1) OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije

Datum sednice: 06.10.2025. 

Trajanje sednice: približno 2 sata i 5 minuta (na osnovu vremenskih oznaka u transkriptu)

Tema / tačke dnevnog reda: razmatranje više predloga zakona i dokumenata, uključujući:

predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o usvajanju harmonizovanih tehničkih pravila/pravilnika UN za vozila i opremu (u transkriptu se pominju „vozila sa točkovima“ i „pravilnici Ujedinjenih nacija“);

Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (u pojedinostima/načelu, prema transkriptu);

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji;

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru;

predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji u traganju i spasavanju u vazduhoplovstvu (pominje se Sporazum sa Savetom ministara BiH);

Informacija o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period januar–mart 2025.

Predsedavajući: Uglješa Marković, predsednik Odbora

Broj prisutnih poslanika: 14 (vidljivo kroz zbir glasova prilikom utvrđivanja dnevnog reda: 10 „za“, 1 „protiv“, 3 nisu glasala)

Učesnici van poslanika: Aleksandra Sofronijević (ministarka), Borko Drašković (direktor RGZ), kao i drugi predstavnici institucija pomenuti na početku sednice (npr. Direktorat civilnog vazduhoplovstva, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, predstavnici Ministarstva).

Ko je koliko govorio:
(Procena urađena prema pravilu 95 reči = 1 minut, na osnovu celog transkripta; pauze/tehničke smetnje nisu uračunate.)

Poslanici vladajuće većine: približno 16% ukupnog vremena

Poslanici opozicije: približno 46% ukupnog vremena

Članovi Vlade / gosti: približno 39% ukupnog vremena

Ukratko sa sednice: Sednica je bila fokusirana na paket tema iz oblasti gradnje, evidencije nepokretnosti i saobraćaja. Opozicioni poslanici su najviše problematizovali logiku i posledice rešenja koja idu ka „masovnoj legalizaciji“ i upisu objekata, uz pitanja odgovornosti države i bezbednosti. Ministarka je branila predloge kao pokušaj da se reše dugogodišnji problemi evidencije i prakse na terenu, uz naglašavanje da se ne preuzima uloga investitora i da bezbednosne obaveze vlasnika ostaju. Na kraju se Odbor izjašnjavao o tačkama i formulisao stav/izveštavanje (izvestilac: predsednik Odbora).

Napomena o materijalu: transkript sadrži više skraćenih delova označenih sa „…“, pa su pojedine formulacije tačaka dnevnog reda i rezultati pojedinih glasanja vidljivi samo delimično.

---

2) STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Uglješa Marković (predsednik Odbora, vladajuća većina)
Vodio je sednicu, predlagao način rada i davao proceduralna objašnjenja. U završnici je sumirao raspravu, zahvalio učesnicima i sproveo izjašnjavanje po tačkama, uz određivanje da izvestilac bude predsednik Odbora.

Aleksandra Sofronijević (ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture)
Obrazlagala je predloge i odgovarala na kritike, ističući da je cilj da se ubrza i pojednostavi evidentiranje/upis u jasno nabrojanim situacijama i da se reše nasleđeni problemi iz prakse (neuređeno stanje na terenu, dugotrajni postupci). Naglašavala je granice odgovornosti države (da država ne može preuzeti ulogu investitora), kao i obaveze vlasnika/korisnika u pogledu bezbednosti i održavanja. U delu rasprave odgovarala je i na pitanja koja se tiču infrastrukturnih objekata (u transkriptu se pominju tuneli i bezbednosni sistemi/automatika).

Borko Drašković (direktor Republičkog geodetskog zavoda, gost)
Kratko je podržao pravac izmena, uz naglasak na javnost postupaka i potrebu da se sistem evidencija i upisa učini funkcionalnijim, posebno u koordinaciji sa Ministarstvom i nadležnim službama.

Robert Kozma (Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd, opozicija)
Kritikovao je pristup koji, po njegovom tumačenju, nagrađuje posledice dugogodišnje bespravne gradnje. Postavljao je pitanje šta su institucije radile prethodnih godina i kako se obezbeđuje da se bezbednosni standardi i odgovornost za objekte ne relativizuju upisom, uz insistiranje na jasnoj odgovornosti ako dođe do ugrožavanja bezbednosti.

Tatjana Marković Topalović (SRCE, opozicija)
Sporila je zakonodavnu logiku i formulacije, navodeći primedbe na ustavnost i sistematiku rešenja. Fokus joj je bio na tome da li su odredbe precizne, neobmanjujuće i primenljive bez pravne nesigurnosti.

Mila Popović (Stranka slobode i pravde, opozicija)
Otvoreno je problematizovala zašto se predložena rešenja donose „posle deset godina“, uz ocenu da se radi o zakašneloj i široko postavljenoj legalizaciji. Insistirala je na pitanju odgovornosti za stanje koje je, prema njenom nastupu, godinama tolerisano.

Dragan Stanojević (MI – Glas iz naroda, opozicija)
Iako se predstavlja kao opozicija, u jednom delu nastupa je rekao da će njegova poslanička grupa podržati zakon zbog koristi za građane u praksi. Paralelno je otvorio pitanje homologacije i tržišnih pravila, kroz primer uvoza kineskih automobila, tvrdeći da u pozadini vidi političke, a ne tehničke razloge.

Đorđe Stanković (Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, opozicija)
Postavljao je više pitanja o nadzoru, dozvolama i praksi gradnje, insistirajući na tome da se razjasni kako su kontrola i odgovornost funkcionisali u konkretnim slučajevima. U delu sednice ulazio je i u proceduralne replike/komentare, tražeći jasnije odgovore i doslednost u sprovođenju pravila.

Dalibor Šćekić (ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, vladajuća većina)
U kratkom obraćanju pohvalio je ministarku i način na koji obrazlaže predloge, uz politički ton o potrebi da se sluša struka i da se rasprava ne svodi na podele.

---

3) ZAKLJUČAK SEDNICE

Odbor je utvrdio dnevni red (u glasanju: 10 „za“, 1 „protiv“, 3 nisu glasala).

Nakon rasprave, Odbor se izjašnjavao o tačkama dnevnog reda i zaključivao o daljem postupanju (u transkriptu je naznačeno da je izvestilac u Narodnoj skupštini predsednik Odbora Uglješa Marković).

Razmatrana je i Informacija o radu Ministarstva za period januar–mart 2025, o kojoj se na kraju takođe glasalo.

U raspravi učestvuju:
- Uglješa Marković, predsednik Odbora, IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), vladajuća većina.
- Aleksandra Sofronijević, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
- Borko Drašković, direktor Republičkog geodetskog zavoda
- Robert Kozma, član Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija.
- Tatjana Marković Topalović, članica Odbora, SRBIJA CENTAR - SRCE, opozicija.
- Mila Popović, članica Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.
- Dragan Stanojević, član Odbora, MI - GLAS IZ NARODA, opozicija.
- Đorđe Stanković, član Odbora, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, opozicija.
- Dalibor Šćekić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.

00:00:01 - Uglješa Marković: Eh, dobar dan koleginice i kolege. Otvaram trinaestu sednicu Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Eh, konstatujem da imamo kvorum za rad i odlučivanje. Sedici prisustvuje četrnaest članova, odnosno zamenika članova. Današnjoj sednici prisustvuju iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ministar, odnosno ministarka Aleksandra Sofronijeviћ, državni sekretar Ranko Školarac, vedre pomoćnici ministra Milan Petrović, Milomir Đurović, Dušan Radonjić, Verica Ječmenica, Miroslav Alempić eh, i pomoćnik direktora, direktora, Direktorata civilnog vazduhoplovstva Goran Jovičić.

00:00:47 - Uglješa Marković: Iz Republičkog geodetskog zavoda tu su magistar Borko Drašković direktor, eh, Miloš Bilanović v.d. pomoćnika direktora i Gordana Zorić, šef odseka za n-normativno pravne poslove. Iz Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije sa nama je privremeni direktor gospodin Đorđe Milić. Pozdravljam sve prisutne i prelazimo na rad eh, prema utvrđenom dnevnom redu. Za ovu sednicu predložio sam sledeći dnevni red.

