekivao sam da će to biti odavno napravljeno, bar pre dve godine, kada smo i mi, poslanici DSS, ukazivali na problem izdavanja lažnih ličnih karata, ne samo pasoša. To hoću da kažem. Nema preventive, bavimo se posledicama. Sada imamo ogroman problem kojim se bave i evropski zvaničnici.
Iz Vlade Srbije nas ubeđuju da će postojati izmene Krivičnog zakonika kojima će se omogućiti efikasnije sankcionisanje trgovine ljudima i turističkih agencija koje omogućuju odlazak lažnih azilanata u EU. Prilikom grupnih putovanja bilo je zloupotreba, to sada priznaje i vlast. O tome smo svojevremeno ovde govorili, da li će se kažnjavati svi oni koji organizuju grupna putovanja i dolazi do zloupotreba.
Razmatra se mogućnost uvođenja određenih sankcija za one koji su pokušali da zloupotrebe beli šengen. Kada je ova vlast bila u uzletu, reč beli šengen je bio ključ koji je otvarao sva vrata, tako je bar izgledalo. Danas se postavlja pitanje i tog belog šengena, ne od strane opozicije, nego od strane evropskih zvaničnika. Zato će sutra sa najvišim državnim rukovodiocima govoriti i Barozo i File.
Podnošenje zahteva za azil dalje ne može biti da bude krivično delo bez obzira koliko je to neopravdan zahtev. Vrlo zanimljivo. Postavlja se pitanje da li je EU u pravu kad srpskim vlastima neće da dostavi podatke o lažnim azilantima.
Valja napomenuti da Rumunija i Bugarska su sprečile stotine hiljada svojih građana, pretežno Roma, da putuju u inostranstvo u prvim godinama posle ukidanja viza EU za te zemlje, procenjujući da postoji mogućnost da bi ti njihovi građani mogli da se ilegalno zaposle u inostranstvu i da postave zahteve za dodelu političkog azila.
Drugim rečima, cela etnička grupa bila je izložena kolektivnim merama diskriminacije, treba i na to obratiti pažnju. Svi su o tome ćutali, zemlje EU, države odakle su bili ti ljudi, pa i većina organizacija za zaštitu ljudskih prava u tim zemljama.
Nešto slično, doduše u mnogo manjoj meri, pokušala je državna uprava SFRJ krajem osamdesetih godina, jedino što se takvom praksom prema Romima i Albancima u intervju nemačkim novinama pohvalio nadležni činovnik tadašnjeg Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove, pa je izbio skandal.
Na problem lažnih ličnih karata u Medveđi, Bujanovcu i Preševu poslanici DSS su ukazivali još pre više od dve godine. Odmahivalo se rukom, vlast ponavljam bila je u uzletu, zaletu, bojim se da vam je sada silazna putanja prilično strmoglava i da sada i sutra kada vam Barozo i File očitaju bukvicu, hajde da se tako izrazim, neće vam biti svejedno. Ali, nemam ništa lično od kompromitacije ove vlasti. Žalosno je što ovakvim ponašanjem su kompromitovani svi građani Srbije, pa tako i mi lično ako tako već gledamo.
Isto tako, važno je napomenuti, gospodine ministre, evo jedan primer o nemanju mogućnosti da se čuje drugačiji glas, stavljate da se u članu 10. stav 4. menja i glasi – "za maloletna i poslovno nesposobna lica zahtev podnosi jedan od roditelja, uz pismenu saglasnost drugog roditelja" što do sada nije bio slučaj, znači, oba roditelja moraju učestvovati u podnošenju zahteva za ličnu kartu.
To je amandman DSS prilikom poslednje izmene i dopune ovog zakona. Vi ste ga odbili. Danas ga stavljate u svoj da tako kažem, mislim to je naš naravno, Predlog o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti. Naravno da je to bilo i tada suvislo, naravno da je to i danas suvislo. To je odnos vlasti i opozicije.
Podsetiću vas, nedavno, vi bolje znate od svih ovde prisutnih, da je nedavno u Nišu, a koliko juče smo čitali u štampi u Leskovcu, da su uhapšeni, čini mi se, radnici MUP zbog zloupotrebe svog položaja, a oni su izdavali lične karte na osnovu fiktivnih ugovora o kupovini kuća, bez provere kupoprodajnih ugovora. Hoću da kažem da zloupotrebe u izdavanju ličnih karata i te kako ima. Ponavljam, ne možete imati pasoš ako nemate ličnu kartu.
Imate, i sami ste rekli, mikrokontrolere, čipove, imate mogućnost evidencije građana, samim tim morate imati samo malo pojačanom operativom i spisak tzv. lažnih azilanata. Zloupotrebe izdavanja ličnih karata, pasoša, uopšte isprava mogle su biti za ove dve-tri godine vaše vlasti i te kako, ako ne baš sprečene, što je ajde da kažemo dosta komplikovano, a onda uveliko smanjene, odnosno dovedene na najmanje moguću meru. To nije učinjeno.
