Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9020">Željko Tomić</a>

Željko Tomić

Srpski patriotski savez - SPAS

Govori

Nakon više amandmana kojima smo pokušali da prebacimo ovlašćenja sa ministra na Agenciju za zaštitu životne sredine, evo jednog amandmana kojim želimo da se striktno precizira ovlašćenje ministra da propisuje sadržaj i obrazac izveštaja o realizaciji pokrajinskog, regionalnog i lokalnog plana upravljanja otpadom, a sve u cilju ujednačavanja vrste i obima podataka koji se dostavljaju, u skladu sa delokrugom utvrđenim Zakonom o ministarstvima i Zakonom o zaštiti životne sredine. Hvala.
U članu 11. stav 5, reč: "srpski" zamenjuje se rečju: "međunarodnim".
Ako zaista želimo da uskladimo svoje zakone sa zakonskom regulativom EU, moramo i svoje standarde polako da menjamo opštepriznatim i poznatim, kao i već u Evropi uobičajenim standardima. Kada je reč o reciklaži, a mi u toj oblasti dosta zaostajemo i kasnimo, nema potrebe da samoinicijativno postavljamo svoje standarde, već da sledimo one koji već postoje, odnosno, da se tako izrazim, da učimo od onih koji su tu odmakli malo dalje od nas. Hvala.
Dame i gospodo, u članu 15. stav 5, reč: "ministar" se briše i menja rečima: "Agencija za zaštitu životne sredine".
Već ste primetili da je naša tendencija da prebacimo određene nadležnosti s ministra na Agenciju za zaštitu životne sredine.
Prosto mi je čudno da ministar ne prihvata ovu vrstu amandmana, jer ga želimo rasteretiti ovih obaveza, a da Agenciju uposlimo što je više moguće, jer je normalno da se Agencija svim ovim stvarima bavi.
Oblast numerisanja, skraćenica i simbola na kojima se zasniva sistem identifikacije i označavanja ambalažnog materijala je uređena na nivou skoro celog sveta, tako reći, unisono i ne vidimo potrebu da se ministar time bavi.
Mislimo da je to pravi posao za Agenciju za zaštitu životne sredine.
Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, za predstavnika Vlade po pitanju zakona o zabrani diskriminacije, pored ovde prisutnog ministra za ljudska i manjinska prava, gospodina Svetozara Čiplića, određen je od strane Vlade i ministar za rad i socijalnu politiku, gospodin Rasim Ljajić, ali njega, nažalost, nema ovde. Bilo bi dobro da bude, pošto je on ministar za rad, a bojim se da su jedna od najdiskriminisanijih kategorija u Srbiji zaposleni.
Moram da podsetim na ona predizborna lažna obećanja od strane današnjih stranaka koje čine vladajuću koaliciju o 200 hiljada novih radnih mesta, pa se to sada nedavno pretvorilo u rečenicu predsednika Republike Borisa Tadića, da se Vlada Srbije bori za očuvanje radnih mesta. Novih radnih mesta, pogotovo 200 hiljada, ne može i neće biti.
Nažalost, ministar za rad, gospodin Ljajić, nije prisutan, da nam kaže koju reč više o tome, o diskriminaciji zaposlenih, o diskriminaciji radnika, a da ne podsećam koliko je hiljada ljudi u međuvremenu, za vreme ove nesposobne i neodgovorne vlasti, ostalo bez posla. O radnicima i zaposlenima toliko. Valjda će neki drugi ministar umeti nešto da kaže o tome, da ne govorim o premijeru koji se tim poslom i ne bavi.
Zato je danas i juče među nama ministar za ljudska i manjinska prava, ministar slučajnog ministarstva. Zašto govorim - slučajnog? Moram da podsetim kakav je odnos DS, kao stožera vladajuće koalicije, prema ljudskim i manjinskim pravima bio u onom samom početku, kada se donosio zakon o ministarstvima.
Podsetiću vas na amandman narodnog poslanika Marka Đurišića, koji je predložio da ovo ministarstvo ne bude u sastavu Vlade.
Tek na intervenciju nas iz DSS, poslanika SVM i još nekih drugih, ovo ministarstvo je zaživelo u ovoj vladi. Toliko o odgovornosti i osećaju za odgovornost u okviru same ove vlade.
Koliko je, pored ovoga, DSS posvećena ljudskim i manjinskim pravima i uopšte ovim pitanjima kojima se bavi ovaj današnji zakon o kojem danas govorimo, govore još neke činjenice - puna afirmacija nacionalnih saveta.
Nacionalni saveti su svoju punu afirmaciju doživeli za vreme vlade Vojislava Koštunice.
O Ustavu izlišno je govoriti, da je više od jedne trećine teksta Ustava posvećeno ljudskim i manjinskim pravima, pa kada su predsednici Ustavnog suda, recimo, Francuske i Španije, tada boravili u Srbiji, rekli su da to nigde u svetu ne postoji.
Čak su rekli u jednom momentu da je to prenormirano, da se previše prostora tome posvetilo. Toliko o našem odnosu ka ovim pitanjima, kao i prvi antidiskriminacioni zakon koji je donet za vreme vlade Vojislava Koštunice, Zakon o zaštiti lica sa invaliditetom.
Potpuna neozbiljnost ove vlade se ogleda u još jednoj stvari. Ovaj zakon je došao u skupštinsku proceduru, bio kao tačka dnevnog reda spojen sa Zakonom o matičnim knjigama, iako nemaju apsolutno nikakve veze, a onda nakon intervencije sedam crkava i verskih zajednica povučen, pa su nastale nekakve konsultacije o kojima mi kao narodni poslanici ne znamo ništa, pa su uvažene neke primedbe crkava, većina od njih nije, pa danas raspravljamo o ovom jednom jedinom zakonu, tzv. šengenskom zakonu, navodno poslednjem iz te grupe zakona. To govori, takođe, o ozbiljnosti ove Vlade.
Da li je ministar vera, gospodin Bogoljub Šijaković, učestvovao u tim razgovorima sa crkvenim verodostojnicima? Ne, tamo je bio gospodin Ljajić, tamo je bio gospodin Čiplić, ako se uvažava stav crkve, a uvažio se samo utoliko što su promenjene dve ili tri formulacije ovog zakona, ministar vera niti je učestvovao u izradi ovog zakona, niti je išao na konsultacije, pošto je Vlada procenila da treba obaviti razgovore sa crkvama i verskim zajednicama, ali ministra vera tamo nije bilo. Ko se sve ovde kojim poslom bavi, koji se ministar kojim poslom bavi?
Što se tiče stava crkve i crkava, treba da se istakne onako kako su oni naveli u svom saopštenju, da je stav crkve zasnovan na dvanaestom protokolu uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Crkva podseća, kad kažem crkva mislim na sve crkve potpisnice ovog saopštenja, ovih sedam crkava, da sve tri vere, islam, judaizam i hrišćanstvo, ne odobravaju homoseksualne veze. One imaju pravo da to kažu.
Ne znam koliko je poznato, pogotovo predstavnicima vladajuće koalicije, da u predlogu evropskog ustava koji još nije usvojen, ali sve proevropske snage se toplo nadaju da će biti usvojen, piše nedvosmisleno - da se Evropa zasniva na principima hrišćanske civilizacije. To piše u tekstu evropskog ustava.