00:01:17 - Uglješa Marković: Prva tačka razmatranje Predloga zakona o posebnim uslovima za identifikovanje i upis prava na eh, nepokretnostima koje je podnela Vlada. Tačka dva, razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji koje je podnela Vlada. Tačka tri, razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru koji je podnela Vlada. Tačka četiri je razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o usvajanju harmonizovanih tehničkih pravilnika Ujedinjenih nacija za vozila sa točkovima, opremu i delove koji mogu biti ugrađeni ili korišćeni na vozilima sa točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih eh, homologacija na osnovu ovih pravilnika Ujedinjenih nacija koje je podnela Vlada. Tačka pet.

00:01:59 - Uglješa Marković: Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Bugarske, Vlade Republike Hrvatske, Vlade Mađarske, Vlade Republike Severne Makedonije, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije, Vlade Slovačke Republike i Vlade Republike Slovenije o saradnji i koordinaciji u traganju i spasavanju u vazduhoplovstvu koje je podnela Vlada. Tačka šest. Razmatranje Informacija o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period januar-mart 2025. godine. Stavljam na glasanje predloženi d-dnevni red.

00:02:28 - Uglješa Marković: Molim da se izjasnimo. (pauza) Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor utvrdio dnevni red u predloženom tekstu, sa dvanaest dva za, nije glasalo dvoje od ukupno četrnaest prisutnih. Eh, pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu predlažem da obavimo zajednički pretres o predloženim tačkama dnevnog reda, a da se posle obavljene rasprave izjasnimo o svakoj tački pojedinačno. Molim da se izjasnimo. (pauza) Zaključujem glasanje i konstatujem da je predlog prihvaćen sa deset glasova za, jedan protiv, tri nije glasalo.

00:03:15 - Uglješa Marković: Eh, pre- Izvinite- Izvučeno je još jednom.

00:03:19 - Uglješa Marković: (govore u pozadini, ne razumije se) Aha. Dobro onda to, dobro. Znači, onda jedanaest za, eh, jedan protiv, dvoje nije glasalo. Baš tako.

00:03:40 - Uglješa Marković: Mora neko od gostiju stati i da mu- Da bi molio saglasnost- Čekajte, jel problem jedinice ili? Jedinica za glasanje. Aha, dobro.

00:03:50 - Uglješa Marković: Ko je na izveštaja od vas? Ja se izvinjavam sada moramo zbog, samo se zamenite samo to ili, ili, ili sedite ovde sa kraja. A vratiću glasanje.

00:04:02 - Uglješa Marković: Izvinjavam se samo da bi koleginice može te izvinite, možete ovde, možete dole, možete i ovde da sednete. Može za sto? Hoćemo sad iz početka dnevni red i sve ili? Pa, ne jer ono od početka nećemo da vraćamo, sad ćemo samo ovo prvo. (pauza do 15 sek) Pa, koleginice su u sistemu sada dobro možemo da počnemo.

00:04:57 - Uglješa Marković: (dih) Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda šest tačaka. Prva tačka razmatranja Predloga zakona o posebnim uslovima za identifikovanje i upis prava na nepokretistima koje je podnela Vlada. Tačka dva. Razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji koje je podnela Vlada. Tačka tri.

00:05:10 - Uglješa Marković: Razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru koji je podnela Vlada. Tačka četiri. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o usvajanju harm-harmonizovanih tehničkih pravilnika Ujedinjenih nacija za vozila s točkovima opremu i delove koji mogu biti ugrađeni ili korišćeni na vozilima sa točkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih homologacija na osnovu ovih pravilnika Ujedinjenih nacija koje je podnela Vlada. Tačka pet. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Bugarske, Vlade Republike Hrvatske, Vlade Mađarske, Vlade Republike Severne Makedonije, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije, Vlade Slovačke Republike i Vlade eh, Republike Slovenije o saradnji i koordinaciji u traganju i spasavanju u vazduhoplovstvu koje je podnela Vlada.

00:05:50 - Uglješa Marković: Tačka šest. Razmatranje informacija o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za januar-mart 2025. godine. Stavljam predloženi dnevni red na glasanje. Molim da se izjasnimo.

00:06:00 - Uglješa Marković: (pauza)Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor sa trinaest glasova za utvrdio dnevni red u predloženom tekstu. Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu, predlažem da obavimo zajednički pretres o predloženim tačkama dnevnog reda, a da se posle obavljenja rasprave izjasnimo o svakoj tački pojedinačno. Molim da se izjasnite o ovom predlogu. Zaključujem glasanje i konstatujem da smo većinom glasova usvojili predlog. Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu potrebno je da usvojimo i zapisnik sa dvanaeste sednice Odbora.

00:06:35 - Uglješa Marković: Da li ima primedbi na tekst?

00:06:47 - Uglješa Marković: Nema. Dobro, te-eda ako nema primedbi, stavljam na glasanje zapisnik sa dvanaeste sednice Odbora. Molim da se izjasnimo, zaključujem glasanje i konstatujem da smo usvojili i zapisnik sa dvanaeste sednice Odbora. Podsećam vas na odredbu člana 75. poslovnika kojim je određeno vreme za diskusiju.

00:07:04 - Uglješa Marković: Prelazimo na zajednički načelni pretres od prve do šeste tačke utvrđenog dnevnog reda i molim, erm, predstavnika Ministarstva, uvaženu ministarku da uzme reč. Izvolite.

00:07:18 - Aleksandra Sofronijević: Poštovani predsedniče Odbora, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, pred vama su danas četiri praktično zakona iz nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ja ću dati kratak osvrt o svakome od njih. Prvi zakon je, mislim, dovoljno već najavljen i u medijima i radi se o zakonu koji se tiče, pa ne svakog, ali skoro svakog drugog građanina Republike Srbije. Radi se o predlogu zakona kojim je Vlada predložila da se svi izgrađeni objekti na teritoriji Republike Srbije prvo evidentiraju, a potom, ako ispunjavaju uslove koji su vrlo precizno pre-propisani ovim zakonom i upiše pravo svojine. Ovaj zakon nije ni legalizacija, nije ni ozakonjenje.

00:08:17 - Aleksandra Sofronijević: Ovaj zakon je najbliži, rekla bih, međunarodnom konceptu koju, koji promovišu i Ujedinjene nacije uj-e UN-Habitat, ali je usaglašen i sa mnogim međunarodnim deklaracijama, konvencijama i ugovorima, od kojih je čak i Srbija potpisnik nekih od tih ugovora, konvencija i deklaracija, i koji je najbliži pojmu formalizacije. Dakle, mi ne rešavamo ni građevinske ni urbanističke probleme ovim zakonom, već donosimo, bar se nadamo da, d-da je to tako, ja sam sigurna, pravnu sigurnost za građane i za privredu, dakle za sve na koje se ovaj zakon odnosi. Ono što je višedecenijski, ja bih rekla, problem u Republici Srbiji, to nije jedinstven primer i slučaj samo u Republici Srbiji. Mnoge, pa čak i neke zemlje i ne samo čak neke, nego većina njih i u Evropskoj uniji, svi imaju problem sa bespravnom gradnjom. Međutim, bespravna gradnja je poslednjih decenija nekako u talasima u ovoj zemlji samo bujala.

00:09:32 - Aleksandra Sofronijević: Pokušavano je od 1997. godine da se država izbori sa problemom, međutim, rezultati primene tih svih zakona, bilo ih je pet sa dosta izmena i dopuna, su krajnje nezadovoljavajući, odnosno nisu postigli onaj efekat koji je bio planiran donošenjem tih zakona. Naime, prema statističkim podacima, odnosno prema evidenciji koju vodi Republički geodetski zavod, negde oko 4,8 miliona objekata je izgrađeno na teritoriji Republike Srbije, a da nisu, da na njima nije upisano pravo svojine, ne samo, da odmah razjasnimo, to nisu samo bespravno sagrađeni objekti. Tu ima različitih situacija, a koji su sve objekti delovi objekta ili posebni delovi objekta, predmet kojim se ovaj zakon bavi može se pročitati u članu jedan Predloga zakona. Tu smo predvideli čak devet nekih situacija sa ciljem da se obuhvati što veći broj slučajeva i da ono što predstavlja faktičko vlasništvo postane i pravno regulisan odnos, odnosno da u svim situacijama, osim u izuzecima koji su takođe taksativno navedeni u ovom zakonu, se upiše i pravo svojine.