Upozoravali smo vas kada je beli šengen konačno došao u Srbiju, ali vama su uši bubnjale, vama je u ušima bila neka vrsta slave da ćete doveka vladati, da je beli šengen samo jedan od razloga zašto ste dobili na izborima, ali pogledajte šta se danas događa. Nema ko ne može da zloupotrebi u svrhe lažnog azila dokumente Republike Srbije. Dajte da vidimo gde je preventiva, gde leži eventualno rešenje, pa da svrsishodno i celishodno razgovaramo o tome.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na samom kraju današnje rasprave želim da istaknem jednu stvar koju je javnost mogla da vidi.
Mislim da je Zakon o ličnoj karti jedan od najmanje spornih zakona koji je predložila Vlada RS za ove tri godine, a mi smo imali priliku ovde u parlamentu da se zamenik predsednika Vlade, prvi potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, gospodin Ivica Dačić, u svojih 26 minuta obraćanja javnosti, svega dva minuta bavio zakonom, a 24 minuta dnevnom politikom i napadanjem političkih protivnika.
Drago mi je da je opozicija danas kompletna pokazala dostojanstvo i nije se uplitala u prizemne rasprave sa gospodinom ministrom Ivicom Dačićem i drago mi je da se još jednom pokazalo da je vladajuća koalicija u velikoj nervozi i da je u strmoglavoj silaznoj putanji.

Poštovana predsednice, poštovane kolege dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je vezano za ministra kulture, informisanja i informacionog društva, gospodina Predraga Markovića. Postavio sam ga prekjuče u formi klasičnog poslaničkog pitanja, očekujem pismeni odgovor, ali danas ću vas maltene isto ili vrlo slično pitati.
Pitanje broj jedan – da li vi mislite i smatrate, kao nadležni ministar, da postoji cenzura u Srbiji? Odnosno, da li se slažete sa mnom, a verujem da se slažete, da su državni i nacionalni interes objektivno informisanje i slobodni mediji, i da li ih Vlada Republike Srbije i vi kao nadležni ministar štitite?
Podsetiću vas na nekoliko afera, čistki ili problema koji su bili u medijima, u sferi informisanja, dok vi niste postali ministar, a koji su vas zatekli. Podsetiću vas na čistku u nedeljniku "NIN", gde su bez posla, između ostalih, ostali novinari Nikola Vrzić, Petar Ignja, Borislav Papić, Ruža Ćirković (koja je dobila nagradu za novinara godine, a istovremeno ostala bez posla; nadam se da se sećate toga), da je bez posla u nedeljniku "NIN" ostao i Slobodan Reljić, koji je najduže bio urednik u istoriji ovog nedeljnika, sedam godina.
Zatim ću vam ispričati jedan događaj koji ste možda propustili ovde u ovoj sali, kada je ministar odbrane Dragan Šutanovac otvoreno rekao da je zvao glavnog urednika "Politike" i intervenisao povodom jednog teksta i pitao kako može da se desi da se jedan tekst pojavi u novinama, gde mu je glavni i odgovorni urednik Bujošević odgovorio da ne zna kako se to dogodilo i da se to više neće dešavati. To je, znači, pritisak ministara na medije.
Podsetiću vas na slučaj Raje Rodića, političkog zatvorenika. Nemojte da se bavimo eufemizmima i da skrećemo temu, znamo da je Rajo Rodić, vlasnik "Kurira", bio politički zatvorenik godinu i po dana. Podsetiću vas da je lice sa Interpolove poternice sa televizije sa nacionalnom frekvencijom pokušavalo da utiče na javno mnjenje u Srbiji.
U takvoj atmosferi, posle svega toga, dolazite vi, i ja se nadam da će se nešto promeniti.
Imate prvi ispit za vas, slučaj emisije "Atlantis" na Drugom programu Radio Beograda. Izvinite, znamo da je ta emisija munjevito ukinuta, pod vrlo čudnim okolnostima. Znamo da je zasedao Programski odbor RTS, čiji je predsednik naš kolega poslanik Dragoljub Mićunović i čiji je član naš kolega Željko Ivanji.
Šta vi znate o tome, kako možete da obavestite javnost šta se dogodilo i kako mislite da reagujete?

Gospodine ministre Markoviću,  ja sam vas pitao da li postoji cenzura, a vi ste meni mnogo duže odgovarali da li, odnosno potvrdili da postoji autocenzura. Molim vas da toliko detaljno obrazložite da li mislite da postoji cenzura. Konkretno, slučaj emisije "Atlantis" na Drugom programu Radio Beograda.
Opisao sam vam atmosferu koja je vas dočekala. Nisam tražio od vas komentar onoga što je bilo na medijskoj sceni dok vi niste postali ministar nadležan za informisanje. Sada vas pitam za konkretan slučaj. Reč je o Drugom programu Radio Beograda, govorim o nacionalnoj frekvenciji. Znači, direktno ste vi ovde pred javnošću Srbije da odgovorite na konkretan slučaj.
