Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. i koristim priliku što je na našoj sednici, kao i na nekim prethodnim, prisutna ministarka gospođa Snežana Malović.
Javljam se povodom slučaja građanina Srbije koji je optužen zbog fizičkog nasrtaja na drugo lice u SAD. Pitam prisutnog ministra, i imam svega pet pitanja, zbog čega je gospodin Miladin Kovačević priveden i odveden iz Kule u Beograd, u Centralni zatvor?
Zašto je u Centralnom zatvoru u Beogradu pod tretmanom restriktivnih mera, zašto mu nije dozvoljeno ni čitanje? Treće pitanje, zašto se ne brani sa slobode? Zašto nije odgovoreno advokatu na zahtev za hitno ukidanje pritvora? Na koji se to način garantuju i poštuju prava građanina Srbije i da li vi kao ministar možete da garantujete da ćete poštovati Ustav i zakon države Srbije i da nećete dozvoliti da građanin Srbije gospodin Miladin Kovačević bude izručen SAD? Samo toliko.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, pozivam se na član 104. povodom onoga kako ste vi, gospođo predsednice, protumačili  vašu viziju državne politike, a dali je kao odgovor narodnom poslaniku Zoranu Nikoliću, posle njegovog izlaganja.
Dozvolite, pisao sam stenogram vaših reči i sada vas citiram, a ne parafraziram: "Politika ove države je jedinstvena i ne treba da se delimo". U to ime, molim vas, tražim od vas, zahtevam da osudite vi javno izjavu koja ne znači ništa drugo nego podelu oko pitanja KiM''.
Tu izjavu je dala predsednica poslaničke grupe za Evropsku Srbije u Domu Narodne skupštine, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, čiji ste vi predsednik.
Ta izjava ništa drugo ne predstavlja nego podelu, ako poredi DSS, poistovećuje sa Hašimom Tačijem. Onda ste vi dužni da osudite takvu izjavu, jer ta izjava i jeste podela.
Zašto se nijedna rezolucija o KiM ne donosi, bilo grupe od 108 poslanika, bilo LDP, bilo vladajuće partije. Vladajuća koalicija je dala naslov toj rezoluciji: ''Rezolucija o državnom kontinuitetu''. Da li je Euleks stvar državnog kontinuiteta? Da li je postojao Euleks u bilo kojoj rezoluciji koju smo donosili svi zajedno i u prošlom i pretprošlom mandatu? Da li je bilo reči o Euleksu ili nečemu sličnom, ili ga je bilo samo u Ahtisarijevom planu? Bilo ga je samo u Ahtisarijevom planu. Ni u jednoj rezoluciji, koju smo velikom većinom, nekada i sa stoposto prisutnih poslanika donosili, a danas ne možemo da nađemo zajednički jezik. Znači, šta?
Postoje podele. Mi smo uspevali da postignemo to jedinstvo. Sedeli smo sa svima, dogovarali smo se sa svima, što je najvažnije, a se sada vrh vladajuće stranke i koalicije tajno dogovara. Zna se šta se radi, nijedan izveštaj iz Brisela, Strazbura ili bilo odakle ne dolazi sa pričom o Euleksu. O tome se nikada ne priča. A, Euleks je uveliko instaliran na Kosovu. Ako su već ušli na mala vrata mimo volje zvaničnika Republike Srbije, sada već uveliko ulaze na velika vrata i zna se ko je za to danas odgovoran – Boris Tadić i vrh države.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226.
U situaciji kada naslovne strane današnje celokupne srpske štampe nedvosmisleno pokazuju šta se u Srbiji u stvari događa, kada se situacija sa ekonomskom krizom i sa porukama i preporukama MMF-a, i po pitanju penzija, i po pitanju plata, onako sablasno nadvijaju nad Srbijom, Vlada se ponaša kao da se i dalje ništa ne događa.
Juče smo već informisali one koji se prave da ne znaju šta se dogodilo u poslednjih otprilike mesec dana, da je u vrlo kratkom roku 1.000 ljudi ostalo bez posla u svega četiri firme: u ''Pančevačkoj pivari'', u Livnici ''Kikinda'', "Vital" Vrbas i ''Namenska industrija'' u Čačku, zajedno bezmalo 1.000 ljudi je ostalo na ulici.