Stoga mislim da je red bio da komunikacija između države i crkve bude bolja, da postoji i onda ne bismo dolazili u one groteskne situacije, kakva je bila povlačenje zakona, pa naknadno vraćanje na skupštinski pretres.
Citiraću nadbiskupa beogradskog Stanislava Hočevara, šta on zamera po svim ovim pitanjima: "Žao mi je da u čitavom našem društvu u Srbiji nije bilo javne diskusije o tome". To se direktno kosi sa onim što nam je ministar, gospodin Čiplić, ovde izneo juče i u nekoliko navrata u raznim medijskim nastupima.
On je javnu diskusiju i javnu raspravu o ovom zakonu predstavio tako što je vođena u četiri grada u Srbiji u roku od dva meseca. Nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar kaže - da ne zna ni za jedan stav ni jednog filozofa, ideologa, antropologa, teologa ili bilo kog stručnjaka, koji bi svojoj vokaciji bio zainteresovan za ovakvu vrstu zakona, nije naišao ni na kakav stav.
Bojim se da je ta javna rasprava fingirana, instrumentalizovana, baš kao i javna rasprava o famoznom statutu AP Vojvodine, gde su samo partijski aktivisti dolazili da naprave dekor.
Dalje, uvodi se pojam rodnog identiteta. Na reakciju crkve izbrisan je iz dva člana, i iz obrazloženja, ali ostao je u članu 13. Ono što sam juče govorio ponoviću, šta je to rodni identitet, ta kategorija prvi put se pojavljuje u srpskom zakonodavstvu i ovo ministarstvo je bilo dužno i obavezno da nam da definiciju rodnog identiteta. To nije učinjeno. Moramo da znamo šta je to. To je, moja slobodna procena, danas kao muškarac od svojih 40 i kusur godina odlučujem da budem žensko, potplatim adekvatne doktore i predstavim vam se kao osoba muškog pola, ali ženskog roda, jer se odvajaju pol i rod. To možete videti u obrazloženju ovog zakona. To je prosto neverovatno. Definiciju ovog pojma nemamo.
Da kažem još nešto o crkvi. Crkva je pisala, crkva govori, odnosno propoveda, ali u suštini ne krši zakone, ne ometa određene skupove. Plašim se, ovde se sada koristi termin privilegovane većine, ali šta ako se manjina učini privilegovanom?
Imali ste konkretan primer, kao prosečni bioskopski gledalac i posetilac Festa sam bio u prilici da mi je prekinuta bioskopska predstava od strane gej aktivista, zbog ko zna kojih razloga, koji mene kao prosečnog bioskopskog gledaoca ne interesuje. Kršili su javni red i mir i nisu odgovarali. Da li je to privilegovana manjina?
Protiv sam svakog kršenja javnog reda i mira. Šta bi bilo kada bih otišao na nekakav performans nekakve gej skupine i pokušao da je prekidam na određeni način, iz protesta, iz određenih razloga? Šta bi tada bilo? Završio bih sigurno u zatvoru. Prosečan građanin Srbije bi završio u zatvoru.
Šta je bilo sa njima? Ne, oni su dobili publicitet u medijima, dobili su i ohrabrenje i od ministra i od državnog sekretara, time što su rekli, mi ćemo ići na gej parade, mi podržavamo itd. Šta je Srbija dočekala?
Usput, nije zgoreg podsetiti, Angela Merkel je pre neki dan rekla da od proširenja EU nema ništa. Da citiram - ministar spoljnih poslova Češke, Karel Švancerberg kaže - za sada nije postignut istinski napredak ka ukidanju viza za građane zapadnog Balkana, odnosno od šengena nema ništa.
Da li mislite da će ovaj zakon, donošenje ovog zakona, da jeste korak napred ka belom šengenu? Dokažite. Tvrdim vam da je ovo ponovo jedna velika laž, jedna velika obmana, jedna velika prevara, kao što su 200.000 novih radnih mesta, penzije 70% od prosečne zarade, toga se više niko ni ne seća, bitno je da PUPS sedi u Vladi i ćuti o svemu, da je Srbiji otet deo teritorije, da je Euleks ušao, bez rasprave u Skupštini i u Vladi, prošetao, ušetao na teritoriju Kosova.
Nema "Boinga" u "Utvi", nema "Mercedesa" u Srbiji, nema deonica od 1.000 evra, ali bitno je da povećavamo prava homoseksualcima, lezbijkama i transeksualcima i ne znam kome.
Srbiji krče creva, u Srbiji su prazni frižideri, a naši ministri će na gej parade. Sada je konačno pokazano i dokazano da ovoj vladi zaista ni Bog ne može pomoći, da je i Bog od njih digao ruke. Hvala vam.
U članu 104.
Pošto je gospodin ministar izostavio neke stvari, odnosno nije bio precizan, mislim svesno i namerno, a to ću dokazati. On je kao učesnik ove rasprave o ovom zakonu jednak sa nama i samim tim podleže članu 104. stav 1. koji govori o povredi dostojanstva Skupštine.
Naime, kada je govorio o saopštenju SPC koje su podržale i ostale crkve u Srbiji jedna stvar je vrlo jasna koja tu piše:"Pogrešan pristup ovog teksta predloga očigledan je iz priloženog obrazloženja (znači, govorimo o obrazloženju ovog zakona, koje je možda zanimljivije čitati od samog zakona) u kome se povodom člana 21. kaže da je izražavanje ovih ličnih svojstava, govorim o rodnom identitetu i o homoseksualnim sklonostima, osnovno ljudsko pravo nekog lica.''
To nije osnovno ljudsko pravo. Izađite i kažite gde ste to pročitali i gde je osnovno ljudsko pravo - izražavanje rodnog identiteta i homoseksualne orijentacije? Kada smo kod rodnog identiteta, valja istaći da se u članu 21. taj pojam ne pojavljuje na osnovu raznih intervencija, pa tako i crkve. Međutim, rodni identitet je ostao u članu 13. Poslanička grupa DSS je podnela amandman - da se to briše.
Molim vas, vi ste bili prvo dužni, pošto se prvi put u srpskom zakonodavstvu pojavljuje pojam "rodni identitet", da date definiciju rodnog identiteta. To niste uradili u ovom zakonu, šta to znači i šta to može da bude diskriminišuće u odnosu na rodni identitet od strane bilo koga u državi. Vi to niste uradili, novi pojam niste obrazložili, a imamo još dosta toga.
Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. našeg poslovnika koji priča o dostojanstvu Skupštine, koje je po meni gospodin Nenad Čanak prekršio. Prekršio je samim tim što je rekao da je gospodin Aligrudić nešto rekao što nije, tako da stavljanje Šapca u kontekst vaše priče, a izmišljena priča, svi smo bili svedoci toga, jeste jedno bacanje magle, odnosno prašine u oči.
Nije tu bitno pitanje ni Šapca, da se sada vratim na neku Dunavsku banovinu, pa na Baranju, šta su bili delovi Vojvodine, šta nisu. Ne radi se o tome. Radi se o tome da je krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka na parolu - Kosovo republika uzdrhtalo 22 miliona tadašnjih Jugoslovena, a na ovu parolu na vašem kalendaru - Vojvodina republika, oko sedam miliona građana ove države se grohotom smeje. O tome se radi.