00:11:07 - Aleksandra Sofronijević: Naročiti aspekti i rekla bih, naročitu pažnju je ovaj zakon posvetio stanovanju, odnosno zaštiti porodice i pravu na dom, koji je takođe međunarodno priznat koncept i globalno, rekla bih, priznat koncept. Ali takođe se bavimo i zaštitom nekih ranjivih kategorija naših građana, kao što su samohrani roditelji, primaoci socijalni-socijalnih davanja, invalidi, borci, porodice sa troje dece. Dakle, oni uživaju posebnu zaštitu ovim zakonom, kao i seoska domaćinstva, jer smo svi svesni koliko nam selo umire, koliko je prisutna depopulacija, koliko u stvari imamo staračkih domaćinstava na selu. Bilo je potrebno i predvideti posebne olakšice za tu kategoriju lica.Eh, ovih dana se i po medijima i čulo da je ovaj zakon abolicija za krivična dela za, da je to, kako da kažem nepravičan i nepravedan zakon. Pre nego što je radna grupa i započela rad na ovom zakonu, prvo je provereno ustavno pravni osnov za donošenje i predlaganje ovakvih rešenja i oni su taksativno navedeni u obrazloženju zakona kao članovi Ustava kojim, na osnovu kojih su ustvari i kreirana određena rešenja u predlogu zakona, kao i međunarodne norme i deklaracije i konvencije koje, koje su poštovane prilikom donošenja, eh, odnosno sačinjavanja predloga zakona.

00:12:59 - Aleksandra Sofronijević: Išlo se na to da su svi građani pred zakonom jednaki i u tom smislu nije pravljena razlika ni prema kome. Primenjeni su jedinstveni kriterijumi koji ako budu ispunjeni, za sve će važiti jednako. Ovaj zakon bi trebalo da donese nešto Republici Srbiji što do sada nije imala, a to su dva veoma prosta cilja. Nažalost, do sada nismo imali mogućnost ne zato što se to nije htelo, već zato što vreme i trenutak u kome su donošeni svi ti raniji zakoni kojima su uređivana ova pitanja. Prosto nije bio trenutak.

00:13:43 - Aleksandra Sofronijević: Nismo imali digitalizaciju, nismo imali državne organe koji vode javne baze podataka, javna preduzeća takođe. Sada smo u sasvim drugačijoj poziciji te možemo našim građanima i našoj državi da ponu-ponudimo jedan jednostavan koncept evidentiranja svih objekata izgrađenih na teritoriji Republike Srbije i upis faktičkog vlasništva, odnosno njegovo pretvaranje u stvarno pravo u pravo svojine koji se kao vrhovni princip i štus-štiti i čuva. Naročita pažnja je posvećena već sam rekla porodici i zaštiti stanovanja, jer pravo na dom, pravo i postoji, naravno, i zabrana stvaranja novog beskućništva ovim zakonom niko neće ostati bez krova nad glavom, ali će neki objekti, kao i po do sada važećim zakonima, ostati bez mogućnosti da budu upisani u korist vlasnika koji su ih gradili. To se odnosi na vlasnike objekata koji su gradili tamo gde ne sme da se gradi, gradili tamo gde je prosto nepokretnosti koje su i opšta dobra i koja su zajednička svojina svih građana Srbije u zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima, na obalama reka, u koritu reka, na zaštitnim koridorima svih naših zaštićenih- Infrastrukture i tako dalje. I ako mislim, ja bih o ovome mogla dugo da pričam, ali imali ste priliku svi da pročitate.

00:15:31 - Aleksandra Sofronijević: Istaći ću još samo dva osnovna cilja. Dakle, evidentiraj, prijavi, proveri, upiši. U najvećem broju slučajeva to će moći samo sa prijavom, koja je, naravno, digitaliz-, digitalna je u elektronskom je obliku. Ceo postupak je centralizovan. Dakle, više se stvari ne rešavaju na lokalnom nivou, već se cela stvar diže, da kažem kolokvijalno, na republički nivo.

00:16:04 - Aleksandra Sofronijević: Dakle, centralizovan i digitalizovan postupak, uz korišćenje i ukrštanje svih skupa podataka iz digitalnih platformi i baza kojima raspolažu državni organi, posebne organizacije i javna preduzeća. U nekim slučajevima i to ste mogli pročitati u predlogu zakona, biće potrebno da se uz prijavu priloži i još neki dokument. Ako na osnovu ukršt-ukrštanja podataka agencija ne može da dođe do najverovatnijeg, odnosno do neupitnog vlasnika nepokretnosti. Pored (kašalj) nemogućnosti upisa prava svojine, dakle, svi će biti evidentirani, ali, eh, neće se moći upisati oni vlasnici nepokretnosti, odnosno objekata koji su građeni na tuđoj privatnoj svojini koja se i ovim zašti-zakonom štiti. Ne znamo da li će moći.

00:17:02 - Aleksandra Sofronijević: Dajemo im to kao rešavanje prethodnog pitanja u skladu sa već postojećim odredbama člana sedamdeset Zakona o planiranju i izgradnji. Dakle, ne uvodimo nikakav novi postupak i proceduru, već primenjujemo nešto što već postoji od odavno od dve hiljade četrnaeste godine u materijalnom propisu, odnosno u Zakonu o planiranju i izgradnji. Ja bih pozvala, ima tu naravno, mnogo toga i o zakonu. Ja sam vrlo spremna da odgovorim na svako vaše pitanje, ali bih iskoristila ovu priliku da kažem da ovo nije politički zakon. Ja prvo nisam političar, ovo nije politički zakon, po meni ovo je civilizacijski, istorijski momenat zaista da evidentiramo sve što je izgrađeno na teritoriji Republike Srbije i da u jednom jednostavnom postupku upišemo sve ono što može biti predmet upisa.

00:18:01 - Aleksandra Sofronijević: Zato i prisutne narodne poslanike pozivam da daju i sugestije da ulažu amandmane, jer s-mislim da nam je svima u interesu da ovaj zakon bude najbolji i da bude najsprovodljiviji do sada.Toliko o ovom zakonu kad je Zakon o planiranju i izgradnji u pitanju. Samim odredbama zakona o kome sam sada govorila izmenjene su neke nadležnosti, naročito u pogledu nadležnosti lokalne, da kažem građevinske inspekcije. Republička građevinska inspekcija ima takođe svoju posebnu ulogu, tako da ta nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, koja je jedan od osnovnih ciljeva prethodnog zakona da bi bila ostvarena, predviđena je nekoliko alatki za to. Jedna od alatki jeste pored snimanja jednom godišnje metodom daljinske detekcije, dakle dronovi, sateliti, avioni i obaveza inspektora građevinskih inspektora jedinice lokalne samouprave da jednom sedmično znači jednom nedeljno prođu celu svoju teritoriju, vide da li postoji negde bespravna gradnja i o tome informaciju, odnosno izveštaj pošalju Republičkoj građevinskoj inspekciji koja dalje po proceduri dostavlja to agenciji. Ako imamo slučajeva nove bespravne gradnje jer je sankcija pored zadržavanja, naravno, krivične i prekršajne odgovornosti koju nismo dirali i koja se paralelno primenjuje, jedna od sankcija za novu bespravnu gradnju biće uklanjanje i ili upis prava svojine ex lege, dakle po sili zakona u korist Republike Srbije.

00:20:00 - Aleksandra Sofronijević: Hteli smo da dođemo do toga, prosto da se bespravna gradnja u Srbiji više ne isplati. Ima i dosta tih terminoloških usaglašavanja pogrešnih pozivanja, ali ono što ja želim, imali ste priliku svi da pročitate i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji ne bih posebno obrazlagala. Naravno, ostajem otvorena za sva vaša pitanja. Eh, nešto sam htela i zaboravila izvinite te pobeže mi misao toliko toga ima da se kaže Danus je me pratila.