Ono što se desilo u ''Pančevačkoj pivari'' jeste legitiman interes vlasnika, odnosno ''Hajnekena''. Sasvim je normalno za njih, ali ne i za nas, da se sada proizvodi u Rumuniji ili Mađarskoj, da se to iskoristi, a da se pivo prodaje u Srbiji, pri tom da se ne plate carine, jer smo jednostranom primenom SSP-a to omogućili.
Što se tiče Livnice ''Kikinda'', koja je u vlasništvu Francuza, kada bi u Francuskoj u jednom danu 150 radnika ostalo na ulici to bi bila udarna vest u svim elektronskim i štampanim medijima širom Francuske. Ali, Sarkozi razmišlja o socijalnoj politici svoje vlade, a naša Vlada ne znamo šta kaže, jer ove podatke krije kao zmija noge.
Posebna priča je ''Namenska industrija'' u Čačku. Naša Vlada ništa ne koordinira. Ne postoji koordinacija između reforme sistema odbrane i spoljnopolitičkog nastupa Srbije, sa jedne strane, i restruktuiranja namenske proizvodnje, sa druge strane.
Zbog nepostojanja svake strategije, ovo je moralo da se desi. Stotine i stotine radnika je ostalo na ulici. Podsetiću vas da je potpredsednik Vlade, Božidar Đelić, rekao da recesija nije ništa strašno, da otvara nove mogućnosti, što podseća na onu izjavu Slobodana Miloševića kada su nam uvedene sankcije, kada je rekao – baš su sankcije naša šansa. Evo, kakva su šansa bile tada sankcije, takva je naša šansa i u recesiji: ljudi na ulicama.
MMF je danas, o tome sva naša štampa piše, poručio ono što smo vam i mi govorili: da penzija u Srbiji iznosi 70% od ličnog dohotka nema ni teorijske šanse, a kamoli praktične. Gospodo penzioneri, sada vidite ... (Predsednik: Vreme)... jedan i jedan su uvek dva, nisu tri.
Ovi razlozi...
(Predsednik: Gospodine Tomiću, govorite minut i nešto duže. Molim vas, završite.)...
Izvinjavam se, u svakom slučaju, ovi razlozi i drugi, koje će moje kolege iz DSS izneti, jesu dovoljni da Skupština povede hitnu raspravu o smeni Vlade, koja se pokazala krajnje nesposobnom. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, u situaciji kada je Vlada nedavno proslavila ili obeležila sto dana, neko kaže egzistiranja Vlade, a neko kaže rada Vlade, ali Vlada nije radila 100 dana, jer se sećamo da je većina ministara bila na letnjim odmorima širom Evrope i sveta, pa je tako najzaposlenije lice u Vladi bila naš nekadašnji sekretar Narodne skupštine, a sada sekretar Vlade, gospođa Tamara Stojčević, koja je morala da ih traži, povodom raznih pitanja, širom Evrope i sveta; u situaciji kada potpredsednik Vlade gospodin Božidar Đelić i predsednik Srbije gospodin Boris Tadić kažu da recesija sama po sebi ne znači ništa strašno, nikakav problem za državu, što nas neodoljivo podseća na rane devedesete kada su nam uvedene sankcije, pa je tadašnji predsednik Slobodan Milošević govorio da su sankcije u stvari naša šansa, tako je i recesija danas naša šansa, nešto što je realno negativno samo u Srbiji se predstavlja kao šansa, kao mogućnost za prosperitet; e, u takvoj prilici, recimo, skijališta dobijaju ovakvu sumu kao što je dobijaju u ovom rebalansu budžeta.
Da podsetimo, tekst amandmana je u formi sličan, gotovo isti kao prethodni amandman naše koleginice gospođe Milice Vojić-Marković. To znači da se iz javnih nefinansijskih preduzeća i organizacija iznos od 2.641.000.000 smanjuje za 300.000.000 i prebacuje se za područje Srednjebanatskog okruga, odnosno onog dela naše države koji je 2005. pogođen teškim poplavama. U obrazloženju zašto je odbijen ovaj amandman identična je formulacija, kaže - nisu tražena sredstva. To tako jednostavno tumačimo, nisu od nadležnih tražena sredstva, pa bože moj, neće ih ni biti. Ljudi u Međi, ili u Mionici ili ne znam gde moraju da kažu, kao svojevremeno Bata Stojković u filmu "Balkanski špijun" - za dan bezbednosti ako nas se sete, sete. Njih treba neko da se seti. U tome je problem.