Vaša parola "Vojvodina republika" je bitna, a ne nekakav Šabac i ne znam šta. Šta ste time hteli da kažete, to je ono što mi vas pitamo - šta je to "Vojvodina republika"? Možda ste vi i davali odgovore u poslednjih par godina i u poslednjih par nedelja, kada ste rekli da vam ne treba statut, nego vam treba ustav. Kada ste rekli da nakon raspada Jugoslavije, samo je pitanje Vojvodine ostalo nerešeno.
To znači da je pitanje Kosova rešeno, znači da je po vama Jugoslavija imala osam konstitutivnih jedinica, sa pravom na samoopredeljenje? Da li to znači?
Kada ste govorili da Vojvodina ima pet komšija, suseda, da li su to Mađarska, Rumunija, Hrvatska, Bosna i ko još? Koga stavljate još u isti koš - Srbiju? Znači za Vojvodinu je isto i Srbija i Hrvatska i Rumunija i Bosna i Mađarska - to je za vas. To su te vaše intencije i tendencije, pa ste jednom rekli da Vojvodina treba da sarađuje sa Hrvatskom u okviru međuregionalne saradnje, ne sa određenom Slavonskom županijom, nego sa državom Hrvatskom - a govorite o međuregionalnoj saradnji.
Vi niste problem, već ste vi običan probni balon DS, glavne stranke u vladajućoj koaliciji i to je problem. To je problem DS, kada svoju stranku pravi kao preduzeće, pa da li je to AD, pa DOO, a Pajtić će sada da napravi OUR i, služeći se vama kao probnim balonom da vidi dokle daleko može da ode, napraviće nekakav statut koji ćete ovde da izglasate, bez da je i jedan jedin član DS van Vojvodine ikada reč rekao o statutu Vojvodine.
(Predsednik: Vreme.)
O tome se radi. Samo ne znam dokle mislite da će to tako da traje i da li ovo građani ne prepoznaju, ovu igrariju? Ono što najoštrije treba osuditi nije toliko Nenad Čanak, nego ponašanje DS koja je podeljena u dva tabora - Vojvođanska demokratska stranka i Demokratska stranka ovde u Beogradu. Hvala.
Poštovano predsedništvo, poštovana predsednice, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman koji kaže da se u članu 4. stav 5. menja i glasi da izuzetno od člana 61. Zakona o privatizaciji budžetu AP Vojvodine pripada 85%, budžetu Republike Srbije 10% od prodaje NIS. Preostalih 5%, po posebnom programu Vlade, raspoređuje se na opštine Kikinda, Senta, Čoka, Kanjiža, Novi Kneževac i Ada, grad Subotica i opštine Bačka Topola i Mali Iđoš."
U obrazloženju sam naveo da, u cilju ravnomernog regionalnog razvoja smatram da treba predvideti 5% od prodaje NIS-a za finansiranje višenamenskih razvojnih projekata na teritoriji Severnobanatskog i Severnobačkog okruga.
Gotovo sve pozicije u Predlogu zakona o budžetu za 2009. godinu beleže rast u odnosu na rebalans budžeta za 2008. godinu, osim ovih transfernih sredstava za gradove i opštine. To smo više puta isticali. To može ozbiljno da ugrozi funkcionisanje svih lokalnih samouprava.
Da podsetim na izlaganje mog kolege Jovana Palalića, koji je podneo vrlo sličan amandman, gotovo isti, samo za druge delove Vojvodine. Poznato je da smo preko Ustava dobili taj Fond za kapitalna ulaganja, ali, kako je on rekao, transparentnost, odnosno javnost nije najpreciznije upućena u delovanje tog fonda.
Mnogo je priče o ovom nastupajućem statutu, onome što ga je Skupština Pokrajine Vojvodine usvojila. Ono na šta bih želeo da stavim akcenat, mnogi su govorili da se radi o "novosadizaciji". Slažem se sa tom pretpostavkom i sa tom izjavom. U kom smislu? Videćete kada dođe na dnevni red rasprava o tome, ići ćemo u detalje, sada samo načelno. Planirano je da se mnogo poveća uprava, administracija, a biće kompletna smeštena baš u Novom Sadu, u zgradi Izvršnog veća i Skupštine Vojvodine. To će biti vrlo zanimljivo, podsetiću vas, na taj način je počelo da radi tadašnje rukovodstvo i sadašnje Republike Crne Gore, koja je postala nezavisna država.
Kažu - Statut Vojvodine jednako decentralizacija Srbije. Samo decentralizacije Vojvodine nema. O tome se radi i u tom duhu su ovi amandmani DSS. Dugo su na vlasti u Vojvodini gotovo iste političke snage, koje se danas grčevito zalažu da se statut AP Vojvodine nađe na nekom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije što pre.
Da pogledamo, recimo, samo par primera, šta se događa u Srednjebanatskom i Severnobačkom okrugu. Recimo, imate od Subotice taj, za njih već famozni čuveni razvojni put ka Paliću, ka turističkom kompleksu, još prošla vlada, pazite - prošla vlada ga je stavila među pet najvažnijih turističkih kompleksa. Znači, rame uz rame sa Zlatiborom, Kopaonikom itd. Nešto je počelo da se radi još tada, pre minimum godinu dana, sada sve stoji. Ista je situacija sa putem Kikinda - Bašaid. To vama, kada generalno i globalno razmišljamo, ne znači mnogo, ali od Kikinde do Bara, do Jadranskog mora, to je najlošije uređena deonica. Do izbora se nešto radilo, sada se potpuno stalo.
Danas sam razgovarao sa nekoliko ljudi iz Kikinde. To je za njih veoma veliki problem. Zašto? Zato što se uskoro otvara veliki granični prelaz, vrlo blizu, kod mesta koje se zove Nakovo, gde im je ta deonica puta izuzetno bitna. Država tu za sada ne reaguje.
Hoću da kažem, to je taj nedostatak decentralizacije. Kada neko spomene tu reč - nedostatak decentralizacije Vojvodine. Zato su mnogi građani Vojvodine kivni, jer se primećuje da je Novi Sad više nego isforsiran. Kao rođeni Novosađanin ovo govorim. I moji preci su iz Novog Sada. Nemam tu vrstu problema.
Znači, očekuje nas povećanje birokratije. Nekoliko hiljada ljudi će sedeti u toj upravi, a konkretnih razvojnih i proizvodnih projekata je sve manje. Ono što sledi u daljem toku rasprave, imate pred sobom svi narodni poslanici, obratite pažnju na ispravku amandmana kolege Miloša Aligrudića, koji, po meni, zadire u suštinu. Kako se budete odredili prema njemu, po meni, pokazaćete prave namere. Ako budete odbili taj amandman, biću s vama načisto i uopšte poslanički klub DSS.
Samo da kažem za kraj još nekoliko reči o ovome što je malopre govorio gospodin Maraš, da je ustavna kategorija - 7% ponižavajuće za Vojvodinu. Kako je samo moguće da niko nije uzeo cifre iz budžeta AP Vojvodina u poslednjih desetak godina, i samo da izvuče 7% od republičkog budžeta i da vidi koliko je to. Svakih 7% od republičkog budžeta u poslednjih mnogo godina je mnogo više nego što je AP Vojvodina imala u svom budžetu. To treba da se zna.
Još nešto, kada se setimo tog ustavnog referenduma i onih političkih snaga i stranaka koje su bile protiv njega, njoj pripada i gospodin Maraš i LSV i setićemo se svih, samo jednu stvar se nisu bunili. Oformili su u skupštini Vojvodine taj Fond za kapitalna ulaganja, koji im je Ustav dodelio. Tu se nisu bunili zato što su u pitanju pare, i to vrlo velike pare.