00:20:40 - Aleksandra Sofronijević: Nisi, jesi nisi dobro- Niste izgovorili- Da, ono što je jako važno, izvinite ja starija žena, pa pomalo mi se desi i da da zaboravim malo odlutam eh, ono što je jako važno. Ovo su, da kažem samo neophodne izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Zakon o planiranju i izgradnji apsolutno mora da bude donet novi potpuno novi zakon i za razliku od ovog prvog zakona koji sam obrazlagala koji je donet po hitnom postupku, što naravno, neće biti slučaj za neke buduće zakone, hitnost je obrazložena u Predlogu zakona samo činjenicom jer smo imali bum bespravne gradnje kad god bismo najavili neki zakon o ozakonjenju o legalizaciji. To je bio razlog za hitnost. Ovaj zakon novi zakon o planiranju i izgradnji da li će se tako zvati ili neće proći će.

00:21:36 - Aleksandra Sofronijević: Planiramo da prođe najširu javnu raspravu uz uključenje i struke i građana, jer prosto takođe, radi se o materiji koja koju praktično koja interesuje najveći broj naših građana, tako da imaćemo sve što je potrebno da dođemo do jednog dobrog čitljivog, rekla bih Zakona o planiranju i izgradnji, jer od 11. Septembra 2009. Godine, kada je osnovni zakon stupio na snagu. Ja više nisam ni sigurna koliko smo izmene imali, tako da se čak i kolegama koji primenjuju taj zakon desi da se ponekad i negde zbune. Dakle, treba nam novi zakon koji će biti usaglašen sa ovim vremenom u kome živimo.

00:22:27 - Aleksandra Sofronijević: Ono što je još bitno istaći jeste da su nam ostale bile zaboravljene u papiru još dve, dve, dva postupanja, dva postupka, a to je uklanjanje objekata koji je bio u papiru i reviziona komisija, odnosno sam postupak stručne kontrole idejnog, odnosno generalnog projekta, tako da je sada predviđeno da i to ide na elektronski preko CEOP-a kao dve nove funkcionalnosti. I još da kažem gde god možemo i to je opredeljenje Vlade Republike Srbije, idemo na e-upravu. Idemo na elektronske postupke, jer kako da vam kažem kada imate elektronski digitalizovan postupak, vi nemate mnogo mogućnosti ni da radite predmet preko veze ni da vam se slučajno zaturi u fioci neki predmet. Sve je transparentno, sve je vidljivo, tako da mislim da, ali kažem, taj zakon će biti kapitalni zakon. On je materijalni propis, on je kapac svih naših i planiranja i uređenja prostora i izgradnje, tako da ćemo ga pustiti da kažem na najširu moguću raspravu i svaka sugestija ako imate i sada mi radimo u hodu.

00:23:52 - Aleksandra Sofronijević: Znači, možete na kabinet Ministarstva građevinarstva da dostavite već sada sve što mislite da bi bilo dobro da se promeni. Treći zakon praktično mi jesmo predlagači Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, ali to je zakon koji je ustvari pripremio Republički geodetski zavod i to je zakon iz njihove nadležnosti.Ja ću samo spomenuti jednu, po meni jako važnu kapitalnu stvar iz ovog zakona, a kolege će nastaviti ako je potrebno da da se obrazlože i druga rešenja. Reč je o takozvanoj maloj konvalidaciji. Šta znači konvalidacija? Konvalidacija i sada postoji, naravno, u našem pravnom sistemu, ali je predviđena sudska-sudski-sudska zaštita za ostvarenje prava.

00:24:44 - Aleksandra Sofronijević: Ti postupci traju i po nekoliko godina, da ne kažem, dešava se i decenija-decenijama. A šta je ustvari u pitanju? Stare isprave, stari ugovori koji imaju neki formalni nedostatak. Pre trideset-četirdeset godina sam kupio njivu od vlasnika. Zaboravili smo da stavimo ugovor klauzulu intabulandi ili nedostaje neko reše-neka klauzula pravosnažnosti ili nije pogre-ili je pogrešno označena katastarska parcela.

00:25:20 - Aleksandra Sofronijević: Dakle, to su sve situacije koje će biti rešene takozvano mi je volimo zvati malom konvalidacijom, gde će praktično Republički geodetski zavod na osnovu vrlo preciznih pravila kriterijuma za rešavanje bez donošenja rešenja upisivati pravo svojine u tim, kažem, taksativno navedenim slučajevima. Pošteno da vam kažem, ovaj zakon o tahografima, ovaj... Kako?

00:25:52 - Uglješa Marković: Homologaciji.

00:25:54 - Aleksandra Sofronijević: Homologaciji. Ovaj, to ću zamoliti kolegu Miroslava Alempića. Ja baš nisam ovaj stručnjak za homologaciju. Naravno, znam zašto je menjan zakon. N-naravno, sve je u redu, ali stručna objašnjenja ću zamoliti kolegu pomoćnika gospodina Alempića da da obrazloženje i to važi i za razmatranje predloga potvrđivanju sporazuma.

00:26:21 - Aleksandra Sofronijević: Jedan sporazum koji je potreban, a istovremeno predstavlja i obavezu Republike, preuzetu obavezu Republike Srbije. Što se tiče informacija o radu Ministarstva za januar, za period januar-mart 2025. mislim da je blagovremeno dostavljena i da ste imali prilike da pročitate sve što vas interesuje. To je period kada još uvek nije bio izabrana nova vlada i novi ministar, tako da je gospodin Darko Glišić vršio funkciju, obavljao funkciju ministra za-za, uhm, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Izvinite ako sam vam oduzela previše vremena.

00:27:10 - Aleksandra Sofronijević: Mislim da su svi predloženi zakoni na dobrobit svih nas, naročito kada govorimo o ovom prvom zakonu. Jer, kako da vam kažem, to ne bi trebalo da bude zakon koji nas razdvaja. Ja bih volela da to bude zakon koji će nas spojiti, da rešimo ovaj višedecenijski problem i da pre svega našim domaćinima, našim porodicama obezbedimo i onu sigurnost da li ću biti rušen, da li neću biti rušen, a da ne govorim o tome da će imati u punom obimu prava vlasnika, što znači da će moći to svoje stečeno da ostavi svojoj deci i unucima, da će moći legalno da se priključi na komunalnu i ostalu infrastrukturu, da će moći da rekonstruiše, obnovi, dogradi svoj objekat, jer on sada pravno ne postoji. I to vam je ta situacija. Živim trideset godina u kući, dvadeset godina u kući.

00:28:14 - Aleksandra Sofronijević: Od juče živim u kući, ponašam se kao vlasnik, a ustvari moj objekat pravno ne postoji. Želimo da stvari uredimo pod jednakim uslovima za sve. I ja volim da kažem jedan zakon, red za sve. Hvala vam na pažnji.

00:28:37 - Uglješa Marković: (glazbena pauza od tri sekunde) Hvala vama, ministarka. Da li se još neko... Ćoritivi direktora ili neku reč?

00:28:43 - Borko Drašković: Da ja mogu da pohvalim...

00:28:45 - Uglješa Marković: Samo, samo se prijavite.

00:28:49 - Borko Drašković: Ja bih veoma kratko samo da pohvalim donošenje ovih zakona iz više razloga. Uhm, ministarka je manje više rekla osnovne principe Ujedinjenih nacija. Uhm, istakao bih jedno načelo koje je važno, a ovo, ovaj, a to je javnost i transparentnost. Ovaj, iz razloga baš zbog toga što je, uhm, ovo bio zakon koji je uređen, uhm, po, imao je stepen poverenja, (kašalj) ovaj, tajnosti i-i-i kako načelo javnosti, kako je načelo javnosti obezbeđeno tako što se Ministarstvo je obezbedilo platformu. Mi hostujemo tu platformu, u svakom slučaju tehničku podršku dajemo Ministarstvu, dakle, postojaće digitalna plat-agenciji, izvinjavam se, Agenciji postojiće, znači digitalna platforma na kojoj će građani pratiti svoj predmet na digitalnoj platformi i pratiće sve šta se dešava i koji broj predmeta će se rešavati i tako dalje.