Da vam ukratko kažem, 2005. godine područje srednjeg i severnog Banata, prema granici sa Rumunijom, pogodile su teške poplave. Postavljeni su privremeni odbrambeni nasipi, takozvani zečiji nasipi. Nedostaju oni trajni. Tu se stalo.
Podsetiću vas da je ovim popularnim omnibus zakonom preneta nadležnost na Skupštinu Vojvodine, Izvršno veće Vojvodine da osnuju firmu "Vojvodina vode" koja bi se time bavila, a koja se 2005. godine pokazala potpuno nesposobnom i zatečenom i bez republičkih ustanova i institucija taj problem nije mogao da bude rešen.
Šteta na poljoprivrednom zemljištu je značajna. Država je zaista dosta pomogla, oko 70% štete je sanirano. I tu se opet stalo. Danas nisu sanirana 23 stambena objekta. Mislim da bi sa ovom sumom koju smo amandmanom kolega Jovan Palalić i ja predložili ova tri problema mogla adekvatno da se reše.
Za to vreme skijalištima se daju milioni i milioni evra. Može da se kaže i milijarde dinara. Nigde u svetu skijališta nisu u vlasništvu države. To je danas već neko rekao. Ona su u vlasništvu privatnika, privatnih kompanija ili lokalnih opština.
Samo u Srbiji država na ovaj način sipa šakom i kapom, sve zbog, da se ne lažemo, da otvoreno kažemo, zbog jednog ministra. Ni ovolike enormne sume novca nikad neće pomoći Mlađanu Dinkiću da bude vrhunski skijaš.
Za to vreme, neki drugi vrhunski sportisti nam odlaze. Da vas podsetim na slučaj Milorada Čavića. Šta to znači? Tamo gde su skijališta tamo su i velika budžetska sredstva, zbog jednog čoveka. Tamo gde su veliki problemi nema ništa, a tamo gde su medalje i uspesi tamo je viza za Italiju. To je odnos države prema ugroženima. To je odnos države prema uspešnima. Mislim da zbog svega navedenog ovaj amandman zaista treba prihvatiti. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, radi znanja i ravnanja, gospodine Pastor, javljam se po amandmanu, ali zbog vaše diskusije. Što se tiče zakona koje ste spominjali, pogledajte koje su godine nastali, pa će doći do punog izražaja ono što ću upravo da kažem.
Setićete se, kada je u pitanju Vlada od 2004. godine, koji je prvi zakon koji je donet – to su bile izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, gde su nacionalne zajednice dobile nesumnjivo priliku da na određeni način sigurno sede u ovom parlamentu, što do tada nije bio slučaj.
Osnivanje i puna emancipacija nacionalnih saveta takođe se dogodila tada. Potpuno krunisanje (naravno, uvek može da se nadogradi) pitanje nacionalnih zajednica i nacionalnih saveta i svega što se naslanja na ta pitanja doživelo je u Ustavu Republike Srbije, gde su pitanja ljudskih i manjinskih prava zastupljena u više od jedne trećine teksta Ustava Republike Srbije.
Podsetiću vas, pomenuli ste i 2002. godinu, šta je tada trebalo uraditi. Sećate se ko je tada bio potpredsednik Vlade Republike Srbije – tadašnji predsednik vaše stranke, Saveza vojvođanskih Mađara, Jožef Kasa.
Ni jedan jedini dokument tada nije donet, jedan jedini papirić nije donet o tim pitanjima, a pogledajte delatnost Vlade od 2004. godine po ovim pitanjima, zaključno sa donošenjem Ustava, šta se sve tada dogodilo.
Drago mi je što će vaš amandman proći i ja ću glasati za njega, ali mi je i ljudski i kao poslaniku krivo što isto to, samo u nekom drugom pakovanju, ne može da prođe zato što je predloženo od strane predstavnika opozicije. Ali, da niste na ovaj način uspeli, da li je to zato što od vaše podrške zavise određene stvari u okviru ove rasprave o onome o čemu večeras pričamo, možda je bilo bolje da su svi pripadnici nacionalnih zajednica u Srbiji kupili skije i možda bi na skijalištima izboksovali više za svoja prava, nego što na ovaj način mora to da se radi. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226.