Ponavljam, danas javnost Srbije i javnost Vojvodine nema uvid u delovanje tog fonda. Ogromne pare su u pitanju. Iz tog fonda, priča se, finansiraju se i stranke, finansiraju se podobne i određene institucije širom Vojvodine. O tome ćemo malo više kada dođe statut AP Vojvodina ovde pred nas.
Ponavljam, nema tu sreće ako mi o decentralizaciji pričamo samo na način da imamo dva regiona: Kosovo i Metohiju i Vojvodinu, i posebno se odnosimo prema njima. To nisu regioni, to su autonomne pokrajine, to su ustavne kategorije. Šta je sa ostalim delovima Srbije? Kako će Kruševac i Valjevo da reaguju?
Da podsetim narodnog poslanika Boška Ristića kako je reagovao u onim silnim pričama o statutu AP Vojvodina, pa šta je to što grad Niš ne može da ima, a može da ima čitava AP Vojvodina i svi gradovi u Vojvodini. Setite se izjave za javnost Boška Ristića.
Jedva čekam raspravu o statutu AP Vojvodina da vidimo i poslanike iz vladajuće koalicije, koji su tada govorili jedno, ali van Vojvodine, bilo ih je jako malo koji su reagovali i znamo kako su reagovali, da li će promeniti mišljenje onako kako je SPS drastično promenila mišljenje. Hvala.
Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, jedan od mojih prethodnika, gospodin Jovan Palalić, pričao je, između ostalog, i o atmosferi  u kojoj je ovaj budžet došao na dnevni red sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Kada govorimo o atmosferi u kojoj budžet dolazi i amandmanima na njega, red je uvek da se podsetimo atmosfere i onoga što je čini. Uvek vredi podsetiti na obmanu o podeli besplatnih akcija, treba podsetiti na obmanu penzionera o visini penzija 70% od prosečnog ličnog dohotka, o činjenica da su poskupele sve namirnice, da su otpuštanja svakodnevna, da novih radnih mesta, onako pompenzno najavljenih, nema.
Da su subvencije drastično smanjene u poljoprivredi, o tome je danas dosta govoreno, o jednostranoj primeni Trgovinskog sporazuma sa EU je takođe mnogo govoreno, a o članstvu u EU i o beloj šengen listi već je izlišno govoriti.
Budžet u takvoj atmosferi dolazi, a i mnogo posle roka, čitavih 40 dana za njegovo usvajanje, jer Vlada nije mogla da se usaglasi, a čuli smo ovih dana i predstavnike vladajuće koalicije, koliko juče portparola DS, što mi je posebno drago, koja je iznela primedbe na Vladu što ovoliko kasni sa budžetom.
Problem ovog budžeta je takođe što ne može da se realizuje. Toga su svesni sve više i iz vladajuće koalicije, a imamo i činjenicu da je Vlada jednostrano, bez konsultacija sa sindikalcima, donela odluku o neprimenjivanju proširenog kolektivnog ugovora. Sindikalci nam bukvalno kucaju na vrata svakog dana. Sa njima po koji predstavnik Skupštine i progovori, ali iz same Republičke vlade nema nikakvog glasa prema predstavnicima sindikata.
Postoje najave da će biti povećan PDV, što predstavlja svakako restriktivnu meru u odnosu na privredu, a ne podsticaj.
Kada se u državama koje ozbiljno sagledavaju ovu svetsku ekonomsku krizu čini sve kako se proizvodnja ne bi gasila i kako se preduzimaju tzv. dinamične mere za oporavak privrede, kod nas se steže omča oko vrata zdravom delu privrede i preduzetnici se, po meni, na taj način obeshrabruju.
Predlog budžeta, nazvao bih ga restriktivno restriktivnim, a ne restriktivno podsticajnim, kako smo čuli od nekih predstavnika Vlade, što je zaista umelo da nasmeje građane Srbije. Pompezno je najavljen kada je bio daleko, kada je sednica o budžetu i ova današnja o amandmanima bila daleko. Krupne reči su se upotrebljavale i danas više niko o ovom budžetu ne govori u superlativu.
Kad pričamo još o toj atmosferi, valja podsetiti da jedan ministar tvrdi da je grozna atmosfera i u životu i u društvu, kao i da nema podršku partnera za rešavanje problema, drugi ministar ima problema sa kontrolom sektora koji vodi, pa se dešava da dolazi do prepucavanja oko pitanja odbrane preko štampe. To ozbiljna država ne sme sebi da radi, da dopusti, jer se time ne šalje poruka samo da smo faktor stabilnosti u regionu, već se ohrabruju oni nedobronamerni. Samo u Turskoj je slučaj da se vojska meša u politiku.
Treći ministar, ministar poljoprivrede kaže kako je u cilju borbe protiv krize dobro da građani ne kupuju belu tehniku. Mlađan Dinkić nam ovih dana govori da u Vladi nema autoriteta. Rasim Ljajić nam kaže da je ovo neozbiljno organizovana Vlada. Sada očekujete da o budžetu raspravljamo na najozbiljniji mogući način.
O partiji Ujedinjenih penzionera i njihovim zahtevima i insistiranjima da se nađu mehanizmi koji će penzionerima omogućiti bolji i dostojanstveniji život od onog koji sada imaju, ne vredi više ni trošiti reči. Oni koji su u vlasti ovakve izjave daju i međusobno jedni druge faktički podrivaju. U takvoj atmosferi mi imamo restriktivno podsticajan budžet. Ponavljam, ovaj budžet ne može da se realizuje. To govore i predstavnici vlasti.
Podneo sam amandman smatrajući da je smanjenje budžetskog deficita jedno od najvažnijih stvari koji se tiče ovog budžeta. On je u tehničkom smislu odbijen zato što se vezuje za član 6, a član 6. ne može da se prihvati. Dajte prvo da pričamo o smanjenju budžetskog deficita i zbog čega nam ni ministarka, ni niko iz Vlade nije konkretno rekao zašto ne može da se na ovaj način smanjuje budžetski deficit.
Sve u svemu, o akcizama na kafu i pivo i slične stvari, ono što konzumira gotovo cela Srbija, izlišno je i govoriti. Luksuz ne podleže akcizama kao one opšteprihvaćene stvari kao što su, ponavljam, kafa, cigarete i pivo.
Mi smo jednom rekli - Vlada ne upravlja krizom, kriza upravlja Vladom. To je najveći problem sa kojim se danas Srbija suočava.
U nadi da ćete ovaj simbolički u suštini, ne samo ovaj nego mnogo takvih amandmana, prihvatiti, da završim, ali smanjenje budžetskog deficita je nešto na šta zaista i Vlada i gospođa ministarka moraju da posebno obrate pažnju. Hvala.
Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, najpre koristim priliku da u ime poslaničkog kluba DSS čestitam današnji Badnji dan i sutrašnji Božić svima koji slave po Gregorijanskom kalendaru i svima im želimo puno radosti, sreće i veselja i danas na Badnji dan i sutra na Božić.
Javljam se po članu 226, gde narodni poslanik, kako kaže, ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja i od nadležnih funkcionera. Današnja „Politika“ na naslovnoj strani donosi intervju načelnika Generalštaba gospodina Zdravka Ponoša, a naslov tog intervjua glasi – „Politika odbrane zemlje ne postoji“.