00:29:50 - Borko Drašković: Dakle, uhm, sve će biti vrlo transparentno, dostupno svim građanima i sto je, mislim svima stojimo na raspolaganju i Agencija i Republički geodetski zavod, uhm, jedinstveno nastupamo u celoj ovoj priči. Sve što, uhm, budete videli na sajtu Agencije, moći ćete da vidite i na sajtu Republičkog geodetskog zavoda. Jedni drugima dajemo maksimalnu podršku. Želim da vam kažem da je ovo stvarno revolucionarna stvar.Eh, zato što je ovo, ovo spada u takozvana masovna, masovna, eh, upis, masovni upis. Znači načela da masovnog upisa koriste se najnovije tehnologije.

00:30:32 - Borko Drašković: To su sve ti, sve načela Ujedinjenih nacija. Ovde je to ispoštovano sve u potpunosti sva načela i ja isto kao i ministarka, verujem u uspeh veliki uspeh ovog zakona. Podsjećamo vas da su do sad najveći uspjeh imali min-, eh, Grčka sa milion i sedamsto hiljada registrovanih objekata, a zatim Brazil negdje sa osamsto hiljada, a mi očekujemo, kao što je predsjednik sinoć i na televiziji rekao da ćemo već za prvih šest mjeseci preći cifru od pola miliona objekata koje ćemo uspjeti da legalizujemo, dakle, koristit ćemo tehnologiju. Eh, svi smo zajedno, sve institucije s-sve snage suu, eh, integrisane u ceo ovaj zakon i time ćemo pokazati jednu novu snagu Srbije. Eto, toliko hvala.

00:31:25 - Uglješa Marković: Hvala gospodine Draškoviću.

00:31:28 - Borko Drašković: Ja se izvinjavam.

00:31:30 - Borko Drašković: Čekajte, moram vas, s-sa sam vas ja ugasio- Glasao sam, glasao sam za ovaj zakon, a nisam rekao o zakonu koji je predložio Republički geodetski zavod. Dakle, ovaj zakon se samo naslanja na celu ovu priču. U pitanju je stara dokumentacija koja iz nekog razloga do sada nije sprovedena. Znači, po dvadeset, trideset godina dokumentacija stoji u fiokama naših građana i njih velite da ima jako puno. Procjenjuje se nekoliko miliona.

00:31:55 - Borko Drašković: Ovaj, mi ćemo omogućiti kroz ovu malu konvalidaciju, na primjer samo potvrda procjenjuje se, eh, nekoliko stotina hiljada predmeta ima gdje građani nisu mogli da izvrše upise zato što nemaju potvrdu da su isplatili u celosti, a recimo, imaju račun da su uplatili ceo iznos. Međutim, eh, zakon predviđa potvrdu investitora da je isplaćen u celosti i iz tog razloga nikad nije sproveden upis u Republički geodetski zavod. Eh, na taj način ćemo mi pomoći građanima da, da ovaj, reše svoje imovinsko pravne probleme, a ovaj, sve to skupa, eh, zajedno ide u paketu sa ovim zakonom, tako da je zapravo ovaj jedan sveobuhvatan pristup rešavanja imovinsko pravnih problema na teritoriji Republike Srbije.

00:32:47 - Uglješa Marković: Zahvaljujem.

00:32:56 - Uglješa Marković: Otvaram raspravu. Otvaram raspravu. Prijavljen je kolega Robert Kozma, izvolite.

00:33:17 - Robert Kozma: Hvala vam predsjedavajući. Počeću od nečega što je, eh, nadležna ministarka izjavila obraz-, obrazlažući predložene zakone, a pre svega jel da z-zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima. Ministarka je rekla, u posljednjih deset godina bujala je bespravna gradnja. Ja se u potpunosti slažem s ovom rečenicom. U poslednjih deset godina bujala je bespravna gradnja.

00:33:44 - Robert Kozma: Molim vas. E, sad ono što ovdje se nameće kao pitanje jeste nadležna ministarka, a šta ste vi radili? Kako smo došli do takve situacije da je u proteklih deset godina bujala bespravna gradnja, pa da je kada je jel da prethodni zakon o ozakonjenju 2015. godine najavljivan, tada ste između ostalog, i vi koji ste bili zaduženi za sprovođenje tog zakona i obrazlaganje jel da prethodnog Zakona o ozakonjenju govorili da imamo jedan zarez pet miliona nelegalnih objekata, a danas, znači deset godina kasnije, imamo dva miliona i sto hiljada nelegalnih objekata, odnosno, kako i sam Republički geodetski zavod kaže, mi imamo situaciju da jel da je u Srbiji u katastar nepokretnosti upisano četiri zarez devet miliona objekata, a zatim četiri zarez osam se nalazi van katastra. Od toga su dva zarez jedan milion nelegalni objekti, u potpunosti građeni bez građevinskih dozvola, dozvole za izvođenje rada u potpunosti znači nelegalni.

00:34:52 - Robert Kozma: Niko ih nije kontrolisao, a dva zarez sedam miliona objekata su, kako jel da to vole u katastru da kažu u delimično uređenom tržištu. To znači zapravo da mi ne znamo ni tih dva zarez sedam miliona objekata da li su sigurni. Jel oni, na primjer, nemaju upotrebnu dozvolu. Jel su to objekti kod kojih su možda na početku imali građevinsku dozvolu, ali onda su zapravo izašli van okvira nadležne građevinske dozvole, odnosno sagradili, nadogradili ko zna koliko još spratova i niko nikad nije provjeravao. Ono što se mora postaviti pitanje jeste kakva je odgovornost nadležne ministarke koja je bila, evo već deset godina zadužena zapravo za sprovođenje zakona o ozakonjenju, a sada se jel da je tu da predloži novi zakon.

00:35:41 - Robert Kozma: U obrazloženju se mora reći da li će neko preuzeti odgovornost za ovakvu situaciju i ko će biti odgovoran. To je prva stvar koja se morala u tom smislu jel da reći obrazložiti ukoliko se krenulo u nešto što ste pompezno najavili kao zakon o ozakonjenju, a onda ipak eh, eh, eh spustili na to da je to samo evidentiranje eh svojine i upis u katastaru nepokretnosti nad jel da prava nad samom svojinom. Ono što će ovaj predlog zakona učiniti i šta jeste vaš primarni cilj, isto što je bilo prije u ovom prethodnom zakonu jeste da se zapravo ozakoni divlja gradnja investitora koji su bliski vlasti. Jer ako pogledamo što je bilo u proteklih deset godina, jedino što je se uspelo jeste da je bujala ne samo nelegalna gradnja, nego i korupcija.Ja bih ovde, na primer, podsjetio na famozni slučaj braće Stajić. Jel da?

00:36:38 - Robert Kozma: Gde evo se kaže, neko ko je vodio, ko-koji je bio sekretar za poslove ozakonjenja objekata u Beogradu. Za vreme mandata legalizovano je preko trista objekata ukupne površine od četristo pedeset hiljada metara kvadratnih, vrednih preko milijardu evra, a za legalizaciju i ozakonjenje tih objekata nije postojao jasni zakonski osnov jer nisu zapravo ispunjavali uslov, a to je da su, da je započeta gradnja pre onda donošenja zakona 2015. godine, pre novembra 2015. godine, nego su građeni nakon što je usvojen prethodni zakon o ozakonjenju, koji je tako, kojim ste tako pompezno rekli da više ništa neće moći nelegalno da se gradi. Vidimo da je jedino bujala korupcija pa ste ozakonili u samom Beogradu preko tristo objekata koji nisu mogli da budu ozakonjeni.

00:37:34 - Robert Kozma: Time ste omogućili lukrativnu zaradu investitorima, a po dva vidimo da je i nakon dve, novembra 2015. kada ste vi posljednji put rekli da više neće biti objekata koji će se graditi nelegalno, oko šesto hiljada objekata ipak sagrađeno na nelegalan način. Drugim rečima, kako možemo očekivati bilo šta drugačije sada, osim dodatnog ugrožavanja bezbednosti svih građana Srbije? Jer po ovom predlogu zakona sama država kaže da neće da preuzme odgovornost. Vi kažete, mi ćemo vam upisati eventualno svojinu nad tim objektom, ali nećemo da pregledamo da li je dati objekat u tom smislu bezbedan i siguran.