Hteo sam da dopunim i još nešto usput da pitam, a hteo sam da dopunim kolegu Vladimira Milentijevića, koji je prepričavao sinoćnju emisiju na jednoj od gledanijih televizija u našoj državi, gde je na, kako je on rekao, konkretno pitanje - koje će zakone na teritoriji Kosova primenjivati Euleks, kada je francuski ambasador gospodin Žan Fransoa Teral odgovorio, to je jako, jako teško pitanje, i ostavio gledaoce bez odgovora.
Odgovor je već dat. Dala ga je gospođa Karin Lindal, portparolka Euleksa: Euleks će isključivo raditi po ustavu i zakonima Republike Kosovo, nezavisne države Kosovo. U toj atmosferi mi dalje možemo da nastavljamo priču, u toj atmosferi nama Ministarstvo spoljnih poslova jeste dužno mnogo odgovora, a Euleks je faktički već instaliran, de fakto, samo još nedostaje i de jure, što mu obećava vladajuća većina ovde u parlamentu.
Blaga digresija da od Kosova dođem do Vojvodine, isto jedna simpatična televizijska emisija, "Dvougao" se zove, na još jednoj drugoj televiziji, gde potpredsednik SPS gospodin Dušan Bajatović na konkretno pitanje - da li je Statut AP Vojvodine u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kaže - uglavnom. Kaže uglavnom, a pri tome se zna da će predstavnici SPS-a podržati statut i to su više puta izjavili u medijima.
To je, izvinjavam se na šaljivoj paraleli, kao kada pitate devojku da li je trudna, a ona kaže malo je trudna, malo nije. Pa, ili je u skladu sa Ustavom ili nije. Ako to izgovori potpredsednik parlamentarne vladajuće stranke u Srbiji, to je zaista crnohumorno.
Već sam imao priliku i ranije sam postavljao pitanje predstavnicima SPS da li će ostati dosledni svojim ranijim izjavama, svojim ranijim stavovima iznošenim i za ovom govornicom. Svojim delima u poslednjih mesec-dva su opovrgli sami sebe, i kako po ovom, tako i po još nekim drugim pitanjima.
Sada uglavnom ćemo saznati valjda i njihov stav, i uglavnom će valjda biti taj statut usvojen i uglavnom ćemo prekršiti Ustav Republike Srbije. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, reagujem, takođe, po članu 104. na izlaganje gospodina Čolakovića i gospodina Konstantina Arsenovića. Vi nemate pravo ni da pomislite da nas vređate zato što ste stariji. Osnujte omladinsku organizaciju, pa ih pošaljite da nas vređaju da budemo na ravnopravnim osnovama, ako već nismo kako sami kažete.
Ono što mora da se kaže, a to je, zašto vas niko ne konsultuje. Zašto niste u stanju da do 2010. godine ispunite ono što ste pričali? Do 2010. ćete sedeti i vi ovde u Skupštini i vaš gospodin Krkobabić u Vladi Srbije. Sedećete i vama će biti lično dobro. Šta će biti sa našim majkama, očevima, babama i dedama? Šta će biti sa njima? Ko će u njihovo ime da govori?
Dužan sam da vam prenesem stav Penzionerske organizacije, gospodine Čolakoviću, našeg i vašeg Novog Sada, iz Mesne zajednice ''Gavrilo Princip'' i Mesne zajednice ''Bistrica'', da nemate pravo da držite monopol na pravima penzionera i na penzionerskim pitanjima. To pravo vi nemate i nemojte da zloupotrebljavate.
Godine 2010. izađite za ovu govornicu i kažite šta ste uradili za nekoliko godina, osim što ste nalazili krivudave puteve da opravdate vaše bivstvovanje ovde i u Vladi Srbije. Vi, vas nekoliko, a šta je sa svim penzionerima u Srbiji. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225, čiji prvi stav kaže: "Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika".