Molim vas da mi neko navede da li je ikada neki razvodnik, desetar, mlađi vodnik ovako nešto izjavio za javnost, a kamoli načelnik generalštaba jedne države, da li se to igde u Evropi ili u svetu dogodilo. Pozivam i apelujem na ministra odbrane gospodina Šutanovca da nam da objašnjenje za ovo, ne nama, nego celoj državi, očekujem da adekvatno reaguje. Izvinjavam se na malo grubljem nastupu, ali da sam ministar odbrane, u sedam sati se ovo pojavilo u novinama, u osam sati bi načelnik Generalštaba morao biti smenjen.
Ovo je užasno teška i opasna izjava. Možda je gospodin Ponoš sve što je rekao u novinama u pravu, možda je sve to tačno, ali to se na ovakav način ne sme predstavljati građanima Srbije. Ovo je za najoštriju osudu i očekujem od nadležnog ministarstva i ministra da nam da objašnjenje i da adekvatno reaguje. Hvala.
Poštovana predsednice, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po povredi Poslovnika član 104, koji se tiče dostojanstva Narodne skupštine koji je prekršio po mom sudu gospodin Đuro Perić. Javljaju se da nam čitaju lekcije oni čiji su rukovodioci te stranke, PUPS, uništili penzione fondove. Ko je direktorovao penzionim fondovima tokom devedesetih? Rukovodioci Partije ujedinjenih penzionera Srbije!
Ono što javnost treba da zna, što je već mogla i da primeti, samo deluje kao da to niko neće zabeležiti, poslanici PUPS-a izlaze za ovu govornicu samo kada su na dnevnom redu budžet, rebalans budžeta i stvari koje se tiču novca.
Da li vas možemo da očekujemo ovde za govornicom kada dođe statut Vojvodine, kada dođe zakon o rakijama? Ne, vi imate moratorijum na svoj rad, osim kada je u pitanju novac. Do 2010. godine vi ste ''frilenseri'', što se kaže, ne postojite jer vas interesuje samo ono što je usko vezano sa novcem.
Svojevremeno smo optuženi, pre mesec ili dva dana, mi iz DSS, da smo vas vređali. Sa ove govornice mogu sijaset ružnih reči na vaš račun da kažem, da dobijem stotinu opomena, da me iznose odavde, ali ne mogu da vas uvredim, mogu da vređam, a vi tako fino pričate, tako uvijeno, kad se samo setimo šta ste radili, kada vidimo danas šta radite stvarno nas ne vređate, ali ste nas žestoko uvredili. Žestoko ste uvredili ove penzionere u čije ime se pozivate.
Moja majka je otišla na onaj svet sa penzijom od pet hiljada dinara. U dinastiji Krkobabić svaki od njih ima kravatu koja toliko košta. Vi nas ne vređate, ali ste nas uvredili. Vređate dostojanstvo celog naroda i nemojte više da polemišemo sa vama, zaista, više nema smisla i nema reči. Hvala vam. (Aplauz.)
Poštovana predsednice Skupštine, poštovano predsedništvo, kolege i koleginice narodni poslanici, što se tiče ovog amandmana, to je stav 2. u članu 11, gde kaže: "Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana mogu se pobijati ako su izvršeni u roku od šest meseci pre dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka, a u roku od godinu dana ako su ti poslovi izvršeni sa povezanim licem". Moje pitanje glasi – šta se do sada događalo sa povezanim licima i zašto se taj rok produžava na godinu dana? Zbog čega se ta, kako je rekao prethodni govornik, dubinska kontrola ne može obaviti za šest meseci? Po mom mišljenju, poverioci su zaštićeni i bez ovog amandmana.
U objašnjenju izmene i dopune ovog člana zakona piše da ''se produžava rok za pobijanje pravnih poslova i pravnih radnji kojima je stečajni dužnik stavljao u povoljniji položaj pojedine poverioce u smislu zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava sa dosadašnjih šest meseci na godinu dana ako su ti poslovi izvršeni sa povezanim licem''.
Ovo nije obrazloženje, nije nikakvo objašnjenje, ovo je samo definisanje onoga što piše. Znači, samo je preneto isto to sa dve-tri reči više u odnosu na izmenu i dopunu samog zakona, a samog objašnjenja nema.
Isto tako, zanimljivo je pročitati razloge za donošenje zakona po hitnom postupku. ''Razlozi za donošenje ovog zakona'', stoji ovde, ''po hitnom postupku ... proizilaze iz sagledavanja aktuelnih problema na finansijskom tržištu i neophodnosti adekvatnog uređenja uslova i načina poslovanja svih učesnika na tržištu kao i omogućavanja adekvatnog reagovanja regulatornih tela. Ovim zakonom, a u skladu sa Direktivama EU, ova oblast se postavlja u stabilnije, preciznije i konzistentnije regulatorne okvire koji će predstavljati deo seta mera kojim se ublažavaju posledice krize na finansijskom tržištu''.
Ovo su sve opšta mesta. Ovde nema nijedne konkretne rečenice u smislu – šta znači sagledavanje aktuelnih problema na finansijskom tržištu?
Naš narod je oduvek bio duhovit, imao je smisla za šalu, pa se tako sada pronosi vic ili pošalica na ulicama Srbije, pa te pitaju na ulici - šta je to ''seka''?, a ti ne znaš, pa kažu - svetska ekonomska kriza. Nama je guverner Radovan Jelašić rekao da ta ''seka'', svetska ekonomska kriza, još nije zakucala na naša vrata. Nadam se da će se u svetu naći neki ''bata'' koji će toj ''seki'' da stane na rep, ali se plašim da mi imamo jednu drugu ''seku'', a to je srpska ekonomska kriza.
Mislim da ovakvim uopštenim mestima, uopštenim frazama, odnosno administrativnim a ne razvojnim merama, kako smo već više puta napominjali ovde, ova vlada neće moći da izađe na kraj ni sa srpskom ekonomskom krizom ni sa svetskom ekonomskom krizom.
Aktivnost Vlade se svodi na jednu vrstu komentarisanja svetskih ekonomskih tokova, svetske ekonomske krize, jednu vrstu voajerske uloge, gde se stalno priča o nekakvim merama, hitnim i efikasnim, i onda se dovodi do apsurda sve time što se određeni zakoni, kao oni o kojima smo juče pričali i ovaj o kojem danas pričamo, neće stupiti na snagu osmog dana po objavljivanju, nego narednog dana. Sada će tih sedam dana da ubrza rešenje problema i da utiče na najpovoljniji mogući način? Od toga zaista nema ništa.
Juče smo pričali o Agenciji za osiguranje depozita, piše tamo ko su članovi upravnog odbora, ali nigde ne piše da i državni sekretar treba da bude u tom upravnom odboru. Ali dobro, to su stvari koje idu na dušu ovoj vladi Republike Srbije. O penzijama da ne govorim i o izneverenim obećanjima. Vlada neće imati odgovor zašto su građani povukli onoliko novca iz banaka širom Srbije i kojim će merama da odgovore na to.
Kada pričamo o stečajevima i likvidacijama banaka, vredi se podsetiti, i jučerašnja dnevna štampa je podsetila na jedan fantastičan slučaj, na jedan, kako piše, dirigovan stečaj. U pitanju je Beobanka, gde ni danas odgovori na pojedina pitanja nisu dati.
