UČESTVUJU U RASPRAVI:

Marijan Rističević, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina

Jožef Tobiaš, predsednik Odbora, Savez vojvođanskih Mađara, vladajuća većina

Jelena Blagojević, državna sekretarka, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Bratislav Ćirković, državni sekretar, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Nenad Katanić, pomoćnik ministra, Sektor za poljoprivrednu politiku, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Dušan Nikezić, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija

Dejan Bulatović, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina

Slobodan Ilić, član Odbora, MI SNAGA NARODA PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ, opozicija

Miroslav Aleksić, član Odbora, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, opozicija

Milija Miletić, član Odbora, poslanik koji nije član nijedne poslaničke grupe

Borislav Antonijević, zamenik člana Odbora, MI SNAGA NARODA PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ, opozicija

Ivana Stamatović, članica Odbora, ZDRAVA SRBIJA - POKRET SOCIJALISTA, vladajuća većina

Dragan Jovanović, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina

Ljiljana Ivanjac, Odeljenje veterinarske inspekcije, Uprava za veterinu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Bojan Živković, pomoćnik direktora za ekonomsko finansije poslove i kreditnu podršku, Uprava za agrarna plaćanja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

 

TRANSKRIPT:

00:00:01 - Marijan Rističević: Da počnemo, dame i gospodo. Otvaram osamnaestu sednicu Odbora za poljoprivredu, šumarske i vodoprivredu. Konstatujem, da imamo prisutnih za sada jedanaest narodnih poslanika, te imamo kvorum za rad i odlučivanje. Današnjoj sednici prisustvuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Glamočić, Jelena Blagojević, sekretar Bratislav Ćirković, državni sekretar Nenad  Katanić, pomoćnik ministra Sektora za poljoprivrednu politiku, Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra Sektora za ruralni razvoj, Maja Grbić, v.d. direktora Republičke direkcije za vode, Siniša Adamović, v.d.

 

00:00:40 - Marijan Rističević: direktora Uprave za poljoprivredno zemljište, Nenad Milojević, Uprava za zaštitu bilja, Bojan Živković, Uprava za agrarna plaćanja, Ljiljana Ivanjac, Uprava za veterinu, Ljiljana Sovilj, Uprava za šume, Tanja Stojković, Sektor za pravne i normativne poslove, Predrag Vučević, Sektor poljoprivredne inspekcije. A gde su pomoćnik? Nemate vi pomoćnika za inspekciju? Šta je, u egzilu je, vidim da je u egzilu. Goran Zebić, pomoćnik direktora Direkcije za nacionalnu referentnu laboratoriju.

 

00:01:12 - Marijan Rističević: Menjajte vi to. Prelazimo utvrđivanje dnevnog reda. Za ovu sednicu sam predložio sledeći dnevni red. Mislio sam na pomoćnike koji ne dolaze. Oni su po profesionalni operativci, znate.

 

00:01:25 - Marijan Rističević: Oni koji ne poštuju tako Odbor, vi to promenite, to je moj savet. Jel tako Bogićeviću? Aa, dnevni red jedan. Razmatranje Predloga Zakona o potpisivanju Sporazuma kojim se uspostavlja Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino, sačinjenom u Parizu 3. aprila 2001. godine i Protokol o izmenama i dopunama Sporazuma od trećeg aprila 2001. godine, kojim se uspostavlja Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino, o premeštanju sedišta organizacije

 

00:01:54 - Marijan Rističević: usvojen u Parizu 21. maja 2022. godine, koji je podnela Vlada u zagradi broj 011 – 1526/25 od 8. avgusta 2025. godine. Dva. Razmatranje Predloga Zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda, koji je podnela Vlada u načelu broj 011 – 1711/25 od 12. septembra 2025. godine. Tri, razmatranje informacija o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za period od 1. aprila do 30. juna 2025. godine, broj 02 – 1012/25 – 2 od 19. avgusta 2025. godine.

 

00:02:46 - Marijan Rističević: Da li se članovi Odbora slažu sa predloženim dnevnim redom? Molim, izjasnite se. Dopuna nije bilo.

 

00:03:05 - Marijan Rističević: Jesmo li glasali. Izjasnili se za osam, uzdržani tri, glasalo jedanaest, nisu glasala dva, od ukupno trinaest prisutnih narodnih poslanika, saopštavam da smo usvojili predloženi dnevni red. Eh, takođe, na osnovu člana 76 i 92 stav dva Poslovnika Narodne skupštine, predlažem da se Odbor izjasni o predlogu za spajanje tačaka dnevnog reda, a da se posle obavljene rasprave izjasnimo o svakoj tački pojedinačno. Molimo vas da se izjasnimo o predlogu za spajanje tačaka dnevnog reda. Izvolite.

 

00:03:53 - Marijan Rističević: Za devet, protiv jedan, uzdržanih dva, glasova dvanaest, nije glasao jedan, od ukupno trinaest prisutnih narodnih poslanika. Pre nego što pređemo na tačke dnevnog reda, predlažem da usvojimo zapisnik sa 17. sednice Odbora. Molim da se izjasnimo o zapisniku sa 17. sednice Odbora. Izvolite.

 

00:04:30 - Marijan Rističević: Za devet, uzdržana dva, glasova jedanaest, nije glasala dva, od ukupno trinaest narodnih poslanika. Konstatujem da smo usvojili zapisnik sa 17. sednice Odbora. Prelazimo na tačke dnevnog reda. Predlažem da predstavnik Ministarstva uzme reč ukoliko žele. A da li želite?

 

00:04:54 - Marijan Rističević: Ili da zaključim raspravu? Šta bi vi najviše voleli? Eh, ajde, neka neko pomogne, evo, prijavili ste se, dobro je. Izvolite.

 

00:05:13 - Jelena Blagojević: Poštovani narodni poslanici, uvaženi predsedavajući. Što se tiče prve tačke dnevnog reda, u pitanju je praktično potvrđivanje izmene Sporazuma o osnivanju Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino. Izmena se odnosi na premeštanje sedišta iz Pariza u Dižon, a s obzirom da je mesto sedišta navedeno u samom dokumentu o osnivanju ove organizacije, potrebno je sprovesti formalnu proceduru usvajanja i ratifikacije ove izmene, tako da samo se izmena odnosi na, eh, prosto po ovaj izmeštanje sedišta. Eto, to je što se tiče prve tačke dnevnog reda hoćemo i drugu-

 

00:05:55 - Marijan Rističević: Pošto je objedinjena rasprava, bilo bi ili će se javiti više puta.

 

00:06:02 - Jelena Blagojević: Hoćeš ti po drugi put?

 

00:06:05 - Marijan Rističević: Imaće tri tačke dnevnog reda, dakle-

 

00:06:08 - Jelena Blagojević: Evo, kolega.

 

00:06:12 - Marijan Rističević: Ne morate vi lično, znači, možete da u uvodu se izjasnite o sve tri tačke dnevnog reda

 

 

00:06:15 - Marijan Rističević: Samo se prijavite. Gospodin Ćirković, jel tako?

 

00:06:20 - Bratislav Ćirković: Tako je.

 

00:06:21 - Marijan Rističević: Samo da ja... Izvolite. Ako jesam, nisam, onda-

 

00:06:31 - Bratislav Ćirković: E, poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici. Što se tiče druge tačke dnevnog reda, to je Predlog zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda. Aa, predlog ovog Zakona Vlada je utvrdila 11. septembra ove godine. Naravno, pre toga je u periodu aprila, i marta održan i e-konsultacija, a nakon toga i sprovedeni okrugli stolovi, gde su učešće uzeli, svi akteri iz oblasti šumarstva i prerade drveta.

 

00:07:07 - Bratislav Ćirković: Zakon predstavlja uz obavezu usaglašavanja sa, sa pravnim tekovinama, Evropske unije i ono što je cilj ovog zakona to je da se uredi tržište drveta i drvnih prerađevina i usklađenje sa uredbom, odnosno direktivom Evropske unije 995/2010. Eto, to je toliko što se tiče, ovaj, i ono što jeste bitno cilj ovog zakona je smanjenje učešća  nelegalnog posečenog drveta u trgovini.

 

00:07:48 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. Pošto se niko više ne javlja za reč, ja bi trebalo da zaključim raspravu i da pređemo na glasanje, ali ću vam pružiti šansu da se neko prijavi.

 

00:08:01 - Marijan Rističević: Aleksić Miroslav, izvolite. Eto, vidite, a trebao sam iskoristiti šansu.

 

(žamor u sali)

 

00:08:31 - Marijan Rističević: Kataniću, jesam ja vas bio pitao, brate? Šta je sad, javio si se, jel?

 

00:08:35 - Marijan Rističević: Čekaj, a prvo, jesam ja tebe bio pitao? Jesi l' javio neko za treću, jesam rekao? I, ajde, izvoli.

 

00:08:43 - Nenad Katanić: Dobar dan svima uvaženi narodni poslanici članovi i Odboru, uvaženi predsedniče Odbora. Samo par rečenica, u pisanoj formi dobili ste informaciju, znači ne izveštaj nego informaciju o radu Ministarstva u prethodnom kvartalu. Ono što bih posebno samo, aa, želeo da podvučem i distaknem jeste možda najvažnijih par stvari, a to je nekoliko zakona koji su  u proceduri. Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o službenim kontrolama, Zakon o stočarstvu. To je, ovaj, nešto što je u proceduri, znači ili javne rasprave ili je konsultacija i na tome u prethodnom periodu rađeno.

 

00:09:18 - Nenad Katanić: Ostalo su da kažem redovne, ovaj aktivnosti, izveštaji, mišljenja i tako dalje. Kolege iz pojedinih uprava i sektora su prisutni ako bude posebno neko pitanje  iz izveštaja koji, odnosno informacija koja je dostavljena i nekih nejasnoća vezano da li za rad Uprave za agrarna plaćanja, Uprave za veterinu, šuma i tako dalje. Ja vas molim da posebno to ovaj o tome možemo da prodiskutujemo. Ostalo je, znate i sami formu i do sada je to tako bilo ono što sam, evo, posebno hteo da istaknem jeste ovih nekoliko zakona. Mislim da su vrlo bitni sistemski i to je nešto što, evo, posebno da, da kažem.

 

00:09:56 - Nenad Katanić: Hvala.

 

00:09:57 - Marijan Rističević: Ja vam predlažem da se vi u Ministarstvu malo organizujete pre nego što dođete na sednicu Odbora. To nije uterivanje stogoće, ali delujete poprilično neorganizovano. Ja pitam hoće li neko za treću tačku da se javi i niko se ne javlja. Sad ovako, pošto se na, po meni ovo najvažniji Odbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije, po meni, možda postoji važniji, ali meni je ovaj najdraži nekako i mislim da je najvažniji. A vi ćete lepo sad da uzmete papir.

 

00:10:25 - Marijan Rističević: Imate papir i olovku, gospodine Kataniću, jel tako? Vi imate, gospođo Blagojević, imate olovku i papir. Sad lepo kad je po pitanju poljoprivrede, kad bude vezano za treću tačku dnevnog reda, otprilike sa zakonima, onako i može, ali sa ovom trećom tačkom morate studiozno da razmatrate i sve prigovore Poslovnika i diskusije da pribeležite - I moraćete u toku sednice i po pravilu dati odgovore na, ili komentare na iznete tvrdnje i pitanja. Jesmo se dogovorili? Eto, nije teško malo organizacije uneti.

 

00:11:01 - Marijan Rističević: E sada idemo po redosledu. Ja ću da... pročitam. Nikezić Dušan, izvolite.

 

00:11:19 - Dušan Nikezić: Hvala. Ja bih svakako iskoristio ovu priliku kad ste već sugerisali predstavnicima Ministarstva nešto vezano za ovaj izveštaj. Ja bih molio da u narednom periodu, ovo nije prvi put i nisam jedini, da taj izveštaj bude sadržajniji u smislu šta se dešava u, u poljoprivredi Srbije. Značilo bi da dobijemo i te informacije, a ne samo šta je koji deo ministarstva radio u kvartalu koji se danas, koji se razmatra. Ono što je meni privuklo pažnju - iz ovog izveštaja odnosi se na rad Uprave za veterinu, te se navodi rad na Nacrtu zakona o dobrobiti životinja. Nacrt koji se nalazi u nekoj vrsti javne rasprave bi bolje bilo nazvati zakon o ubijanju životinja, a ne zakon o dobrobiti, pošto se predloženim odredbama dozvoljava ubijanje životinja radi prevencije i kontrole bolesti bez mišljenja veterinara, a izostala je i zabrana eutanazije zdravih napuštenih životinja, čime se otvaraju vrata za masovno ubijanje pasa i mačaka, umesto da se sprovode programi hvatanja, sterilizacije i vraćanja, što je uspešno rađeno za vremena mandata Dragana Đilasa u Gradu Beogradu.

 

00:12:44 - Dušan Nikezić: Čak i nova terminologija koja je predviđena zakonom ide u smeru ubijanja, pa se umesto izraza lišavanje života koristi ubijanje, čime se šalje pogrešna poruka i umanjuje pojam dobrobiti životinja. Predložene kazne su umanjene, pa su kaznene odredbe za napuštanje i zlostavljanje životinja izuzetno blage. Kazna za napuštanje je samo deset hiljada dinara, dok se mnoge, mnoga dela prebacuju iz krivične u prekršajnu kategoriju, čime se praktično aboliraju učinioci, čak i za ubistvo životinje koje može završiti sa kaznom od samo petnaest hiljada dinara. Sve su ovo ozbiljni razlozi za zabrinutost vlasnika, ljubitelja i aktivista za dobrobit životinja, zbog čega Stranka slobode i pravde zahteva da ovakav nacrt nikad ne uđe u skupštinsku proceduru. I ja vas molim da vratite taj zakon u ministarstvo, da razgovarate sa udruženjima za dobrobit životinja i da napravite zakon koji je zaista moderan, zakon koji je u skladu sa zakonodavstvom u Evropskoj uniji i da onda takav zakon pošaljete u Skupštinu.

 

00:14:15 - Dušan Nikezić: Hvala.

 

00:14:16 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. Ja vas podržavam u ovom delu, da se ove krivične odgovornosti ne prebacuju u prekršaj. Ja to javno izjavljujem uopšte, uopšte, ne samo po jednom pitanju - Po svim pitanjima. Dakle, da se krivične odgovornosti ne prebacuju u prekršajne, a posebno ni u kakve odgovornosti. Jer, to je problem danas u našem društvu i zato vas u tom delu podržavam, ali generalno za sve što se događa u ovoj državi.

 

00:14:44 - Marijan Rističević: Gospodin Bulatović Dejan ili Slobodan. Bulatoviću, izvolite. Jesam vas javio? Ne. Nešto vas neće ovaj mikrofon.

 

00:14:57 - Dejan Bulatović: Evo ga. Ja ću biti ovaj put veoma kratak.-

 

00:14:59 - Marijan Rističević: Da, hvala.

 

00:14:59 - Dejan Bulatović: Prvo da pozovem sve narodne poslanice i narodne poslanike, ljude iz Ministarstva za, za poljoprivredu, proizvodnju i šumarstvo. Samo malo. Je l' moguće da mi ovo čujemo iz Stranke slobode i pravde, a njihov lider, njihov, njegovog psa pretukao u mom dvorištu? I vi meni sad pričate o zaštiti životinja? Vi!

 

00:15:22 - Dejan Bulatović: Dragan Đilas pretio krvnički svog psa u mom dvorištu. Da li je to moguće?

 

00:15:31 - Dejan Bulatović: Da ja ovakvu vrstu sada slušam? Ali, ja ću onda zamol-zamoliću ovako. Ajde još jednom to neka kažu. Evo ja im, ja kažem pred celom javnošću. Ajde još jednom, pa ćemo da pustimo na ovoj televiziji ovde da vide svi građani Srbije kako vaš lider Dragan Đilas voli svoga psa, kako ga prebija u mom dvorištu.

 

00:15:54 - Dejan Bulatović: Imamo video snimak. Ajde, ajde, ja vas sad izazivam. Recite da to nije istina. Recite da ste iskreni u zaštiti pasa, da vidi cela Srbija kako vi to volite pse. Sram vas bre bilo.

 

00:16:08 - Dejan Bulatović: Hvala vam.

 

00:16:09 - Marijan Rističević: Ja bi uvek branio psa, a ne lidera.

 

00:16:14 - Marijan Rističević: A? Ja znam da si ti branio psa. Zahvaljujem. ???? Ilić Slobodan, izvolite.

 

00:16:28 - Slobodan Ilić: Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije. Počeću ovu diskusiju sa jednim utiskom od sinoć o stanju u poljoprivredi. Sinoć sam bio u Staroj Pazovi kod mog velikog prijatelja, uglednog slovačkog poljoprivrednika Mihala Balaža na imendanu. Slovaci slave imendan, kao što mi slavimo Slavu.

 

00:16:50 - Slobodan Ilić: I najveći utisak mi je da on kome je pradeda, deda, otac i on su kupovali zemlju vekovima i rade najkvalitetniju zemlju u Stari Pazovi, koja je prve kategorije morao sada pre nekoliko dana da proda hektar i po zemlje da bi, eh, vratio dugove koje je nagomilao od bavljenja poljoprivredom, dakle dugove prema dobavljačima, dugove prema bankama jer morao da uzima kredit da bi zasnovao poljoprivrednu proizvodnju ove godine. I rekao mi je da poručim svima ovde, ako je neko voljan da otkupi svu njegovu zemlju, odakle on radi, oko sedamdeset hektara zemlje, nije baš mali poljoprivrednik, da vrlo rado će je prodati i da će da se prestane baviti poljoprivredom. Tu je bilo još nekoliko poljoprivrednika takođe koji su Slovaci i koji su svi meni preneli, "Slobodno poruči gospodi iz Odbora za poljoprivredu da im nudimo zemlju na prodaju i neka se oni bave, jer je postalo stanje neodrživo." To je stanje poljoprivrede u kojoj je vlast dovela u Srbiji - Je da ljudi koji desetinama godina i vekovima kupuju zemlju sad došli u poziciju da moraju da prodaju zemlju. A za poljoprivrednika ne postoji veći, veći poraz nego kada mora da proda svoje poljoprivredno zemljište.

 

00:18:04 - Slobodan Ilić: Što se tiče izveštaja Ministarstva, evo složio bih se sa prethodnim kolegom. Kratko ću se ja osvrnuti na jedan, necivilizacijski zakon koji je predložen od, takozvani Zakon o dobrobiti životinja ustvari je zakon o ubijanju i genocidu nad životinjama jer znamo vrlo dobro da u Srbiji azile drže razni, eh, ljudi bliski režimu koji su najčešće iz kriminogene sredine. Tako se to po Sremu bar dešava. I da oni dobijaju ogroman novac od, od opština i od gradova i od države za sklanjanje pasa i mačaka i drugih životinja sa ulica, a da najčešće o njima ne vode računa da su ti, te životinje izgladnjivane, nemaju veterinarski tretman i da su se nelegalno ubijale na razne načine preko kombinacija sa raznim veterinarima. Sada će ovim zakonom njima praktično biti omogućeno da pobiju sve životinje koje im ne trebaju, jer u ovom zakonu suuu unete takve odredbe koje su prosto neverovatne.