Danas smo iz štampe, a juče iz elektronskih medija, mogli saznati da su se juče u Novom Sadu sastali predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Mirko Cvetković i predsednik Izvršnog veća Autonomne pokrajine gospodin Bojan Pajtić i da su se dogovorili, između ostalog, da na sledećoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije na dnevnom redu budu Predlog statuta Autonomne pokrajine Vojvodine, budžet za narednu godinu i zakon o nadležnostima Autonomne pokrajine Vojvodine.
Tražim od vas, predsednice, da na jasan način branite nezavisnost i samostalnost ovog parlamenta. Koja je to institucija koja, bila to Vlada Republike Srbije ili Izvršno veće Autonomne pokrajine Vojvodine, može da kreira dnevni red Republičke skupštine? Podsetiću vas da Predlog statuta Autonomne pokrajine Vojvodine ne dolazi iz redova Izvršnog veća ili Vlade Republike Srbije nego od strane Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, tako da vi... Molim vas samo da odbranite samostalnost i nezavisnost ovog parlamenta, jer naš nivo komunikacije po ovom pitanju može biti samo predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine gospodin Šandor Egereši; on može sa vama u dogovoru da razmatra šta će biti na dnevnom redu.
Ali, gospodin Egereši ima preča posla, njegov predlog statuta Autonomne pokrajine Vojvodine sada bolje znaju od svih nas i Jelko Kacin, i Doris Pak i Katalin Sili. Obilazi se svet, nešto se priča o tom predlogu statuta širom Evrope. Najmanje se priča o tome ovde, ali o tome ne komuniciraju Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine i Skupština Republike Srbije, koje su po Ustavu nadležne za to, nego o tome komuniciraju svi drugi.
Samo apelujem na vas da odbranite suverenitet Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.

Poštovana gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, ja ne želim da govorim o povredi Poslovnika, pozivam se ... (isključen mikrofon)

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 225: "Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika", i na član 77. stav 2, koji govori o skupštinskim odborima: "Predsednik odbora dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora, odnosno trećine punog sastava odbora, u smislu čl. 24. i 42. ovog poslovnika, kao i na zahtev predsednika Narodne skupštine".
Ono što moram da kažem, jeste da više od četiri meseca ovaj saziv parlamenta egzistira a nekoliko odbora još uvek nije ni konstituisano, kao što su Odbor za lokalnu samoupravu, Odbor za nauku, Odbor za smanjenje siromaštva i Odbor za međunacionalne odnose, koje sam već spominjao pre deset dana, pozivajući se, isto, na ovaj član Poslovnika.
Podsetiću vas, tada smo imali jedan događaj. Bilo je aktuelno jesenje zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, gde se na dnevnom redu našla Rezolucija o stanju i međunacionalnim odnosima u Srbiji. Naši poslanici tamo, gospodin Miloš Aligrudić i gospođa Elvira Kovač, svojom umešnošću su preokrenuli tekst Rezolucije u našu korist, da ukratko tako kažem.
Svedoci smo, pre dva-tri dana dobili smo, članovi Odbora za međunacionalne odnose, ovo je druga tema kojom Odbor, po meni, mora da se bavi, sledeći poziv: "Poštovani gospodine poslaniče, u prilogu vam dostavljamo informaciju o poseti delegacije Savetodavnog komiteta Okvirne konferencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope. Domaćin delegacije je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a delegacija Komiteta je izrazila želju da u ponedeljak, 3. novembra,'' to je za svega nekoliko dana, ''u vremenu od 17 do 18 časova, bude primljena u Narodnoj skupštini''.
Ko će ih primiti? Odbor nije konstituisan. Da li će ih primiti sekretar Odbora?
Zato se pozivam na ovaj član 77. i zahtevamo od predsednika Skupštine da iskoristi ovo poslovničko pravo, da konačno apeluje i utiče da se odbori konstituišu.
Ko će da priča i ko će da bude domaćin? Ko će da radi sa Savetom Evrope? Nemojte da se brukamo. Tamo ćemo da dođemo, ali zna se ko mora da bude, predsednik Odbora, i ko će da zastupa stavove, kako Skupštine, tako i cele države Srbije o ovim pitanjima povodom kojih nam dolaze gospoda iz Saveta Evrope.
