Član 104. Dostojanstvo je ugroženo izlaganjem gospođe Kolundžije.

 U redu, vama se obraćam.
Šta znači: ''Ne pada mi na pamet da se izvinjavam bilo kome zbog zločina koji su izvršili drugi. Uostalom, šta je izvinjenje? Mene zanima utvrđivanje personalne krivične odgovornosti, ali i to mora biti dvosmerno. Šta je sa nedelima koje su počinili Muslimani, Albanci i Hrvati?''
Šta kažete na ovo? Nije ovo rekao Vojislav Šešelj, nije rekao ni Tomislav Nikolić, pa ni Čedomir Jovanović, ovo je izgovorio Zoran Đinđić, 11. maja 2002. godine. Lako možete da proverite. Gde je kraj vašem beščašću, vašoj bestidnosti i vašem nemoralu, samo vas to pitam? Hvala vam puno.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka Srbije je u svom Predlogu deklaracije o osudi ratnih zločina na prostoru nekadašnje Jugoslavije, kako se ta deklaracija zove, između ostalog jasno stavila do znanja da baš Srbija, i baš srpski narod, zato što je u novijoj istoriji te Jugoslavije trpela najveća stradanja i najveće žrtve, mora da bude prva u osudi svih zločina koji su se dogodili devedesetih godina prošlog veka.
Nije bitno koje su vere, koje su nacije oni koji su žrtve, ali svaki krvnik, svaki dželat mora poimence da bude izveden pred lice pravde, da bude procesuiran. To je jasno kao dan. Zato ne razumem potrebu nekih poslanika vladajuće koalicije da nam spočitavaju da se ne distanciramo od zločina. Svaki zločin, bio on počinjen nad jednom osobom, nad jednim bračnim parom, nad jednom porodicom, ili je bilo možda u pitanju masovno pogubljenje, bez obzira na kojoj strani, mi odlučno osuđujemo.
Ni opština Srebrenica nije podvajala žrtve kao što to vi danas činite. Bilo je reči o tome i moram da ponovim da ste vi večeras ispali veći katolici od pape, veći Srebreničani od samih Srebreničana, koji su 29. juna 2005. godine na sednici SO Srebrenica doneli Rezoluciju SO Srebrenica u kojoj se, između ostalog, kaže da se posebno osuđuju zločini koji su se desili u periodu od 10. do 19. jula 1995. godine, ali istovremeno ista SO apeluje na sve svoje građane da osude sve zločine iz perioda 1992 - 1995.
Zašto pisci ove današnje deklaracije, čija imena nikako ne možemo da saznamo, nisu konsultovali pisce ove rezolucije pre nego što su prionuli na ovaj, meni nečastan, posao?
Morate biti svesni, šta god mislili, većina građana Srbije nije za donošenje ove i ovakve deklaracije. Veoma sam srećan i ponosan što danas nisam među vama, među onima koji će glasati za donošenje ovakvog teksta rezolucije. Ponovo delite narod, ponovo učestvujete u podelama. Govorili ste, podsetiću vas, da ćete se maksimalno truditi da ova deklaracija bude doneta što većim brojem narodnih poslanika koji će glasati za nju, odnosno, ako je moguće, konsenzusom. To danas niste uspeli, jer ste osioni i bahati, jer mislite da je samo vaša istina ona prava istina, ali neka o tome sude pokolenja.
U srpskoj istoriji nema ni kralja ni cara, onog jednog jedinog, ni predsednika, bilo kojeg, koji je pokušao da stavi lažnu stigmu zločina ili genocida na svoj narod i njegova pokoljenja, što je možda još bitnije. To imamo sada i ovde.
Moram vas podsetiti ponovo, kao i u onoj raspravi o povredi Poslovnika, da je onaj u koga se danas deklarativno kunete po pitanju izvinjenja izrekao da mu nikakvo izvinjenje ne pada na pamet, da ne može da se izvini za dela koja on nije učinio i da izvinjenja moraju biti dvosmerna, da moraju doći i od strane drugih nacija sa ovih prostora.
Prošli put sam citirao, sada mogu da kažem da sam …
(Predsednik: Vreme.)
… parafrazirao Zorana Đinđića. Šta reći o časti i moralu onih koji su 24. marta ove godine izabrali da se sunčaju u Opatiji, …
(Predsednik: Završite rečenicu.)
… koji su izabrali da plove topovnjačom Jadranskim morem na hrvatskom primorju, a ne da budu sa bolom i tugom svih onih porodica koje su stradale, čiji su najdraži stradali u bombardovanju od strane NATO pakta? Gde vam je moral, čast?

Poštovana predsednice, poštovani ministri, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo da se u ovih poslednjih nekoliko dana u delu javnosti, srećom malom, ali i ovde u zgradi parlamenta, i pre neki dan, a evo i danas, želi imputirati, da ne kažem podmetati, vladama Vojislava Koštunice da su učestvovale u nekakvim pozadinama nekakvih događaja koji su obeležili poslednji deset-dvadeset godina u Srbiji.
Želim da istaknem da je Demokratska stranka Srbije voljna, željna i spremna da učestvuje u svim raspravama zarad toga da se razotkriju sve političke pozadine svih političkih događaja, kako onih kriminogenih, tako i onih koje su spominjale kolege iz jedne nazoviopozicione partije, vezano za 12. mart 2003. godine.
U skladu sa tim, želim da postavim nekoliko pitanja pretežno odsutnom ministru policije Ivici Dačiću, ali i ministarki pravde, ovde prisutnoj gospođi Snežani Malović. Nadam se da ću deo odgovora na pitanja koja sam namenio gospodinu Dačiću dobiti od vas, gospodine Cvetkoviću.
Dana 25. decembra 2003. godine pratilac potpredsednika tadašnje vlade Čedomira Jovanovića gospodin Rade Veljković predao je nadležnim policijskim organima više desetina metaka, veću količinu klasičnog eksploziva, dvadeset defanzivnih bombi M-52, 53, pušku M-70 kalibra 7,62 milimetra, fabrički broj 112 161.
Pitam gospodina Dačića – da li postoji službena beleška u Ministarstvu unutrašnjih poslova da je sve ovo što je navedeno u određenom periodu bilo kod gospodina Čedomira Jovanovića i da li je ovo oružje poslato na balističko ispitivanje? Da li je utvrđeno da su te puške iz kontingenta policijske stanice u Ulici majke Jevrosime u Beogradu, iz koje je, kao što znamo, otet značajan broj pušaka? Da li postoji saznanje da su iz tih pušaka vršene likvidacije po ulicama Beograda od strane zemunskog klana?