Moram nešto da vam ispričam. Emisija "Atlantis" na Drugom programu Radio Beograda nije ukinuta zbog Programskog odbora RTS, već su to uradili Upravni odbor i uredništvo Radio Beograda – rekao je predsednik Programskog odbora Dragoljub Mićunović. Akademik Nikša Stipčević, predsednik Upravnog odbora RTS, rekao je da nije obavešten o ovoj promeni i da ne zna ništa o tome. Neko ne govori istinu.
Hoćemo, građani Srbije, slušaoci Radio Beograda, mi narodni poslanici, moramo da znamo šta je istina. Zbog dva mišljenja, od 18 članova Programskog odbora, te emisije više nema. Obrazloženje javnost nije dobila. Žalosno je, po meni, da dva narodna poslanika učestvuju u svemu ovome – Dragoljub Mićunović i Željko Ivanji.
Nažalost, tvrdim da cenzura postoji. Želeo bih da me razuverite svojim delovanjem u narednim mesecima, do izbora. Vi lično, za kojeg znam čime se bavi, šta je radio u životu i da ima određenu vrstu integriteta. Od vas očekujemo da cenzure nema u Srbiji, bar na medijima s nacionalnom frekvencijom.
Ovo je čist slučaj cenzure. Ukidanje, bez adekvatnog obrazloženja s bilo čije strane, jedne radio emisije, šta je drugo? Kakvo ste vi obrazloženje čuli kao ministar? Evo, kao čovek, kao građanin, kao ministar, kako god hoćete, kakvo ste obrazloženje čuli i od kog nadležnog organa koji se može baviti ovim slučajem? Niste čuli nijedno, hajde da budemo iskreni. Ovo je drastičan primer cenzure. Hajde da se potrudimo da u Srbiji toga ne bude.

Da, ali gospodine ministre, vi niste odgovorili ništa o konkretnom slučaju, a tiče se informisanja na nacionalnoj frekvenciji. Da li je, ko i kako, a jeste, skinuo emisiju "Atlantis" sa Drugog programa Radio Beograda? Zbog čega niste odgovorili – zašto, ko, kako? To je krunsko pitanje.
Hajde da kažemo istinu, da je ta emisija ukinuta zbog svog sadržaja, da je ukinuta zato što su u njoj govorili određeni ljudi kao što je Noam Čomski, kao što je Edvard Herman, kao što je Dajana Džonson, kao što su citirane ideje i misli Borislava Pekića o slobodi, o demokratiji itd., zato što se predstavljala jedna vizija i jedna istina drugačija od one koju proklamuje današnja vlast u Srbiji.
Hajde da se pitamo da li je svaka emisija koja ne deli Vladin evrofanatizam osuđena na skidanje sa programa i da li je nepodobna. To je pravo pitanje. Građani moraju da znaju odgovor na to pitanje jer plaćaju pretplatu, najmanje zbog toga.
Peti put ponavljam, reč je o programu s nacionalnom frekvencijom. Da li ovo znači da je strategija Vlade da svoju nesposobnost da narodu obezbedi posao i hleb kompenzuje zabranama (reč je o zabrani, nemojte drugačije da to krstimo) i represijom pod čijom se oštricom našla i DSS i Vojislav Koštunica, njen predsednik, i jedna radio emisija, a sutra možda ceo naš narod?
Izvinite, gospodine Markoviću, na početku sam vam i rekao, pretpostavljam da se slažemo da su državni i nacionalni interes i objektivno informisanje i slobodni mediji.
(Predsednik: Prošlo je dva minuta.)
Evo brzo ću. Vi kao izdavač izdajite knjige, ali nemojte izdavati nacionalne interese, obezbedite objektivno informisanje…

Poštovana predsedavajuća, kolege dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje se odnosi na ministra kulture, informisanja i informacionog društva gospodina Predraga Markovića. Ukratko, želim da pitam da li u Srbiji po njemu ima cenzure? Da li je državni i nacionalni interes objektivno informisanje, da li su državni i nacionalni interes slobodni mediji i koliko ih štiti nadležno ministarstvo i koliko ih štiti uopšte Vlada Republike Srbije?
Moram navesti nekoliko primera koji govore u prilog tezi da u Srbiji ima cenzure. Ovde smo bili svedoci, u ovoj sali srpskog parlamenta, kada je ministar odbrane Dragan Šutanovac javno rekao pred svim građanima Srbije da je lično zvao telefonom glavnog i odgovornog urednika „Politike“ gospodina Dragana Bujoševića, nezadovoljan pisanjem, nezadovoljan jednim tekstom. Javnost je ćutala, nadležni su ćutali, pritisak vlasti na slobodu medija je enorman.