 

00:19:07 - Slobodan Ilić: Kaže, radi prevencije i kontrole bolesti. Dakle, sad neko kaže radi prevencije i kontrole bolesti pobiću sad skoro sve pse u mom azilu, jer može da se desi da imaju bolest. Takođe može da se proglasi smanjenje populacije životinja na određenom području. To radi ministar. On bukvalno može da kaže, potrebno je u Sremu smanjiti broj pasa na pola i legalno će se pobiti svi psi koji nemaju, koji nemaju svoj dom.

 

00:19:32 - Slobodan Ilić: Takođe, ono što je strašno je da imamo svakodnevno praktično objave po društvenim mrežama raznih ovaj, psihopata koji muče životinje na najgore načine, ubijaju, pucaju u njih. Sada umesto da se pooštri ta kaznena politika, jer onaj ko je spreman da muči životinju, najčešće je spreman da muči i ubije i čoveka. Sada se kaznena politika ublažava i umesto da idu u zatvor, oni će sad plaćati neke smešne kazne od deset, petnaest hiljada dinara i biće abolirani za zverstva koja čine nad psima i najčešće psima i mačkama, a i nad drugim životinjama.

 

00:20:02 - Slobodan Ilić: Ono što želim da ovaj kažem dalje. Kao što znate, ja sam u prethodnih godinu dana pokrenuo jednu temu koja je dosta odjeknula u Srbiji i to je tema kvaliteta i falsifikata hrane koju građani jedu. I ta tema je izazvala veliku pažnju javnosti i ja bih se i danas držao prvenstveno te teme iz Sektora poljoprivredne inspekcije, pa bih imao ovde neke konstatacije i nekoliko pitanja za ministarstvo. Imamo ovde izveštaj kod Sektora poljoprivredne inspekcije na strani dvanaest gde kaže da su izvršene za tri meseca ukupno četiri hiljade četrista trideset jedine inspekcijske kontrole i ukupno je za tri meseca uzeto samo osamdeset četiri, eh, osamdeset četiri uzorka proizvoda. To ne da je malo, nego to je ispod svakog minimuma s obzirom na količinu proizvoda koji se uvoze u Srbiji, tako da je ovo zanemarljiva statistička greška.

 

00:20:50 - Slobodan Ilić: Imamo ovde dalje podatak da je podneto sedam krivičnih prijava i dvadeset šest za privredni prestup. Znači to nema veze sa kvalitetom hrane i sto trideset četiri je za pokretanje prekršajnog postupka. Voleo bih da znam i da mi odgovori neko iz ministarstva za čega su podnete ov-, zbog čega su podnete ovih sedam krivičnih prijava? Koja je tema krivičnih prijava? Da li je tema finansijska, poreska ili je tema kontrole i ispravnosti hrane?

 

00:21:15 - Slobodan Ilić: To me zanima.

 

00:21:18 - Slobodan Ilić: Imamo ovde podatak ako ja dobro vidim i ako dobro razumem. U tabeli na strani četrnaest piše ovde Granična veterinarska inspekcija je od prvoga aprila do tridesetog juna imala sledeće aktivnosti, pa piše da je u Srbiju za tri meseca uvezeno devetsto pedeset šest tona hrane, ako ja dobro razumem. Voleo bih da mi to neko odgovori iz ministarstva. To je ogromna količina hrane koja ulazi u Srbiju. Ne znam šta tu sve spada.

 

00:21:41 - Slobodan Ilić: Nije ova tabela baš najpreciznija i nije baš najstručnije napisana. Zato tražim dodatno pojašnjenje za tabelu na strani četrnaest.

 

00:21:51 - Slobodan Ilić: I imamo ovde pod stavkom Laboratorija, gde kaže da je uzeto dvesta dvadeset četiri uzoraka hrane i... Petnaest je nađeno teških metali i neki metaloidi. I imamo situaciju da praktično, evo ovde u ovom izveštaju vidimo da ni jedan jedini falsifikat hrane nije otkrila laboratorija niti Ministarstvo poljoprivrede, a znamo da je više od osamdeset posto svih rakija, vina, meda, mleka falsifikat. Prodaje se pod lažnim, pod lažnom deklaracijom. Dakle, građani plaćaju skupo ono što ne, ne kupuju, nego kupuju falsifikovanu robu koja se prodaje pod drugim imenom.

 

00:22:33 - Slobodan Ilić: Je l' moguće da Ministarstvo, inspekcija i laboratorija nije otkrila nijedan takav proizvod i da je sve sto posto ispravno na rafovima? Po ovom izveštaju sve što se prodaje je ispravno, a to nije tačno. Dokazano je da su osamdeset i nešto posto falsifikati, da se prodaje jako loša, odnosno falsifikovana pića koja uopšte nisu to što piše i da se Ministarstvo uopšte time ne bavi. To je prosto, prosto neverovatno.

 

00:23:02 - Slobodan Ilić: Evo, imamo ovde i za mleko i za sve. Po ovom izveštaju sva mleka su ispravna. Nema ni jedan, ni jedno mleko koje se pravi od mleka u prahu, a dokazano je da više od osamdeset posto prave od mleka u prahu. Moje pitanje je kada ćete početi ozbiljno da se bavite kontrolom hrane? Kontrola i kvalitet hrane je jedan od stubova bezbednosti države i građani moraju da znaju šta jedu i piju.

 

00:23:24 - Slobodan Ilić: Ne smeju građani biti obmanuti u prodavnicama, ovaj, kada vide šta kupuju, a da kupuju nešto drugo što nije to. I ja insistiram na toj temi i insistiraću do kraja. Najviše se time, 'nači falsifikatima hrane bave pojedini domaći proizvođači, klanice, mlekare i još neki proizvođači. I naravno, najviše to radi uvoznički lobi koji uvozi jako lošu hranu i piće, deklariše lažno ovde da je proizvedeno u Srbiji i pod lažnim deklaracijama se prodaje u Srbiji i što je zanimljivo, izvozi se i u zemlje Evropske unije, tako da je ovo tema koja se tiče i cele Evrope, a ne samo Srbije. I o, u tome učestvuje, nažalost, vlast.

 

00:24:07 - Slobodan Ilić: I iza tih falsifikata i tih obmana građana prvenstveno stoji vlast, Ministarstvo poljoprivrede i uvoznički lobi i domaći, pojedini domaći proizvođači. Hvala.

 

00:24:26 - Marijan Rističević: One kuće koja je navodno bila kreditovana za te falsifikate i te namirnice. To ovlašćenje je povučeno

 

00:24:38 - Marijan Rističević: zato što je bilo nezakonito. Dakle, sve što proistekne iz nezakonitih prava je nezakonito. Dakle, ne ulazeći dalje zato što su mi pretili da će me sahraniti i tako dalje, ali i dalje tvrdim da je to rešenje bilo nezakonito, da ne postoji takva varijanta, da službene kontrole mogu da se vrše na osnovu konkursa, konkursne komisije, odluke koje piše ministar posle svega i odluke koje se objavljuju u Službenom glasniku. To je jedini način zakonite kontrole, dakle službene kontrole, a na osnovu rešenja to ne može da se radi. Martinović je pogrešio što je to rešenje potpisao, ali je to rešenje i povukao, i povukao kroz nekoliko dana ili koliko je vremena prošlo.

 

00:25:30 - Marijan Rističević: Dakle, to u javnosti znači na osnovu čega sad neko tvrdi da su to falsifikati? Na osnovu toga što to tvrdi neko ko je dobio nezakonito ovlašćenje, koje je kasnije vrlo brzo ukinuto. Toliko, čisto da naši potrošači znaju, a i da je prilikom kontrole te kuće, da je inspekcija štapovima ubila... To ćete vi morati da kažete, a ne uvek pustite da ja moram da objašnjavam. Dakle, erm, kada je došao u kontrolu, zatekla zatvorena vrata i zaključana, koliko sam ja razumeo podatke koje sam dobio iz Ministarstva.

 

00:26:12 - Marijan Rističević: Ppomoćnik za pravna pitanja ovde na sednici Odbora rekao da je to rešenje bilo nezakonito. Dakle, ukoliko neko u to sumnja, može da pročita Zakon o bezbednosti hrane, ne znam da li je član šezdeset i tako dalje, koji propisuje striktno, jel tako gospodine Kataniću? Striktnu proceduru kako se vrše službene kontrole i da su to konkursi na svakih pet godina, prvi sledeći 2027, i ja savetujem da se 2027. ta kuća koja se zove kako beše, da se prijavi i da regularno pokušava da regularno dobije pravo, zato što 2022, koliko ja znam, nije ni konkursao. A ovo su sve službene kontrole na osnovu konkursa iz 2022. 'nači te službene kontrole, ovlašćene kontrole koje su zakonite i koje su na osnovu konkursa bile 2022. godine su legalne i legitimne i stoga ja očekujem da ovi koji tvrde da je more falsifikata da 2027. dobiju pravo na konkursu, kako zakon predviđa da dobiju pravo na službene kontrole i da kao takve nam dokažu da su to falsifikati.

 

00:27:28 - Marijan Rističević: Idemo dalje. Am, gospodin... A, da! Po pitanju što je služba mi rekla da je Srce poslalo dopis za gospodina Ilića, rekao sam da neće da može. Samo, samo Skupština ima pravo da menja članove Odbora i prema tome, ne, ne pada mi napamet ni da pokušavam.

 

00:27:52 - Marijan Rističević: Bez obzira na političke razlike, to neka reše poslanički klubovi i neka reši Skupština Srbije. Moj stav je bio isti takav i po pitanju Bulatovića ko seća u prošlom sazivu. I prilikom glasanja sam, recimo, ja, bez obzira što je odluka bila došla u Skupštinu, prilikom glasanja sam ja odbio da glasam da se menja član Odbora zato što sam pretpostavio da je u to vreme čak bio opozicioni raspoloženi i tako dalje, ali da je bio dovoljno aktivan i nisam hteo da glasam, kao što ću razmisliti ukoliko taj, ja lično, ukoliko taj slučaj dođe pred Skupštinu, da se o tome Skupština izjasni, menja ili ne menja, i o tome ću razmisliti da li valja, da li valja, ja lično, da li valja glasati, mada postoji neki međustranački dogovor koji je postojao na početku saziva i prema tome, zato što mi je služba skrenula pažnju, ne može ovde, ja ne želim o tome uopšte da dovodim članove Odbora u pitanje da mi nešto o tome izjašnjavamo. Neka se to dogovore poslanički klubovi i ako bude na Skupštini, to je to.

 

00:29:08 - Marijan Rističević: Procedura je, procedura se mora poštovati bez obzira na naše razlike i to je to. Dakle, to nema cenu. Aleksić Miroslav, izvolite.

 

00:29:19 - Miroslav Aleksić: Zahvaljujem. E, ja bih zamolio predstavnike Ministarstva da uzmu olovke i da hvataju beleške vezano za pitanja koja ću postaviti, jer na prethodne tri sednice Odbora ja pitam, vi odćutite, završi se sednica i idemo dalje, pa bih vas zamolio da pribeležite i da mi odgovorite do kraja ove sedmice ono što možete. Dakle, prvo što se tiče Nacrta zakona o dobrobiti životinja, već su kolege o tome govorile. To je uvod u legalizovano ubijanje životinja. Nit je zakon evropski, nit je moderan, nit je civilizovan, te vas pozivam u ime Narodnog pokreta Srbije da to hitno povučete iz procedure, taj sporan nacrt, i da u skladu sa naravnom mišljenjem stručnih i nezavisnih radnih grupa napravite novi predlog koji, nacrt zapravo predloga, koji bi mogao da dođe ovde u Skupštinu.

 

00:30:20 - Miroslav Aleksić: Dalje, što se tiče...Erm, politike Ministarstva informacija o radu subvencije, subvencija za ovu i prošlu godinu. Postavljam pitanje gde su i koliko isplaćene subvencije za 2024. godinu, čak po konkursima za 2023. Kolike su obaveze i dugovi Ministarstva prema poljoprivrednim proizvođačima za konkurse iz prošle godine koje ste raspisali, a ljudi nisu dobili rešenja niti su subvencije isplaćene. Dakle, čak imate i iz decembra 23.

 

00:31:00 - Miroslav Aleksić: konkurs koji nije realizovan ni 24. ni do dana današnjeg. Ljudi su kupovali mehanizaciju, opremu, ulagali, verovali vama da ćete im isplatiti ono za šta su oni konkurisali i imali pravo u skladu sa zakonom, a hiljade poljoprivrednika iz Srbije nisu dobili ni dinar, iako su predali dokumentaciju, konkurisali i vi kažete da u 2025. godini je budžet sto milijardi, nikada veći. Kažite mi kolike su obaveze tih sto milijardi za dugove iz prethodne godine i pitanje je da li će te subvencije biti isplaćene poljoprivrednicima ili da ih tretiraju da ih neće dobiti?

 

00:31:41 - Miroslav Aleksić: Da ste ih jednostavno prevarili još jednom po ko zna koji put. Dalje, takođe za 2025. godinu, to što je planirano i predviđeno budžetom. Dakle, najavili ste da, ne znam, šezdeset i dve milijarde za direktne subvencije i ostala konkursna davanja. Ako je sve planirano, zašto još uvek nisu raspisani konkursi, na primer konkretno za biljnu proizvodnju, nabavka opreme i mehanizacije?

 

00:32:08 - Miroslav Aleksić: Mi smo u oktobru mesecu, vi još uvek niste raspisali konkurs za tekuću 2025. godinu. Dakle, nastavljate sa obmanjivanjem poljoprivrednika. Svaki put kad je budžet na dnevnom redu, priče nikad više para, nikad veće, pa nikad više davanja za poljoprivredu. U realizaciji to ne bude ni polovina onoga što je predviđeno.

 

00:32:31 - Miroslav Aleksić: Isplaćuju se dugovi iz prethodnih godina, ne realizuju se u tekućoj godini, tako da hoću da mi odgovorite za dvadeset i petu. Šta je do sada sprovedeno, koliko je novca isplaćeno, koliko se duguje, kao i za 2024. godinu? Ili danas pravo na taj novac imaju samo oni koji su članovi ili simpatizeri vladajućih stranaka, a ovi drugi verovatno nemaju pravo po vašim nekim kriterijumima?

 

00:32:54 - Miroslav Aleksić: Pitam, pitam. (žamor u sali) Dalje. Što se tiče kriznih mera za poljoprivredu i poljoprivrednike za ovu godinu, šta ste uradili? Koliko ste pomogli proizvođačima i kada je u pitanju ratarska proizvodnja zbog suše, proizvođače kukuruza, soje, suncokreta koji su imali dramatični, dramatični pad prinosa ove godine zbog vremenskih prilika? Uputili zahtev da trista evra po hektaru se pomogne.

 

00:33:27 - Miroslav Aleksić: Šta ste uradili, koliko ste pomogli voćarima zbog štete koju su imali od mraza početkom ove godine i takođe imaju prepolovljene prinose kada su u pitanju, kada je u pitanju voćarska proizvodnja? Dalje, ovo što je kolega govorio o inspekcijskom nadzoru hrane, vrlo važna tema. I svaki put u vašoj informaciji o radu uglavnom je to birokratija i administracija. Ništa konkretno ne kažete. Ni o ovome šta ja govorim vezano za subvencije i podsticaje poljoprivredi, a da ne govorim sad o ovome što se tiče bezbednosti hrane, što je veoma važna tema, pogotovo ako uzmemo u obzir koliki je uvoz mesa, pre svega, u Srbiju, da je u dvadeset četvrtoj uvezeno samo svinjkog mesa skoro pedeset hiljada tona, da imamo situaciju da je uvoz u prvih devet meseci svinjskog mesa trideset hiljada sto četrdeset osam tona ili sto miliona evra smrznutog mesa, koji je direktna konkurencija našim domaćim proizvođačima.

 

00:34:35 - Miroslav Aleksić: I vi imate politiku, nažalost, da domaći proizvođači svinja su u situaciji da moraju da zatvore svoje farme jer ne mogu da opstanu, ali zato iz-uvoz iz godine u godinu raste. Kakva je kontrola tog uvoza? Kakva je transparentnost izveštaja inspekcijskih? Eh, objavljivanje kontrola, vraćanje uzoraka: to gotovo da građani ne znaju. Priča se neka priča uopštena, biće sve u redu, nema problema.

 

00:35:05 - Miroslav Aleksić: Niti znaju šta jedu, niti koliko je to bezbedno. I evo kaže kolega, osamdeset četiri uzorka ste u izveštajnom periodu obradili kao inspekcije, veterinarske inspekcije. Šta to znači? I poljoprivreda tih osamdeset četri, u tih osamdeset četri uzoraka sam i ja. Kontrolisali ste mene i moju proizvodnju, kontrolisali ste i moju rakiju, i ako ste.

 

00:35:27 - Miroslav Aleksić: I dobio sam rešenje da je sve u redu. Hvala vam na tome. Ali, šta ste uradili sa hranom? Gde su ti izveštaji? Šta jedu građani?

 

00:35:37 - Miroslav Aleksić: Dakle, dođete, odćutite na ovom Odboru, ovo što vas mi pitamo, ne odgovorite, tako da, eh, hoću da mi sad odgovorite, ostavljam vam vreme da ako ne odgovorite da vas podsetim šta sam još, ovaj, šta sam vas zapravo pitao. Hvala.

 

00:35:54 - Marijan Rističević: Zahvaljujem.

 

00:36:04 - Marijan Rističević: Po pitanju budžeta nije sto milijardi, veći, veći je, ja mislim da - Isključivo mi samo vreme, ako nije problem, pošto- Pa dobro, vreme zapišite, više nije sporno. Zapišite da vratite tih petnaest sekundi za svaki slučaj. A po pitanju ovog uvoza i izvoza, ja nisam bio u G17. Verovali ili ne, nisam bio u G17, ali posebno ne u vreme kada je potpisan SSP. SSP ugovor o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom. A kojim je naša poljoprivreda izložena nelojalnoj konkurenciji.

 

00:36:40 - Marijan Rističević: Dakle, SSP ima dobrih strana u poljoprivedi, ima malo loših strana. Dakle, naše ovako poljoprivredne koji su sankcijama i drugim stvarima bili onako poprilično već izloženi i oštećeni. Trebali su da se nose sa modernom evropskom poljoprivredom i, nažalost, takav potpis o slobodnoj trgovini je doveo do toga da i uvoz mesa stvarno pedeset posto od ukupnog uvoza svinjskog mesa, pedeset posto od ukupnog mesa. Ali to je rezultat. Ne možete zaustaviti i da kažete e, u ovom delu ugovor o slobodnoj trgovini ne može da  postoji, a onda idete prelevmani.