Kakva je sudbina ovih pušaka i eksplozivnih naprava, koje su predate upravi kriminalističke policije po naređenju pretpostavljenih? Policija je uradila svoj deo posla, radi veštačenja i daljeg operativnog rada, što potvrđuje i depeša, odnosno naređenje od 2. februara 2004. godine. Tri minuta su istekla.

Naravno da sam zadovoljan, ali iz jednog jedinog razloga – zato što sam očekivao da će neko od ministara ovo da kaže, ali nisam to očekivao od ministra prosvete. Zašto sam zadovoljan, čućete u mom izlaganju.
Moje sledeće pitanje jeste za ministra pravde gospođu Snežanu Malović. Pitanje glasi: dokle je stigao postupak u vezi sa dvadesetak poseta Čedomira Jovanovića ubicama Zorana Đinđića u Centralnom zatvoru u Beogradu? Sećate se da je Čedomir Jovanović i decu zatvorenika dovodio da vide svog roditelja. Koliko je poznato, sudski proces se vodio samo protiv Dragiše Blanuše, tadašnjeg vršioca dužnosti upravnika Centralnog zatvora u Beogradu.
Gledaj slučaja, pa evo događaja iz juna 2009. godine: bejahu neki lokalni izbori u Zemunu i kandidat Liberalno-demokratske partije beše Dragiša Blanuša! Ovoga puta se bavio mnogo manje bitnim stvarima i u njegovom programu za Zemun... Pazite ironiju sudbine, kao kandidat u Zemunu, da brine, kako patetično, o trotoarima, uličnim prodavcima i zelenim površinama.
Šta je sa procesom protiv gospodina Dragiše Blanuše, koji je obezbedio Čedomiru Jovanoviću da dvadesetak puta obiđe ubice Zorana Đinđića?
Dalje, da li se zna ko je izdao naređenje tadašnjem rukovodstvu UBPOK-a da se obustavi akcija lišavanja slobode Čedomira Jovanovića, i to usred akcije „Sablja“, i da li postoje operativni podaci MUP-a, to je najbitnije u današnjem kontekstu...
Moram jednu malu digresiju da napravim, mi smo ovde čuli od gospodina Jovanovića i uopšte od predstavnika LDP-a da nije bitno šta se događa u Crnoj Gori, da Srbija i ova današnja vlast u Srbiji, odnosno vi ovde prisutni ministri, ne treba da vodi rat protiv Crne Gore, nego da vidimo šta se kod nas događa povodom, recimo, slučaja Šarić.
Pitam ministra policije i želim pismeni odgovor, radi javnosti, čak ne ni radi sebe toliko, da li poseduje operativna saznanja o sastancima, kojih je bilo najmanje sedam-osam, u restoranu „Maša“ u Podgorici, kojima su prisustvovali kontroverzni biznismeni Stanko Subotić-Cane, predsednik Crne Gore Milo Đukanović i Čedomir Jovanović, jedini čovek u svetu, a ne u Srbiji, koji kada izađe iz bazena ima prljave ruke, po sopstvenom priznanju. Naravno, mislim na bazen u Zemunu, mislim na bazen u Šilerovoj ulici u Zemunu.
Gospodin Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, pre nekog vremena je na jednoj televiziji izgovorio da je afera Šarić vezana i za Vladu Zorana Đinđića, i za Vladu Zorana Živkovića, i za Vladu Vojislava Koštunice i za ovu danas, možda, te da će ova vlada da se, bože moj, sukobi sa Šarićima i da će ona da reši taj problem. Vi ste rekli kako pokušavate to da radite, i to je sasvim korektno sa vaše strane.
Ali, apostrofirati i slušati konstantno da je samo od 2004. pa nadalje nešto bilo u vezi s aferom Šarić... Onda vi to raspravite sa vašim državnim sekretarom, koji se poziva na nešto raniji period. Tako priča tzv. opozicione stranke, da je samo jedna vlada kriva za gomilu narkobosova po Srbiji, pada u vodu. Molim vas, dogovorite se sa gospodinom Homenom kada je taj problem uopšte nastao.
Želeo bih da vam ponovim da Demokratska stranka Srbije jeste spremna da otvoreno razgovara o pozadinama svih krupnih događaja koji su se desili i koji se dešavaju, ali da se konačno kaže ko šta jeste učinio i ko jeste odgovoran, da se sklone te sumorne magle iznad Srbije, da li su povlenske magle ili neke druge, nije bitno, ali da možemo javnosti da pogledamo u oči, ko je prljao ruke i na koji način. Neko je priznao da je prljao ruke.
Molim vas, gospođo Malović, o slučaju Blanuša, gde je danas sudski postupak? Ako budete pokušali da mi odgovorite isto kao gospodin Obradović, podsetiću vas da je mnoštvo ljudi iz sudstva i tužilaštva nasleđeno iz vremena DOS-a…

Neću iskoristiti svih pet minuta da bih izveo samo sopstveni zaključak, zbog javnosti, zbog građana Srbije ponoviću još jednom. Mi zaista želimo da se razotkriju sve pozadine, da li su političke ili bilo kakve. Demokratska stranka Srbije je to oduvek i želela, ali da se ne podmeću u nekim perfidnim TV emisijama određene stvari, za koje je lako dokazati da su lažne i da su konstrukcije priča o „mafijaškoj“, citiram, „Vladi Vojislava Koštunice“, jer to jednostavno nije tačno.
Veze sa podzemljem, zna se čije su bile, to je opštepoznato i lako dokazivo. Samo, da li je i ova Vlada Republike Srbije spremna da se suoči sa tim, pa da odgonetnemo konačno kakve su političke pozadine raznih događaja, od ubistva premijera Đinđića do ovih aktuelnih, vezanih za braću Šarić?
Želimo da znamo i da se obznani kakva je uloga kako Čedomira Jovanovića, tako i Bojana Pajtića i „Metals banke“, tako Antona Stanaja, Ananija Pavićevića i Darka Šarića.
Znamo da je Crna Gora stecište, ajde reći ću, sumnjivih likova. Ne zna to samo javnost Srbije, to možete pročitati i videti i u medijima u Italiji i Hrvatskoj. Ne želim ništa loše da kažem o toj državi, ali je činjenica da tamo ima mnogo sumnjivih likova. Tamo je i malopre spominjani Terzić, tamo je bio i Šarić, tamo su bili mnogi. Tamo su se skrivali.