U Deligradskoj 16 je 1.566 kvadrata prostora Beobanke u leto 2003. godine čuveni Nemanja Kolesar dao u zakup Ministarstvu pravde po ceni od jedan i tri evra po kvadratu. Kolesar je u svojstvu ondašnjeg direktora Agencije za osiguranje depozita, sanaciju stečaj i likvidaciju banaka učinio to svom tadašnjem političkom istomišljeniku ministru pravde Vladanu Batiću, jer je Ministarstvo pravde dobilo taj prostor, ali do današnjeg-dana, znači posle više od pet godina, nema javnih podataka o ovom slučaju i bilo bi korektno da ministar izađe i kaže šta se to tada dešavalo i kakva je situacija danas. Da li je zakupac i dalje u tom prostoru i da li plaća kiriju?
Zaposleni u Beobanci ni danas ne mogu da se načude zbog čega je jedan takav objekat dat u zakup po izuzetno niskim cenama, pogotovo što se dobro prisećaju kako je njihovo iseljenje teklo te 2003. godine. Zaposleni u Beobanci svedoče: Sećamo se, izgledalo je kao da je ratno stanje, kao da smo bili blizu prve linije fronta. Iznosili smo stvari trčeći neprekidno dan i noć dok nije bilo sve ispražnjeno. Niko nije imao odgovor zašto se to tako radilo. Niko nije smeo nikoga ni da pita ko je to naredio. Zamislite samo koliko je dokumentacije izneseno. Trpalo se navrat-nanos u kamione. Sve je to oterano ne znamo gde. Ni danas ne znamo gde se sva ta dokumentacija nalazi.
Pedantni stručnjaci za nekretnine i finansije samo prvim ovlaš računanjem došli su do frapantnog podatka - da je ova zgrada od leta 2003. godine iznajmljivana po stvarnim cenama zakupa, do današnjeg dana bi zakupac inkasirao skoro milion evra. Nije bilo ničije kontrole. Agencija koja je trebalo to da kontroliše, odnosno Nemanja Kolesar, sigurno se nije time bavio jer je verovatno imao određenu računicu u svemu tome.
Pitanje glasi – ko i zbog čega taji sve podatke oko stečaja srpskih banaka? Da li su stečaji srpskih banaka transparentno predstavljeni građanima Srbije i da li će onda ta ''seka'', mislim na srpsku ekonomsku krizu, moći adekvatno da se stavi u najmanji mogući položaj jednoj velikoj ''seki'', za koju guverner Radovan Jelašić kaže da nastupa tek sledeće godine? Da li smo se mi za to spremili?
Penzije koje su realno manje, sumnjivi i nikad dorečeni stečaji banaka koji su ostali pod velom tajnosti za građane Republike Srbije i sva ta atmosfera u kojoj se sve ovo radi, ne obećava ništa dobro.
Najgora vlada koju ja za svog života pamtim jeste ova i ne vidim da će moći da odgovori ni na ova pitanja ali ni na sve ove izazove koji nas čekaju, kako u sledećoj godini, za kada nam je javno rečeno da ne možemo živeti bolje, a predizborna obećanja su govorila nešto sasvim drugo, nekakvih 200.000 novih radnih mesta, a imamo već na hiljade starih radnih mesta, imamo otvoreno laganje u vezi s povišicom penzija i sličnih stvari na desetine, da ne kažem da je već ta cifra od prevare stigla i trocifreni broj.
Ova vlada nije zaslužila ništa nego da ode, što ćemo na sledećoj sednici obrazložiti bolje nego ovih dana, a ovih dana je opozicija sasvim racionalno i argumentovano rekla, s pravom, da ova vlada ne zaslužuje dugi život. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naravno, dostojanstvo Skupštine, član 104. Ali, gospođo Čomić, ovo se vas najviše tiče, indirektno, a direktno, nekog drugog koga ću malo kasnije spomenuti.
Kada vas je gospodin Zoran Nikolić s ove govornice nešto pitao, vi ste odbili u tom momentu da mu odgovorite.
Često se događa, kada vam poslanici s mesta nešto dobace, ili vas pitaju, da vi uspostavite dijalog s njima, iako to predstavlja, realno, kršenje Poslovnika. To je u redu i mi to razumemo. Vi kršite Poslovnik i to je činjenica. Međutim, zanimljivo je da čujete ono što vam dobacuju narodni poslanici, pogotovo opozicija, i, dok na to reagujete, niste čuli najvulgarnije psovke koje je izrekao gospodin Srđan Milivojević poslanicima, pretežno, DSS-a, odnosno opozicionim poslanicima. To je čulo više od pola sale, i reagovalo, ali to ne čuje predsedavajući i ne može da reaguje. Svi ovde prisutni to znamo.
Ako je ovaj parlament ''crna rupa'', onda ste vi, gospodine Milivojeviću, crna rupa crne rupe. Ovo što ste večeras uradili je neoprostivo, ispod svih moralnih normi, bilo kakve vrste vaspitanja. Tu nema ničega što može da vas opravda.
Ako ćemo da se psujemo i vređamo, da li ćemo da pređemo i na sledeći korak? Hoćemo li da se bijemo? Šta ćemo da radimo – hoćemo li, kao u Tajlandu, da se tučemo?
Tu nemate nikakve šanse. Nemate nikakve šanse ni u uvredama, ali nećemo da vređamo i pokušavamo da održimo minimum dostojanstva. Vi ste taj koji najviše vređa dostojanstvo ove skupštine, svojim neumesnim dobacivanjima i, večeras, konačno, najvulgarnijim psovkama.
Šta mislite, da ćemo to da trpimo? Neću da kažem šta, ne dozvoljava mi, odnosno, ako sam imalo vaspitan, to malo vaspitanja mi ne dozvoljava da citiram šta je rekao, ali nećemo to trpeti, ni na koji način.
Zato apelujem i na predsedavajućeg da, kada sluša i kada vodi dijalog s poslanicima, sluša i vas kada bezočno psujete narodne poslanike.
Šta mislite, vi ste opsovali i da će na tome da se završi? Vi ste crna rupa crne rupe. Ovo nije crna rupa, ali vi jeste. Hvala vam.
Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 3, čiju sam izmenu tražio, odnosi se na ostajanje i opstanak osnovnih sudova, da ih taksativno nabrojim, u Kikindi, Novom Kneževcu, Novom Sadu, Bačkoj Palanci, Bečeju, Vrbasu, Temerinu, Titelu, Subotici, Adi, Bačkoj Topoli, Kanjiži i Senti, naravno, s opštinama koje naležu na ta sedišta osnovnih sudova, odnosno na njihovu okolinu.
Imao sam priliku sinoć da budem u Novom Kneževcu, gde sam dobio jedan veoma zanimljiv dopis, prepisku s Ministarstvom pravde, s gospođom Malović, Opštinskog suda u Novom Kneževcu. Datira ovaj dopis od 14.10.2008. godine, a reč je o predlogu izmene Nacrta ovog zakona, zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, gde oni obrazlažu zašto bi u opštini Novi Kneževac trebalo da se zadrži status opštinskog, odnosno osnovnog suda. Pomenutim nacrtom zakona prestaje da radi Opštinski sud u Novom Kneževcu, a njena teritorija je u nadležnosti je Opštinskog suda u Kikindi.