 

00:37:25 - Marijan Rističević: U prelevmanima morate da dokažete da ste oštećeni u smislu toga da postoje delovi poljoprivredne politike koji favorizuju njihovu proizvodnju, tako da oni mogu jeftinije da proizvedu, odnosno da imaju uslove koji su van tržišnih, odnosno da vantržišnim merama, niskim merama nastupaju na našem tržištu. I kad oni pogledaju naše podsticaje, tako Kataniću, šta nam kažu onda? Ne možete da dobijete prelevmane. Nemoguće je dobiti prelevmane zato što mi nemamo, kažu, premijum za mleko devetnaest dinara, mi nemamo pedesetpet hiljada po kravi, mi nemamo stopedeset hiljada za nabavku krave, mi nemamo osamnaest hiljada dinara po krmači, mi nemamo toliko i toliko po tovljeniku. I šta vam kažu onda, s obzirom da ja ne učestvujem u tim prelevmanima?

 

00:38:15 - Marijan Rističević: Znači, šta kažu? Ne možete, ne-ne priznaju prelevmane i tako dalje. Štite-štite na određen način sebe od nas, a to je mi omogućio SSP. SSP je parafiran 2007. godine potpisan 2008.

 

00:38:28 - Marijan Rističević: suprotno tadašnjoj mojoj volji, ali ugovor koji država potpiše mora da se poštuje. Takođe sa CEFTOM. Sa CEFTOM je povika na grožđe i ne znam šta, razumeš. CEFTA tržište je dobitničko tržište znaš šest prema jedan i koliko mi njima ograničuna sad uvoz bilo čega nekog paradajza, voća i levo desno, onda ćemo mi izgubiti šest jedan je odnos između, između, aaa, trgovine, odnosno ono što mi prodamo je šest puta više nego što oni nama prodaju. Znači suficit koji imamo u izvozu je zahvaljujući CEFTI

 

00:39:03 - Marijan Rističević: Zato što nam je to negde 1,3 milijarde nam je ukupno razlika između uvoza i izvoza. Otprilike nam je to ukupno sa Evropskom Unijom. Čak mislim da smo u minusu jedno sto-dvesta miliona evra, zahvaljujući CEFTI i nešto trećim zemljama, da smo nekako u izvozu 1,1,3 milijardi. Ja hoću da pohvalim SSP. Da pohvalim SSP u mnogim delovima, pa čak i u poljoprivredi moga da bude dobitnička varijanta da nastupimo na tržištu sa petsto miliona ljudi, a moramo da imamo takmičarsku poljoprivredu.

 

00:39:33 - Marijan Rističević: Ali ako vi budete ovako pravili i vama, što ćete sad ovako gledate u mene, ako vi budete pravili takmičarsku poljoprivredu, onda ni Bog sveti ne može pomoći. Dakle, sve što je rađeno otprilike i održavanje stanja socijalno, mi nismo Ministarstvo za rad i socijalna pitanja. Dakle, otprilike ovde dominiraju socijalna-socijalne teme, pa kao jadni poljoprivrednici ovo i ono. Ja se slažem da socijalna pitanja treba rešiti, ali pare koje ulažemo, kaže pod-sticaj, podsticati neku proizvodnju i ona mora tako da bude podstiknuta da napravimo takmičarsku poljoprivredu. I ono što ja tvrdim, mi igramo razvezanom loptom.

 

00:40:09 - Marijan Rističević: Dakle, mi moramo da uverždemo, da damo prednost stočarstvu, voćarstvu, povrtarstvu i da većim prihodima po jedinici površine napravimo takmičarsku poljoprivredu i zato treba da ulažemo novac. Sve ostalo treba na socijalni način rešavati i to su ona nekomercijalna gazdinstva, to rešiti. I onda lepo da pokrenemo tu proizvodnju i da nastupimo na tržištu sa petsto miliona ljudi. To je blagodet i u regionu CEFTA imamo još niz, imamo Kinu, imamo Rusiju, Carinski savez i tako dalje. Mi imamo, ako mi to jednog dana iskoristimo mi onda, mi onda ne treb-ne treba da brinemo za budućnost poljoprivrede.

 

00:40:47 - Marijan Rističević: Ali mere koje se dovode sve nešto na proteste, ovaj izašao u protestu, ovaj daj, ovaj izašao u protestu je daj, ovaj izašao u protestu i još niko ko proizvodi ozbiljno nije izašao na protest. Dakle, oni koji ćute, rade. Evo primer, svi su bili za to da se ne znam sertifikovano seme Boga Oca, daj deset hiljada, prošle godine smo dali deset hiljada. A, to je bilo osamnaest milijardi. To je bilo onaj rebalans budžeta.

 

00:41:14 - Marijan Rističević: Opredelili smo umesto za stočarstvo, voćarstvo, mi smo to opredelili da damo zato što je bio neki protest, mi dali osamnaest milijardi, kao da ne protestuju. Oni su posle protestovali i dalje. Mi slupali osamnaest milijardi. Evo postoje stočari koji petnaest, šesnaest meseci nisu dobili podsticaj i protest narodnih poslanika je opravdan u tom smislu, ali ne možemo da podržimo da parE idu u bilJnu proizvodnju, a onda kažemo sad nema za stočarstvo. Prednost je data i dan danas je prednost data bilJnoj proizvodnji.

 

00:41:42 - Marijan Rističević: Znači, nemate imate dvanaest milijardi za sertifikovano seme. Seme je poskupelo pedeset posto čim je najavljena ta mera. Voćari nisu dobili ništa, tako Jovanoviću, povrtari nisu dobili ništa, razumeš, znači za sertifikovano seme nisu imali. Stočari, raž, detelina, stočni grašak i tako dalje, povrtari, šargarepa, kupus i tako dalje, ništa nije obuhvaćeno. Paprika.

 

00:42:04 - Marijan Rističević: Ništa nije obuhvaćeno sertifikovanim semenima. Znači, oni koji najviše su davali po jedinici površinu, oni su naj-naj-najlošije prošli. Ja kad radim pšenicu, imam ukupno maksimalno deset radnih sati, a kad odem na farmu za-za celu godinu, a kad odem na farmu, imam više od deset sati u jedan dan. Dakle, sad kome ćemo da damo prednost, treba da se odlučimo za pravac poljoprivredne politike, ali ja razumem i Ministarstvo koje je pod pritiskom, donosi mere. Ja u razgovorima sa udruženjima poljoprivrednika najaktivniji su ovi sa biljnom proizvodnjom.Ali rezultat toga sertifikovano seme i ovo što ste najavili đubrivo i tako dalje.

 

00:42:43 - Marijan Rističević: Ako nastavite sa time da po računima budu isplaćivane podsticaji, verujte da će i mineralno đubrivo i svi drugi inputi porasti preko noći za četrdeset pedeset posto, kao i sertifikovana semena. Molim? I onda eh, onda opet poljoprivrednici nisu praktično dobili ništa. Dobili su ništa, ali za neke druge kroz inpute. I onda kad ne-nema para, opet moraju da izađu na put.

 

00:43:05 - Marijan Rističević: Opet kažu daj pare i opet se vrtimo kao pas okolo svog repa. Eto, to je, to je to. Ja razumem i zadovoljstvo poslanika. Razumem i vaše eh postupke, ali ljudi jednom mora malo hrabrosti razumete da pokažemo i da krenemo da pravimo neku poljoprivredu koja će biti uspešna. Bože moj.

 

00:43:27 - Marijan Rističević: Miletić Milija. … Samo trenutak. Ne, šta je s ovim mišem?

 

00:43:43 - Marijan Rističević: Ljudi ovo ne rade termine? Izvini. Milija, izvoli.

 

00:43:51 - Milija Miletić: Zahvaljujem se. Uvaženi predsedniče, poštovani kolege poslanici. Eh, ja ću samo se nadograditi na ono što su već govorili pre mene moji kolege vezano za ovaj zakon vezano za što je govorio Braca Ćirković, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. Oko tog dela mogu da kažem, ja dolazim iz jedne sredine gde ima velika površina pod šumama, gde je ta šuma eksploatisana na način da li je propisano zakonom ili nije, ali znam da su najveću, najveći problem imaju naši ljudi koji imaju privatne šume, takozvane privatne šume, gde oni imaju veliki problem sa tim ljudima koji eh, nezakonito seču, seku ta, ta, ta drveća i to posle prodaju preprodaje ili kako rade. To je veliki problem u tim našim sredinama.

 

00:44:36 - Milija Miletić: Drugi deo vese ove državne šume koje se štite. Normalno to štite naši šumari koji rade na terenu i tu dolazi do tih neželjenih stvari. Ali bitna stvar je to da deo tog što se eksploatiše tamo kod nas u našim krajevima, kaže da do sad, to je takozvana ta proreda šume koja radi se po zakonu o, ili po pravilnicima koje ima u Srbiješume, gde jedan deo tih sredstava treba da bude deo kojim se daje jedan deo novca, daje se našim lokalnim samoupravama, da se rešavaju određeni putevi i putni pravci, da se rešava ono što je što se te, kada te šume sekotišu, gde ti dolaze veliki kamioni i posle se prave velike štete na tim našim lokalnim putevima koji su stvarna i sada u tej situacij, a kada oni prolaze ti kamioni koji idu tu- -recimo, po godinu dana, tu je još gora situacija. Ja mogu da kažem da imamo dobru saradnju sa ljudima iz Srbiješume, konkretno kod nas tamo u našem kraju i na-nailazimo na tu do-do-do-na taj dogovor gde oni određena sredstva obezbeđuju da se oprave ti putevi, da su doradjeni neki novi putevi kroz šume. I na taj način, ne samo što pravimo puteve kroz šume, na taj način pravimo mogućnost sutra kad dođu veliki požari, da tu mogu da se ra-da se spašavaju ljudi od tih požara, da se eh, da se gasi ti požari.

 

00:45:49 - Milija Miletić: To je, to je jedna dobra saradnja. Eh, što se tiče ovog zakona koji je predložen, mislim da je to ispravno zato što na ovaj način će-imamo tačno se zna eh, ko sve, ko kupuje šumu. Tu, to što se prodaje posle za proizvodnju peleta ili tih ostalih stvari, tako da smo imali dosad dosta tih nezakonitih stvari gde se s-ta šuma seče na divlje i normalno to se prodaje po, i tu se okokoriste samo pojedinci, dok mi ostalo društvo ne-od toga nema koristi. Eh, got-gospodin Ćirković koji je govorio o-o-oko ove, ove tačke. Ja o tom čoveku nemam šta da kažem.

 

00:46:26 - Milija Miletić: Čovek je bio i predsednik Lovačkog saveza, koji je se pokazao kao veoma, jedan uspešan, uspešan predsednik Lovačkog saveza, koji iza sebe ima dobre rezultate. Gde je, gde je lov tu je, normalno, to su i šume tako da ta saradnja mora da postoji. I mogu da dam podršku i gospodinu Ćirkoviću koji dolazi iz Niša. Živi u jednom selu pored Niša i o njemu sve najbolje, jer to je prezent nečega. Kakav je ministar, takav, takvi su i državni sekretari.

 

00:46:55 - Milija Miletić: Gospodine Ćirkoviću, samo tako nastavite raditi svoj posao na način kako je dobro za sve, ali gledajte najviše akcenat stavite da se pomaže jugoistoku Srbije, jer tamo, jer tamo je stvarno kod nas je najteže. Ovaj drugi izve-, ovaj drugi deo oko, oko ovog izveštaja, ova treća tačka. Što se tiče ovog izveštaja, gospodin Aleksić je neke stvari rekao vezano za neisplaćene, neisplaćene te subvencije koje su bile dvajdevedeset, dvadeset treće, dvadeset četvrte godine. Ja se isto pitam, pro- dolazi dos-dosta ljudi iz mog kraja. To ne kažem samo iz Svrljiga, već i te okolo mesta, pošto me dosta ljudi znaju.

 

00:47:28 - Milija Miletić: Nisu isplaćene subvencije za određene, za određene zahteve. Eh, ja to u komunikaciji sa, sa eh, ljudima iz Ministarstva pokušavamo to da se reši. Jedan deo se rešava, jedan deo se uopšte ne rešava zato što ima ta neka birokratija koja jednostavno nema sluha za neke stvari koje su praktične i koje se moraju rešavati pragmatično. Ali mislim da je potrebno, potrebno oko toga da rešimo, da rešimo te zastoje sub-subvencije što pre, baš zbog toga što smo svedoci da je ova sada godina bila katastrofalna što se tiče kukuruza, kod nas je podbacio rod katastrofalno. Što se tiče voćara, sve je podbačeno.

 

00:48:06 - Milija Miletić: Eh, to govori sad ovaj deo gde, gde ja živim, to je Svrljig, taj deo jugoistoka Srbije, gde je stvarno loš situacija i gde tim ljudima, ukoliko se nađe neko drugo rešenje, oni nisu mogli da koriste ona sredstva koja su, koja su mogla neka ranije, a ono što su mogli da koriste, to njima nije isplatio. Tako da ljudima koji žive treba da se nađe rešenje, da se nađe načina. Znam da je nedovoljan broj radnika koji rade u Ministarstvu, koji rade o-o, koje, koji rade obradu tih podataka vezano subvencija, ali bitno je da se prvo reše problemi onih ljudi koji su u tim nerazvijenim područjima brdsko-planinskim, marginalnim područjima, da tamo se te subvencije reše, jer tamo, verujte mi, eh, u jednom selu kad jedan čovek eh, eh, ne isplati mu se subvencija, on...Se očekuje to da bude rađeno. Posle toga on puno stvari završava na način kako je najgore za poljoprivredu ili proda sto-ili proda stoku, ili iseče voćnjak, ili radi nešto još gore, ode si iz tog mesta. Tako da pozivam sve nadležne u ministarstvu da se nađe rešenje da se tim područjima u kojoj su otežani uslovi života, brdsko-planinska područja, nerazvijena područja, područja gde demografski je najugroženija područja.

 

00:49:17 - Milija Miletić: Da se tim područjima subvencije isplate na vreme. Da se, da tamo se reši i da to bude jedan podstrek tim ljudima tamo da žive. I što se tiče ovih ostalih stvari, stočarstvo je u katastrofalno loš situaciji, da ne kažem katastrofalnoj. Eh, imamo tu ljude koji su u ministarstvu koji rade unazad možda deset, petnaest godina, ko-ji koji donose odluke, prave se uredbe, pravilnici. Rezultat toga jeste sve manji i manji broj grla stoke.

 

00:49:42 - Milija Miletić: I sada oko toga više neću da govorim. S-fakat stanje jeste to što, što se vidi i mislim da neke stvari moramo da menjamo. U krajnjem slučaju, eh, želeo bih da još jednom kažem da se obezbede bolji uslovi na šti-isplata subvencija za područja kao što je nerazvijena područja, brdsko-planinska područja i područja gde je demografski najugroženija. To su jednostavno mo-najgora mesta gde z- najtežih živi. Jedno od takvih mesta i moje m-mesto gde ja živim to je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i još takvih opština veliki broj na jugu Srbije.

 

00:50:14 - Milija Miletić: Hvala još jednom uvaženi predsedniče. Ja ću glasati za predloge ovih zakona i još jednom napominjem ljudi kao što je Bratislav Ćirković. Eh, takvim ljudima moramo dati podršku da naredni period budu, eh, više aktivni i da budu da se pomaže više u jugoistoku Srbije. Hvala još jednom.

 

00:50:35 - Marijan Rističević: Jesi završio? Jesi završio? Hvala. Idemo, eh, Antonijević Borislav, pa Tobiaš Jožef i Stamatović Ivana. Izvolite.

 

00:50:53 - Borislav Antonijević: Uvaženi narodni poslanici, članovi Odbora, Uvaženi predsedniče odbora i uvaženi predstavnici Ministarstva. Ja se iskreno nadam da je predstavnicima Ministarstva koncentracija odlična, pa dok se nameštaju za slikanje i fotografisanje, dok je narodni poslanik Milija pričao, možda će uspeti da mu odgovore na neko pitanje, pošto nisam video da su zapisivali pitanja koje je on postavljao, ali verovatno ih to i ne interesuje. Verovatno se jedva čekaju da se ova sednica završi i da odu i da nastave da ne rade ništa kao i do sada. Da ne bih mnogo postavljao i postavljao ponovna pitanja što su gospodin Milić i gospodin Aleksić postavili, ja sam juče bio na sastanku sa vinogradarima i ratarima iz Šumadijskog regiona. Vinogradari su postavili jedno jednostavno pitanje na koje sam jutros u emisiji dobio odgovor od gospodina Rističevića da nije tačno, a to je zašto se besomučno uvozi grožđe iz Albanije i iz Makedonije, a naši vinogradari nemaju gde da ga prodaju i ne mogu da ga prodaju po uslovima pod kojima bi trebalo da ga prodaju.

 

00:52:21 - Borislav Antonijević: Za Ministarstvo, ako se već grožđe uvozi, da li će neko da objasni da li postoje jasno precizirani inspekcijski uslovi pod kojima grožđe može da se uveze? Pa evo otvoreno pitanje od naših proizvođača grožđa kako je moguće da iz Albanije stigne kamion na Kvantašku pijacu u Beogradu pod ceradom. Da li znamo, nadam se da znaju gospoda iz Ministarstva, pošto vidim da jako savesno vrše inspekcijski nadzor. Da li se zna da je takav transport grožđa nelegalan? Znači, grožđe ide iz Albanije preko teritorije Kosova i dolazi do Beograda pod ceradom, ne u hladnjači, pod ceradom.

 

00:53:16 - Borislav Antonijević: Drugo pitanje. Pošto smo čuli da je neka laboratorija koja je dala izveštaj o neregularnosti proizvoda na tržištu Srbije, pa su čak naveli impozantan podatak da je od trinaest mleka jedanaest neispravno, ali onda su se ispravili pa su rekli od dvadeset četiri dvadeset dva. U kom su smislu neispravna, a neispravno zato što nije pravilno deklarisano da je mleko napravljeno od mleka u prahu? I onda me interesuje ako ta laboratorija na kojoj je ministarstvo zaključilo da rešenje o radu nije izdato na regularan način da li je to greška laboratorije ili je greška ministarstva, ali ako je ta laboratorija čijeg vlasnika poznajemo i metoda njegovog ispitivanja kvaliteta hrane je priznata u više evropskih zemalja, a priznata je i u Narodnoj Republici Kini kao ispravna metoda, da li je moguće da Ministarstvo poljoprivrede ne uzme u obzir takav izveštaj pa napravi ispitivanje da li su ta mleka stvarno mleka u prahu ili su prirodna mleka? Pošto prirodno je da bi to trebalo najviše da nas interesuje, jer mleko najveći korisnici su deca Srbije ili to ministarstvo ne interesuje.