Podržavaću vaše napore u onom sučeljavanju, da ga tako nazovem, nemojte me sada pogrešno razumeti, sa vašim kolegom; želim vama sreću, u smislu da ćete sa kolegom iz Crne Gore pokazati i dokazati veze, čak možda i crnogorske države, sa svim ovim navedenim licima.
Oni su došli kod mene u Novi Sad, oni su delovali u Vojvodini i deluju i dan-danas. To je opštepoznata stvar svakome ko se striktno zainteresuje za to.
Želim da se i ova vlada zaista sukobi sa onim što se događa, ali da li vi imate snage i volje za to? Da li mislite da ćete uspeti u tome? Određeni ljudi iz novosadskog podzemlja su svojevremeno otišli u Crnu Goru; ponovo su se vratili. To mi Novosađani dobro znamo. Mi nemamo možda neke velike dokaze i papire i tako to, ali zna se ko kruži Novim Sadom, ko drži konce i ko drži pare, prljave pare, pare sa crnog tržišta, narko i svakog drugog tržišta.
Želimo da se sva ova imena i svi ovi događaji i svi konteksti u kojima su upotrebljeni konačno rasvetle da bi Srbija mogla samu sebe da pogleda u nekakvom ogledalu i da se zalažemo za čiste ruke, a ne prljave, kakvima se neko ovde ponosio da ih ima. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri i saradnici, poštovane kolege dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je već počela da nam priređuje novogodišnje čarolije nakaznim spajanjem nespojivih tačaka dnevnog reda. Nisam želeo da se javim po Poslovniku, nego ću baš da iskoristim ovo vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe DSS da vam napomenem, a i zbog gledalaca, zbog građana Srbije, šta ste vi uradili.
Vi ste, naime, dnevni red grupisali u tri grupe, u proseku po osam-devet zakona, negde i više, i u ovoj grupi danas pričamo u isto vreme o Predlogu zakona o izmenama Zakona o BIA, bez obzira koliko su u pitanju samo tehničke izmene, nebitno, Predlogu zakona o prometu nepokretnosti i o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izraelu o ukidanju viza za njihove državljane.
Zbog građana, vredi pokazati nešto što oni nemaju priliku da vide, a mi poslanici ovde imamo - to je redosled narodnih poslanika koji govore. Danas će 20 poslanika govoriti u načelnoj raspravi. Ovde piše da je 18 poslanika protiv, doduše sa znakom pitanja, a dva govornika će biti za. Međutim, već je šef jedne poslaničke grupe rekao da će podržati zakone koji su danas na dnevnom redu, a ovde piše da će njegova stranka glasati protiv. E toliko, da ni vi ne znate šta radite, da ni vi ne znate kako ćemo mi poslanici da se ponašamo.
Dalje, u drugoj grupi ste spojili izmene i dopune Zakona o računovodstvu i reviziji sa potvrđivanjem Sporazuma Srbije i Slovenije o socijalnom osiguranju.
Da li će Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije, ovim zakonom o računovodstvu da nešto učini onim računovođama koji su mu krivi za sve povodom izveštaja DRI ili ne, da li on hoće da se obračuna s njima - mislim da 90% poslanika nije stiglo ni da pogleda taj zakon, iz razloga koji su već navedeni do sada.
Ili, birate sudije na trogodišnji mandat u sudovima na tako morbidan način da ste čak predložili jednog čoveka iz Požege koji je preminuo. Prosto neverovatno.
Plašim se da bi mi, poslanici s jedne strane, i nadam se, vi sa druge strane, trebalo da se udružimo, da napravimo konsenzus i da napravimo zakon o sprečavanju nasilja Vlade Republike Srbije nad narodnim poslanicima. Jer, na ovakav način niti možemo valjano da se pripremimo, niti možemo valjano da diskutujemo.
Kao i moj prethodnik, izabrao sam da najviše govorim o Zakonu o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, a moje kolege iz poslaničke grupe DSS će kako u načelnoj raspravi, tako i u raspravi o amandmanima govoriti o ovim drugim tačkama dnevnog reda.
Ovo je treći put da se Narodna skupština Republike Srbije, a i Vlada Srbije bavi ovom tematikom. Mislim da je ovo potpuno nepotrebno donet zakon. Zašto? Da me niko pogrešno ne shvati, samo zbog primene. Naime, mnogo sam se obradovao kada sam pred sobom, pred nama ovde poslanicima, video dva ministra - ministra unutrašnjih poslova i ministra pravosuđa, odnosno ministarstava sile, ali kada sam primetio da je gospođa Malović, ministar pravde, obrazlagala ovaj zakon, a ne gospodin Dačić, ministar unutrašnjih poslova, shvatio sam da ću morati njoj da postavim neka pitanja jer je ona ovlašćeni predstavnik. Tako sam razumeo. Međutim, ona je napustila zgradu Narodne skupštine Republike Srbije, pa ćete vi, gospodine Dačiću, nadam se, bar pokušati da odgovorite na neka pitanja.
Samo jedna primedba, ali velika. Zašto se uopšte donosi ovaj zakon? Zašto se samo nije primenjivao dosadašnji zakon? Samo da se dosledno primenjivao.
Daću vam nekoliko primera, možda iz malo dalje prošlosti, ne toliko bliske budućnosti, ne kažem, ali govorim o principu. U članu 4. postojećeg zakona piše šta se podrazumeva pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem, pa se kaže - bacanje na sportski teren ili u gledalište predmeta koji mogu da ugroze život, fizički integritet lica ili imovinu.
Vidite, da se to primenjivalo u slučaju jednog visokog funkcionera DS-a, kada je bacao stolicu na teren na neke igrače koji mu se valjda nisu dopadali... To je bio direktor "Parking servisa", zaboravio sam kako se zove. Da, Žika Anđelković, tako je. Zakon se nikada nije mogao primeniti na njega. Iz političkih razloga? Iz kojih razloga?
Gospodine ministre, vi ste godinu i po dana ministar. Tačka 10) istog člana pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem se smatra i unošenje u sportski objekat, odnosno korišćenje pirotehničkih sredstava i drugih predmeta i sredstava kojima može da se ugrozi bezbednost učesnika u sportskoj priredbi ili ometa njen tok. Šta to znači? Crno na belo - ne sme da se upotrebljava pirotehnika na sportskim priredbama.