Kolegijum sudija i radnici Opštinskog suda u Novom Kneževcu podnose ovaj predlog izmena Nacrta zakona i ukazuju na relevantne činjenice o statusu Opštinskog suda u Novom Kneževcu, i kroz istoriju, i danas. Između ostalog, ovde stoje veoma zanimljive činjenice, koje treba predstaviti javnosti. Piše da je za ovu teritoriju od značaja da Opštinski sud u Novom Kneževcu bude u novoj mreži sudova Republike Srbije. To pravo izvire ne samo iz sadašnjeg vremena, već zahteva i težnji naroda srpske, mađarske i rumunske nacionalnosti i drugih pripadnika nacionalnih manjina koji ovde žive, jer sudska vlast u Novom Kneževcu je imala i ima ugled i poštovanje ove regije.
Sudovi koji su bili u ovom mestu, a zvali su se kroz istoriju – kraljevski sud, okružni sud, kao i opštinski sud, danas će se zvati sudska jedinica. Ipak, deluje malo uvredljivo za građane u Novom Kneževcu, tako je bar meni predstavljeno juče, a i ranije se vidi iz ovog dopisa.
"Smatramo da prilikom izrade Nacrta zakona nisu u dovoljnoj meri cenjene sve specifičnosti opština Novi Kneževac i Čoka, za koje je Opštinski sud u Novom Kneževcu nadležan, a pre svega geografski položaj, udaljenost od Kikinde", kojoj će sada, faktički, pripasti, "mešoviti nacionalni sastav stanovništva i obaveza, prema statutima obe opštine, da se postupak vodi ravnopravno na srpskom i mađarskom jeziku, tradicija i istorijske činjenice, da je vršenje sudske vlasti organizovano još u 18. veku, a institucionalno, prema dostavljenim podacima, već krajem 18. veka postoji kraljevski sud za tadašnju tursku Kanjižu, ili "turk Kanjiža", današnji Novi Kneževac.
Grad Kikinda je udaljen od Novog Kneževca 55 km, a od okolnih naseljenih mesta, kao što su Srpski Krstur, Đala, Majdan, Banatsko Aranđelovo itd. i do 80 km. Okružni sud Zrenjanin, kao drugostepeni, u određenom broju predmeta i prvostepeni, udaljen je od Novog Kneževca 110 km, a od ovih naseljenih mesta i do 130 km. U takvoj situaciji, građanima ovih opština sudska vlast ne bi bila dostupna.''
O tome smo govorili i mi, poslanici iz DSS-a, i mnogo poslanika, čak, iz vladajuće koalicije, spominjali su tu dostupnost pravdi. Evo konkretnog primera, šta znači i 20, i 80, i 110, i 130 km, konkretno i vrlo jasno.
Država je dužna ne samo da organizuje sudsku vlast i mrežu sudova, već da omogući njenu efikasnost i dostupnost svim građanima. Da ne čitam ceo dopis, na kraju još da citiram: "Lako je uočljivo da prilikom izrade mreže sudova nisu poštovani isti kriterijumi. U Vojvodini su zadržani mnogi sudovi koji pokrivaju mnogo manju površinu i mnogo manji broj predmeta od Opštinskog suda u Novom Kneževcu, a najbliži sud u većem gradu je na udaljenosti do 20 km, kao što su slučajevi u Kovačici, Žablju, Temerinu, Bačkom Petrovcu itd. Stoga, nije jasno koje standarde je predlagač Nacrta ovog zakona imao u vidu, ali svakako da nisu isti prema svima. U samom postupku nije sprovedena javna rasprava", to smo već i mi, narodni poslanici, više puta isticali, "kako bi se građani ovih opština neposredno, ili putem svojih predstavnika, kao i stručne javnosti, izjasnili o Nacrtu."
Ovde dalje piše sa kim se komuniciralo i na koji način. Čega sve nije bilo? Nije bilo, da to tako nazovemo, javne rasprave. Nije bilo široke rasprave sa strukovnim i stručnim organizacijama a da su urodile plodom, u smislu da su podržale ovaj predlog zakona.
Zanima me gde je ovaj predlog zakona naišao na odobravanje? Na odobravanje će naići samo na vašim zelenim tasterima. Dobar deo vas iz vladajuće većine, narodnih poslanika, u hodniku ume da kaže – stvarno je bilo dosta nekorektnosti prema nekim opštinama. Stručna javnost, lokalne samouprave, koliko su i kada konsultovani, koliko je njihovih predloga završilo u ovom predlogu zakona?
Ne osećam da ovaj zakon uživa bilo čiju podršku, ali glasačka sila Boga ne moli, neka bude kako bude. I dalje insistiramo da se ovaj zakon povuče sa dnevnog reda, a nije na odmet primetiti, mi koji dolazimo iz Vojvodine, da blagu digresiju napravim, ko je pomno pratio celu priču oko Predloga statuta AP Vojvodine, da je pre tri meseca postojala radna verzija koja je osvanula u jednom delu štampe, gde je, između ostalog, stajalo da će AP Vojvodina određivati sudije i tužioce na teritoriji AP Vojvodina. To je zazvučalo, zaista, kao pravo, istinsko kršenje Ustava, to su shvatili i sami tvorci tog statuta.
Naravno, znamo za te podele u DS-u, i njegovog vojvođanskog dela, i ovog drugog. Odjednom je to nestalo bez ikakvog obrazloženja, bez ikakve primisli, bez ikakve rečenice koja bi to mogla da prokomentariše. Tada sam javno apelovao na Borisa Tadića, kao predsednika DS-a, da on bude predsednik DS-a ne samo u izbornoj kampanji, nego da to bude i tokom cele godine, da komentariše takav predlog koji je stigao od strane pokrajinskog rukovodstva, odnosno od strane Izvršnog veća, odnosno, na kraju krajeva, i Skupštine AP Vojvodina.
Da li bi AP Vojvodina mogla da vrši neposrednu sudsku vlast? To je bilo pitanje. Međutim, to je izostalo iz ovog predloga statuta; na veoma zanimljiv, volšeban način, toga nije bilo. Ostale su druge neustavne norme, ali o tome ćemo pričati kada sledeće godine dođe to na dnevni red.
Podsetiću vas na amandman naše koleginice iz DS-a, Milice Radović. Povucite ovaj zakon. Sudska javnost, tužilačka javnost, uopšte, javnost u Srbiji biće veoma zadovoljna. O tome govori i činjenica da je ovo zakon koji ima neverovatno mnogo amandmana, čak i od strane vladajuće koalicije, da nije dobio podršku ni u jednoj jedinoj običnoj TV emisiji, a kamoli u ozbiljnoj raspravi o njemu. Hvala vam.
Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. Nekoliko prijatelja i poznanika iz Novog Sada me je zamolilo da izađem za govornicu i da kažem ovo što ću, naravno, reći.
Obraćam se, pod jedan, premijeru Srbije gospodinu Mirku Cvetkoviću i ministru kulture Republike Srbije gospodinu Nebojši Bradiću, kao i celokupnoj, najpre novosadskoj, a potom i ostaloj javnosti u Republici Srbiji.