 

00:54:42 - Borislav Antonijević: Drugi korisnici alkoholnih pića gde je deklarisano da je od jedanaest rakija neispravno devet, da je devedeset i pet ili čak devedeset i sedam posto meda na tržištu Srbije neispravno i to je dala laboratorija-Koju, kaže ministarstvo ima neispravno rešenje o radu, a nakon objavljivanja tih rezultata ta ista laboratorija je opljačkana, poharana i zatvorena. A da li joj je ministarstvo dalo možda ispravku tog izveštaja pa da nam navede, a u kojoj to sertifikovanoj laboratoriji građani Srbije mogu da dobiju izveštaj o kvalitetu hrane i da li bismo, recimo, mogli da organizujemo neki javni panel o tome da vidimo ko su te laboratorije, po kom metodu rade i koji su njihovi izveštaji i da li je moguće da Ministarstvo toleriše da čak i to mleko u prahu koje dolazi iz Evropske unije se hidrira i dehidrira više puta, pa se za isto mleko u prahu koje dođe, recimo, u Bosnu i Hercegovinu, hidrira se, pretvori se u mleko. Za to mleko se isplati subvencija, pa se onda to mleko ponovo dehidrira, pa se to mleko uvede u Srbiju, pa se u Srbiji dobije subvencija, zato što se ne deklariše da je mleko u prahu. Možda je to nekome smešno, ali meni je tužno zato što je to mleko koje piju naša deca. Vidimo ovde da je jako bitno da li će se sedište ove Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino premestiti iz Pariza u Dižon.

 

00:56:34 - Borislav Antonijević: Mislim da našim proizvođačima to je najmanje bitno. I da li bi moglo, recimo, Ministarstvo da da izveštaj pošto imamo to, tačan izveštaj koliki je, kolika je količina u Srbiji grožđe, kolika je količina roda, koji je sortiment i kvalitet i da li se prilikom uvoza grožđa tačno deklariše gde grožđe završava i da li je grožđe po sortimentu deklarisano u našim radnjama, da ljudi znaju koje je grožđe porekla iz Srbije, koje je porekla iz Albanije, koje je porekla iz Makedonije ili Ministarstvo toleriše to što se gajbice uvoznog grožđa bacaju, pa se stavljaju u naše gajbice. Što se tiče šuma, da li je Ministarstvo koje je zaduženo za to obratilo pažnju što se u regionu Medveđe. Ljudi Šiptari ulaze naoružani u naše šume i haraju šume, ali bukvalno i na to niko ne obraća pažnju. A od policije čujemo izveštaj da oni nemaju dovoljno opreme ni sredstava da se tome odupru.

 

00:58:00 - Borislav Antonijević: Da li je moguće da ćemo mi praviti razmatranje Predloga zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih prerađevina, pa da pitamo prvo kojih to drvnih prerađevina? Koje to mi prerađevine uopšte izvozimo i čime trgujemo kad smo mi poznati samo kao čisti prodavci sirovine, a onda ti neki ljudi tu sirovinu od nas kupe, pretvore u proizvod i nama skupo prodaju? I u pravu ste. Jeste SSP sporazum koji je najviše naškodio našoj poljoprivredi jeste potpisan u vreme počelo od 2004. zaključno sa 2008.

 

00:58:43 - Borislav Antonijević: godinom. Ali kada neko zna da je neki sporazum neispravan, onda treba da se potrudi da takav sporazum poništi. Isto kao što Zakon o rudarstvu koji je usvojen 2008. i devete godine je do dan danas na snazi, a svima su puna usta kako taj zakon ne valja. Zakon, kako je donešen, tako može i da se raznese ako nekog interesuje i ako mu je korist države i naroda Srbije na prvom mestu, a ovde to evidentno nije.

 

00:59:15 - Borislav Antonijević: Hvala.

 

00:59:17 - Marijan Rističević: Zahvaljujem.

 

00:59:22 - Borislav Antonijević: Zakon menjaju poslanici.- Pravo ste.

 

00:59:23 - Marijan Rističević: A neki šefovi političkih partija i izbornih lista uopšte ne dolaze na sednice. Ali, evo šta kaže Milosav Stanković Vinča. Sve što se preko dana ubere od grožđa dolazi u hladnjače uveče i tokom noći i ujutru ide ka kupcima, robom. Znači, ukoliko ljudi iz Vinče tvrde da se naša roba se na našem tržištu prodaje, to znači da ovi koji uvoze Makedonci nisu ugrozili, nisu ugrozili naše tržište. A drugo po pitanju tog uvoza ja preporučujem inspekciji, a njihovog pomoćnika nema, da pažljivo prekontrolišu vina upotrebu tog grožđa, koliko je to, aa, u skladu sa geografskim poreklom i tako.

 

01:00:08 - Marijan Rističević: Ja baš nisam stručnjak za vinom, ali mislim da se da se o tome radi. Što se tiče one kući koja vrši analize, ja ponovo napominjem, to nisu službene kontrole. Znači, nisu službene kontrole i možete da koristite i podatke Đoke Vlaha. To nije spor. Dakle, i preko vaške ove magije da dolazite do nekih kontrola, ali to nisu službene kontrole.

 

01:00:41 - Marijan Rističević: Ja sam mislio da je Kina previše ozbiljna država da koristi da se tamo vrše službene. Ja sumnjam da tamo vrše službene kontrole u Kini, da su angažovali tu našu kuću da vrši službene kontrole u Kini, mislim da to verovatno nije tačno. Jedno su glasine, a drugo službene kontrole. Samo zakon propisuje Zakon o bezbednosti hrane na koji način se obezbeđuju službene kontrole. Ja ponovo ponavljam. Potrebno je svakih pet godina da se raspisuje konkurs.

 

01:01:11 - Marijan Rističević: Potrebno je na konkurse prijaviti i pri tome dokazati da ste kvalifikovani iz te oblasti, da li animalnog, da li sanitarni deo, to rade Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja. Znači, ta kontrola je podeljena na dva, na dva dela. Jednu kontrolu vrši Ministarstvo poljoprivrede, Uprava za veterinu, uhm, Uprava za zaštitu bilja, a u nekim delovima se pojavljuje i Ministarstvo zdravlja. Svakih pet godina su konkursi i ja predlažem toj kući da se prijavi na konkurs. Dakle, 2022.

 

01:01:41 - Marijan Rističević: godine je bio konkurs po Zakonu o bezbednosti hrane, 2027. biće sledeći konkurs. A kad se konkurs raspiše, mora da postoji konkursna komisija koju obrazuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstvu i vodoprivrede ili Ministarstvo koje je nadležno za, nadležno za zdravlje, ukoliko se radi o onom zdravstvenom delu. Posle toga se, uhm, između toga se donosi pravilnik šta sve mora da sadrži onaj ko to prijavljuje. U konkursu to piše, ta dokumentacija se podnosi, a konkursna komisija to pregleda, pošalje Ministarstvu poljoprivrede, ministru koji je nadležan da donese odluku na osnovu mišljenja konkursne komisije, donese odluku o tome kome se dodeljuju službene kontrole, onda se ta odluka objavljuje u Službenom glasniku i onda u skladu sa zakonskom procedurom, a oni koji nisu zadovoljni imaju pravo određene žalbe i prigovora.

 

01:02:38 - Marijan Rističević: Na osnovu toga se dobijaju prava na službenu kontrolu, a ne prava na glasine. Sve drugo, ajde da nagađamo, razumeš, mogli su da napišu i da je sve u redu, a da ništa nije u redu. Dakle, može to i obrnuto da bude da se pojavi neka druga kuća koja će da tvrdi i da su analize super. Mogu da ispituju, recimo, na Marsu. Što ne bi ispitivali malo na Marsu kad mogu u Kini i mogu da kažu da su to radili na Marsu.

 

01:03:04 - Marijan Rističević: Ali, Bože moj, to je, što se tiče toga i ja sad ne znam, a ono postoji već i neko potez za tu neku krivičnu i drugu odgovornost. Veliko je pitanje, razumeš, širenja lažnih vesti i tako dalje. Ja baš nisam siguran toliko uzoraka, uhm, nije ispravno, ali Bože moj, opet kažem, pomoćnik za inspekcijsku kontrolu je morao da bude ovde i mora da uhvati, inspekcijske službe moraju da, da provere sve to da li je tačno ili nije tačno, da li su to glasine ili su to pouzdane informacije, tako što će te uzorke koji su bili odneti u nacionalnu referentnu laboratoriju i gde već da se proveri to da li su to glasine ili su to tačne tvrdnje. Ako je tačno neko za to... Molim?

 

01:03:52 - Marijan Rističević: Pa ti uzorci jesu odneti u Buker laboratoriju i provereni pa zato i javnost osnova bila da se- Šta jesu nosili, nošeni uzorci- (govore u isto vrijeme) I? Na super analizi dokazano da? E, to ćete da kažete kad budete dali završnu riječ, a ne da posle meni prijete da će me sahraniti. E, pa ti je to... Ma poludiš?

 

01:04:15 - Marijan Rističević: Dakle, nisam tvrdio ja, nego je pomoćnik koji je bio prisutan za pravna pitanja, Milica Nedić, jel tako, rekla da to rješenje nije bilo zakonito. Da, jer su mi na ove čarobne pojmovima nekako- Jel vi... Da. Idemo sad Tobiaš Jožef, izvolite. Može.

 

01:04:42 - Jožef Tobiaš: Uvaženi predstavnici Ministarstva, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici. Uhm, srdačno vas pozdravljam i hteo bih da se osvrnem na deo, na izveštaj Ministarstva za drugi kvartal. Znači, prvenstveno i isključivo za, za taj period na koji se odnosi ovaj izveštaj koji je na dnevnom redu. Znači, ovaj, najprije bih postavio jedno pitanje kako, u kojoj fazi je trenutno strategija ovaj, poljoprivrede i ruralnog razvoja u Srbiji koja, koja treba da bude za period 2025. do 2032. godine, ako se ne varam.

 

01:05:25 - Jožef Tobiaš: Uhm, pa bih se osvrnuo, znači, bili su neki zakoni, razne uredbe i tako dalje, pravilnici koji su u ovom periodu, koji su, koji obuhvataju ovaj, uhm, znači razne oblasti poljoprivrede. Jedan je, recimo, Predlog zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja. Mi, nažalost, imali smo taj materijal na ovoj, na odboru, ali nismo o tome vodili raspravu. Uhm, mene tu, što se tog zakona tiče, koji je već prošao i ovu proceduru zabrinjava, ali ispravite me ako nisam u pravu, možda i grešim, znači da zakon ne reguliše prava i obaveze autora semena i da li možemo da uopšte na taj način da zaštitimo naša semena. Znači to, uhm, to je ovaj, uhm, to je moje pitanje vezano za to.

 

01:06:25 - Jožef Tobiaš: Što se tiče uredbe i pravilnika, ovaj, tu bih se posebno, znači kada je u pitanju stočarstvo, prvo za kvalit-kvalitetna priplodna grla za tov, junadi, svinja, jagnjadi i jaradi, sve je to u redu. E, sad, dolazimo do pravilnika o uslovima i načina zahteva za ostvarivanje prava na regres za sertifikovan u čemu je predsednik malopre govorio. Mogu vam reći ono što je urađeno za te kulture je zaista korektno urađeno i što se tiče količine i tako dalje po hektaru, što je bilo ovaj, prihvaćeno od strane Ministarstva. Međutim, uhm, moram da na neki način da iskažem nezadovolj-nezadovoljstvo, što svoje, što ovaj poljoprivrednih proizvođača. Naime, ja sam na ovom odboru postavio pitanje da li će obuhvatiti povrtarstvo, da li će još neke ratarske kulture, ja lično znači postoji o tome ovaj i snim-i snimak i-Eh, mogu vam reći, ja sam isto i moje kolege, bili smo u, u prilično nezgodnoj situaciji zato što smo ljudima pričali, kupujte slobodno sertifikovano seme za paprike, za kupus, za krompir i tako dalje.

 

01:07:38 - Jožef Tobiaš: I povrtari su bili prvi koji su se javili kad je, kada je izašlo bez obzira. Sa druge strane, korektno je urađeno zaista i čak i sprovedeno, znači kako su izdati-izdata rešenja i plaćanje je izvršeno i tako dalje. Znači, ne želim samo, tako reći, ovu ružniju, ovaj, eh, to jest problematičniju s-stranu da, ovaj, eh, da, da istaknem. Ovaj, što se tiče Uprave za veterinu, eh, hteo bih da, eh, da istaknem, eh. Znači u, ja dolazim iz Potiskog re-regiona iz Severnobanatskog okruga i tako dalje.

 

01:08:16 - Jožef Tobiaš: Znači, ja sam o tome već jednom kad je u prisustvu mini-eh, ministra, ovaj, profesora Glamočića, eh, eh pričao, ali pošto pripada tom, ovaj, eh, eh tom kvartalu, znači, svakako bih istakao, pošto su se pojavili u ovom periodu, eh, razne bolesti, eh, ovaj, eh, da su, da su u našem okru-ovaj, okrugu, eh, Uprava za veterinu, eh, eh je u saradnji što sa Regionalnom privrednom komorom, što sa, sa, ovaj udruženjima, da su zajednički, ovaj, eh, organizovali skupove. Baš je bio jedan vrhunski skup u Adorjanu, opština Kanjiža, gde, gde je tema bila ovaj, slinavka i šap i zaista su, eh, ovaj, se, eh, stočari odazvali i možemo da kažemo. Kasnije u Adi, baš u opštini iz kojeg ja dolazim, je bila, eh, tema je bila kuga malih preživara i ljudi su ozbiljni shvatili, ozbiljno shvatili problem, eh, i ovaj, možemo da kažemo da je preventiva, preve-preventiva bila eh, eh, zaista uspešna i tu bi želeo da pohvalim i načelnicu Ljiljanu Ivanjac, a i, i, i načelnicu Severnobanatskog o-okruga, inspekcijske službe, ovaj, Milanu Đurđević, eh, i eh, eh ljude iz Regionalne privredne komore. I sad, sad bih se osvrnuo, doduše, na jedan, eh, eh, na jedan detalj koji nije u ovom drugom kvartalu, pa ćemo to i sledeći put kad bude treći kvartal, ovaj, razgovarati. To je, nedavno su, znači isto Uprava za veterinu i-i Regionalna privredna komora su organizovali skup u Kikindi.

 

01:10:09 - Jožef Tobiaš: Ja sam bio pozvan kao narodni poslanik i član Odbora za poljoprivredu, eh, i bilo mi je veoma drago, ovaj, u vezi uredbe o me-mlečnim proizvodima i, eh, i to je, eh, to je, po meni zaista jedna, eh, ozbiljna priča. To je mi-eh, to je ministar, ako se sećate, ovaj, u negde tamo u aprilu mesecu, u martu, aprilu, ne mogu da se setim. Znači, on je to i nagovestio, da ubuduće ne, ne može da se na-zove sir, ovaj, eh, eh, znači proizvod koji nije od sto posto mleka, a to se odnosi i na pavlaku, to se odnosi na kajmak i tako dalje, razne, razne-razne, eh, proizvode, koji, nažalost, ovaj, eh, eh, sadrže palmino ulje i-i da, eh, da, da, tako je, tako je. Tako da, eh, bih pozdravio i, i ovaj, eh, eh, i ovaj skup. Eh, toliko sam, eh, toliko sam, ovaj, eh, hteo da kažem, eh, toliko sam hteo da kažem, ovaj, eh, eh, s tim da ću, da ću os-eh-s-će Savez vojvođanskih Mađara podržati, ovaj, eh,eh, ove predloge, eh, i da ćemo glasati za, eh, ali bi voleo da dobijem ovaj, eh, ako je to moguće.

 

01:11:29 - Jožef Tobiaš: Eh, kratke odgovore na ova pitanja. Hvala lepo.

 

01:11:32 – Marijan Rističević: Zahvaljujem. Stamatović Ivana, izvolite

 

01:11:43 – Ivana Stamatović: Hvala predsedavajući. Eh, ja ću pokušati da budem kratka. Iskreno vam kažem, nisam trebalo ni da budem na ovom Odboru. Preklopila mi se sa nekim drugim obavezama, ali smatram da je uvek obavezno da neko bude tu. Zamenik nije mogao, pa sam ja došla.

 

01:11:58 - Ivana Stamatović: A pomalo mi je i žao što sam došla, jer zaista sam tužna sa situacijom koju već duže vreme gledam i sa ovim što sam danas čula na ovom Odboru. Ja sam već duže vreme, konkretno, morala sam da se javim po pitanju Zakona o dobrobiti životinja. Ja sam već duže vreme potezala to pitanje, prošle godine, na više odbora govorila o tome. Nisam imala sagovornika na tu temu. Prosto, to pitanje, i što je vrlo razumljivo, ja razumem da to nije nešto što je zaista sada bitno svim građanima Srbije u nekom kontekstu, ali mislim da je problem koji može da se reši i ima rešenje, samo treba razumevanje i mislim da dosadašnje ne rešavanje tog problema nije povezano ni sa čim drugim, nego sa prostim nedostatkom znanja i time da se išlo linijom manjeg otpora.

 

01:12:45 - Ivana Stamatović: Nije povezano ni sa ni-e-jednom političkom strankom, što se mene tiče, jer je višedecenijski problem i problem koji se vukao bez obzira ko je bio na vlasti, tako da je prosto pitanje jednog nerazumevanja, neznanja kako da se tako n-nečemu stane na put i da iz budžeta ne izdvajamo nenormalne cifre, što lokalnih, što državnih budžeta za odštete, za prihvatilišta koja ne funkcionišu i koja nisu rešenje problema i nikada neće biti rešenje problema ili za te kazne koje pominjete, koje se jesu promenile i koje su bile niske i kad smo počeli, a i sad su i dalje niske. Dakle, ono što je meni krivo, kažem, ja sam potezala to pitanje jako dugo. Nisam imala sagovornika zato što nikome to nije bilo interesantno.

 

01:13:34 - Ivana Stamatović: Eh, ja prosto, koliko vidim, ovde imamo tri grupe ljudi. Prva, kojoj to nije interesna sfera iz prostog razloga što ljudi nisu u tematici i to je vrlo razumljivo jer ne možemo svi da se razumemo u sve. Ne razumem se ni ja u sve ove neke stvari, pa slušam kolege koje o tome pričaju i pokušavam maksimalno da se informišem o tu temu. Nažalost, u toj prvoj grupi ljudi ja nisam videla želju da se bilo ko informiše po ovom pitanju, šta je suština problema. Drugo, imamo ljude koji su to gledali prosto kao političko pitanje.

 

01:14:06 - Ivana Stamatović: Za mene ovo nije političko pitanje. Nijedan taj zakon, bilo koji da je, nije političko pitanje iz prostog razloga što se uvek radi o nacionalnom interesu i interesu građana. Interesu svih nas da nam život bude u nekom vidu bolji. Ovde je život da bude bolji u tom malom segmentu koji se tiče troškova po pitanju životinja i uopšte tog suživota sa životinjama jer ih imamo na svakom koraku, bez obzira da li su kućni ljubimci ili je reč o životinjama koje se koriste u proizvodne svrhe. U toj drugoj sferi, kada se vidi da je politički interes, ne želim da sednem ni sa kim za sto, da se odmah razume.

 

01:14:45 - Ivana Stamatović: Iz prostog razloga što ovo nije nešto što treba da bude reklama. Ovo nije nešto što vi treba da iskoristite zato što je sada trenutno, pretpostavljam, negde na socijalnim mrežama, neka drama. Da l' na Facebooku ili na Instagramu. Nemam socijalne re-socijalne mreže društvene, nemam pojma, nisam videla. Ali mogu da pretpostavim da obzirom da se u proteklih godinu dana, osim dva čoveka koja neću imenovati, da ih ne bi stavila, da im ne bi stavila metu na-na čelo, koji zahvaljujem im se ovom prilikom i svaka im čast što se tiče čistoće obraza i kičme po ovom konkretnom pitanju, barem š-mog mišljenja i što se mene tiče, ja ne mogu da kažem da je iko pokazao interesovanje o ovome.