Nismo formirali još uvek četiri odbora, posle više od četiri meseca. Nemojte više da se sramotimo. Kako ćemo da izađemo pred ljude iz Saveta Evrope? Ko će? Sekretar Odbora, uz puno uvažavanje gospodina Vlade Tošića, hoće li on da priča o aktuelnom stanju što se tiče nacionalnih zajednica u Srbiji, ili će to da uradi predsednik ili potpredsednik Odbora? Samo toliko.

Gospođo predsednice, drage kolege narodni poslanici, javljam se po članu 226, koji kaže: ''Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama'' itd.
U vezi vesti koja je osvanula, kako u našim tako i u svetskim medijima, koju je preneo ''Rojters'', a ovde ''Tanjug'', da ne bude improvizacije, da ne bude zabune, citiraću predsednika Vlade Crne Gore, gospodina Mila Đukanovića:
"Pre nekoliko meseci je ministar spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić, bio u Podgorici i od nas zatražio da ne priznamo Kosovo pre izjašnjavanja Generalne skupštine UN o srpskoj inicijativi.
Istovremeno, naši evroatlantski partneri su izrazili očekivanja da Crna Gora prizna Kosovo, ali smo mi održali našu neformalnu obavezu prema Srbiji i čekali da njen Predlog bude procesuiran u UN."
Zatim je rekao Đukanović da je Crna Gora priznala jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine 9. oktobra, dan posle glasanja u Generalnoj skupštini UN, ali da je to samo slučajnost, da se to moglo dogoditi tri ili pet dana kasnije i da ne bi ništa promenilo.
Kada ovome dodamo činjenicu da je predsednik Srbije, Boris Tadić, rekao da je Euleks prihvatljiv za Srbiju pod određenim uslovima, a ti uslovi će brzo nestati i svi smo toga svesni, moram da podsetim na to ko po Ustavu vodi spoljnu politiku, to je Vlada Republike Srbije. Među nama je jedan ministar, gospođa Snežana Malović, naravno, ne želim da je prozivam da ona sad izađe i da nam kaže, ali bilo bi zanimljivo kada bi građani Srbije i mi poslanici znali da li je na sednici Vlade bilo reči o Euleksu i u kojoj meri.
Mi imamo tri predloga rezolucije o KiM, različitih poslaničkih grupa i nijedan nije došao na dnevni red. Politika o KiM se izmešta iz Skupštine Srbije. To je evidentna činjenica.
U diplomatskom rečniku postoje izrazi – javna i tajna diplomatija. Nije sporno da postoji tajna diplomatija. Ali, tajna diplomatija koju je gospodin Jeremić vodio sa gospodinom Đukanovićem nije u korist naše države.
Šta to znači? Priznajte vi Kosovo, ali molim vas, nemojte do zasedanja Generalne skupštine UN, jer ja moram da imam poene na unutrašnjoj političkoj sceni.
Zahtevamo da ovde dođe predsednik Vlade... (Predsednik: Vreme.)... Mirko Cvetković i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, da odgovore na ova pitanja. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, plašim se da je ovde došlo do jedne vrste nerazumevanja od strane Vlade, od strane potpisnika mišljenja Vlade, kako kaže, potpredsednika Ivice Dačića.
Naime, da budemo konkretniji i više nego jasni, sedmi stav, člana 2, kaže šta je poklon: ''Poklon je novac, stvar, pravo i usluga izvršena bez odgovarajuće naknade i svaka druga korist koja je data funkcioneru ili povezanom licu u vezi s vršenjem javne funkcije.''
Ovaj amandman Milorada Dimitrijevića ne govori samo o datim stvarima, nego širi i na obećano. Da li možemo da prihvatimo da postoji i preventiva u slučaju obećanih stvari u vidu novca ili nekog drugog mita?
U obrazloženju zašto ne prihvata ovaj amandman Vlada kaže da ne prihvata amandman iz razloga što je tom i tom odredbom značenje izraza ''poklon'', koji se upotrebljava u tekstu Predloga zakona, precizno utanačila šta je to ''poklon'', pa je mišljenja da značenje tako utvrđenog izraza ne obuhvata i obećanje novca, prava, usluga, itd.