Dalje, svedoci smo da je u NIN-u, nedeljniku koji se decenijama bavio analizom društvenih, političkih i kulturnih dešavanja u Srbiji, sprovedena čistka. Oterani su novinari Nikola Vrzić, Ruža Ćirković, a istovremeno je dobila i nagradu kao najbolji novinar u Srbiji, Petar Ignja, Gorislav Papić i još neki. Moram da spomenem na ovom mestu i Slobodana Reljića, koji je sedam godina, najduže u istoriji NIN-a, bio glavni i odgovorni urednik ovog nedeljnika.
Dalje, u Srbiji se dozvoljava da na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, govorimo o televiziji B92, aktivno učešće uzima lice sa Interpolove poternice, govorim o Stanku Subotiću Canetu. Srpska vlast se nijednom nije oglasila na pitanje kako je moguće da neko za kim je raspisana Interpolova poternica slobodno govori i pokušava da kreira javno mnjenje u Srbiji.
Dalje, podsetiću vas na političkog zatvorenika Raju Rodića, vlasnika dnevnog lista „Kurir“, koji je godinu i po dana u zatvoru, iz ko zna kojih razloga, a u stvari samo iz jednog jedinog – pisao je o onome sa čim vlast ne može da se složi.
Kap koja je prelila čašu, po meni lično, jeste zabrana i ukidanje emisije „Atlantis“ na Drugom programu Radio Beograda. Bruka i sramota ovog parlamenta je što su i dvojica naših kolega, dva narodna poslanika – govorim o gospodinu Željku Ivanjiju i gospodinu Dragoljubu Mićunoviću, koji su u Programskom odboru Radio-televizije Srbije, čak je Dragoljub Mićunović i predsednik tog programskog odbora – dala mišljenje da je ta emisija loša, da loše utiče na srpsku javnost. Moram da istaknem da u toj emisiji kao retko gde možemo da čujemo najveće intelektualce današnjice, kao što su Noam Čomski, Edvard Herman, Dajana Džonston, ili ideje Borislava Pekića u kojeg se kleo i taj Dragoljub Mićunović.
Gospodin Mićunović, kao predsednik Programskog saveta, rekao je da emisija „Atlantis“ na Drugom programu Radio Beograda nije ukinuta zbog Programskog odbora, već su to uradili Upravni odbor i uredništvo Radio Beograda, citiram. Da bi ga demantovao, akademik Nikša Stipčević, predsednik Upravnog odbora RTS-a, rekao je da nije obavešten o ovoj promeni i da ne zna ništa o tome, kao i da odluka o ukidanju emisije mora da je donesena na predlog Programskog odbora. Programski odbor nije dao taj predlog. Ovde neko žestoko ne govori istinu.
Dalje pitam, da li je svaka emisija koja ne deli vladin evrofanatizam nepodobna i zbog toga se mora skinuti sa programa? Zašto vlast ne izađe pred građane i kaže im razloge za ukidanje emisije? Zato što građani plaćaju svojom pretplatom i finansiraju Radio Beograd. Da li ova cenzura, koja nije prva, uz gomilu otpuštenih novinara i kontrolisanih medija, da li je to sve što je ostalo od demokratskog u Demokratskoj stranci i da li je zabrana „Atlantisa“ sve što je ostalo od ljudskih prava Dragoljuba Mićunovića, koji i sam tvrdi da ih je nekada zastupao?
Da li ovo znači da je strategija Vlade da svoju nesposobnost da narodu obezbedi posao i hleb kompenzuje zabranama, lažima i represijom, pod čijom su se oštricom našli i Vojislav Koštunica, i DSS i jedna emisija koja je služila na ponos Radio Beogradu, i da li to čeka sutra ceo narod Srbije? Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, ministar Dulić nije trenutno ovde. Juče smo imali priliku da gledamo i slušamo drugog ministra, gospodina Markovića. Želeo sam da im odam jednu vrstu priznanja, da se prosto divim njihovoj hrabrosti da dođu ovde, da sede pred nama poslanicima i gledaju u lice javnost Srbije braneći neodbranjivo, braneći nešto što vređa inteligenciju kako nas narodnih poslanika, tako i cele Srbije. Čuli smo ih kako oni misle, kako brane, ali nam ledeni osmeh ostaje na usnama posle svih njihovih opservacija.
Ako išta znamo, mi ovde u Parlamentu i građani Republike Srbije, to je da znamo koji će zakon biti prvi oboren kada današnja skupštinska većina postane skupštinska manjina, a to će se veoma brzo dogoditi. Pašće ova vlada i ovaj zakon će biti prvi koji će se menjati.
Jer, ne mogu da zamislim nijednu drugu vladu na svetu u kojoj će se ministar kulture baviti telekomunikacijama. Zaista ne mogu da zamislim gospodina Predraga Markovića kako prodaje "Telekom". Razumem njega kada izdaje knjige, ali ne bih mogao da razumem da izdaje neke državne i nacionalne interese. Ne mogu da razumem ministra infrastrukture, koji ne uspeva da sagradi ni 30 kilometara auto-puta godišnje, koji će se baviti energetikom.