Za vaš jednoipogodišnji mandat koliko je baklji upaljeno na fudbalskim stadionima i drugim sportskim dvoranama širom Srbije, i koliko je ličnosti samo zbog paljenja baklji odgovaralo? Pazite, samo zbog paljenja. Ne govorim uopšte o bacanju na teren ili nečem drugom.
Jednostavno, pirotehnika, po zakonu, ne sme da se upotrebljava ni na koji način. Ali, vidite, to je to, što mi u društvu nismo sredili situaciju, pa onda doživljavamo od jednog istog sportskog komentatora da kaže - pogledajte kako je predivna atmosfera na stadionu, stotine upaljenih baklji, predivan ambijent, da bi samo par nedelja posle nekih incidenata koji su se u međuvremenu dogodili bilo – evo, huligani opet palili baklje.
Da li je paljenje baklje kriminal, odnosno kršenje zakona ili nije? Ili je, recimo, jedan lep način da se proslavi određena pobeda ili da se predstavi neka navijačka grupa?
Zakon, nažalost, kaže da ne sme da se pirotehnika upotrebljava. Na hiljade baklji je za jednu i po godinu, koliko ste vi ministar, upaljeno. Govorim vam da samo treba primenjivati zakon.
Imate i najsvežiji slučaj, policija je uhapsila jednog navijača fudbalskog kluba ''Partizan'' samo zato što je pevao pesmu određenog sadržaja.
Pouzdano znam da taj čovek nije kriminalac, nije narko diler, nije ubica, nije razbojnik itd. Samo je pevao tu pesmu. Zašto onda niste uhapsili sve igrače košarkaškog kluba ''Partizan'' kada su sličnu pesmu, vrlo vulgarnog, vrlo neprijatnog sadržaja pevali u proslavi pobede nad ''Efes Pilsenom'' iz Turske?
Šta to znači, da neki navijač koji zapeva nešto grubog sadržaja treba da ide u zatvor, a zaštićen je vrhunski sportista i dobar košarkaš ako isto to radi? Čime je zaštićen? Zakonom nije. Nečim drugim. E, to je to. Zato se Žika Anđelković i drugi mogu osećati komotnije, a neki drugi to ne mogu.
Mi smo podneli četiri amandmana na ovaj zakon, i to da bismo neke nebulozne predloge učinili jasnijim i da vam kažemo o čemu se radi.
Član 4. menja se i glasi, pa u tački 10) sad dodajete nešto novo, da se pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama podrazumeva i nošenje navijačkih šalova, kapa ili drugih predmeta u nameri da se skriva identitet lica.
Evo, zamislite jednu hipotetičku situaciju, da je koliko večeras jedna lepa, važna fudbalska utakmica i da ode nas četiri-pet hiljada na tu utakmicu. Pa, svi bismo bili u šalovima i kapama. A otkud vi znate da li ja hoću da krijem identitet ili se samo štitim od zimoće, od minus 20 ili minus 10-15?
Mi smo amandmanom predložili da glasi samo - "skrivanje identiteta prilikom pokušaja izazivanja nereda". Da li uspešnog ili neuspešnog izazivanja nereda, to nije bitno, ali skrivanje identiteta tokom nereda, a ne - "nošenje navijačkih šalova, kapa ili drugih predmeta, u nameri da se skriva identitet lica". Dok vi otkrijete nameru, ima da se zapali cela hala, ima da se sruši stadion ako ... (figurativno govorim).
Nejasnoća ima dosta. Nismo želeli da cepamo dlaku na nekoliko delova, ali kod ovog poslednjeg amandmana moram da priznam da smo se malo i našalili sa predlagačem ovog zakona. To ćete čuti iz ovoga što ću sada da kažem. To je član 13. stav 1. Vi menjate prethodni zakon i predlažete da član 18. ovako glasi: "Zabranjena je prodaja ili konzumiranje alkoholnih pića u sportskom objektu i na udaljenosti do jednog kilometra od njega u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, a u ostalim mestima do 300 metara za vreme održavanja sportske priredbe".
Ne pre i posle. E, sada je, dragi građani Srbije, dragi navijači, dragi posetioci sportskih priredbi, konačno dozvoljeno da se pre utakmice pije. Ovde piše samo za vreme održavanja sportske priredbe. Ne lezi vraže. Niste vi to napisali zbog događaja pre sportske priredbe, nego zbog onog što se posle događa. Sećate se ko je sve pijuckao šampanjac posle jednog uspeha naše fudbalske reprezentacije.
Sada smo iz važećeg zakona izbrisali da se kažnjava ''posle'', ali smo izbrisali i ono "pre", pa će tako sada silne navijačke grupe, razni "alkantrazi" i "belgrejd bojsi" moći da se napijaju do mile volje pre utakmice. Za vreme utakmice će prestati, ali će zato mrtvi pijani moći da rade šta god im duša poželi dok ih policija ministra Dačića ne istera sa stadiona i prisutni tužioci i sudije im ne odrede kazne zatvora i sl.
Našim amandmanom dodajemo stav 2. koji glasi: "Konzumiranje alkoholnih pića kod kojih količina alkohola ne prelazi 12,5% po litru, u vremenu tri časa od završetka sportske priredbe dozvoljeno je isključivo u zatvorenim prostorijama organizatora sportske priredbe".
Borise Tadiću, pij slobodno, nazdravljaj sa svima, sa svojim kolegama. Evo, mi želimo svojim amandmanom da doprinesemo tome i nadam se da ćete prihvatiti ovaj amandman. Nema tu izazivanja nasilja, to je samo da se proslavi nešto što treba nazdraviti čašom, nadam se vrednog šampanjca, ukusnog i lepog. Mi ne pričamo o prodaji, nego samo o konzumaciji.
Ponavljam, samo je trebalo primenjivati postojeći zakon, ništa više od toga. Mnoštvo predmeta je ubačeno u razne sportske hale, na sportske stadione, mnoštvo pirotehnike je paljeno, a sve je to nedozvoljeno. Niko nikada nije reagovao.
I sada mislite da je dramatičan i grozan slučaj ubistva francuskog navijača samo zato što je nosio majicu svoje navijačke grupe, koji je na odvratan način ubijen u Beogradu. Ili mislite da ćete, na osnovu TV emisije jednog novinara istraživača, nekim stvarima koje ste samo kozmetički popravili, a suštinski niste ništa, vratiti red... U stvari, nećete ga vratiti jer ga nikada nije ni bilo na stadionima.