Niko i ne kaže da obuhvata. Mi samo dodajemo jednu novu stvar na koju mislimo, a to je ''obećanje''. Ako se ustanovi da je neko nekom obećao novac ili uslugu itd, i to, takođe, treba da bude obuhvaćeno određenom vrstom sankcionisanja.
To je smisao ovog amandmana i to po meni širi i pospešuje celu ideju ovog, više nego nužnog, zakona. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225, prvi stav, koji kaže – narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika. Jedna od naših funkcija, nas kao poslanika, jeste rad skupštinskih odbora.
Postoji nekoliko skupštinskih odbora koji do dana današnjeg nisu formirani. Ja na vas, gospođo predsednice, apelujem da učinite sve što je u vašoj moći da bi se formirali. Između ostalog, izlazim posebno zbog jednog, čiji sam član, odnosno biću, pošto još nije formiran, a to je Odbor za međunacionalne odnose.
Zašto ovo govorim? Pre svega nekoliko dana održano je jesenje zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, gde je, između ostalog, na dnevnom redu bila Rezolucija o položaju nacionalnih zajednica u istočnoj Srbiji i Mađarskoj. Rumunski parlamentarci su, u saradnji s još nekim drugim parlamentarcima, pokušali da izdejstvuju Rezoluciju u čijem tekstu bi pisalo da Srbija šikanira rumunsku nacionalnu zajednicu i da je, da tako kažem, tera da se izjašnjava kao Vlasi.
Mislim da ono što Skupština treba da radi, između ostalog, jeste i da reaguje na takve pojave, pogotovo kada su akteri, glavni akteri takvih pojava poslanici, naše kolege iz raznih drugih parlamenata.
Neko je pre neki dan rekao, čini mi se da je to bio gospodin Vladan Batić, da nismo doneli nijedan jedini zakon, neki odbori još uvek nisu ni formirani, pa moram da apelujem, u skladu s Poslovnikom, da teram i sebe i vas kao predsednika Narodne skupštine, samo da radimo svoj posao. Znači, hoćemo da učestvujemo u onome što je posao narodnog poslanika. Nije posao narodnog poslanika samo da govori o dnevnom redu. Naravno da ćemo to da radimo, o tome govori i spisak prijavljenih za diskusiju, ali postoji mnoštvo stvari koje treba da radimo.
Tužna je činjenica da nijedan jedini zakon nismo doneli za četiri meseca. Tužna je činjenica da skupštinski odbori ne rade. Tužna je činjenica da Skupština Srbije ne plasira mišljenje, a mi smo predstavnici građana koji su nas birali, prema medijima, prema javnosti, prema svima, o raznim stvarima koje se događaju kako u Srbiji, tako i širom Evrope. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, najpre želim da konstatujem da se nakon jedne vrste pacifikacije političke scene, koja je trajala najmanje četiri-pet godina, ponovo u Srbiji upotrebljava pendrek, upotrebljava čizma, povređuju se ljudi, ubijaju se ljudi. Toga nije bilo dugo zbog političkih razloga.
Naravno da smo za to pripisali sebi, mi iz DSS-a, najveću zaslugu, jer smatramo da Srbija treba da se umiri posle svih turbulencija koje je imala. Međutim, ovi signali koji sada dolaze od strane policije i od strane vlasti, uopšte, jesu zabrinjavajući.
Posle svega toga, šefovi poslaničkih grupa dobijaju dopis od strane Ministarstva unutrašnjih poslova i od predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Ja ga doživljavam kao ponižavajući i on nedvosmisleno govori o sporosti i o neefikasnosti ove vlasti. To je notorna činjenica.
Želim još da kažem, više puta smo to rekli, kao i vi, gospođo predsednice, tako da i mi imamo pravo da ponavljamo, da je član 98. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije vrlo jasan.
Pročitaću prva tri stava i onda ću reći ono što želim: "Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Narodne skupštine, dok se kvorum ne obezbedi. Predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje". To nismo mogli da primenimo u ovim odredbama.
Stav 3. kaže: "Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima ako to Narodna skupština zaključi". Nikakvog zaključka ovde nije bilo.
Mi smo u neformalnim razgovorima ustanovili da 249 poslanika nije znalo da će biti prekida rada, nije se znalo da će biti pauze. To ste samo vi znali kada ste došli sa Andrićevog venca, sa tih čuvenih konsultacija.