Žao mi je što gospodin Dulić nije ovde da vam kaže koliko je potrebno jednom prosečnom ministru da se uključi stoprocentno u sopstveni posao. Samo nekoliko meseci će još trajati ova vlada. Da li neko zaista može da veruje da će neko iz sveta kulture moći da se bavi telekomunikacijama punim kapacitetom ili da će neko ko je iz infrastrukture da se bavi energetikom na isti način?
Ovaj zakon je kao ništa pre njega demistifikovao vaš odnos prema građanima Srbije. Svuda na svetu ministarstva služe građanima. Jedino kod vas, koji spajate nespojivo, koji spajate neuspeh sa nekompetentnošću, Vlada i ministarstva, a to pokazuje ovaj zakon, ne služe građanima, već služe samo opstanku vaše smešne koalicije, i to, nažalost, ne nekom strateškom opstanku, već opstanku, kao što sam rekao, od svega nekoliko meseci.
Ako Vlada ne služi građanima već vama samima, zar niste onda pokazali da su građani ovde zbog vas, umesto da vi budete zbog građana? Ovom rekonstrukcijom i ovim zakonom o ministarstvima ste pokazali da je Srbija vaš talac. Da cela Srbija danas pati jer je u vašoj službi, da Srbija danas gladuje da biste vi produžili sopstveni mandat za nekoliko meseci i da biste iz svog mandata izašli još bogatiji nego što ste danas i mnogo bogatiji nego što ste u njega ušli.
Kupujete vreme, da biste to isto vreme potrošili na novim obećanjima i praznim pričama. Čuli smo ih i danas. Ovo nije nikakav rasplet krize, ovo je ulazak u novu i još dublju krizu. Tu je glavni problem i svi su toga svesni. Zašto niste formirali samo tri ministarstva, pa da se koalicija oko SPS-a bavi jednim ministarstvom, ZES drugim, G17 plus trećim? I tu je sva priča završena. Vi ste ovu rekonstrukciju pravili zbog vas samih, a ne zbog građana Srbije.
Zbog vaših razmirica, zbog vaših problema, zbog kojih građani Srbije pate, događa se ovo danas. Pravite nove račune i računice, ništa više od toga. A imaćete nove međusobne razmirice. Jako vam dobro poznajemo mentalni sklop, imaćete nove nesporazume i, ponavljam, vi rekonstrukciju vršite isključivo zbog sebe. Ovo nije vaš novi početak, ovo je početak vašeg kraja.
Kada to vidim, mogu samo da vam kažem da ne znam da li da se divim vašoj ogromnoj drskosti ili da budem užasnut merom vašeg odsustva zdravog razuma. Ono što vi u svojoj bahatosti ne znate, jeste da su se i građani u zemljama Severne Afrike dizali za mnogo manje poniženje od ovog koji ste ovim zakonom priredili građanima Srbije.
Ovo što vi danas radite je kozmetika, ali kozmetika mrtvaca. Ovo je odlazeća vlada, na izdisaju. Ako mislite da ćete lepi otići u istoriju, nije bitno da li ste lepi ili ružni, nego je bitno šta ostavljate za sobom, koliko ste života ostavili ovoj Srbiji. Možda ćete biti lepši, ali vi više ne postojite, odlazite na smetlište istorije, gde vam je i mesto. Hvala vam.

Član 27, gospođo predsedavajuća, vi ste sada priznali da vi ne poštujete Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Vi ste rekli da poslanik nije govorio o temi, a niste našli za shodno da ga upozorite, prekinete itd. Dakle, vi ste prekršili Poslovnik i sami ste to priznali. I u danu za glasanje možemo da se izjasnimo da je preko dana svetlo, preko noći mračno i da je Gordana Čomić danas prekršila Poslovnik. To je evidentno, jer ste sami i priznali. Samo toliko. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram na početku da pomenem da se u parlamentarnoj praksi, bar u poslednjih nekoliko godina, nije desilo da ovako dve komplementarne tačke dnevnog reda budu na sednici, a da ne budu spojene, što se tiče rasprave, ali da smo imali suprotne primere u praksi, da su nespojive tačke spajane, ali, eto, vladajuća koalicija nije mogla juče da obezbedi kvorum da se prirodno spojive tačke danas ne spoje…

Hvala vam. Gospodin ministar je danas rekao, i za prethodnu tačku dnevnog reda i za ovu, da su stvari precizno definisane. E, pa nisu, gospodine ministre. Čuli ste i nekoliko primedbi od mojih prethodnika, a čućete i neke malo manje bitne stvari i neke malo više bitne stvari, kako u stvari dosta toga nije precizno definisano i u ovom predlogu odluke i u ovom planu za 2011, što se tiče učešća pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u ovoj godini.