Na tribinama sam 30 godina. Na prvoj utakmici na koju sam u životu otišao zatekao sam velike nerede. To je bilo 1979. godine, derbi Partizan - Crvena Zvezda. Veliki su ulični neredi bili preko celog dana. Tako da nemojte da predstavljamo huliganizam kao nešto novo. To je oduvek bilo na fudbalskim terenima i bogami u celoj Evropi.
Nadam se da ćemo mi kao društvo biti svesni i iznaći snage i hrabrosti da izađemo svi zajedno na kraj sa onima koji prave velike probleme. Pored gospodina Dačića su saradnici koji su takođe učestvovali u izradi zakona 2007. godine. Nije se ništa mnogo promenilo. Ubistava navijača je bilo i u proteklim decenijama, i 70-ih i 80-ih i 90-ih i sada, 2000-ih. To je nešto što se dešava. To ne može niko da opravda, ali se, jednostavno, dešava.
Ovakvim zakonima to nećete sprečiti. Ne ovde u Srbiji, nigde. To je pojava sa kojom se samo valja na dobar način izboriti, da se to suzbije u što je moguće većoj meri, a pobediti huliganizam - to je isto kao i pobediti kriminal. Kriminal je oduvek postojao i postojaće.
Nadam se da tim novinarima istraživačima emisije o navodnim ubicama, dilerima itd. koji ne završavaju u zatvoru neće više služiti za perfidne i pokvarene priče protiv političkih snaga i stranaka koje im ne znam na koje sve načine bodu oči svojim postojanjem. Nego, da se svi mi, kao društvo, uključimo u borbu protiv huliganizma na sportskim terenima.
Tu ćete uvek imati podršku DSS-a. Podsetiću vas koliko se i naš potpredsednik i bivši ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić borio protiv toga i kakve je sve stvari trpeo zbog načina na koji se borio protiv huligana.
Nemojte da vas podsećam na one morbidne stvari koje je doživljavao. Ali, neki novinari istraživači toga ne žele da se sete. Ne žele da se sete ni bivšeg ministra prosvete Slobodana Vuksanovića, koji je smogao snage da lično dođe na tribinu među one najokorelije navijače i sa njima prati utakmicu, u cilju da bi sve bilo u najboljem redu.
To su dokazi da DSS u svakom slučaju podržava ovako nešto, ali pukim kozmetičkim izmenama i frazama nećete ništa postići. Poštujte zakon koji postoji. Izglasajte i ovaj zakon, ali ga poštujte. Zaista ga poštujte. I neka plati ceh i sportista i političar i ubica i bilo ko. Zakon mora biti isti za sve.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo ministri i narodni poslanici, gde sam stao sinoć, nastaviću sada.
Žao mi je što nije tu ministar finansija dr Diana Dragutinović, koja je na moje poslaničko pitanje, postavljeno 30. aprila ove godine, a u vezi rada i kontrole rada Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine odgovorila i potpisala odgovor crno na belo – da sektor za budžetsku inspekciju i reviziju, pri Ministarstvu finansija Republike Srbije, do sada nije vršilo kontrolu poslovanja Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodina, a nemamo saznanja o vršenju kontrole od strane budžetske inspekcije i revizije AP Vojvodine, koja poseduje zakonska ovlašćenja za vršenje kontrole kod organa i organizacija čiji je osnivač AP Vojvodina.
Podsetiću vas da je Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine osnovan tako što je Skupština AP Vojvodine donela 20.12.2006. godine odluku o osnivanju ovog fonda.
To znači da je za koji dan tri godine kako bitiše, kako postoji Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, odnosno institucija u kojoj je, da tako kažemo, da bi narod lakše razumeo, novac Vojvodine. Niko ga ne kontroliše i do sada ga niko nije kontrolisao, ni onaj ko je zakonom određen i ko ima ovlašćenja da to radi.
To izgovara, odnosno piše ministar finansija države Srbije, dr Diana Dragutinović.
Moje novo poslaničko pitanje glasi – da li se u međuvremenu nešto promenilo? Da li javnost Srbije, narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, poslanici u Skupštini AP Vojvodine i uopšte celokupna javnost, kako Vojvodine, tako i Srbije, mogu da znaju šta je sa sredstvima Fonda? Ko ih kontroliše, na koji način se troše?
Postoje brojne sumnje i insinuacije. Svašta se priča i po Novom Sadu i po celoj Vojvodini, na koji način odlaze novci iz tog fonda i u šta se ulaže. Mi moramo da znamo (Predsednik: Vreme.) Dobro.

Da, naravno, na početku ovog dela, da tako kažem, ispitivanja Vlade, odnosno ministara, sedela su tri ministara iz Vojvodine. Nijedan se ne usuđuje da odgovori koju reč na ovu temu, a ponavljam da mi je baš žao što nije ovde sa nama ministar finansija dr Diana Dragutinović i tražim napismeno odgovor ponovo uoči trogodišnjice postojanja fonda - kako se troše pare, ko ga kontroliše, da li je bilo kontrole ili ga kontroliše sama Skupština AP Vojvodine, odnosno neki njen, za to zadužen, odbor?
Dolazimo u situaciju, volim to često da ponavljam, po onoj narodnoj izreci – koza čuva kupus. Ja čuvam neke pare. Naravno da je sumnjivo kada neko čuva pare, a nema kontrole nad njima. Mora da bude sumnjivo.
Postoje brojne glasine da novci iz Fonda idu u predizborne kampanje na lokalnom nivou, za razne slične zloupotrebe itd. u ime jedne stranke ili u ime možda dve stranke. Svašta se priča po Novom Sadu i Vojvodini, a konkretnog odgovora ni dan-danas nema. Sinoć sam pitao, kao nekada, jedna druga oponentska politička stranka – pa, gdi su naši novci, pitamo mi iz Vojvodine, gdi su naši novci? Gdi se troši to što je iz Fonda za kapitalna ulaganja? Kad ministar države Srbije ne zna šta se radi na jednom delu teritorije po pitanju delovanja Fonda za kapitalna ulaganja, po pitanju novca, šta da znaju građani.
Evo, dobacuju narodni poslanici – zna Pajtić. Zna li? Evo, ako zna Pajtić, njega molimo da nam kaže gde se troše ti novci. Gdi su naši novci, pitamo ponovo? Očekujemo odgovor i od premijera i od ministra dr Diane Dragutinović ponovo.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, 14 meseci smo čekali da statut AP Vojvodine odnosno Predlog statuta dođe ovde i danas imamo samo jednog predstavnika predlagača, tako nam je obrazloženo još jutros, gospođu Slavicu Đukić-Dejanović koja, verujem, usled objektivnih okolnosti dobar deo dana nije bila prisutna, pa nismo mogli nikome da se obratimo da određene odgovore dobijemo na mnoga pitanja koja su postavljali uglavnom predstavnici opozicije.