00:38:23 - Robert Kozma: A jedno je da li se radi o kući, domu jedne porodice ili se radi na primer o objektima, eh, eh, eh, pravnih lica, gde će se, na primer, pod ove objekte p-potpasti, ne znam, sale za proslave, proizvodne hale, sportske hale i tako dalje. Kada se radi o svim objektima, država ne može da opere ruke od odgovornosti. Ne možete da kažete pa mi ćemo da evidentiramo, ali nećemo da uđemo u to da li su oni sigurni i bezbedni za građane. Prosto, morate preuzeti odgovornost, jer šta će se desiti ako se u nekim od ovih objekata upiše svojina i on u tom smislu počne da se koristi, a opet dođe, nažalost, do nekog ugrožavanja bezbednosti sigurnosti, jer se sruši taj objekat? Ko će biti odgovoran?

00:39:12 - Robert Kozma: Po vama, to treba da budu odgovorna fizička lica, ali takvo neodgovorno ponašanje ne može da radi država. Država mora da bude ta koja kaže je, da li je nešto bezbedno ili nije nešto bezbedno. Takođe, ne možemo isto tretirati ako je neko gradio jedan dom, svoju kuću u kojoj živi sa porodicom, gde imamo petoro šestoro članova domaćinstva ili ako je neko gradio zgradu, pa će sada, jel da, da ima lukrativnu zaradu, jer će mu biti jeftinije da ga u tom smislu upiše sada u katastar, nego što bi platio da je izvodio na pravilan način radove. To prosto ne može da funkcioniše. Takođe, ono što isto ne radite, ne radite, ponovo da preuzmete odgovornost prema onim građanima koji su gradili legalno i plaćali su sve takse, kao i prema onim građanima koji su mogli da ispune uslove za ozakonjenje u proteklih deset godina.

00:40:13 - Robert Kozma: Oni su platili stručne ljude da bi mogli da ponesu dokumentaciju i nije njihov slučaj rešen, ne zbog njih, nego zbog sporosti rada lokalnih samouprava. I sada ispašće da su prosto ti ljudi samo izgubili novac. Jer, jel da, moraće ponovo da pokrenu proceduru. To je što se tiče ovoga Zakona o evidentiranju, koji pod jedan neće dati drugačije rezultate. I dalje ćete zapravo podstaći korupciju, perete ruke od odgovornosti za bezbednost objekata, a samim tim ozakone-ozakonićete divlju gradnju investitora koji su bliski vama, pa čak i onih ljudi koji jesu gradili u drugoj zoni zaštićenih prirodnih, jel da, resursa, ukoliko se radi, ukoliko su se domogli da to bude njihova parcela, a ne parcela u javnoj svojini.

00:41:04 - Robert Kozma: To je što se tiče ovog zakona. Što se tiče Zakona o planiranju i izgradnji, on nam opet služi da olakšate uništavanje kulturnog nasleđa i zona zaštićenih nepokretnih kulturnih dobara, da olakšate uništavanje životne sredine i da dodatno snižite standarde bezbednosti i sigurnosti i samim tim da dodatno ugrozite živote građana. I e-e ovako vi kada pravite izmene, izmenili ste članom četiri da se nema više obaveza da se pribavi mišljenje nadležnog organa za zaštitu kulturnog nasleđa. To znači da nema obaveze da se izradi studija zaštite kulturnog dobra i da se ta studija zaštite kulturnog dobra primeni. To isto radite i kada se radi o potrebi eh, da se uradi studija zaštite životne sredine.

00:41:53 - Robert Kozma: A takođe, ovo je jako zanimljivo. Vi omogućavate da se nezavršeni državni putevi, glavni autoputevi i magistralni putevi puste u drumski saobraćaj i da građani budu zamorci vašeg testiranja puta. Ovo ste već uradili kada ste jedanput pustili nezavršenu deonicu auto-puta Miloš Veliki do Požege u promet, da građani mogu da koriste, a onda malo pomalo imamo dodatne radove unutar tunela ili sa jedne strane deonice kako bi se sproveli završni radovi ili korekcije sistema instalacija i drugih uređaja. Sada, pošto ste ovo uradili nezakonito, sada pustite-Tu mogućnost upisujete u novi Zakon o planiranju i izgradnji i ko zna na kojim sve donicama ćete to primeniti. Tu bih stao, ostao bih još malo vremena za raspravu.

00:42:50 - Uglješa Marković: Hvala kolega. Koleginica Marković, erm, Topalović, izvolite imate reč.

00:42:56 - Tatjana Marković Topalović: E ovako. Srbija centar u saradnji sa svojim resornim odborom za prava smatra da ovaj zakon o evidentiranju, znači uslovi za evidentiranje upis prava na nekretninu, uvodi pravnu nesigurnost, protivustavan je, neefikasan i obmanjujući. Ja ću pokušati da vam to obrazložim. Prvo, zakon uvodi pravnu nesigurnost nije-nije, jer nije usklađen sa Zakonom o opštem upravnom postupku i napisan je nestručnim jezikom u smislu da su uvedeni termini koje zakonodavna sistematika ne poznaje. Recimo, referiram se na član četiri.

00:43:39 - Tatjana Marković Topalović: Nije definisan izraz pravna lica sa zakonskim ili formalnim mandatom. Ja zapravo ne znam ko su ti ljudi, niti to poznaje pravna normativa. Posledica toga je da će doći do različitih tumačenja postupajućih sudija, a posledica različitih tumačenja je dodatna pravna nesigurnost ili odugovlačenje sudskih postupaka. Zatim, zašto smatramo da je protivustavan? Uskraćuje pravo na pravni lek.

00:44:11 - Tatjana Marković Topalović: Inače, to je garantovano Ustavom član trideset šest stav dva. Uvodi mogućnost da zainteresovano lice ponovo vodi sudski postupak u istoj pravnoj stvari podom koja je već doneta presuda. Znači, time se krši taj postulat ključnog sistemskog zakona o zakonodavstvu i krši se načelo ne dva puta u isto. Dalje, erm, uvodi obavezu državnom organu u katastru da na nejednak način tre-tre, erm, tretira građane. O čemu se radi?

00:44:43 - Tatjana Marković Topalović: Ovaj, erm, oni koji imaju prioritet znači nalaže prioritet postupanja po prijavi za legalizaciju u odnosu na ostale zahteve. Sad kolega Robert Kozma je već pričao o tome. To znači da će određena grupa ljudi imati privilegije prilikom ovakvog upisa, a da će jedna ozbiljna grupa ljudi za koje ovaj zakon zaista jeste nešto što je dobro i što treba usvojiti, ta grupa ljudi će verovatno sve, svu svoju dokumentaciju za koju je platila i za koju ponovo treba da plati ostati po strani ili će ti slučajevi biti negde stavljeni u fioku. Ono što najviše zabrinjava jeste vaše ne preuzimanje odgovornosti. Erm, 'nači imali ste 2015.

00:45:30 - Tatjana Marković Topalović: jedan i po milion objekata koji nisu regulisani. Sada imate četiri zarez osam miliona. To pokazuje da posljednjih dvanaest godina niste radili svoj posao i nije rađen posao kako treba. Sada smatrate da možete jednom ovako ovaj čarobnom četkicom da obrišete sav taj nerad i taj javašluk koji je evidentan. Znači imate preko četiri miliona problematičnih objekata.

00:45:58 - Tatjana Marković Topalović: Vi ćete sada ovaj čarobnom četkicom sve to obrišete i da kažete, e, od ovog trenutka zakon počinje da važi. Mislim da je to jako loša poruka, pre svega onim građanima koji nisu bili u stanju godinama da uknjižen stan, recimo, legalizuju. E sad, šta je ono što, što nas dodatno brine. Imate ili preko četiri zarez osam miliona postupaka ili preko dva miliona. U Agenciji za prostorno planiranje prema evidenciji Informatora o radu vi imate zaposlenih pedeset osam osoba, pri čemu pretpostavljam da nisu sve nadležne da obavljaju ovaj posao legalizacije.