Evo nekoliko primera. U Godišnjem planu se ne navodi dužina mandata za misije untso na Bliskom Istoku i UNOCI u Obali Slonovače. E, ima nešto što je vrlo interesantno. Plan navodi (citiram) ''… na sprečavanju obnove sukobe između kiparskih Grka i Oružanih snaga Republike Turske.'' Pazite na formulaciju. Pravno gledano, ne može tu da se radi o kiparskim Grcima, već o regularnoj vojsci Republike Kipar, koja je, podsetiću vas, član EU i ovakva nespretnost ne može da se podvede pod ono što ste rekli da je precizno definisano. Ako je precizno definisano da na Kipru nema regularne vojske države Kipar, nego nekakvih vojski kiparskih Grka, onda, mislim da ste u problemu i da sam zvaničnik države Kipar reagovao bih.
Dalje, Godišnji plan navodi devet različitih misija u kojima će biti angažovani pripadnici Vojske Srbije, dok se u odluci odobrava učešće u šest misija. Zašto se odmah ne odobrava učešće i u ostalim misijama koje su predviđene ovim godišnjim planom, a tiče se Misije u Somaliji, eutm i eunavfor i angažovanja u sistemu stand by aranžmana UN.
Postoji mogućnost da je razlog za ovakvu odluku činjenica da pripadnici Vojske Srbije nisu do sada učestvovali u ovim misijama, ali se pojavljuje činjenica da pripadnici vojske nisu učestvovali ni u Misiji untso na Bliskom istoku, a za njih se u ovom trenutku ipak traži odobrenje o učešću.
Danas je bilo reči o ugrožavanja bezbednosti pripadnika Vojske Srbije u misijama, posebno u Kongu i u Obali Slonovače. I sam Godišnji plan kaže da postoje problemi u ovim državama, da je situacija u Obali Slonovače nestabilna, ( citiram) ''ali bez elemenata ugrožavanja bezbednosti angažovanih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.''
A, čime vi to garantujete? Zašto vas to pitam? Samo pre mesec dana u sukobima u Obali Slonovače ranjena su tri pripadnika misije UN. Kada govorite afirmativno o ovim misijama, potpuno vas razumem i to je normalno, morate da ukažete i na određene opasnosti. To da je nestabilna situacija, to je jedna stvar, a da postoje konkretni incidenti gde su povređeni pripadnici misije UN, morate i to da stavite na uvid parlamentu i javnosti Srbije. Javnost to mora da zna, da postoji neposredna opasnost.
U okviru čijih kontigenata će biti pripadnici Vojske Srbije? Samo se za Misije u Libanu i na Kipru navodi da će biti angažovani u okviru španskog, odnosno slovačkog kontingenta, za ostale misije taj podatak nije naveden. Ponovo nije precizno definisan.
U Liban šaljemo inženjerski tim za razminiranje, u situaciji kada u Srbiji imamo i dalje veliki broj zaostalih bombi i mina iz prethodnih ratova. Kažite vi taj broj, da ne kažem ja, nekoliko hiljada je u pitanju, je l' je tako?
Kažete da brinete o bezbednosti u svetu, a da li brinete o bezbednosti u Srbiji? Ko će da razminira te mine? Ubeđen sam da to manje košta nego razminiravanje terena u Libanu.
Zašto Godišnji plan ne navodi finansijska sredstva potrebna za svaku misiju ponaosob? Želeli bismo da znamo po stavkama kako to izgleda i kako to planirate.
Zašto se Godišnji plan ne usvaja pre usvajanja budžeta, nego se sredstva traže naknadno? Jeste da su uračunata u budžet za ovu godinu ranije, ali, svejedno, radi se naopako. Teoretski može da se desi da vam ovaj predlog odluke ne prođe i šta ćemo onda sa onim parama u budžetu? Naravno, ima gde da se troše, ali može teoretski da ispadne vrlo neozbiljno. To je još jedan dokaz da je Vlada iznad parlamenta, da može u budžet da stavlja šta hoće i kako hoće, naopakim redom.
U svakom slučaju, izdaci su, takođe za kritiku. Radi se o više od pet miliona evra. Nedavno je u intervjuu rekla vaš držani sekretar gospođa Miščević, ovde prisutna, da je trenutno oko 40 vojnika raspoređeno u raznim misijama. Vi kažete da će se to malo povećati. Pa, više od pet miliona evra, u proseku, za šezdesetak ljudi za jednu godinu, malo je mnogo?!
Ako govorimo o štednji i o racionalizaciji, ovaj parlament je pristupio tome. Predsedništvo, čuli smo Borisa Tadića da je pristupio tome. Vlada Republike Srbije, to vi najbolje znate, bar, kaže da čini određene korake u tom pravcu. A, gde se štedi, evo, po pitanju mirovnih misija? Da li mora, baš, tolika cena, više od pet miliona evra, nije mala suma. Štednje i racionalizacije po ovom pitanju, apsolutno nema, ovo su enormne cifre za realno mali broj ljudi. Nijednog trenutka nisam rekao da ne treba da postojimo u mirovnim misijama, ali da to bude racionalno i da to bude mnogo, mnogo, preciznije definisano.