Postaviću vam neka pitanja, moraćete da odgovorite građanima Srbije, meni manje- više.
Na delu je podrivanje državne celine. Statut jeste jedna vrsta pandana Ustavu, tako je i pisan, on jeste Ustav u malom, kao što smo više puta istakli, takva mu je i struktura. Toga nema u uporednom pravu, toga nema u drugim državama. To nećete naći nigde. To je specifičnost ovog statuta, a time se niko od vladajuće koalicije nije bavio.
Nije ovo prvi, po meni, dezintegracioni proces na ovim prostorima, ali bojim se da nema primera u srpskoj istoriji da jedna stranka i jedan čovek dele sopstveni narod.
Jedna je bila, podsetiću vas, nije to bilo tako davno, uloga u razbijanju državne zajednice Srbije i Crne Gore, dva bratska naroda, kako smo se nekada zvali, ne znam da li Milo Đukanović i njegovi koalicioni partneri iz Srbije i prijatelji i dalje tako govore, a sada je na delu drugi vid istog delovanja, da se od svog naroda prave dve države.
U prvom slučaju, podsetiću, Demokratska stranka je poslužila Demokratskoj partiji socijalista, bili smo svedoci toga baš u ovoj skupštini, Mila Đukanovića kao pomoćno sredstvo, kao jedna vrsta štake, a u drugom slučaju za sebe Demokratska stranka je napravila kao pomoćno sredstvo, kao štaku, Socijalističku partiju Srbije, svog večitog neprijatelja, ali danas velikog prijatelja i saveznika.
Moram da podsetim, nažalost gospodin Bajatović nije tu, da je danas izrekao veliku neistinu. Tri poslanika SPS su glasali za statut u Skupštini AP Vojvodine, da bi on, koji je potpredsednik SPS, na direktno pitanje u jednoj televizijskoj emisiji - da li je statut u skladu sa Ustavom, lično odgovorio – uglavnom.
Nema tu uglavnom. To je kao ono sa devojkom, to smo pričali u onoj skupštini, malo je trudna ili je mnogo trudna. Ili je trudna ili nije. Ili je u skladu sa Ustavom ili nije. Samim tim potpredsednik vaše partije, gospođo predstavniku predlagača, odgovorio je da statut nije bio u skladu sa Ustavom, a vi ste glasali za neustavni i protivustavni dokument, nazvan statut AP Vojvodine.
Kaže - šta je potrebno, onako banalno govoreći, za jednu državu? Prvo, politička volja, ona je sada već evidentna, i druga - novac. Šta je sa novcem u Vojvodini? Zna li to neko?
Pitam predstavnika predlagača, to je ono pitanje koje sam najavio, da mi odgovori na ovo pitanje.
Vladi RS sam postavio poslaničko pitanje - ko kontroliše rad para u Vojvodini, odnosno Fonda za kapitalna ulaganja u AP Vojvodini? Dobio sam odgovor lično od ministra finansija. Hvala joj mnogo na brzom odgovoru.
Gospođa Diana Dragutinović mi lično piše - Skupština AP Vojvodine je tada i tada donela odluku o osnivanju Fonda, i kaže - Sektor za budžetsku inspekciju i reviziju, pri Ministarstvu finansija RS, do sada nije vršio kontrolu poslovanja Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodina, a nemamo saznanja o vršenju kontrole od strane budžetske inspekcije i revizije AP Vojvodine, koja poseduje zakonska ovlašćenja za vršenje kontrole kod organa i organizacija čiji je osnivač AP Vojvodina.
Ko kontroliše pare Fonda? Ko kontroliše pare? Kao autentični Vojvođanin pitam - di su naši novci? Ili, gospođo ovlašćeni predstavniče predlagača, morate da mi odgovorite - koja je najveća investicija ovog fonda, gde je najviše para dato iz ovog fonda u Vojvodini? Ministar ne zna samim tim što nema kontrole. Da li možete u ime predlagača da kažete kako se troše pare u Vojvodini?
Odgovorno sa ovog mesta tvrdim da se, između ostalog, najviše troše pare iz ovog fonda u predizbornim lokalnim kampanjama. Prosto je neviđeno koliko je para gurano u džepove i u Vrbasu, i u Rumi svojevremeno, a planira se sutra i u Odžacima, to svi znamo, mi koji živimo na onom terenu, što se kaže.
Dalje, na delu je još nešto, ne samo država, nego je u pitanju i nacija. Odgovorno tvrdim da je na delu rasrbljivanje Srbije. Srbi u Vojvodini postaju nacionalna zajednica. Evo vam primera drastičnog kršenja Ustava, niko o tome od vas nije progovorio.
Član 6. statuta kaže da u AP Vojvodini Srbi, Mađari, Slovaci, Hrvati, Crnogorci, Rumuni, Romi, Bunjevci, Rusini i Makedonci, kao i druge brojčano manje nacionalne zajednice, to znači da su ove nabrojane brojčano veće zajednice koje u njoj žive, ravnopravne su u ostvarivanju svojih prava.
Najpre, nacionalne zajednice nisu ustavna norma. One se određuju samo ovim statutom. Nema spominjanja nijednog zakona, niti Ustava. Znači, statut reguliše da su Srbi, isto kao i Makedonci, brojčano veća nacionalna zajednica, a postoje i neke brojčano manje.
Nemojte me, molim vas, pokušavati demantovati, jer crno na belo piše ovde. Podsetiću vas da su Srbi u onoj komunističkoj Jugoslaviji, i u Hrvatskoj, i u BiH itd. bili konstitutivni narod. Oni su danas, dame i gospodo narodni poslanici, nacionalna zajednica, isto koliko Makedonci, Bunjevci, Rusini itd. Ovo je drastičan dokaz. Nemojte slučajno relativizovati ovo, jer ovo piše vrlo kratko i jasno.
Mnogo ste govorili o centralizaciji i decentralizaciji. Lako vam je da pričate o nekakvoj decentralizaciji u Mrčajevcima, Seleušu, Novom Sadu, Beogradu. Što ne pričate o globalnom nivou decentralizacije?