 

01:15:27 - Ivana Stamatović: Sada sam čula nekoliko pomena o Zakonu o dobrobiti životinja, pa sam vrlo iznenađena. Pretpostavljam da je bilo potrebno da se pomene zato što je negde trenutno vrela tema iz ne znam kojih razloga. I treće, tu postoji gomila interesa, kao i u svakom privatnih interesa, različitih interesa, gde neko vuče na svoju stranu da se to nešto prikroji njima. Ništa od toga, to je manjina. To je jedan uzak krug ljudi koje vi ne vidite ni ne čujete i koji kroji neki segment prema sebi, a koji čini štetu svim građanima Srbije i na kraju, naravno, odra-odražava se loše za dobrobit životinja.

 

01:16:08 - Ivana Stamatović: Prosto, ovi zakoni i jesu jedna uska sfera. Treba malo više da se razumete u to. Ako se ne razumete, kažem, ne možemo svi da se razumemo u sve, logično je, onda opet da se sasluša neko možda ko se u ta pitanja razume. Ja kažem, ja se više neću uopšte oglašavati po pitanju toga. Ja ovaj nacrt ne podržavam isto koliko i ne podržavam i trenutni zakon koji je na snazi, jer prosto ovaj zakon se naslanja na taj.

 

01:16:35 - Ivana Stamatović: Ali neću koristiti i razlog mog predloga zakona, sva tri zakona koja sam predložila, nije bio skupljanje političkih poena, nije bila bilo kakva interesna grupa i nije bilo to da se ja ne razumem, pa eto, lupila sam, neko mi je napisao tekst, rekao šta treba da-da predložim, pa ja eto predložila da ispadnem heroj. U ovo pitanje konkretno se razumem. Jako mi je žao i tužno mi je što je situacija takva da kada treba nešto da se promeni u interesu svih građana, mi ne možemo ni da se saslušamo, niti iko može da se zainteresuje konkretno za to pitanje. Ja sam godinu dana potezala to pitanje. U informacijama Ministarstva nije postojala od 2024.

 

01:17:23 - Ivana Stamatović: godine informacija da se menja taj zakon bilo gde. Mi smo sad dobili informaciju da je taj zakon u nacrtu. Ja s jedne strane i to razumem, jer prosto što se tiče komunikacije, ona ne ide da bi se vršila komunikacija kroz neku radnu grupu. Radna grupa je pros-postojala pre dve ili tri godine, nije funkcionisala. Baš iz tih razloga, jer je svako došao sa svojim interesima, došao jes da-da se izreklamira politički, da stavi na TikTok, na Facebook, na Instagram, na štagod i na kraju nismo dobili ništa.

 

01:17:53 - Ivana Stamatović: Taj zakon nije promenjen. Sad ponovo imamo neki predlog. Opet se on koristi za ne znam ni ja kakve promocije, ne znam ni ja šta, bez konkretnog razumevanja šta se tu zapravo događa. Najtužnije od svega ovoga je što je ovo jako sporedno pitanje i što stvarno mislim da nije teško da se reši i vrlo je rešivo, samo je potrebno, i to ne na štetu države, ne na štetu eh, svih građana, nego da se konkretno vidi da se eliminišu te mi-minijaturne procedure koje su u problemu i gde sistem prosto nije imao razumevanja, nije imao znanja da to adekvatno uradi. Eutanazija nije rešenje, nikada neće biti zato što ne stopirate priliv.

 

01:18:36 - Ivana Stamatović: Prihvatilište nije rešenje i nikada neće biti zato što ne stopirate priliv. To su samo odlivi iz budžeta na štetu građana. Ni sterilizacija i kastracija u nedogled takođe nije rešenje. To je preventivna mera koja treba kratkotrajno da traje, a ne da traje dvadeset i pet godina. To je izlivanje novca iz budžeta za džabe.

 

01:19:00 - Ivana Stamatović: Mora da se stopira priliv. To se radi š-sistemskim rešenjem i to se ne radi na ovaj način. Žao mi je što nisam imala sagovornika. Žao mi je što ovako funkcioniše pitanje zakonodavstva. Jako sam tužna sa svim ovim što sam čula i što sam doživela u prethodnih godinu dana, baš po pitanju konkretnih ovih zakona, i nadam se da će se nešto pozitivno promeniti, jer jedino mi to ostaje da se nadam.

 

01:19:27 - Ivana Stamatović: Iz svoje pozicije kao narodnog poslanika, to je sve što sam mogla da uradim, konkretnu akciju, da dam predlog zakona u kome se vodi registar prestupnika po pitanju zlostavljanja i ubijanja životinja. Jer, postoje dokazi u nauci da je to povezano sa bilo kakvim daljim ispadima, kao recimo masovnim ubistvima. Imali smo jednu takvu, nažalost, situaciju gde imamo dokaze da je postojalo prethodno iz-zlostavljanje i ubijanje životinja. To niko nije podržao. Niko nije podržao formiranje tog registra, izmenu tog zakona. Niko nije podržao to da se sp-stopira priliv kroz mere koje sam predložila u tom zakonu.

 

01:20:09 - Ivana Stamatović: Niko me nije ni pitao šta sam pokušavala sa tim zakonom. Niko se nije ni obratio po tom pitanju. Prosto, zaista, što se toga tiče, jako mi je žao što ovako funkcioniše, pogotovu za ova sitna pitanja koja imaju rešenje. Imamo dosta drugih pitanja koja su nacionalni interes i nešto što je jako komplikovano i gde možda i nema tako očigledno rešenje, a mi smo pali na testu za ovo. Jako mi je žao zbog toga.

 

01:20:40 - Ivana Stamatović: Jako mi je žao što zaista ni za šta od toga nije bilo sagovornika i vidim da nema ni za ovo, a ni za druga pitanja. To je sve što ću reći o Zakonu o dobrobiti životinja i nadam se da se neće više koristiti u političke svrhe, bar ni to. Hvala.

 

01:21:03 - Marijan Rističević: I Jovanović Dragan, izvolite.

 

01:21:10 - Dragan Jovanović: Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva. Narodni sam poslanik koji, naravno, podržava Vladu Srbije i Vas iz ministarstva manje više sve poznajem dugi niz godina i-i-i uvek ću glasati u suštini za vaše predloge. Moj stav o samom ministru je dosta jasan i smatram da je on stvarno nesposoban da vodi na adekvatan način ovo ministarstvo i to je, nažalost i danas privika kada čujemo neke kolege koji govore, mi nemamo izveštaj o tome kome i na koji način je isplaćena subvencija. Nisam hteo uopšte da se javljam danas za reč, ali moram da prosto napomenem za neke kolege narodne poslanike, napomenem za Vas doktore Antonijeviću, ja vas izuzetno cenim kao čoveka, vrsnog doktora i kada bismo bili na Odboru za zdravstvo, ja bi imao veliki respekt da se uopšte javim da nešto kažem. Mi se ovde, ja sam imao sa vama pole-polemiku i na Odboru za saobraćaj vezano za trasu Šumadijske magistrale i tada sam vam rekao da prosto u tom trenutku niste bili u pravu i da smo uspeli da nađemo idealna rešenja.

 

01:22:15 - Dragan Jovanović: A sad vam kažem, meni je neverovatno, vi dođete na sednicu odbora i kažete da ste bili na nekom sastanku sa udruženjima vinara iz Šumadije. Evo ja vam kažem, predsednik sam Skupštine opštine Topola. U Topoli je udruženje središte udruženja vinara Šumadije koje ima više od pedeset, pedeset vinarija u ovom trenutku. I evo ja vas sad pitam, možete slobodno, ovaj, ja ću ponoviti u mikrofon, da li vi znate ko je jučerašnja cena kilograma grožđa u Topoli? Evo juče.

 

01:22:43 - Dragan Jovanović: Danas je trideset i dvadeset devetoga. Kad tako kažete na odboru, to ništa ne valja. Evo recite mi koliko je kilogram grožđa sinoć bio u Topoli. Juče? Ne znate, evo.

 

01:22:55 - Dragan Jovanović: Samo da prosto kažem. E, samo, samo sekundu, mnogo je bitno jer kažete, ako, ja hoću samo jednu stvar da vam kažem. Eh, ova godina je katastrofalna za voće, katastrofalna. I da je sreće, i već sam rekao da nije ovakvih personalnih rešenja koja su takva kakva jesu, mi bismo imali sada već nekakvi krizni štab da vidimo na koji način ljudima možemo da pomognemo. Ali što se tiče grožđa, kvaliteta grožđa iz Šumadije- I količine, to jedino uz nešto jabuke, što je u ovoj godini kvalitetno i ostalo posle mraza i svih vremenskih nepravlika koje su bile.

 

01:23:31 - Dragan Jovanović: Znači, ovo što je gospodin predsednik Odbora pročitao, imate na sajtu danas RTS-a, pošto nam počinje sledeće nedelje Oplenačka berba, pa prosto su svi sada tamo i možete da čujete i da vidite sve izveštaje. Kvalitet grožđa je odlično. I ovu berbu ćemo verovatno kad budemo pili vina narednih godina pamtiti po dobrom. Hladne noći, do juče su bili topli dani i sve je to doprinelo da kvalitet i koncentracija šećera u grožđu bude takva da će vino biti fenomenalno. Znači, ono što Marijan nije rekao kao predsedni, a to je, da vi imate proizvođače koji imaju kvalitetno grožđe gde svako veče dolaze kupci i na kućnom pragu im bukvalno uzimaju to grožđe i plaćaju.

 

01:24:16 - Dragan Jovanović: Bilo je juče ili prekjuče cena jedan euro po kilogramu, na veliko. To jeste cena manja u odnosu na prethodnu godinu. Jeste cena manja, ali u odnosu na druge voćne vrste i kako smo stradali od mraza,- Ta je cena dobra. Ono što takođe treba pohvaliti jeste negde od 2014. godine sve ono što je država uradila i dan danas čini, ako nekome se daju subvencije, to su vinogradari. Znači, to su i svi mi koji smo ovde posejali i koji se bavimo tim poslom odlično znamo da negde, eh, ovde su kolege koji su dugo u Ministarstvu i to odlično znaju, eh, oni prosto, eh, ako negde nema ni potrebe da se neko žali, to su vinogr-avinogradari.

 

01:24:59 - Dragan Jovanović: Ono što je takođe važno i što treba da pomenemo, nešto što ste rekli i što je meni tako uši zaparalo i što zbog čega sam se najviše javio, a to ste kad ste rekli pod ciradom dođe kamion iz zaoblanje na Kvantašku pijacu. Znači do juče, do prekjuče je bila temperatura dnevno takva. 'nači vi sada da uzmete jednu gajbicu, cirada znači nema hlađenja, nema ništa, znaće procedura hladnjače kako se to grožđe vozi. Treba vam najmanje sedam do osam sati da tehnički vi od Albanije najmanje dođete do Kvantaše. I vi stvarno verujete kod ovakvih temperaturama koje su bile do juče, prekjuče da to grožđe pod ciradom može da dođe na Kvantaš.

 

01:25:39 - Dragan Jovanović: I da ako dođe, kako će ono izgledati posle osam sati u kamionu pod ciradom i da l' će nekog uopšte kupiti.-Pa, pa gledajte, ja hoću. Evo ja mogu sa vama zajedno da odem na Kvantaš i samo neka mi neko kaže ovo je grožđe iz Albanije došlo pod ciradom. Evo ja ću ga samo da vidimo kakvo je ono, jel, eh, verujte mi mislim, svako ko je bio tri dana u vinogradi ko se ovim poslom bavio zna da tehnički to grožđe može da bude iz možda iz nekih bližih krajeva, ali da bude iz Albanije, pod ciradom da dođe. To realno nije moguće, doktore, kao što vam kažem što nije ni moguće da se žena porodi posle ne znam pet meseci. 'nači nije ni ovo realno moguće.

 

01:26:20 - Dragan Jovanović: Znači, gledajte mogu, mislim moguće je, ali pod nekakvim drugačijim okolnostima. Samo- Samo vam kažem, doktore, uz poštovanje svega onoga što radite i uznajm-znam da imate najbolje namere sve to, ali prosto mislim kada dođete na odbor, ovo nije plenum i ovo nije sad politika da mi prebacimo vama ovako vi nama ovako i to uopšte nije sporno. Može i tako, ali h-ako hoćemo da govorimo ozbiljno o nekim stvarima gde ipak mislim da su i stranke i grupe građana davale u odbore ljude koji smatraju da nešto znaju o toj temi i da znaju nešto dublje, mislim da bi ovakvim stvarima trebali stvarno ozbiljno da razgovaramo. A kada kažete znate šta došla je cirada, kamioni, pa sad neko ko sluša ovu sednicu u Šumadiji kaže, pa da ovi sad namerno nešto ubacuju, a ne kažemo na primer da mi u ovom trenutku, prema zvaničnim podacima ja imam na primer podatak Regionalne privredne komore Šumadije i Pomoravlja. Mi iz Šumadije izvozimo pet puta više nego što se uvozi u ovom trenutku pet puta više.

 

01:27:22 - Dragan Jovanović: I to su vam podaci koji mogu, možete i sami to da vidite znači, a kažem vam kada tako nešto kažete na ovoj sednici, to ispada stvarno da je sad neko namerno ubacio ne znam kol'ko kamiona pod ciradom grožđa i sad će to namerno doboriti cene, a mi imamo u ovom trenutku evo, već sam rekao i svi ćete biti pozvani, ja ću vam lično poslati pozivnice. Sledeće nedelje opanačka berba, gde realno koliko imamo u ovom trenutku potražnju grožđa, mi tog grožđa ne-ma-mo. Apsolutno nema. I zbog toga prosto i vama i drugim kolegama narodnim poslanicima poziv eh, da što se tiče vinogradarstva u Srbiji samo ministarstvo nastavi s ovim merama koje je do sada radilo, al' kažem, eh, i kolege koji su u opoziciji dobro znaju da se tu mnogo tog uradilo. I samo još jedna stvar.

 

01:28:11 - Dragan Jovanović: Ja sam, vi možda niste bili na odboru. Ja sam bio jedan od poslanika član tog čuvenog odbora kad se glasalo o SSP-u. Ja sam glasao protiv. I tada sam govorio, to je bilo 2008. doktore, ne u 2004.

 

01:28:24 - Dragan Jovanović: godini nego 2008. godine, i tada sam rekao i žao mi je moraću negde da nađem zapisnik da još jednom ponovim tada nisam bio vidovit, ali sam rekao šta će se dešavati u godinama koje dolaze i nažalost se desilo. Neki sad koji sedu u opoziciji tada su bili u strankama koje su zdušno to podržavale i rekli su kako će onda da preporodi srpski agrar. E, sada kažu ništa ne valja. A ko je kriv?

 

01:28:49 - Dragan Jovanović: To su dve stvari koje sam prosto morao da napomenem. I treću stvar već ja ne znam kol'ko moj prijatelj gospodin Ćirković, koga inače i privatno veoma cijenim i poštujem je rekao da mi je doneo pisani odgovor na moje pitanje vezano za navodnjavanje Jaseničke kapi. 380 hektara je urađena faza jedan pred tri godine i to se raspada i propada. U budžetu za 2024. godinu su bila predviđena sredstva pa u budžetu za 2025.

 

01:29:19 - Dragan Jovanović: godinu i to treba da se završi. Znate šta znači za nas u Šumadiji da 380 hektara ima stabilno na, eh, navodnjavanje. To je blagodet jedna. Mi o tome pričamo, ja pričam o ministru. To je kao da pričate kamenu.

 

01:29:35 - Dragan Jovanović: I mi smo došli u situaciju da opet evo već je oktobar mesec 2025. toga neće biti sigurno ni u ovoj godini i onda sve postaje pitanje da li će biti u sledećoj godini. I šta mi onda uopšte možemo da radimo i da razgovaramo oko svega ovoga, ako u tom, eh, pošto je Marijan citirao gospodina Bobana Stankovića iz Vinče, a to je baš na tom potezu Vinča-Plaskovac Blaznava gde najkvalitetnije voće u Šumadiji, ja imam privilegiju da živim u toj Blaznavi i to je nešto što ja sam pozivao, imali smo priliku u nekome od prethodnih saziva da imamo Odbor za poljoprivredu u Topoli, ali je možda prilika da jednom budi, imamo sednicu Odbora upravo u nekom od tih sela, pa da i kolege narodni poslanici vide šta to tamo postoji, zašto ja nekad ovako ogorčeno pričam, a nekada sa punim zanosom, jer ovo je stvarno, eh, ovakva godina kao što je 2025. kažu mi najstariji Šumadinci, da se retko pamti. Retko se pamti da ni, eh, od mraza do grada, da, da nije bilo ove godine nečega da nas je mimoišlo, ali eto opet imamo Bogu hvala nešto vinove loze, ostalo je nešto jabuke, ali bi to bilo dobro narodnim ovaj sistem koji smo s mukom mi smo kao opština radili projekte, davali građevinske dozvole, učestvovali u finansiranju svega toga.

 

01:30:52 - Dragan Jovanović: Ostalo je već uloženo dva i po miliona evra, ostalo je da se uloži još tri miliona evra i da imamo jedan od najmodernijih sistema i to sad da traje dve i po, tri godine, gdje apsolutno niko ne zna. Evo voleo bih da vidim taj pisani odgovor kada će to biti gotovo. Evo tačno deset minuta zahvaljujem.

 

01:31:12 - Marijan Rističević:  Zahvaljujem. Gospodine Antonijević replika...

 

01:31:19 - Marijan Rističević: Molim? Dobili ste pravo na repliku samo što ne vidite. Hvala.

 

01:31:28 - Borislav Antonijević: Mislim da kolega Jovanović mene nije dobro slušao. U stvari sam siguran da me nije dobro slušao zato što nijednog momenta nisam pomenuo da se vinogradari žale na prinos i na kvalitet, nego se vinogradari žare, žale na besomučan uvoz.Osamdeset tona na dnevnom nivou, a samo se postavlja pitanje ko radi klasifikaciju tog uvoznog grožđa, ko radi ispitivanje kvaliteta tog uvoznog grožđa i ko radi sortiment da znamo gde se to uvozno grožđe našlo, što se tiče prodaje. Znači, pogrešna tema. Nijednog momenta nisam rekao da se vinogradari žale na prinos i na kvalitet grožđa ove godine, čak su i prezadovoljni, nego se žale na ove stvari, što se ne zna gde to grožđe, kako završava, gde ide, da li ide u koje vinarije, ko je radio kontrolu kvaliteta, gde su izveštaji o kontroli kvaliteta toga grožđa, gde se kontroliše, koja to laboratorija daje izveštaj. O tome sam ja pričao gospodinu Jovanoviću, a ne o tome da li se vinogradari žale kakav je kvalitet jer svi dobro znamo da je dobar.

 

01:32:47 - Borislav Antonijević: Ja sam to grožđe i probao i... Tako da nije to problem nikakav. Molim?