Član 17. Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacija predviđa da Vlada na kraju budžetske godine usvoji Izveštaj o izvršavanju Godišnjeg plana, te da ga podnese Narodnoj skupštini. Bilo bi dobro ako biste imali volje i snage da to učinite, da parlament dobije Izveštaj o ovome, ali sa mogućnošću da raspravlja o tome, kao što sada raspravlja o Predlogu odluke, da vidimo na kraju godine Izveštaj, ali ne da ga dobijemo mi poslanici u koverti, nego da raspravljamo na plenumu, na sednici. Dakle, da vidimo šta se utrošilo, kako se utrošilo, da li je ta bezbednost bila baš na visokom nivou itd, da vidimo da li je učinjenom poslu mane bolo, da bismo se ubuduće opredeljivali i možda blagonaklonije gledali na ovo što radite.
Ono što je posebno bitno i danas više puta pomenuto to je izjava vašeg državnog sekretara, gospođe Miščević, da će Srbija u drugoj polovini marta potpisati sporazum o učešću u civilnim i vojnim misijama EU. Tom prilikom je istakla da smo mi ( citiram) ''u ovom slučaju, zauzeli proaktivni pristup'', odnosno sami smo se ponudili da učestvujemo u misijama održanja mira i civilnim misijama koje EU gradi, što znači da sami prihvatamo evropski standard koji je jednoobrazan ili manje-više jednoobrazan za sve evropske zemlje, bile one u EU ili ne.
Logično je da se postavi pitanje o jednoj misiji EU na našoj teritoriji, a to je Euleks. Danas je ovde bilo reči o tome, jedan poslanik je rekao da je dobro da Vojska Srbije bude na Kosovu, makar kroz misiju EU kao što je Euleks. Smatram da je to vrlo licemerna demagogija, jer teoretski, samo teoretski, i ubeđen sam da se to nikada neće desiti u praksi, ali vi dozvoljavate teoriju da srpski vojnik u nečijem kontigentu dođe na Kosovo, i zamislite, teoretski, nerede, u Zubinom Potoku, u Zvečanu, u Kosovskoj Mitrovici koje bi, recimo, teoretski, izazvali Srbi i da moraju da reaguju, na određeni način, pripadnici Misije EU, Euleksa, gde bi bili Srbi?! Šta bi se tada dogodilo? Govorim samo teoretski. Ubeđen sam da se to nikada neće dogoditi, ali vi ste tu teoriju dozvolili svojim ponašanjem.
Danas je više puta spominjana skupštinska Odluka o vojnoj neutralnosti Srbije. Moram da podsetim, žao mi je, gospođa Čomić je upravo izašla, ona je opomenula jednog poslanika da se nije precizno izrazio, maltene, kritikovala ga je zato što je tu odluku krstio kao ''deklaracija o vojnoj neutralnosti'', pa koliko je bila prilježna da narodnog poslanika ispravi, zaista bih joj dobronamerno preporučio da ispravi na nekom forumu svoje stranke, DS, recimo, na Glavnom odboru, i sopstvenog predsednika koji tu skupštinsku odluku isto tako zove, a gospodin Šutanovac je, videli smo na video snimcima, bio neposredni svedok kada je Tadić rekao da se ''deklaracija Skupštine Srbije o vojnoj neutralnosti neće menjati za vreme mandata aktuelne vlade'', kao i da, ''Srbija dalje neće menjati svoj status u odnosu na NATO, bez obzira što su neke zemlje u regionu već blizu učlanjenja u tu alijansu''.
Toliko o preciznosti, ponovo, o preciznim formulacijama.
Ministar odbrane, gospodin Šutanovac, prisustvovao je promociji monografije ''Vojska Srbije'' i tom prilikom je rekao, a govorim o skupu koji je zakazan negde za jun, precizan datum će nam dati sam ministar uskoro, da će prisustvovati predstavnici NATO-pakta u velikom broju i da će taj skup, pored vojnog aspekta imati i turističku komponentu u promociji Srbije i najavio niz aktivnosti u promociji turističke ponude Beograda i zemlje. Rekli ste, gospodine ministre, ne bih se smejao na vašem mestu, verujte (citiram vas) – "Sa turističkim organizacijama Beograda i Srbije ćemo se potruditi da učesnici skupa dobiju sve informacije o Srbiji i Beogradu i da ih motivišemo da ne dođu u Srbiju samo kroz vojnu saradnju, već i kao turisti."
Koje ste turističke destinacije odabrali, gospodine Šutanovac, i na šta biste mogli da pomislite? Da li biste mogli da pomislite na jednu predivnu klisuru, ''Grdeličku klisuru''? Da li bi tamo predstavnici NATO-pakta mogli da odu ili vi to ispitujete njihovu savest? Da li bi možda mogli da posete Varvarin, Aleksinac, bolnicu ''Dragiše Mišović'' u Beogradu? Prosto ne znam, ne smem dalje da ređam. Meni je to vrlo licemerno. Koje im turističke destinacije preporučujete? Predivna je ''Grdelička klisura''. Samo, još se čuju vapaji poginulih od NATO-pakta u toj klisuri, gospodine Šutanovac.