Što ne pričate o decentralizaciji u EU, kojoj ovako podanički hrlite, ta decentralizacija je u EU sada zabetonirana Lisabonskim sporazumom, pa ste doživeli da ovako puzeći, govorim fugurativno, dočekate izvestioca Evropskog parlamenta, između ostalog i u ovoj zgradi, Jelka Kacina, da vas onako verbalno išamara da vam još zuji u ušima.
Niko ništa nije smeo da mu kaže, nego je morao predsednik Republike da reaguje. To je taj odnos. Mi iz DSS želimo partnerski odnos, a vi ste spremni na vazalski odnos. To je velika razlika između nas i vas i toliko o centralizaciji i decentralizaciji.
Separatizam; ne date nam da pričamo o separatizmu. Daću vam koliko hoćete primera zašto mora ovde da se govori o tome. Ovo citiram: ''Ne znam da li je Predlog statuta protivustavan, ali znam da je politički veoma opasan, jer otvara vrata secesionizmu u Pokrajini.'' Ovo su reči dugogodišnjeg predsednika Pokrajinskog odbora DS, gospodina Gorana Kneževića.
On vas u dušu poznaje. Zna o čemu govori. Morao je da završi i u zatvoru i sada kada je izašao iz zatvora, sada je nepostojeća ličnost, persona non grata, a dobar je bio. Setite se njegovog nadimka - omiljeni gradonačelnik Borisa Tadića. Šta mislite, da mi to zaboravljamo? Nemojte biti licemerni prema čoveku, godinu dana je ležao u zatvoru na pravdi boga.
Što se tiče separatizma, moj sugrađanin, predsednik LSV, gospodin Nenad Čanak, da li se seća iko 23. decembra 1991. godine, kada je lordu Karingtonu i konferenciji o Jugoslaviji poslao Memorandum o Vojvodini? Da li se iko seća tog akta? On je danas važan činilac u vladajućoj koaliciji u Republici Srbiji.
Šta piše u tom memorandumu o Vojvodini seća li se iko? On je obznanio da istorijski uslovi i 1945. godina, kada je Vojvodina pridružena Srbiji i Jugoslaviji, više ne važe. Govorim sa distance iz 1991. godine prošlog veka. Čanak traži od Karingtona da budućnost Vojvodine treba da bude konfederalna jedinica Srbije, a ako to Srbija ne prihvati, onda Vojvodina treba da bude nezavisna država.
Vi meni sada zabranjujete da pričam o separatistima. Izvinjavam se, u vladajućoj koaliciji sede.
Čanak traži da teritorije severno od Save i Dunava, koje je Srbija anektirala, citiram, ne parafraziram, moraju biti vraćene novoj državi. Kojoj, nije rekao. O čemu je onda reč?
Šta možemo očekivati od dogovora Cvetković-Čanak? Gde Cvetković prihvata, podsetiću, njegove amandmane i šta možemo očekivati od ovog pravnog hibrida što predstavlja ovaj statut AP Vojvodine, koji su pisali, najpre, tako ću ih i nazvati, autonomaši i separatisti u Vojvodini, pa je tobože nekakvim intervencijama nešto tu i promenjeno. Samo sam na jednom primeru...

Da li ste čuli za opskurni centar koji se bezazleno zove Vojvođanski biznis centar u Parizu, u kome su se redovno okupljale određene strukture, za koje ponovo tvrdim da su imali opasne namere po jedinstvo ove države, gde se tobože sastaju samo zarad ekonomske samostalnosti Vojvodine?
Verujte šta se tamo priča da te podatke imaju svi oni koji treba da bezbednosno čuvaju državu Srbiju. Pitajte Nacionalni savet, a evo i ja ih pitam javno, za bezbednost ili predsednika tog saveta, odnosno predsednika Republike gospodina Borisa Tadića, da li ima podatke o razgovorima u tom centru. Verujem da imaju još više nego što im treba, ali niko ne reaguje.
Neće proći mnogo vremena, a predsednik proevropske Vlade Vojvodine uzeće sebi za slobodu da kritikuje Srbiju kako zaostaje na evropskom putu. Znate li šta će se desiti? Te kritike biće, naravno, primećene i podržane od zvaničnika EU, a onda će Brisel snažno ohrabriti Vladu Vojvodine da započne prijateljsko dijalog sa Srbijom, kako bi se harmonizovali odnosi Srbije i Vojvodine.
Dotle će već prvi ekstremisti u Vojvodini početi glasno da traže raspisivanje referenduma o nezavisnosti. Početna klica, početna ideja, statut će da važi samo za građane u Vojvodini, ostatak, odnosno ostali deo Srbije će se ponašati po Ustavu.
Kuda vodi Srbiju Boris Tadić? Kao starac Santjago u knjizi Ernesta Hemingveja "Starac i more", svoju sabljarku, onako izmučenu, izjedenu i svakog dana sve manju i manju, samo što je Santjago nekako stigao do obale, a Boris Tadić, siguran sam, nikada neće stići do EU. Ali, šta ćemo sa Srbijom, pobogu, ljudi?

Čuo sam sve što je gospodin Ratković rekao. Vredelo je čuti a ne smejati se, ostati dostojanstven.
Gospođo predsedniče, morali ste da reagujete na reči gospodina Ratkovića. Prvo je optužio određene političke stranke i malopređašnje govornike za demagogiju, a onda je on lično upotrebio vrhunsku demagogiju. U kom smislu? Rekao je da postoje određene političke snage koje smatraju da autonomija Vojvodine ne treba da postoji. To ste izrekli, gospodine Ratkoviću.
Protivno je Ustavu biti protiv autonomije Vojvodine. Ustav garantuje Vojvodini autonomiju. Ko se zalaže da Vojvodina nema autonomiju deluje protiv Ustava. Dužni ste da napomenete koje su to političke snage. Dužni ste da kažete ko se to zalaže da Vojvodina nema autonomiju. Tako ste to olako demagoški izrekli.
Sve stranke ovde prisutne, velika većina … Izvinjavam se, može li malo mira u sali, predsedniče?

Vi ste, gospodine Ratkoviću, dužni da kažete koje su to političke snage koje deluju u protivnosti sa Ustavom RS. Ne, vi ste se opredelili za demagogiju, jednu praznu parolu kojom želite nekog za nešto da optužite.
Treba da ipak pazite šta pričate, i kada pričate o Banatu, i kada pričate o Sremu, možemo da suzimo te oblasti na još manje jedinice, pa da kažemo da postoji svinjski Srem iz kojeg vi dolazite i da postoji vinski Srem itd. Gde će to da ide? To su sve neustavne kategorije, protivustavne.