 

01:32:53 – Dragan Jovanović: Rekao sam za cene.

 

01:32:56 - Borislav Antonijević: Ne cenu, cenu nisam pomenuo nijednog momenta. Sve ste pogrešili. Imate transkript sednice pa ćete videti. Nijednog momenta nisam pomenuo ni cenu niti bilo šta. Samo pričamo o tome grožđe koje se uvozi, kog je kvaliteta, odakle, ko ga ispituje, koja laboratorija daje sertifikat - Nema uvoza.

 

01:33:16 - Borislav Antonijević: Šta pričate vi, da li ste vi normalni? Te bre nema uvoza, osamdeset tona na dnevnom nivou ulazi... Vi to ne znate, jel hoćete da dobijete slike? Hoćemo. Nema problema, dobićete.

 

01:33:28 - Borislav Antonijević: Nema problema. Svakako bez nikog. Tako je, tako je. I ko su, i ko su vinarije koje kupuju to grožđe i da li ga sertifikovano uvode u registar, ovaj, o kvalitetu grožđa, kako ga uvode i tako dalje i tako dalje. Dobro vi znate šta se sve radi ili ako ne znate, mislim imate pravo i da ne znate.

 

01:33:52 - Borislav Antonijević: Imamo ljude koji znaju. Nema problema uopšte, ali ti koji znaju njima se opljačka i, ovaj, zatvori laboratorija zato što oni to ne znaju ništa. Tako je to kod nas, ali dobro je to će se promeniti nema problema uopšte. Kao i krivična odgovornost za one koji su davali kontra nalaze da je nešto ispravno kada je već jednom ustanovljeno da je neispravno. Hvala vam.

 

01:34:18 - Marijan Rističević: A naravno da ta krivična odgovornost ide i za one koji su tvrdili da je nešto neispravno, a ustanovili su da je ispravno.

 

01:34:25 - Borislav Antonijević: Apsolutno.

 

01:34:27 - Borislav Antonijević: A to je super analiza pokazal a- Koja se nema, koja nema gde da se nađe.

 

01:34:30 - Marijan Rističević: Super analiza, čija je super analiza?

 

01:34:31 - Borislav Antonijević: Mi volimo.

 

01:34:33 - Marijan Rističević: Sačekaj malo ne valja dobacivati.

 

01:34:35 - Borislav Antonijević: Ne, ne,nije tačno. Ko kaže da ne može da se probere? Nego me interesuje kako se uopšte probere?

 

01:34:40 - Borislav Antonijević: Imaćete priliku da govorite- Interesuje me koja vam je to laboratorija radila super analizu?

 

01:34:43 - Marijan Rističević: Ah, super.

 

01:34:44 - Borislav Antonijević: Kod nas.

 

01:34:49 - Borislav Antonijević: Sigurno nije radila ona iz Kine, ta vaša što je u Kini- Iz severne Kine. Ne znam uopšte da li je radila. Ni vi vidite, ni vi ste pratili uopšte šta sam pričao.

 

01:34:56 - Marijan Rističević: E sad ovako. Sad ovako, ako možete pažljivo da slušate. Dakle, vi, gospodine Kataniću, ćete dati odgovor na to gde je bila super analiza i šta je pokazala. Šta su pokazale? Nema veze ko će od vas da da odgovor, ali neko mora da da odgovor.

 

01:35:14 - Marijan Rističević: E, sada, pošto je gospodin Antonijević tvrdio da je krivična odgovornost za onog ko kaže da nešto nije, da je nešto ispravno, a nije bilo ispravno, ja mislim da je suprotno. Ako neko tvrdi da nešto što je bilo ispravno, nije, nije bilo i ukoliko je dao lažne podatke, širio lažne vesti itd. to takođe podleže krivičnoj odgovornosti analogno onome što je on tvrdio. Ali ja moram ovo oko Albanije. Kažu da uvoza nije bilo.

 

01:35:40 - Marijan Rističević: Sve da je bilo. Nijedna dozvola nije izdata. I ako je bilo sad ja vas ovako da, da pitam. Pošto CEFTA nismo potpisali mi, SSP nismo potpisali mi, ali ja tvrdim da smo mi pripremili našu poljoprivredu da se takmiči da bi to bila jedna dovoljno dobra šansa da osvajamo tržište sa svima sa kojima smo potpisali slobodnu trgovinu. Ja bih voleo da imamo razvijeniju poljoprivredu koja može da se takmiči i da na takav način stičemo, stičemo novac ne samo kroz poljoprivredu, već kroz prerađivačku industriju.

 

01:36:14 - Marijan Rističević: Ali, recimo ovako, aa, vi meni date beogradski pijac. Ja vama dam pijac u Inđiji. Vi meni date pijac koji je tržište od milion i po ljudi, milion i po ljudi. Ja vama dam tržište od pedeset hiljada. Dakle, ja bih trebao da imam veće šanse na milion i po ljudi nego vi na mojih pedeset hiljada.

 

01:36:42 - Marijan Rističević: A pošto ja ne iskoristim te šanse, jel, kako ja vas da sprečim onda da nastupate na mojoj pijaci kad sam ja to potpisao. E, sada, još kad uzmem to da, recimo sa Albanijom prodam pet puta više nego što kupim robe. Pa sad ja kod vas izvozim pšenicu, izvozim, aa, kukuruz izvozim stočnu hranu, izvozima nečega za, recimo, trista miliona evra. Kod vas. Ne budi primerano.

 

01:37:13 - Marijan Rističević: I vi iz Albanije kod mene izvozite neč- nečega za trideset miliona evra. Ja kažem vi ne možete da izvozite toga kod mene za trideset miliona evra, bez obzira na potpisani sporazum. Ako ja vas ne pustim za trideset miliona, što bi vi mene pustili pedeset miliona, što bi vi mene pustili za trista. Mi imamo suficit ljudi. Nemoj da se igramo sa suficitima.

 

01:37:36 - Marijan Rističević: Dakle, treba da igramo da što više proizvedemo, ali ne možemo šest jedan u našu korist da obrnemo i da budemo na šteti. I naprosto mi kao odgovorni ljudi kao poslanici o tome moramo da raspravljamo. Drugo, aa, ja sam citirao čoveka ko-, zbog toga što sam hteo da kažem da nije došlo do tog uvoza, sve da je bilo osamdeset tona. Nije došlo do poremećaja na našem tržištu zato što je gospodin Stanković tvrdio, ja sam to skinuo sa sajta RTS-a. Dakle, to sam jutros skinuo i pročitao da vidim kakvo je stanje, jer skidam sve vesti iz poljoprivrede, kakvo je stanje, aa, kod berbe grožđa. I onaj čovek tvrdio da sve što proizvedu preko noći, to sam i citirao, nađe svog kupca.

 

01:38:19 - Marijan Rističević: Znači nije došlo do poremećaja. Sve što bi mi uradili protiv nekoga ko nešto prodaje ovde iz Albanije, iz Bosne i Hercegovine, Makedonije i tako dalje, bio prekršaj koji bi verovatno rezultirao nekom vrstom ekonomske odmazde, da bi mi imali neke probleme u plasmanu nekih drugih roba. Naprosto, moramo da budemo principijelni, bez obzira što se meni Albanci i Šiptari baš puno ne dopadaju, ali Bože moj, trgovina je trgovina. E, sada imamo Jovanović Dragan, replikica.

 

01:38:52 - Dragan Jovanović: Evo kratka replika, doktore. S-mislim da smo se razumeli, ali jedno pitanje je vredno pomena i pažnje, a to je kada ste rekli, pošto sam rekao da Udruženje vinara Šumadije ima više od pedeset privatnih, naravno, sve su privatne vinarije, većih i manjih. Još stara latinska izreka, U vinu je istina. Ono što stanu u čašu vina to je ono što uberemo u svom vinogradu. Svako od njih, ne kažem, moguće da pojedinačno uveze zbog vremenskih neprilika određenu količinu grožđa odakle hoće iz Makedonije, ali to će se bez daljnjeg odraziti već ove ili sledeće godine na ono što ćemo mi piti u čaši iz svih tih, a to su previše ozbiljne vinarije, da ih ne pominjem sada, ovaj, poimence, da bi rizikovale sa kvalitetom takvog grožđa da uđe, verujte mi, kilogram je sve manje više te vinarije lično poznajem.

 

01:39:48 - Dragan Jovanović: Imao sam prilike i sa mnogima sam i lično i prijatelji da budem u njihovim vinarijama, vinogradima i tako dalje, i tako dalje. Hoću samo da vam kažem da to da neko od njih uveze problematično grožđe, problematičnog kvaliteta iz Albanije ili bilo koje druge zemlje, to, verujte mi, nije moguće. Što se tiče kvantaša, pa, ja vam kažem najiskrenije možete da imate određene vinarije koje, uhh, mi imamo na primjer, ne znam, Pik Oplenac u Topoli koji je ogroman, takozvanih komercijalnih vina proizvođač ima više od dva i po miliona litara godišnje proizvodnje. Mi možemo tu da govorimo oko porekla grožđa, ali ove koji imaju jedan drugačiji kvalitet to apsolutno ne može. I zbog toga vas prosto molim i-i zbog svih njih, a i zbog nas koji smo da kažem potrošači tog vina i volimo to vino da pijemo, trebamo, evo ipak da vodimo računa kada, kada takve stvari govorimo.

 

01:40:46 - Dragan Jovanović: A što se tiče, evo i ovde je gospodin Ćirković preko puta mene, moram da se vratim samo mene zapara uši ta Albanija da ste pomenuli ceradu i kamion iz, odavde 'nači, ali ta Albanija kad je pomenuta da došao kamion na kvantaš, to mi je krajnje problematično i spreman sam sa vama da odemo na kvantaš i da to vidimo. Hvala.

 

01:41:17 – Slobodan Ilić: Hvala ostalo mi je, dozvolili ste mi bili dva tri minuta, ali biću kratak. Morao sam ponovo da se javim iz razloga što moj kolega Antonijević je izneo jako bitne stvari i koje vidim da sada pokušavate da demantujete, ovaj, a ne sumnjam u njegove informacije. Ako sam dobro razumio kolegu Jovanovića, on je rekao da se pet puta više grožđa izvozi nego što se uvozi. Jesam li vas dobro razumeo? Iz Šumadije, da. Jesam dobro razumeo? E dobro.

 

01:41:50 - Slobodan Ilić: Ne, ne, da li sam dobro shvatio da ste to rekli? Uopšte ne sporim da je to tačan podatak, ali za mene taj podatak ništa ne, ovaj, umanjuje ovu-ovu, ovo što je rekao gospodin Antonijević, čak po-ovaj, potkrepljuje tu činjenicu, jer ako mi izvozimo naše kvalitetno grožđe pet puta više- Ono se nadomešćuje lošim uvoznim grožđem iz Albanije. I sada naši građani jedu albansko grožđe, a stranci jedu naše kvalitetno grožđe i to loše grožđe se ubacuje u srpska vina i zato se na ovim laboratorijskim analizama i otkriva da su to falsifikati i vina neodgovarajuće kvaliteta i sastava - A to se radi iz severne Makedonije - Da, da, da. To se radi i sa, uhm, grožđima iz severne Makedonije i vinima, a to vrlo dobro znate.

 

01:42:34 - Slobodan Ilić: Ima područja gde su grožđa neispravna za ljudsku upotrebu. To se uvozi na stotine hiljada litara, uvozi se vino koje košta oko evro litar i onda se ovde meša sa delo-delim što sa našim vinima i to se prodaje u marketima, gospodo. Tako da je, to se isto radi i sa svežim mesom. Gospodin Aleksić je pričao o smrznutom mesu. Ja sam potegao temu svežeg mesa.

 

01:42:56 - Slobodan Ilić: Na desetine hiljada tona svežeg mesa se uvozi iz najviše Španije, gde se koristi GMO hrana isključivo. I to meso se u marketima, ponavljam, prodaje falsifikovano. Na njima piše falsifikovana deklaracija proizvedena u Srbiji. I to rade velike srpske klanice i to se radi masovno. Desetine hiljada tona španskog mesa se prodaje kao srpsko.

 

01:43:18 - Slobodan Ilić: I to, gospodo, vrlo dobro znate i to može da se utvrdi za nedelju dana. Molim vas, dajte mi podatak za najveće srpske klanice, koliko stoke otkupe, koliko zakolju srpske stoke, koliko od te stoke imamo svežeg mesa, a koliko te klanice prodaju svežeg mesa u velikim marketima, pa ćete videti da je ogromna razlika u prodaji u odnosu na otkup. Druga stvar, recite mi gde mesari, u kom marketu piše na svežem mesu proizvedeno u Španiji? Da li postoji takva negde prodavnica? Ja sam pokušao da nađem i nisam našao, a vi ne sporite o podacima zvaničnim da se na desetine hiljada tona uvozi svinjetine i junetine iz Španije.

 

01:43:53 - Slobodan Ilić: Gde pište da je proizvedeno u Španiji? Je l' ima negde na svežem mesu gde to piše? Nema. Na prerađevinama ima, na svežem mesu, ja pričam isključivo o svežem mesu koje nije zamrznuto, a gospodin Rističević stalno prebacuje temu na laboratoriju.

 

01:44:07 - Slobodan Ilić: Gospodin Ivan, koji je patentirao način analize, koji je najbolji na svetu. Ostale srpske laboratorije nemaju mogućnost tog nivoa ispitivanja. On je dobio od ministra poljoprivrede Srbije akreditaciju i da kontroliše proizvode u Srbiji. Zvanično, kada je uzeo prve analize meda, mleka, vina, rakije i kada je otkrio da je više od devedeset posto falsifikat, oduzeta mu je naglo akreditacija i uništena fizički laboratorija. Upadlo je čoveku su upali kriminalci, uništili milion evra opreme i njega ste ostavili bez posla, a Srbiju bez najbolje laboratorije.

 

01:44:45 - Slobodan Ilić: Njegova metoda je otkupljena od Narodne Republike Kine, otkupljena od niz evropskih država gde se njegova metoda patentirana koristi u ispitivanju hrane, a mi tog čoveka, odnosno vi vlast uništava zarad koristi uvozničkog lobija i vas iz vlasti koji ste u dilu i koji otimate desetine i stotine miliona evra od svojih građana. I to je jedina istina. Hvala.

 

01:45:08 - Marijan Rističević: Dobro, dobro. Prvo gospodine Iliću, ti si bio u partiji kad su uvodili i kad su potpisivali SSP.

 

01:45:22 - Marijan Rističević: Ti si bio u strankama tog bivšeg režima - Kakva sad veza ima veze s onim?

 

01:45:23 - Marijan Rističević: Je l' ti palo na pamet da se pobuniš malo da to može da rezultira uvozom mesa i tako dalje. Ne znam gdje sad ti napadne na pamet to...

 

01:45:32 - Marijan Rističević: To baš onako, aa, govori mnogo o tome. E, sada da vas pitam, vi ste zastupali nekog sa sedamdeset hektara. Pominjali ste u prvoj diskusiji - Ako se ja dobro sećam da čovek ima sedamdeset hektara.

 

01:45:46 - Slobodan Ilić: Obrađuje. Nema.

 

01:45:47 - Marijan Rističević: Obrađuje zemlju. Pitam vas koliko ima grla stoke?

 

01:45:50 - Slobodan Ilić: Nema stoku.

 

01:45:51 - Marijan Rističević: A nema stoku. Ahaaa, a što ja sam pomislio da je to uzrok za uvoz mesa? Dakle, pošto imamo tri i po miliona hektara, Holandija ima manje, al' ima tri uslovna grla po hektaru, a mi imamo nula tri. Imamo deset puta manje. Sve razvijene poljoprivrede su razvijene zahvaljujući stočarstvu i prerađivačkoj industriji.

 

01:46:14 - Marijan Rističević: I mi se uporno odgovor zalažemo da biljna proizvodnja, odnosno stočarstvo bude karika između biljne proizvodnje i prerade. Znači, i to smo apsolvirali. Ja vas pitam da li vi poštujete zakon Republike Srbije? Dakle, on je dobio neko ovlašćenje koje nije bilo zakonito. Kad su išli tamo da proveravaju, naišli na zaključana vrata.

 

01:46:36 - Marijan Rističević: On to uopšte ne spori. Znači, kad je otišla kontrola, nisu mogli da pronađu u toj firmi, nisu mogli da pronađu zaključana vrata, nisu našli ni ovlašćeno lice, ni zaposlene i tako dalje, ni opremu, ništa nisu našli. Navodno oprema mu je ukradena. Navodno je onaj što mu je izdao prostor u zakup uzeo opremu i zato što to nije regulisano i tako dalje. Vi sad hoćete krivicu da prebacite na ministarstvo, al' ja sam najveći kritičar ministarstva jer to po položaju moram da budem.

 

01:47:04 - Marijan Rističević: Znači, ne smem samo da hvalim, moram da kritikujem i ja to uporno činim u svim sazivima. E, sada, ta metoda u kineskoj, u Kini se ne primenjuje koliko ja znam kao potvrđeno u Kini i tako dalje- Ali Bože moj, ja kažem i ponovo ponavljam u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane i savetujem da to pročitate, da se javi na konkurs 2027. Svake pet godina konkurs na pravo službene kontrole- Ispune uslove konkursne komisije i tako dalje- I da regularno, regularno, regularno vrši kontrole. A ja sad gde vam je Uprava za veterinu? Gospođo, ajde vi lepo meni da kažete, aa, ta šta si rekao super analiza, jel?

 

01:47:46 - Marijan Rističević: Šta? Rađena u? U Beču. Evo, vi meni recite šta je tačno od ovoga, razumete,

 

01:47:57 - Marijan Rističević: Da li su te analize, koliko znam, bila neka analiza meda. To se sećam da je bila super. Evo sad da vidimo gospođo prijavite se na, na evo prijavljena je, dakle i objasnite nam taj slučaj da se ovde ne igramo državnim sekretarima. Sad ovde imaju dve prijave. Gost jedan gost dva.

 

01:48:20 - Marijan Rističević: Ajde, vidimo jeste ovo vi- Ne.

 

01:48:22 - Marijan Rističević: Evo, evo, ajde vi to lepo razjasnite da ja nemam.

 

01:48:25 - Ljiljana Ivanjac: Mogu, jel?

 

01:48:26 - Marijan Rističević: Jel može?

 

01:48:27 - Ljiljana Ivanjac: Aha. Dobar dan još jednom svima. Ja sam Ljiljana Ivanjac, aa, i ja sam načelnik upr-, ovog inspekcijske službe Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede i, ovaj, kad govorimo ovih dana ponovo postaje aktuelno pitanje koliko vidim falsifikati. Pre svega ja želim svima ovde da kažem da pojam falsifikata nije definisan u zakonodavstvu. To je osnova od koje se kreće.