Za kraj, želim nešto da kažem. Prvo jednom digresijom da se poslužim. Postoje razni oblici manipulacija i zabluda. Evo jedna bezazlena, recimo, ceo svet i danas misli da je jedna rečenica "Sviraj to ponovo, Sem", izrečena u filmu "Kazablanka", a ta rečenica tu nikada nije izrečena. Vrlo zanimljivo, a ceo svet misli da jeste. Prema tome, ceo svet je doveden u zabludu, bezazleno.
A, evo nešto što je manje bezazleno i što ste upotrebili u prošloj raspravi o profesionalizaciji vojske, kada smo se onako žustro i žučno raspravljali, kada ste rekli – i opet će biti ona narodna: ''Rado ide Srbin u vojnike!''
E, da li iz neznanja, da li je zabluda ili manipulacija u pitanju, moram da vam ponudim jedno svedočanstvo Borislava Mihajlovića Mihiza, koji u svojoj ''Autobiografiji o drugima'' kaže sledeće – ''Prisećam se kako je čuveni, svakom mom sunarodniku znani stih – ''Rado ide Srbin u vojnike'', doživeo posuvraćenu sudbinu. Svako misli da je taj stih i pesma iz koje je, da uznosi spremnost ratnika srpske vojske da se bori u ustancima i oslobodilačkim ratovima svoje zemlje. A retko ko zna da nije tako i da je taj stih iz Graničarske pesme, takav joj je i naslov i veliča Krajišnike graničare, u službi austrijske carevine. Autor joj je Vasa Živković, a ključni stih bubnja u tuđinski ratni doboš: ''Kada zaželi svetlij car, u smrt skače graničar''. Iz pesme o vojnikovanju i odanosti bečkom ćesaru oteo se vremenom i trajanjem početni stih i postao patriotski ratni slogan. Svašta se zbiva i biva sa stihovima, a ne samo sa ljudima.''
A, kom ćesaru, vi, gospodine Šutanovac, vodite Srbiju u zagrljaj, ostaje da se vidi. Ali, svi u Srbiji znaju da aktivno radite na ulasku Srbije u NATO-pakt, a svi isto tako znamo da je ogromna većina građana, na sreću, protiv toga.
Dajte taj referendum! Pitao sam vas prošli put, niste precizno definisali svoj odgovor – da li ste vi NATO lobista, a svi znamo da jeste, i to jeste pitanje i u junu očekujte proteste. Nisu ljudi za NATO-pakt i neće tako sa pogačom i solju dočekati one koji su nas bombardovali 1999. godine. Lično moram da kažem da ću radu učestvovati u svakom protestu koji je usmeren protiv NATO-pakta. Hvala vam. (Aplauz)

Hvala. Gospođo Đukić-Dejanović, poštovana gospođo Dragutinović, amandman na član 5. predložili smo da se menja, tako da glasi: "kod poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje broj 1.1 menja se brojem 3.1, a kod ukupno broj 20.8 brojem 22.8".

S obzirom na evidentni rast stope nezaposlenosti u protekle dve godine, i ove godine i prošle, rast nezaposlenosti iznosi cirke po 4%. Postoji potreba za povećanjem poreskih olakšica i oslobađanjem od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zapošljavanja, kao i oslobađanje po osnovu uplata penzijskog doprinosa sa 1,1 na 3,1 milijardu dinara.

Vi ste u obrazloženju naveli kojim odredbama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje su propisane razne poreske olakšice i oslobođenja od obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. To je na papiru sve tako ili izgleda lepo, ali mi mislimo da bi se ovim amandmanom omogućilo podsticanje većeg zapošljavanja, naročito mladih ljudi. Pitam vas – gde se vidi i kroz ovaj budžet i uopšte kroz politiku Vlade Republike Srbije omogućavanje podsticanja većeg zapošljavanja? Red je, podsetite se predizbornih obećanja 2008. godine i govora o 200 hiljada novih radnih mesta. U međuvremenu se

izgubilo 250 hiljada radnih mesta, znači, u minusu ste sa sopstvenim predizbornim obećanjima, a ovih dana smo svedoci i ove politike "Srbija 2020. program", ne znam već kako se zove to, gde obećavate 400.000 novih radnih mesta do 2020. godine. Ako nastavite ovim tempom, više od pola Srbije neće raditi.

Meni se čini, gospođo Dragutinović, da ste vi jako dobro svesni da branite neodbranjivo i da ste ovde danas došli da pričate ono što morate da pričate. Ali, činjenice koje su samo sto metara odavde, odnosno na ulicama, kako grada Beograda, tako i cele Srbije, su neumitne, cifre su neumitne, statistički podaci o siromaštvu i o nezaposlenosti Srbije moraju da sruše ovu vladu. To je činjenica.

Pozivam vas još jednom, prihvatite ovaj amandman kao omogućavanje podsticanja većih zapošljavanja, ništa više od toga. Hvala vam.