Kažete – opstrukcija. Mi pitamo – čija?
Poslanici SRS-a su bili za to da se radi tokom celog leta. Tokom proteklih šest nedelja, mogli smo da izglasamo šta smo zamislili, šta smo hteli, šta god je došlo iz Vlade, mogla je uveliko da bude druga ili, možda, čak i treća sednica u odnosu na ovu koja je prekinuta pre šest nedelja.
Uz sve ovo što su moji prethodnici govorili, akcenat mogu da stavim, tj. da postavim pitanje – šta se to sutra događa u Briselu? S kojom platformom idu predsednik Vlade, potpredsednik Vlade, predsednik države i ministar inostranih poslova? S čijom platformom, s kojom platformom i da li ijedan narodni poslanik u Skupštini zna jedno slovo te platforme, ako ona uopšte postoji?
Koliko su tačne sve glasnije informacije da će Srbija da prihvati Euleks da bi prošao Naftni i Gasni sporazum? Koliko je Narodna skupština Republike Srbije uključena u sve to, kao i u bilo koji državni aranžman? Koliko je Skupština, uopšte, uključena u politiku državnog vrha Srbije? To su naša pitanja.
Dok to dođe na red, tačka o kontinuitetu državne politike prema Kosovu i Metohiji će postati deplasirana. Tome treba dodati povlačenje, odnosno povratak ambasadora u zemlje EU koje su priznale KiM. Vi ste, predsednice, rekli da ćete poslati dopis ministru Jeremiću i kada dobijemo odgovor, daćete nam ga. Ponovo je prošlo mnogo vremena, mi taj odgovor nismo dobili.
Govorimo o apsolutnom diskontinuitetu državne politike prema Kosovu i Metohiji. Da sramota bude veća, i nevolja, to otvoreno najavljuje i premijer Cvetković, otvoreno podržava jednu vrstu diskontinuiteta politike koju je imala Vlada Republike Srbije u prethodnom periodu.
Mnogo je događaja, mnogi su navedeni, koji prevazilaze značaj Narodne skupštine Republike Srbije, najvišeg zakonodavnog tela Srbije. Apelujem na sve nas da dođemo sebi dok još imamo kome i da preuzmemo najaktivniju moguću ulogu u političkim dešavanjima u Srbiji. Toliko, hvala.

Poštovana gospođo Đukić-Dejanović, poštovani narodni poslanici, ovo što se juče dogodilo je eklatantan primer diskontinuiteta državne politike, tako da jedna tačka dnevnog reda ove sednice koju treba da počnemo apsolutno postaje besmislena.
Diskontinuitet je upravo oličen o povratku ambasadora iz zemalja koje su priznale lažnu državu Kosovo. Očekivali smo od vas postepenu kapitulaciju, zato smo i raskinuli vladajuću koaliciju iz prošlog mandata.
Međutim, nismo očekivali da ćete ovako brzo postati ono što smo i sumnjali da jeste, a to je da ste servilni, da ste jedna vrsta slugu onih koji pričaju, Sarkozi, Rupel, Erler, svi su rekli da Srbija mora da prizna Kosovo da bi ušla u EU, neskriveno. Sada samo tražimo mehanizme da im izađemo u susret. Žalosno je što više u Srbiji ne moraju da petljaju neki Monktoni i neki Nejbori, sada nam ambasadori tih zemalja otvoreno i u centru Končareva i u Vladi Republike Srbije govore šta treba činiti.
Jasno je da ovaj diskontinuitet vi sprovodite i ne možete više da govorite o kontinuitetu državne politike. Ne možete kada u ovom dokumentu koji ste predložili spominjete Ahtisarijev plan, a nijedan drugi, koji nigde nikada nije priznat, koji nije validan, a o Euleksu ne date ni reči, ni slovo jedno ne postoji.
To je jasno koje su vam namere i šta se čini, servilnost i vaše slugeranstvo naići će, siguran sam u to, na osudu naroda Srbije. Očekujem, kao i moje ranije kolege, gospodina Vuka Jeremića da dođe ovde, a možda i njegovog nalogodavca Borisa Tadića, da objasni šta su oni to u stvari želeli da učine. Hvala.