U novijoj istoriji Novog Sada njime su vladali i fašisti, i komunisti, i socijalisti, i radikali i demokrate. Vlasti su se menjale, ali je Novi Sad, između ostalog, uvek imao jednu stvar, a to je bio bioskop. Danas bioskopa u Novom Sadu nema, verovali ili ne. Ima Novi Sad glamurozni filmski festival, ali bioskopa nema. Ugašena su poslednja dva bioskopa.
Pozivam vlast, kako u Republici Srbiji, tako i u Pokrajini Vojvodini, tako i u gradu Novom Sadu, da učini nešto po tom pitanju.
Podsetiću vas, Novi Sad je poznat u Srbiji kao "srpska Atina", kao kulturna prestonica u Srba.
Sada mogu, recimo, gospodina Hajdarevića da pitam da li u Priboju ima bioskop? Ima, drago mi je. Gospodine Pejčiću, možda u Leskovcu? Ima, tri komada. Šta ćemo sada sa onim kvazielitističkim parolama "što južnije to tužnije" i ne znam šta? Sada imam argumente da upotrebim "što južnije to kulturnije".
Ko će to i kada da reši? Ne kažem da je ova vlast ugušila te bioskope Arenu i Jadran, najeminentnije novosadske bioskope. Samo kažem da ništa nije učinila da se spreči gašenje bioskopa. Građani Novog Sada su više nego revoltirani, a jedna tzv. proevropska, tzv. reformska vlast je dozvolila da u "srpskoj Atini", centru kulture u Srba, gradu sa eminentnim filmskim festivalom, samo nema bioskopa.
Nema sada ni blokbastera, nema ničega gde bi mogao film da se pogleda, jedino u kućnoj varijanti, preko piraterije koja je, inače, zakonom zabranjena. Eto u kakav smo apsurd došli i šta ćemo zapamtiti za vreme vaše takoreći apsolutne vlasti, od nivoa Republike do nivoa grada Novog Sada. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku, odmah da kažem jednu malu ispravku onoga što je ministar govorio. U jednom delu je rekao da je ovaj zakon donet pre par godina, a donet je pre svega godinu dana, stupio je na snagu 9. oktobra prošle godine, a počeo je da se primenjuje šest meseci od tada, znači, 9. aprila ove godine.
Ono što u obrazloženju piše, to je meni najzanimljivije, a o tome nema više reči, da nam neko objasni ovu prvu rečenicu, kako je u međuvremenu došlo do objektivnih poteškoća. Hoćemo da čujemo kakve su to objektivne poteškoće, ko ih je izazvao, jer, slučajno, imamo puno pravo da sumnjamo da su te poteškoće subjektivne. Da li imamo puno pravo da tražimo odgovornost zbog toga što novih pasoša u Srbiji nema?
Podsetiću vas, vrlo pompezno ste i vi, gospodine Dačiću, i gospodin Đelić najavljivali nove pasoše i građanima ste saopštili da požure da podnose zahteve i da te nove pasoše dobiju, a dobilo ih je 204 građana. Ima ga ministar Đelić, ne znam da li vi imate, gospodine Dačiću, novi pasoš, ali to jeste licemerno prema građanima Srbije koji na novi pasoš ne mogu da računaju, koji samo moraju da produžavaju ovaj stari.
Ono što je već neko od kolega pitao, jeste pitanje koje se nameće – koliko ćemo mi ovakvih zakona donositi i hoćemo li jednom godišnje, uvek u ovo vreme, samo ovu cifru 2008, koju danas menjamo u 2009, dogodine opet menjati, 2009/2010, 2010. u 2011, i ko je taj ko će nam konačno reći – ne, imaćemo nove pasoše tada i tada, neće biti ni objektivnih ni subjektivnih poteškoća? Naravno da se tu razgovara o beloj šengen listi mnogo i da je to osnovno pitanje koje je vezano i za novi pasoš i za promenu ovog zakona.
Osnovno je pitanje kada će potpredsednik Vlade Božidar Đelić da siđe s televizije, da siđe s novinskih stubaca, da dođe ovde i da objasni zašto nije pogodio ništa od onoga što je predvideo, a samo je potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije? Zašto ne sedi ovde i ne dođe pred građane Srbije i pred poslanike Srbije i kaže šta je to s tim novim pasošima, kojima je mahao, kao fudbalski sudija u jednoj gruboj utakmici žutim kartonima, koje je prikazivao zajedno sa 204 zaslužna građana, javno se predstavljao, stavljajući sebe kao monopolistu te priče o novim pasošima?
Sada ga nema nigde, sada ga nema da kaže ovde, nego samo u friziranoj i nameštenoj emisiji, gde će da da izjavu kojom će da sakrije ove osnovne činjenice koje je danas, uglavnom, opozicija iznela. Nema ga nigde da obrazloži šta je to s belom šengen listom, šta je to sa novim pasošima.
Podsetiću vas, u septembru, pre svega dva meseca, isti taj potpredsednik Božidar Đelić je izjavio da će Evropska komisija na proleće oceniti spremnost i za vizne olakšice, što odgovara planu da na leto dobijemo beli šengen.
Pre svega dva meseca on je najavio – u leto 2009. imamo beli šengen. Ponovo je demantovan od strane onih koji to znaju, koji znaju šta će biti, i ponovo nema nikakve odgovornosti za potpredsednika Vlade Božidara Đelića.
Molim ove ''bele vračeve'' i ''crne magove'' da nas više ne zamaraju svojim lošim predviđanjima i lažnim obećanjima, to me jako podseća na premijera Zorana Živkovića, koji je govorio, sećate se, da ćemo 2007. ući u EU.
Pa, isto tako, može i ova vlada Republike Srbije, gospodine Dačiću, da, recimo, da predlog da se za svega dve godine, 2010, odredi gde će biti centralno mesto za proslavu osvajanja titule u Svetskom prvenstvu u fudbalu, pošto možemo da pretpostavimo da ćemo osvojiti i svetsko prvenstvo u fudbalu, pa da znamo gde ćemo slaviti.
Možemo i tako da postavimo stvari. Nema ni vrapca u ruci, ni goluba na grani, ali lako se građanima podmeću razne šarene laže i svašta se obećava.
Nove pasoše, međutim, za kraj, ipak ima neko u Srbiji, ima jedna institucija u Srbiji, koju tim povodom treba pohvaliti. To je Uprava za veterinu.
Pasoši su urađeni dvojezično, na srpskom i engleskom, po obrascima koje primenjuju sve zemlje EU. Uprava za veterinu je s Udruženjem konjara Srbije već dogovorila standarde o tome kako treba da izgledaju pasoši koji će omogućiti nesmetan transport konja, kao i učešće konja na trkama u inostranstvu. U toku je izrada prvog registra konja u Srbiji, koji će kao poslednje krupne životinje, nakon goveda, svinja, koza i ovaca, dobiti centralizovanu bazu podataka, rekao je Slobodan Mićević, načelnik Uprave za veterinu. Konjima će biti ugrađivani mikročipovi i oni danas mogu sa standardizovanim pasošima da putuju i zastupaju Srbiju svuda po Evropi.
Mi ljudi, građani Srbije, imamo tzv. objektivne poteškoće, koje niko ne ume da obrazloži.
Slagani su građani za nove pasoše, penzioneri za penzije, otpuštaju se radnici, i samo jedno pitanje – ima li odgovornosti, ima li neko ko će da kaže da nije tačno ono što smo rekli? Evo, snosićemo odgovornost na taj i taj način, podnećemo ostavku ili nešto slično. Hvala vam.