Nema u Ustavu ničega o geografskim oblastima, ali o tom-potom, o tome ćemo u amandmanima.
Nemojte pričati da postoje političke snage koje se zalažu protiv autonomije Vojvodine. Jedno je autonomija Vojvodina, a jedno je država u državi i to građani ove države jako dobro znaju. To ćemo vam dokazati.

Da, naravno, iz usta ministra Milana Markovića čuli smo nekoliko stvari koje jednostavno ne odgovaraju istini, pa mora da se reaguje zbog člana 104. koji nas poziva da poštujemo dostojanstvo ovog doma.
Ministar je govorio, govorio, ali nije odgovorio samo na jedno pitanje u vezi referenduma, a pitanje glasi – odakle se crpi pravo da pokrajinski statut određuje pitanje referenduma. Iz Ustava ne, jer u Ustavu ne piše – da statut može nešto da radi i da govori po pitanju referenduma. To je kratko i jasno pitanje, ali ste vi jako dugo govorili i niste odgovorili.
Još nešto, pošto se ministar služio političkim govorima, ali nije bio opomenut, samo bih vas podsetio, gospodine ministre Markoviću, vi vladate i na pokrajinskom i na republičkom nivou i kažete – ništa nije bilo sporno. Stalno pričate kako ne vidite ništa sporno. Zašto ste 14 meseci onda i zašto građani Vojvodine i Srbije 14 meseci čekaju ovaj dan?
Vi ste odgovorni. Možete da pričate o DSS šta hoćete – 14 meseci građani čekaju na vas. Evo, konačno su dočekali ovaj dan i vi sada prebacujete loptu na opoziciju. Nemojte, molim vas.
Kažete da ništa nije bilo sporno, pa što ste menjali tekst? Što ste menjali tekst statuta? Zašto ste to radili? Što ste se onako bezobrazno dopisivali sa vašim Pokrajinskim odborom iz Vojvodine, vaše stranke? Što vam je lupio onakvu ćušku, posle koje ste ćutali, vaša sopstvena stranka vas je unakaradila u medijima?
Posle toga ste ćutali kao zaliveni. Je l' tako bilo? Nemojte, čitamo novine, pratimo. Nemojte vi sada nama moralisati i demagogisati. Vas je Pokrajinski odbor DS načepio. Posle toga se više niste javljali, a sada kažete...

Gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, moj kolega iz Odbora i poslaničke grupe Zoran Nikolić je rekao uglavnom sve što poslanička grupa DSS zamera ovom zakonu. Dodao bih još neke stvari.
Ovde se spominje vanstranački karakter. Zbog građana Srbije i naših ljudi u dijaspori, pročitao bih ko čini sastav Saveta: predsednik Republike Srbije, predsednik Vlade, ministar za spoljne poslove, ministar za dijasporu, za prosvetu, za kulturu, za vere, za finansije, predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, predstavnik Srpske pravoslavne crkve i komesar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.
Nikoga iz dijaspore u Savetu nema, a pogotovo je interesantno da ima iz Izvršnog veća AP Vojvodine a nema nikoga sa teritorije Kosova. To je vrlo simptomatično. Izražavam sumnju da je ovo tendenciozno i namerno urađeno. Moraćete da budete veoma ubedljivi i da kažete zašto nekoga ima iz Izvršnog veća Vojvodine a iz kosovskih institucija Republike Srbije nema nikoga.
Kažete - Savet ima sekretara, koji učestvuje u radu Saveta bez prava odlučivanja itd. Sekretara Saveta postavlja Savet, na predlog predsednika Republike.
Sekretar Saveta, pretpostavljam, nije toliko bitna funkcija, ali vas molim, tj. samo sam spomenuo jednu sitniju stvar, da mi kažete gde to možete da nađete u svetu, uopšte u uporednom pravu... Ne samo zakon o dijaspori, smatram da je za našu državu potreban ovaj zakon, ali uopšte mnoga rešenja nećete naći u uporednom pravu, u drugim državama. Toga jednostavno nema.
Vi sad, za moj pojam, izmišljate neke nove funkcije da bi se, plašim se, raširila jedna organizacija, a vrlo je interesantno i dao sam primer gde predstavnika dijaspore nema.
Član 22. je veoma zanimljiv, govori o Skupštini. Skupština se sastaje u redovno zasedanje, po pravilu na Dan dijaspore. To nije ništa sporno.
Skupština se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev najmanje 1/3 delegata ili na zahtev ministarstva nadležnog za dijasporu, odnosno danas gospodina Srećkovića i njegovih saradnika, sa unapred određenim dnevnim redom.
Molim vas, gospodine Srećkoviću, ovo je najkonkretnije pitanje - navedite mi jednu skupštinu, da li pčelara, mladih gorana ili bilo koje države u svetu, koju ne saziva predsednik skupštine nego ministar, odnosno ministarstvo.
Molim vas da mi date primer u kojoj organizaciji skupštinu ne saziva predsednik skupštine, nema mogućnost da je sazove. Stvarno vas molim da mi na to odgovorite.
O međusobnom povezivanju dijaspore nema reči. Sve je pod kontrolom, odnosno žargonski rečeno, ''pod šapom ministarstva''. Samostalna delatnost dijaspore je pod znakom pitanja. Dosta organizacija se javilo našoj poslaničkoj grupi DSS da se žali da ne vidi sebi prostor u daljem delovanju jer je Ministarstvo pokrilo što ono smatra za najvažnije delove u našoj dijaspori.
Mislim da niste radili na jedinstvu dijaspore ovim zakonom, a to je trebalo da vam bude vodilja. To vam je trebalo biti osnovno načelo, a vi to niste uradili.
Za kraj još jedno pitanje. Vrlo je interesantno da ovaj zakon Vlada Republike Srbije nije dala na Venecijansku komisiju. Voleo bih da to probate. Uputite ga, pa da vidimo šta će oni da kažu. Jer, ovde ima rešenja, ja sam naveo svega tri-četiri, ali u raspravi o amandmanima mi ćemo mnogo toga da vam kažemo.
Ništa vas ne košta da ga date na Venecijansku komisiju, pa da vidimo šta će ljudi da kažu. Jer, ovakvih zakona je malo, i u Evropi i u svetu, vrlo su specifični i osetljivi, i voleo bih da vidim šta će ugledne institucije, koje prate zakonodavstva raznih država, da kažu za tekst ovog zakona.