00:46:35 - Tatjana Marković Topalović: Ja sam pokušala da podelim bar taj broj predmeta sa brojem ljudi i došla sam, ako podelite, ako je to četiri miliona da iz svih pedeset osam lica radi, što nije slučaj, radi manje, svako lice treba da obradi osamdeset dve hiljade petsto sedamdeset i osam slučajeva. Mislim prilično nemoguća misija, tako da mislim da to ni, ni Jozeft Ka u Kafkinom procesu ovaj nije uspeo da se izbori s takvom vrstom administracije. E sad, ovaj, zašto smatramo da je obmanjujući? Znači, pre svega mislimo da je fizički nemoguće da se uradi legalizacija tako kako vi predlažete. Drugo, sva lica koja podnesu zahtev za legalizaciju ostaviće i svoje lične podatke.

00:47:18 - Tatjana Marković Topalović: To ostavlja prostor dvostrukoj manipulaciji Napredne stranke. Prvo imaće podatke svih ljudi koji su legalizovali, apsolutno mogu da ih nazovu telefonom ili da im kažu, evo, legalizuj objekat, daj nam glas ili nešto drugo. Mislim, Srpska napredna stranka je poznata po botavskoj politici. To nije nešto što je tajno. Erm, ovim načinom vi zapravo ulazite u evidenciju ljudi koji će pokušati da legalizuju objekte i vi možete da manipulišete podacima tih ljudi.

00:47:51 - Tatjana Marković Topalović: Ne bi bilo prvi put. Mislim ovaj, prosto da zaboravljate gde ste. U svemu ovome mi ne razgovaramo o ključnoj stvari, a to je pad nadstrešnice u Novom Sadu. Znači vi niste regulisali jednu mnogo krupnu stvar, a sada dajete jedan da tako kažem zakon koji je socijalno poželjan velikom broju građana ne bi na takav način ovaj imali neku vrstu popularnosti koja mislim da vam drastično pada. E sad, što se tiče ovog zakona o izgradnji, mislim kolega Kozma je sve ono rekao što bih ja rekla.

00:48:23 - Tatjana Marković Topalović: Ja ću vas samo podsetiti na realnost. Znači, petog jula, erm, uz pritisak predsednika države otvoren je deo (kašalj) autoputa od Pakovrače Požega, pa je zatvoren, pa se četrdeset pet dana radilo na njemu, pa je ponovo otvoren, pa je zatvoren, pri čemu je jako rizičan prozor kroz ona dva tunela Munjino brdo i Las.Gospođo, ja mislim da je sasvim u redu da vi ovaj da negde kažete kako ste uradili to i naravno članovi četrdeset šesti. Ja se izvinjam, predsedniče.

00:49:15 - Uglješa Marković: Ovaj, ako možete da primetite da kolega narodni poslanik zaboravio sam ime dobacuje Mislim da se vi trudite uvek da održite neki- Kulture red i narativ na ovde, a- Kolega, zamoliću da, zamoliću i kolegu da ne upada, a zamoliću i vas da ostanete na tačkama dnevnog reda- Pošto ni vas nisam opomenuo kad ste počeli da pričate o zloupotrebama- Ja sam rekla- Glasa, ali nije tema ni birački spisak ni niti, ovaj, tema je zakon tako da ni vas nisam opomenuo, al vidim da odmah znate- Da izazivate reakciju. Nema veze- Jel pominjem kolegu, opominjem i vas da se vratimo na tačku dnevnog reda.

00:49:31 - Uglješa Marković: Ja vam govorim o realnosti u kojoj živimo, ja bih to- Pa ono što nemam reći slobodno, nikome ne brani.

00:49:33 - Tatjana Marković Topalović: Naravno, i ovaj. Ovo je Narodna skupština Republike Srbije i ne možemo da se ponašamo kao da smo u laboratorijskom sistemu, a otprilike da je dešavanje već dugo vremena u ovom parlamentu kao da smo u laboratorijskom sistemu. Ja vas uvek negde obaveštavam da nas slušaju građani Srbije i da očekuje, da očekuju da rešavamo njihove probleme. Ako postoje evidentni problemi koji nisu rešavani, ovo je mesto u kojem možemo i pričamo i gde možemo pričamo o njihovim problemima. Tako da, eh, ponoviću.

00:50:03 - Tatjana Marković Topalović: Znači otvoren petog jula, pa zatvoren, pa se četrdeset pet dana radio. To je posledica nečeg što ovaj zakon treba da donese u članu sto pedeset sedam, znači da nema kontrole na putevima prvoga reda, odnosno na autoputevima. Znači, vi ćete sada popraviti zakon tako da odgovara jednoj grupi ljudi i naravno, neće se videti ono što jeste prava korupcija. Znači, četrdeset pet dana se radilo ponovo zatvoreno, pa se ponovo proverava automatika i regulativa, pri čemu predsednik države kaže da treba da budu dežurne medicinske sestre i lekari na ulazu i izlazu. To je naša realnost.

00:50:36 - Tatjana Marković Topalović: Ja vas molim da uzmete u obzir ono što je da kažem glavna poruka jeste da, ovaj, popravljate zakone koji su pokazali da ne funkcionišu. Znači, ako ste nešto imali samo jedan i po miliona, sad imate preko četiri miliona. Vi debelo niste kontrolisali situaciju i morate da preuzmete odgovornost. Hvala.

00:50:57 - Uglješa Marković: Hvala vama koleginice. Koleginica Popović Mila izvolite, imate reč.

00:51:04 - Mila Popović: Zahvaljujem. Pa moje pitanje je šta ste čekali deset godina? Zašto tek sad masovna legalizacija?

00:51:15 - Uglješa Marković: Ja ću vam reći dva razloga- Koleginice jel mogu samo sekundu. Izvinjavam se. Sad ćemo imati da, imaćemo još jednu tehničku ovaj stvar, jer kolega isto treba da sedne.

00:51:27 - Mila Popović: Samo vreme molim vas da mi ne ide.

00:51:33 - Uglješa Marković: Koleginice ponovo ćemo ovaj da. Ja se izvinjavam sada što, da li se koleginica vraća?

00:51:41 - Uglješa Marković: Da li se koleginica- Ona je u Odboru za finansije i planiranje.

00:51:43 - Uglješa Marković: E ništa ostavite vi, ostavite vi ako je koleginica samo se izlogovala.

00:51:48 - Mila Popović: Je l' smo mi tu?

00:51:51 - Uglješa Marković: Može, može, može.

00:52:13 - Uglješa Marković: Čekaj da se- Tom si krenuli odavde- I ja ću da ode- Koleginice samo se prijavite.

00:52:20 - Mila Popović: Dobro pa ćemo kad se vrati da, moraćemo onda da napravimo neki- Da li ćemo ga uključiti da ostane.

00:52:22 - Tatjana Marković Topalović: Tu gde direktor sedi, nije pričao.

00:52:26 - Uglješa Marković: Koleginice Popović, izvolite.

00:52:28 - Mila Popović: Zahvaljujem. Dakle, da ponovim pitanje, šta ste čekali deset godina, pa da donesete da predložite zakon ovaj o masovnoj legalizaciji. Dakle, ja ću vam reći dva razloga koji postoje za predlog ovog zakona. Dakle, jedan je očajnički potez da pokušate da spasite svoj rejting, a drugo je da ovo radite da bi vaši preduzimaći, odnosno investitori, tajkuni i partneri koji peru pare legalizovali objekte na mufte, jer su ih deset godina puštali da grade nelegalno, da zidaju bez dozvole i sad koriste trenutke da se prošvercuju i da dupliraju svoju zaradu. A kada već ovako radite, radite loše i opasno plus moje mišljenje je da nemate kapacitet da sve ovo uopšte obavite.