 

01:48:57 - Ljiljana Ivanjac: Pojam falsifikata, dakle, ne postoji i nije definisan u zakonodavstvu, ali postoje kriterijumi koji se razlikuju od propisanih kriterijuma kvaliteta kada je u pitanju hrana životinjskog porekla i apsolutno mogu da vam kažem da govorim u ime Uprave za veterinu u, u ime Ministarstva poljoprivrede. Ova uprava radi kontrolu kvaliteta hrane životinjskog porekla, što znači mesa, proizvode od mesa, mleka, proizvoda od mesa, od mleka, ja se izvinjavam, ribe, jaja i svega onoga što je svrstano pod naš nadzor, uključujući i hranu mešovitog porekla. Situacija na tržištu Republike Srbije kad govorimo o kvalitetu hrane je, moglo bi se reći, u odnosu na procentualnu zastupljenost dobrih uzoraka znači da se slažu sa pro-, aa, propisanim kvalitetom u odnosu na prethodne godine, da kažem zadovoljavajuća. Pominjem da smo uzorkovali i uvozne proizvode i proizvode naših proizvođača. Ima odstupanja. Uglavnom su odstupanja kod proizvoda od mleka.

 

01:50:17 - Ljiljana Ivanjac: Kada govorimo o sadržaju mlečnih komponenti, najčešće masnih komponenti, znači govorim o sirevima koji imaju propisanu procentualno zastupljenost, erm, masnih jedinica bude niže, što bi se moglo nazvati obmanom proizvođača i jeste obmana proizvođača, jer ako računamo da ja očekujem da dobijem proizvod po toj ceni sa tom masnom jedinicom, sa tim proteinskim kvalitetama dobijem nešto niže. Da, ja sam kao proizvođač obmanuta. Ove akcije, mogu da vam kažem da obmane, dakle ne falsifikate, nego obmane, kada dobijemo ovakve rezultate, ovaj, prosleđujemo i kolegama iz tržišne inspekcije koji jesu zaduženi po osnovi u Zakonu o zaštiti potrošača, tako da paralelno ova dva ministarstva procesuiraju da tako kažemo ovakve situacije. Kada govorimo o ovoj situaciji koja je ovde iznešena, a radi se o iznešenim podacima za falsifikate meda, mleka, a, evo ja pitam vas da li ste ikada bili u mlekarskoj industriji, da li ste videli kako se radi proizvodnja mleka? Da li znate da je rekonstitucija mleka izuzetno skup proces, da i mnogo jačim ekonomijama od naše ne bi palo na pamet da tako nešto rade, da govorimo o proizvodnji mleka, pričamo o konzumnom mleku, od mleka u prahu.

 

01:52:01 - Ljiljana Ivanjac: Mleko u prahu je skup proizvod od mleka. Mleko u prahu može da se rekonstituiše, ali vam kažem da je izuzetno skupo i tehnologije su drugačije od onoga što mi imamo u našim mlekarama. Mleko u prahu se koristi za korekciju nekih parametara kod određenih proizvoda i to je dozvoljeno i to se mora takođe napisati u deklaraciji. Ja ne znam i nikada nisam videla, a imam staž od skoro trideset godina, od toga osam godina sam radila kao inspektor u mlekarstvu, industriji mleka. Zaista nisam videla kako izgleda rekonstituisano mleko.

 

01:52:49 - Ljiljana Ivanjac: I to dva puta. Naše mleko samo i to da znate, 'nači kad uđe u mljekaru, dva put se pasterizuje. Prva pasterizacija je po prijemu, nakon separacije obrane masti, slaganje u tank, a onda kad se po radnim nalozima to mleko iz tankova, pasterizovano mleko, dalje šalje za obradu u određene proizvode, preživljava drugu pasterizaciju. Pasterizacija tehnološki je zahtevna. Ne znam da li i kod vas ima iskustva iz tehnologije hrane, pogotovo mlekarstva.

 

01:53:27 - Ljiljana Ivanjac: Ne znam da li znate kako izgledaju pasterizatori. Mleko u prahu je, erm, da tako kažem najprostije, prah koji ima svoju konzistenciju, koji je lepljiv zbog količine laktoze, šećera, proteina. On je napravio havariju u takvim aparatima. Tako da vas molim ako imate informaciju, svi smo mi ovde potrošači, recite sada ko su te mlekare, ko su ti koji rade konzumno mleko od mleka u prahu. Istog trenutka ćemo ići i proveriti.

 

01:54:08 - Ljiljana Ivanjac: Mleka u prahu ima, mleka u prahu ima na zalihama. Moguće je i sigurno je da je mleko u prahu jeftinije zbog načina tehnologije u inostranstvu nego što je naše mleko. Trenutno mi imamo tri mlekare, to je upska mlekara, to je subotička mlekara i to je pančevačka mlekara koje prave mleko u prahu. Mlekare svoje viškove mleka usmeravaju u praškare. To je nešto što se godinama unazad dešava i to je normalna pojava u našoj proizvodnji.

 

01:54:48 - Marijan Rističević: Super analize.

 

01:54:50 - Ljiljana Ivanjac: Super analiza meda, kada govorimo o medu, rađena je u austrijskoj laboratoriji u Beču.

 

01:54:57 - Marijan Rističević: U Beču.

 

01:54:58 - Ljiljana Ivanjac: Uzorci su poslati preko naše laboratorije, SP Laboratorije. Zašto smo ovo uradili? Upravo zbog ovakve situacije. Ovde se stalno postavlja pitanje sumnje u nas, u sve nas, u naše laboratorije, u naš sistem. Recite mi zašto?

 

01:55:16 - Ljiljana Ivanjac: Dajte mi jedan razlog. Dajte mi konkretno šta to neko radi pogrešno, gde smo pogrešili. Dajte nam konkretno gde. Ja ću vam priznati ako je to tako, propust je moguć, ali ja vam tvrdim da je svaka naša laboratorija, ja se izvinjam gospodinu, ministar nije dao akreditaciju Laboratorija Analab, malopre je rekao akreditacija. Akreditacija se daje u nekim drugim sistemima.

 

01:55:44 - Ljiljana Ivanjac: Znači, samo vas molim sve o čemu pričamo dajte argument. Dajte primer. Dajte mi konkretno gde. Verujte nas dvesta sedamdeset i šest inspektora veterinarskih kompletno u Republici Srbiji. I danas sam izdala nalog.

 

01:56:02 - Ljiljana Ivanjac: Ne kukamo. Nas je malo, ali stižemo, stižemo da uradimo, stižemo da uradimo i kvalitet i bezbednost. Ono što zabrinjava je cela ova situacija i treba da zabrine nas sve. Mi u poslednje vreme jako puno imamo ilegalne proizvodnje. Ilegalnih proizvodnja proizvoda od mesa, proizvoda od mleka. To je ono što trebamo da pominjemo, da informišemo građane.

 

01:56:31 - Ljiljana Ivanjac: Nažalost... Suzbijamo. Tražimo od građana da nam javljaju informacije, da sarađuju sa nama i toga ima. Verujte da devedeset posto prijava smo zaista dobili od građana. Devedeset posto prijava građani nama šalju mi izlazimo odmah.

 

01:56:50 - Ljiljana Ivanjac: Neko se naljuti. Iskreno, ako nas nema dva tri dana, ja moram da vam kažem da su ovo stvari za UKP. Sarađujemo i sa MUPom. U zajedničkim akcijama smo. Oni imaju neka ovlašćenja koje mi nemamo i to onda na kraju u tim akcijama bude neka mera koja da kaže za zaista onog počinioca znači veliku kaznu.

 

01:57:15 - Ljiljana Ivanjac: Ima hapšenja, ima zatvaranja, bude primer i za druge. Ali iskreno, još se nismo opametili. Toga ima po Srbiji, i to u svim delovima Srbije.

 

01:57:26 - Marijan Rističević: Superanaliza- A jel imate neke odgovornosti za ove pogrešne analize? Jel tu ima neke odgovornosti i za ove pogrešne analize. Ako super analiza pokazala da je neko lagao jer ima to, to je već širenje lažnih vesti. Šta je to?

 

01:57:38 - Ljiljana Ivanjac: Znate kako zakon kaže merodavna je super analiza. Mi u okviru službene kontrole smo u obavezi da proces službene kontrole izvršimo do kraja. To da li je pogrešna ta analiza nije bio predmet razmatranja.

 

01:57:52 - Marijan Rističević: Zakon kaže gospođi sledeće. Zakon o bezbednosti hrane kaže ko ima pravo da vrši analize. Vi to znate.  Ja sam nabrojao postupke koji idu ja mislim član šezdeset Zakona o bezbednosti- Bezbednosti hrane.

 

01:58:06 - Marijan Rističević: Procedure i tako dalje. Da li su one tačne ili ne? Da li sam ja nešto izmislio ili sam rekao- Tačno ono ko može da se bavi analizama, službenim analizama određenih namena. Može i Ministarstvo zdravlja u određenim delovima, ali uglavnom kad je animalno poreklo u pitanju to radi, aa, tu super analizu prati Uprava za veterinu u ime Ministarstva poljoprivrede. To što se neko registruje da ima neko opremu da može da vrši analizu, ne znači da je dobio pravo na službenu analizu.

 

01:58:38 - Marijan Rističević: Znači samo da može na nekom sledećem konkursu da konkuriše i da stekne kvalifikaciju za to da li sam u pravu ili ne.

 

01:58:44 - Ljiljana Ivanjac: U potpunosti ste u pravu. Laboratorija nije bila na konkursu i to je istina.

 

01:58:51 - Marijan Rističević: Ovlašćenja nije bilo zakonito.

 

01:58:53 - Ljiljana Ivanjac: Da za službene kontrole, nije moglo da se radi službene kontrole sa njom.

 

01:58:58 - Marijan Rističević: Razjašnjenje. Idemo dalje. Hvala.

 

01:59:01 - Ljiljana Ivanjac: Molim.

 

01:59:01 - Marijan Rističević: Hvala puno. Gost dva. Ko je?

 

01:59:08 - Marijan Rističević: Evo ja-jasam se javio- Ćirković, izvolite gospodine Ćirkoviću.

 

01:59:10 - Bratislav Ćirković: Koleginica Ljilja Ivanjac je dala podrobne informacije što se ovoga tiče. Ja moram samo da izrazim jedno žaljenje što se ovde sve koristi u dnevno političke svrhe i čuli smo niz netačnih, paušalnih, čak i zlonamernih informacija, ali ovo što se tiče ove laboratorije, da rezimiramo, rađena je super analiza u Beču. Super analiza je pokazala da su analize koje su rađene kod predmetne laboratorije, koja nije sada više ni u funkciji, su apsolutno netačne i sve te, erm, tvrdnje da je devedeset sedam procenata, devedeset sedam procenata meda falsifikat, da ulj- da vino rakija nije više vino ni rakija, pa pitamo se svi šta onda mi pijemo? Što se tiče jednog od pitanja da ima uvoza, odnosno tvrdnje, nije više ni pitanje, nego tvrdnja da ima uvoza grožđa iz Albanije. Nijedna dozvola nije izdata za uvoz grožđa iz Albanije.

 

02:00:15 - Bratislav Ćirković: Ima deo dozvola koje su izdate i to su ukupno četrdeset i dve pošiljke što se tiče iz Makedonije, ali je duplo više izdato dozvola za izvoz za izvoz našeg grožđa. Zapisao sam ja vrlo dobro znači doći ću i do toga. Ovaj, ja vas nisam prekidao izvinite. Tako da što se toga tiče, ponovo tvrdim da su sve ovo paušalne ovaj tvrdnje.

 

02:00:55 - Bratislav Ćirković: Vrlo malo smo se, ja razumem da neko dođe nepripremljen na sastanak, da nije mogao da pročita materijal, ali da neko ne može da pročita dnevni red to mi ne ide baš ovaj i uglavnom smo se bazirali na Zakonu o dobrobiti životinja koji uopšte nije tema dnevnog reda, ali što se tiče- I nacrt je.

 

02:00:58 - Bratislav Ćirković: Je, znači mi imamo jako puno kroz elektronsku formu dostavljenih predloga NVO organizacija i ja ne mogu sada da tvrdim da je dobar ili nije. Radi se o zakonu koji je usaglašen u potpunosti sa zakonima Evropske unije. Ne tvrdim da mi moramo da imamo takav isti zakon, ali moramo ga prilagoditi i našim potrebama. Činjenica je da imamo problema sa nevlasničkim psima, mačkama, lutalicama i Ministarstvo aktivno radi na otklanjanju svih negativnih posledica, a ako je jedan od uzroka i zakon, radićemo i na izmeni zakona, tako da svi imate mogućnost. Ja nisam video da bilo ko od ovih ljudi koji ovde danas poslanika govore, čast izuzecima, aa, je poslao neki predlog što se tiče tog zakona kako bi ga bolje uredili i našli adekvatnije i bolje rešenje.

 

02:01:47 - Bratislav Ćirković: Mi smo otvoreni za saradnju, tako da ćemo i određene predloge prihvatiti. Što se tiče budžeta, na današnji dan je budžet Ministarstva poljoprivrede osamdeset pet procenata realizovan, izvršen za 2025. godinu. Postoje i neke tvrdnje ovaj, ja sam vas to slušao. Možete sad da slušate odgovore do kraja.

 

02:02:13 - Bratislav Ćirković: Izvinite. Brzo ću.

 

02:02:15 - Bratislav Ćirković: Ovaj, eh, kada je u pitanju- Ovaj, eh, tvrdnja da je bilo, eh, uvoza smrznutog mesa. Tačno je, ali su uvoz mesa samo za mesne prerađevine u strogo kontrolisanim uslovima kakva je, eh, kakvi su propisani pozitivnim zakonskim propisima. I moramo da znamo da je tržište svinjskog mesa nikad stabilnije danas u Srbiji nego danas. Znači cena, i da su svi proizvođači svinjskog mesa izuzetno zadovoljni, i ta cena je negde dvesta pedeset do dvesta sedamdeset dinara, i mi imamo kontinuitet od nekih poslednjih tri-četiri meseca da imamo stabilno tržište i da su naši proizvođači zadovoljni. E, to su činjenice o kojima možemo adekvatno s-i potkrepljenim dokazima da, eh, razgovaramo.

 

02:03:05 - Bratislav Ćirković: Eh, naravno, ovo što se tiče, eh, Zakona o stavljanju na tržište drveta i drvenih proizvoda, to je jedan, eh, zakon koji će urediti tržište. I ono minimalno što imamo, eh, da kažem, nije baš minimalno, ali u nekim granicama, eh, bespravne seče. Kontrolisaćemo i to drvo koje dolazi na, eh, to tržište. A kada je pitanje, eh, gospodina Miletića, eh, oko šumskih puteva, šumskih pruga. Eh, ove godine je šesto osamdeset miliona dinara uloženo od strane Ministarstva poljoprivrede u šumske puteve i, eh, protivpožarne pruge.

 

02:03:46 - Bratislav Ćirković: Mislim da je o-okvirno, eh, ta cifra u pitanju. Eto, ja toliko za sada mislim da sam dao sve odgovore. Hvala.

 

02:03:55 - Marijan Rističević: Gospodine Bulatoviću. Izvolite.

 

02:04:01 - Dejan Bulatović: Neću ja, samo minut. Žurimo svi kao što vidim. Znate šta? Kad imate ovako m-ispred Ministarstva za poljoprivredu, v-vodoprivredu i šumarstvo ljude iz struke i kada vam ovako kažu, ljudi koji nisu u politici, koji vam kažu otvoreno onako kako stvari stoje, i dva, i kad vam kažu da bezočne laži. Komunicirate sa vašim biračima i to je vaše pravo.

 

02:04:32 - Dejan Bulatović: I to je vaše pravo, pravo vaše da lažete, u redu je, ali samo da građani to dobro znaju, da su vaše manipulacije, da ono što vi iznosite u javnosti jeste način kako ćete vi da iza-izađete pred vaše birače na izborima, ali da narod samo zna da ova država itekako vodi računa o svojim građanima. Dakle, itekako vodi računa, sa svim polugama koje imamo. Dakle, videli ste šta kaže inspektorka, načelnica, videli ste šta kažu ovde državni sekretari, šta kažu pomoćnici. Ima neki koji još nisu rekli koji su spremni da vam odgovore na sve. Ja vas samo molim onako najmoralnije, nemojte da lažete bre.

 

02:05:18 - Dejan Bulatović: Tačka. Hvala.

 

02:05:19 - Marijan Rističević: Polako s tom kvalifikacijom. Kažete nemojte da govorite neistinu.

 

02:05:24 - Dejan Bulatović: Može i tako, prihvatam. Nemojte da govorite neistinu.

 

02:05:27 - Marijan Rističević: Dobro je bre Bulatoviću. Eh, Bože moj. Aleksić Miroslav, izvolite.

 

02:05:37 - Marijan Rističević: Da samo ja- Ja- Jedna ispravka. Ovo vezano za Ano-Anu Lab. Tu, eh, tu firmu je prod-pro-prote-protežirao jedan savetnik i znam da je bilo negde kod Ćorića i gde je bilo, gde je bilo to, da su čak pre ovog slučaja, razumeš, pre ove podvale govorili pohvalno neki državni službenici koji pripadaju vlasti, pohvalno o toj, eh, Ana Lab, o-toj, o toj kući. Dakle, verovatno su i oni bili obmanuti. Dakle, nije bilo nikakvog nefiterskog odnosa vlasti prema, eh, prema toj, eh.

 

02:06:12 - Marijan Rističević: Službenici svakako znaju da-dakle da je to čak i to rešenje je bila dobra volja da im se učini, iako se ispostavilo da nije zakonito. Inače nisu oni sa silom sami progurali, nego su toliko želeli da vrše te kontrole da su čak protežirani od strane, od strane određenih službenika, odnosno pripadnika vlasti. To je sigurno, a ko ne veruje, ja mogu i da ga upoznam sa ljudima koji su bili, eh, bili, kasnije poprilično iznenađeni. Ali, šta neznanje ne opravdava. Izvinite gospodine Aleksić, izvolite.

 

02:06:49 - Miroslav Aleksić: Ja samo da pitam da li i ovo što je gospodin Ćirić odgovarao vezano za realizaciju budžeta sve- Ili mogu da očekujem još neki odgovor.

 

02:06:57 - Marijan Rističević: Ćirković.

 

02:06:58 - Miroslav Aleksić: Ćirković, izvinjavam se.

 

02:07:03 - Marijan Rističević: Odgovoriće nas- A vi ćete onda, okej- Ima još, eh- Okej, okej izvinjavam se, onda kasnije ću- Ali ste poslali komentarišete i sad.

 

02:07:04 - Miroslav Aleksić: Kasnije ću, neću sad.

 

02:07:05 - Marijan Rističević: Okej. Hvala. Ko od vas? Bojane. Bojane, eh, morate da se prijavite negde.

 

02:07:18 - Marijan Rističević: Ako je to taktika, nije to ispravan. Ti se uvek prikriješ tamo negde u ćošak, uvek se prikriješ negde u ćošak, gospodine Nikeziću prijatno. Izvolite. Uprava za agrarna plaćanja.

 

02:07:47 - Marijan Rističević: Gospodin Živković, izvolite.

 

02:07:49 - Bojan Živković: Poštovanje svima. Ja sam Bojan Živković iz Uprave za agrarna plaćanja pomoćnik direktora za ekonomsko finansije poslove i kreditnu podršku. Eh, što se tiče pitanja obaveza koje su preostale ka poljoprivrednicima, u suštini, eh, one postoje, a da bi se te obaveze isplatile, potreban je, naravno, budžet. Eh, što se tiče 2024. godine, naš najveći da tako kažemo problem je bio u tome što, iako je ovaj budžet-Definitivno, jedan od najvećih budžet koji je do sada postojao.

 

02:08:28 - Bojan Živković: Aa, mere koje su definisane obuhvatom su bile takve da čak i taj budžet, ukoliko bi svi dobili sredstva, ne bi bio dovoljan. Aa, Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za agrarna plaćanja do sada nikada nije radila, to smo već više puta pričali, nikad nismo pisali rešenja o odbijanju zbog nedostatka budžeta, već smo konstantno u pokušajima da se ta sredstva dodatno obezbede i s-na kraju svake godine mi imamo i u rebalansu dobijanje dodatnih sredstava da bismo isplatili što više zahteva. Inače, ta obaveza postoji. U Uredbi o raspodeli u članu četiri kaže, sredstva do iznosa se donose rešenja. Preko tog iznosa se sredstva, ee, se, aa, zahtjevi odbijaju.

 

02:09:15 - Bojan Živković: Mi obezbeđujemo dodatna sredstva i onda sa obezbeđivanjem dodatnih sredstava nastavljamo sa isplatama. Konkretno, najviše sam čuo pitanje koje je bilo vezano za mehanizaciju primarna biljna, primarna stočarska. Aa, mi smo do avgusta i sada početka septembra imali, aa, nedostatak, da tako kažemo, sredstava za primarnu biljnu za negdih, nekih sedamsto miliona dinara je preostalo bilo zahtjeva za one zahtejevi koji su ispod crte i u primarnoj stočarskoj smo imali nedostatak od nekih devedesetak miliona koji su se za zahteje koji su bili ispod crte. U ovim poslednjih izm-izmenama uredbi smo i ta sredstva obezbedili i sada ide obrada. Ono što bih, aa, napomenuo u ovom momentu, ako sada već isto pričamo o potencijalnom nedostatku sredstava u dvadeset i petoj godini nam je najveći problem trenutno sa merom tova, gde još nekih dve milijarde trenutno nemamo raspoloživo u budžetu koje ćemo morati ili u ovoj godini kroz rebalans da obezbedimo i isplatimo i te zahteve ili će određeni deo tih zahteva biti isplaćen.

 

02:10:25 - Bojan Živković: Bi-bi trebalo da se prenese kao za obavezu narednu godinu i onda da se isplati. Aa, ono što, aa, bih posebno napomenuo je, a opet ima veze sa potencijalnim kašnjenjima, k-kako se to percipira kod poljoprivrednika, to je da, aa, što se tiče, aa, obrade zahtjeva, broj zaposlenih u ured-u, u-upravi se nije povećavao nešto mnogo. Mi smo do sada obradili i isplatili nekih petsto pedeset hiljada zahteva. Od tih petsto pedeset hiljada zahteva većina tih zahteva, što se tiče direktnih plaćanja, se brzo, kada su raspoloživa sredstva, brzo i obrađuje i isplaćuje. Aa, osim kod upravo mere tova, trenutno, i tu sada pokušavamo da nađemo rešenje kako to da rešimo kroz, u suštini kroz izmene Pravilnika, jer šta je osnovni problem?

 

02:11:27 - Bojan Živković: Problem je u dokumentaciji koja se prilaže, prilaže se kroz, u elektronskoj formi, a u velikom broju slučajeva to poljoprivrednici moraju da skeniraju, pa onda neko loše skenira, treba da se vidi. Jednostavno nemamo podatak na skeniranom dokumentu šta je to što smo dobili i onda moramo da uđemo. Na neki način je čak tov obrada zahtjeva kroz tov teža sada nego što je bila, aa, kada smo imali papirnu formu, jer u papirnoj formi imam papir ispred sebe, mogu da vidim o čemu se radi. Ovako moram da uđem, obrađivač mora da uđe, da klikne, da otvori, 'nači svaki od tih priloženih dokumenata, da pogleda tamo gde, aa, da pogleda i da onda na osnovu toga radi, ovaj, obradu. To o-produžava period, ali i do obrade.

 

02:12:08 - Bojan Živković: Ali i sad upravo radimo na tome da vidimo da nađemo rešenje da se i taj proces automatizuje i da u suštini se bavimo samo graničnim zahtjevima, onim zahtjevima koji, ako prođu kroz sistem validaciju, jednostavno dobijete veoma brzo rešenje. Verujem da, mislim, činjenica je da smo petsto pedeset hiljada predmeta uradili sa i skoro istim brojem ljudi, aa, pokazuje da u odnosu, recimo, na 2023. odnosno dvadeset i drugu godinu smo imali nekih stotina hiljada predmeta. Mi smo u međuvremenu preuzeli u dvadeset treće i obradu zahtjeva za isplatu podsticaja za hektar i tako dalje. Zato, kažem, imamo pet, pet do šest puta veći broj zahtjeva koji isti broj ljudi obrađuje.

 

02:12:50 - Bojan Živković: Ovaj, aa, tako da i kažem, pitanje je kod tova će nam, aa, tu nedostajati sredstava koje, koja ćemo obezbediti ili u ovoj godini. Videćemo da li će biti, aa, videćemo sa ostalim merama kakva je situacija što se tiče, aa, što se tiče njih, kakva će biti situacija u zahtjevima odno-koji se podnose i koliko će tu sredstava preostati. Ono što nam je bilo, recimo, problem upravo je deo koji se tiče, aa, rasporeda koji, rasporeda u samoj Uredbi o raspodeli, koji nije često u našoj, aa, moći, jer smo imali situaciju, najjednostavniji primer, mi smo imali situaciju upravo sa regresom za seme gde smo inicijalno morali sa nekom inicijalnom kalkulacijom da obezbedimo nekih sedamnaest milijardi dinara, ovaj, što je bila procena koliko je potencijalno zahteva može da se podnese na kraju i morali smo to da imamo inicijalno re-rezervisano baš zbog pritiska da se refakc- da se regres semena što pre isplati, da se što pre isplati i onda. Imali smo ta sredstva na toj poziciji kad se završila mera, ovaj, došli smo do nekih dvanaest hiljada milijardi, onda tih pet milijardi je postalo slobodno, pa smo mogli da ih prebacimo i upravo smo tako i obezbedili bili sredstva za primarnu biljnu, primarnu stočarsku, koja se sada radi i obrađuje. I ima još jedan deo koji je, aa, koji je, ima još jedan deo koji se tiče same, aa, obrade zahtjeva.

 

02:14:15 - Bojan Živković: Postoje zahtevi koji se obrade, koji odu na plaćanje. Međutim, poljoprivrednici promene račun, pa se desi da se ta sredstva vrate-Poljoprivrednik nema informaciju da je dobio subvenciju. Mi nemamo informaciju da on ne zna da nije dobio subvenciju i mi onda te zahteve tražimo. Tu je sada problem zbog toga što, erm, zato što ti zahtevi, kada se ta sredstva vrate, ona se vraćaju na račun izvršenja budžeta, koji je bukvalno, ne samo poljoprivreda, nego svih. I onda mi moramo da nađemo u onom moru povrat, erm, iz vraćenih sredstava koja su, gde vidimo i privredu i zdravstvo, i vojsku i policiju, sve ide na isti račun, onda mi tražimo neprepoznatu stavku, pa vraćamo nazad.

 

02:15:02 - Bojan Živković: Takvih zahteva imamo negde zajedno sa, erm, zahtevima koji se tiču, erm, ta, erm, zajedno sa zahtevima koji su zbog neke validacije, možda nekih pet hiljada na petsto pedeset hiljada, znači manje od jednog nula zarez devet posto je takvih zahteva i opet i njih rešavamo. Tu nam malo više vremena treba da to nađemo i da isplatimo. Erm, i to je deo isto koji, ali opet pet, kada kažete pet hiljada zahteva, to opet je veliki broj, pa može da napravi sliku da nešto, erm, dugo traje. Ovaj, i što se tiče za, vašeg poslednjeg pitanja koje se tiče, erm, mehanizacije dvije hiljade dvadeset i peta, dvije hiljade dvadeset i šesta, erm, ono što je moja informacija, to je trenutno, znači da se osvrnemo na našem trenutni budžet, koji upravo zbog ovih budžetskih ograničenja, erm, imamo je ta-tako i raspoređen da imamo, ha da tako kažem, u odnosu na potencijal mene-mere mali broj zahteva, erm, mali broj sredstava, mali iznos sredstava. Znači, erm, ono što nameravamo je da raspišemo u ovoj godini poziv za primarnu biljnu, primarnu stočarsku i tu, ukoliko u ovoj godini ne budemo dobili sredstva da isplatimo, to nameravamo da prenosimo u narednu godinu, erm, i da isplatimo, kao i svake godine kada podnose zahtev poljoprivrednici, da im omogućimo da svi oni koji su kupili mehanizaciju dođu do tih mehan, do-do sredstava za tu mehanizaciju.

 

02:16:40 - Bojan Živković: Da je, da smo ubrzali, ubrzali smo, da nismo dovoljno ubrzali. Možemo još da ubrzamo. E, sad je samo pitanje, opet kažem određenih stavki koje su kod nas, koje se kod nas, ovaj, erm, tiču same obrade, odnosno ograničenja koje imamo u radu. Erm, to je, to je u suštini to. Nadam se da sam odgovorio na pitanje.

 

02:17:04 - Bojan Živković: Ako imate neko konkretno, znači zbog čega se postavlja tako pitanje slobodno možete da postavite, ko je reći će-mi, utvrdit ćemo tačno. Znači, uopšte nije sporno, s-svima se isplaćuje.

 

02:17:32 - Miroslav Aleksić: To je to. To je to. Zahvaljujem se gospodine Živkoviću na odgovoru i to je prvi ozbiljniji odgovor koji sam do sada dobio na ovo pitanje koje postavljam i vi ste samo potvrdili ono što mi već negdje znamo.

 

02:18:03 - Miroslav Aleksić: Dakle, prvo je što se tiče vašeg kadrovskih potencijala, to je tako kako je, što se tiče para da ih nema dovoljno i- Da se svake godine iz godine u godinu prebacaju dugovi iz prethodnih godina, odnosno i to što ćete sada raspisati u dvadeset petoj konkurs krajem godine za primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju za nabavku opreme i mehanizacije ste radili i ranijih godina. Raspisuje se konkurs u decembru zato što nema dovoljno para. Onda eto ljudi to što su investirali, jer ste vi usvojili uredbu i tom uredbom ste se obavezali da raspišete taj konkurs do kraja godine. Ljudi su investirali u neku svoju opremu i mehanizaciju i onda kažete, neće to moći ove godine, nego ćemo prebaciti na sledeću. Dakle, ovo ne ide na vašu dušu.

 

02:18:40 - Miroslav Aleksić: Ide na dušu toga što država nema strategiju, da ozbiljno se posveti poljoprivredi i agraru i da ono što se obećaje u tekućoj godini, da se nađe novac za to, nego eto, ima para za Expo, ima para za kojekakve druge stvari, a onda vi imate uredbu, raspisujete konkurse, nema para. I sad ste doneli jedno solomonsko rešenje da zaštitite vas i kažete ovako, "izdajemo samo onoliko rešenja za koliko imamo dobrih para". I sad ta rešenja stoje na čekanju i jedno rešenje, evo, to ide odmah na isplatu. A šta je s onim rešenjima od pre? Šta je s konkursom iz decembra dvajest treće godine?

 

02:19:18 - Miroslav Aleksić: Dakle, ne možete mi reći da za godinu dana se nije našao način da se to isplati, a ima takvih rešenja i ja ću vam to da dokažem. Dakle, o tome se radi i transparentnost, da ne bi bilo ove sumnje kome se isplaćuju subvencije. Da li dobijaju neki povlašćeni ili ne? Lepo vi transparentno na sajtu Uprave za agrarna plaćanja. Konkurisao taj i taj, tada i tada taj i taj zahtjev i nema nikakvog problema.

 

02:19:40 - Miroslav Aleksić: Nema sumnje, ako nema ni za koga nema, ni za koga. Nemojte da se sad dolazi do zloupotreba i do toga da neko bude povlašćen, da dobije novac, a neko da ne dobija. I ima ljudi koji su investirali neki novac i čekaju, ne znaju šta će se desiti s time. I kad kaže gospodin Ćirković osamdeset pet posto realizovanog budžeta za dvajstpetu godinu, dakle, to automatski znači da okej ovo z-nema para, raspisaće se krajem godine konkurs, kao što je bilo ranije. A da li to znači da i ovi iz dva i četvrte godine nema čemu da se nadaju?

 

02:20:09 - Miroslav Aleksić: Ni u ovoj godini, nego će biti za dva i šeste.

 

02:20:14 - Miroslav Aleksić: Dobro. Ja vas samo molim ovako. Ja vas zaista molim. Bilo je prilike, ja završavam time.

 

02:20:22 - Miroslav Aleksić: Bilo je u ranijem periodu, ja sam to tada znao da pohvalim. Nema veze što sam opozicioni poslanik.

 

02:20:33 - Miroslav Aleksić: Dakle, kada u tekućoj godini definišete budžet, koliki god on bude bio-Da znamo da će poljoprivrednici u toj tekućoj godini ono što im je definisano Uredbom moći da ostvare. To je najvažnija stvar, predvidivost. Da neko zna šta radi. Vi kad jednom nekome ispunite to, on sad čeka dve godine, taj je već propao.

 

02:20:54 - Miroslav Aleksić: On je uzeo kredit, pozajmio novac, računao je na tih pedeset posto povraćaja koje će dobiti- Nije ovo mera za seme koja je odnela- Pa ja to razumem, ali to je opet se vraćamo na strategiju. Znači, ne možemo da pogled donosimo mere sad kako kome kad odgovara i tako dalje. E, tri minuta. I moje je iskorišćeno vreme. Nego zahvaljujem.

 

02:21:07 - Marijan Rističević: E, sad ovako. OK. Hvala. Dobro bre Živkoviću, bre, polako, bre. Sve ćemo mi to jednog dana da sredimo.

 

02:21:14 - Marijan Rističević: Što se tiče predvidive dugoročne poljoprivredne politike, ona podrazumeva i odgovornost. Ne možete, ne možete poljoprivrednu politiku suzbijati time što, recimo, dođete na odbor i navodite socijalne potrebe određenih poljoprivrednih proizvođača, jer mi nismo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. I da kažete nema veze što je kršio zakon, nema veze što nema platformu za đubrivo, nema veze što nema jamu, nema veze što ugrožava životnu sredinu, nema veze što nije ispunjavao uslove za podsticaj, ali to ne sme da mu se ukine. Dakle, moramo da budemo i odgovorni prema njima, ali i oni moraju da budu odgovorni prema državi, jer građani izdvajaju za taj, aa, za to novac. Ostao sam dužan malo grožđe.

 

02:22:00 - Marijan Rističević: Tražio sam informacije i dobio. Ukupno iz Albanije uvezeno sto četrdeset osam tona za godinu dana. 'nači u nekom prethodnom period - Stonog grožđa, zapamtite, stonog grožđa, koga mi nemamo dovoljno. Ukupno sto četrdeset osam tona. Ako ćemo za-aa da koljemo vola za šniclu mesa, ja nisam za to.

 

02:22:21 - Marijan Rističević: Što se tiče Makedonije, ona je uvezla nešto više, a vrednost albanskog grožđa negde oko dvesta, imam tačan podatak ovde šta je sa mojim telefonom, mislim dvesta trideset-dvesta osamdeset tri hiljade evra. Znači, njihov izvoz grožđa u proteklom periodu za godiju dana vredeo je dvesta osamdeset tri hiljade ili sto četrdeset osam tona.

 

02:22:41 - Nenad  Katanić: To je naglasak stono, samo stonu.

 

02:22:44 - Marijan Rističević: Samostalno. Rekao sam da je samo stono, da je to za jelo, aa, ovog vinsko. Ja sam išao i korak dalje. Albanija ne može da bude veliki izvoznik, jer ima svega pet hiljada hektara za-zasada vinograda. Aa, što se tiče Makedonije, ona je za godinu dana, aa, iz nje uvezeno dve hiljade trideset tri tona, uglavnom stonog grožđa, od toga je petsto devet bilo, aa, ostalog, verovatno vinskog.

 

02:23:12 - Marijan Rističević: Dakle, v-ukupna vrednost je dva miliona dvesta pedeset četiri hiljade evra. Da vas podsetim samo da na CEFTI mi izvozimo preko milijardu i po, određenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Evo.

 

02:23:27 - Marijan Rističević: Dakle, to je podatak koji sa - To je šta, celo ima manje zasada vinograda od Topole?

 

02:23:29 - Marijan Rističević: Pa, ne, Albanija je verovatno naduvala tih pet hiljada hektara, verovatno nema- Verovatno nema ni toliko. Eto, to ajde da glasamo. Zaključena rasprava idemo redom.

 

02:23:42 - Marijan Rističević: Dajte mi taj ovako. Da se izjasnim o prvom Predlogu zakona o uređivanju sporazuma kojim se uspostavlja Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vinu, sačinjen u Parizu, trećega aprila dve hiljade prve godine i Protokol o izmenama i dopunama Sporazuma od trećeg aprila 2001. Godine, kojim se uspostavlja Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino o premeštanju sedišta Organizacije useljenu u Parizu dvadeset prvog maja 2022. godine, koji je podnela Vlada. Stavljam na glasanje.

 

02:23:59 - Marijan Rističević: Gde je meni ovaj? Meni ceo dan sačekajte. Šta je ovo? Ovo je nešto ovde lepljeno. Za deset, protiv jedan, glasalo je jedanaest, nije glasao jedan od ukupno dvanaest narodnih poslanika.

 

02:24:35 - Marijan Rističević: Dobro. Idemo. Molim da se izjasnim o Predlogu zakona o stavljanju na tržište drveta i drvnih proizvoda koje je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo o tome. Za deset, protiv nema, glasova jedanaest, nije glasao poslanik, ukupno jedanaest prisutnih narodnih poslanika.

 

02:25:01 - Marijan Rističević: Saopštavam da smo usvojili Predlog. Izvestilac je za zakone, predsednik Odbora. Molim da se izjasnimo o Informaciji o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za period od prvog aprila do tridesetog juna dve hiljade pete godine u zagradi broj nula dva polaka hiljadu dvanest kroz dvadeset pet povlaka dva od devetnaestog avgusta dve hiljade pete godine. Molim da se izjasnimo. Za deset, uzdržan jedan, glasova jedanaest od prisutnih jedanaest narodnih poslanika.

 

02:25:40 - Marijan Rističević: Saopštavam da smo usvojili Izveštaj, odnosno mi sad imamo informaciju, znači, informaciju o radu. Mi pravimo izveštaje, pardon, Skupštini o usvojenim informacijama. E, to je sve, jel tako? Zaključujem osamnaestu sednicu Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, najznačajnijeg odbora u Narodnoj skupštini. Hvala svima.

 

Snimak sednice