00:53:09 - Mila Popović: Eh, što se tiče manjkavosti ovog predloga zakona, dakle, nema pravnog leka, kratki su rokovi, nije garantovan pozitivan odgovor. Ovo neće rešiti problem divlje gradnje, već će samo uvesti u legalne tokove dosadašnju nelegalnu gradnju. Od dve hiljade petnaeste godine gradnja bez dozvole je bilo krivično delo. Dakle i država umesto da procesuira i da goni one koji su prekršili zakon, ona sada njima dozvoljava, dakle, da na muftu legalizuju sve ono što su nelegalno gradili. Da plastično objasnim, dakle neki vaš investitor je gradio zgradu prizemlje plus jedan sprat, ali je nelegalno izgradio još tri četiri sprata i on će sad to sve moći da legalizuje i da poveća svoju zaradu, dakle na tim spratovima, a samim tim je onda država i saučesnik, odnosno vaš režim u tim krivičnom, u tim krivičnim delima.

00:54:07 - Mila Popović: Promoter tog zakona iz dve hiljade petnaeste bio vam je Stajić, sekretar za ozakonjenje grada Beograda. Gde vam je sada Stajić? Izašo je iz pritvora sa pola miliona evra kaucije i on i njegov brat, zajedno milion evra. Dakle gde je Agencija za sprečavanje korupcije, gde je tužilaštvo da otkrije odakle njemu toliki novac? Dok student Bogdan u bukagijama ide na sahranu svog oca, vama se Stajić i švrckaju po Beogradu koji su nelegalno ozakonili, evo rekao je Kozma preko trista objekata u Beogradu, a verovatno ih ima i više.I šta niste znali za sve ovo vreme to, niste imali pojma.

00:54:50 - Mila Popović: Ne, nego ste ćutali, dozvoljavali da se s-to sve radi da bi vaši investitori mogli da legalizuju šta su hteli mimo zakona, a onda kada ste navodno počeli da se borite protiv korupcije nakon pada nadstrešnice, gde je zbog vaše korupcije poginulo šesnaestoro ljudi, dakle opet u pokušaju spašavanja svog rejtinga, u ne-tobože borbi protiv korupcije hapsite Stajića, kod koga u kući nalazite dvanaest kilograma zlata, dakle za studente bukagije i lisice, a za naprednjake poluge zlata. Kolega Kožma je već rekao, dakle da te 2015. godine govorili ste da ima jedan zarez šest miliona nelegalnih objekata, a sada čujemo da ih je četiri zarez osam miliona onih koji nisu upisani u katastar, od toga su neki legalni, neki nisu. Došli smo do broja od dva miliona. Dakle, koliko je uopšte nelegalnih objekata izgrađeno bez dozvole u periodu od 2015.

00:55:52 - Mila Popović: do danas, da li imate taj podatak? Kad sam već pominjala Stajića, 'nači moram da vam kažem da je i Stajićev brat izgradio čitavo naselje u Mirijevu, koje je takođe nelegalno ozakonjen. Da ne govorim o vašem gradonačelniku koji je nelegalno gradio vilu, pa je takođe nelegalno ozakonjen. A da ne pominjem ministra građevine bivšeg Gorana Vesića, koji se uselio u zgradu koja je nelegalno izgrađena i nelegalno ozakonjena. I o čemu mi i dalje govorimo.

00:56:29 - Mila Popović: Šta ćete vi uraditi sa ovim zakonom? Vi predlažete navodno zakon za dobro građanima i da bi sačuvali njihov dom, gde ćete da izjednačite, kako kažete, sve, građane koji decenijama čekaju da legalizuju svoj dom, ćete izjednačiti sa vašim tajkunima investitorima, koji su gradili divlje i koji će da dedupliraju svoje zarade. Ja pretpostavljam da sad mogu da govorim i o ovom izveštaju, jel tako, ako je objedinjena rasprava, dakle o informaciji o radu, dakle. Prvo bih postavila pitanje ministarka, zašto ne odgovarate na poslanička pitanja. Ja sam vas petog septembra pitala šta se dešava sa Aneksom pet Ugovora sa Kinezima za železnicu Beograd Novi Sad-Subotica državna granica.

00:57:23 - Mila Popović: Nikada nisam dobila odgovor. Opet nešto krijete. Dakle, vaše neodgovaranje i ćutanje je znak da krijete nešto od građana i da opet nešto muljate. Moj kolega Branko Miljuš, zamenik članova Odbora, isto poslanik, postavio je pitanje još u avgustu jedanaestog avgusta sve u vezi Građevinske inspekcije i vanrednih inspekcijskih nalaza na deonici Novi Sad-Subotica, na železničkim objektima na ovoj deonici, takođe nije dobio odgovor. Ja ne znam da li znate da kršite zakon time što poslanicima ne odgovarate na poslanička pitanja.

00:58:02 - Mila Popović: Vi se ponašate kao da se ništa nije dogodilo prvog novembra. Gledamo pre neki dan Aleksandra Vučića sa vama u društvu, kako se vozi brzim vozom do Subotice. Ne pominje žrtve nadstrešnice, možda samo u jednoj rečenici. Njemu je žao malopre pomenutog Gorana Vesića, Tome Mone, Jelene Tanasković i Anite Dimoski. Govori o tome kako su one majke.

00:58:27 - Mila Popović: Pa jel znate d-da su majke izgubile decu u padu nadstrešnice? Jel znate da je žrtva koja je preživela nadstrešnicu takođe majka, mlada majka? Vučić njih ne pominje da mu je žao njih. Žao mu je Gorana Vesića koji dobije temperaturu svaki put kad se pomene suđenje, kad se pomene pritvor. I sad mi treba da žalimo Gorana Vesića, koji se, ponavljam, uselio u nelegalno izgrađenu zgradu i nelegalno ozakonjenu.

00:59:01 - Mila Popović: Kao ministar građevinarstva.

00:59:16 - Mila Popović: (zvukovi iz salone) Zato što u informa, da ste pročitali informacije o radu Ministarstva građevine, videli biste da je jedno- Od Aleksandra Vučića isto.- Ima veze sa prugom Beograd-Subotica državna granica. Ne, ne, vama je samo da-da, pa ne vama to nije važno. Ne, vama nije važno, važno je da se preseče vrpca. Važno je da se Aleksandar Vučić snimi kamerama i da se nasmeju prvi hlapovi. To je vama važno.

00:59:34 - Mila Popović: Ne zanima ju da se istinu izreže.

00:59:37 - Uglješa Marković: Žele da prati predsednika pri izveštaju.

00:59:41 - Uglješa Marković: Koleginice, potrošili ste sedam minuta i deset sekundi. Prekinuo sam vam vreme. Ne, ne, na- tačno je da nastavite sada, samo da se prvo primerim.

00:59:49 - Uglješa Marković: Pominjete mene- Ja, ja, samo sekundu. Eh, imamo sada već drugi put reakcije na diskusije. Kolega Kožma je, na primer, diskutovao deset minuta, niko ga nije prekinuo. Nije bilo verovatno u njegovoj diskusiji ičega što se svima dopada, ali ga niko nije prekidao, bio je u temi.

01:00:07 - Uglješa Marković: Ja zato molim- Ali gospođa istu temu sada spominje.

01:00:13 - Uglješa Marković: Ja samo- Apsolutno nije u temi, ovaj- Pročitanih informacija- Samo, samo, samo, samo, s-s-samo, samo Januar-mar 2025. godine. Sve u redu, al' ne spominje se sigurno eh prva klasa u vozu. Ne spominje se, ne spominje se, ne spominje se da su u vozu u petak bili ministarke i predsednik Republike, u tom izveštaju za januar-mart. Pa dobro, samo da vam kažem, ma da-možemo da izvrćemo sad ovako od jutra do sutra.

01:00:40 - Uglješa Marković: Ja samo molim da se vratimo na tačke dnevnog reda, da, pri čemu ja, ja, ja samo, samo, samo da završim, mogu? Izvinjavam se. 'nači molim podjednako sve koleginice i kolege da se držimo dnevnog reda s jedne strane i s druge strane da ne upadamo jedni drugima i da diskusija ima tok kao što je imala na svim prethodnim sednicama. Jel toga možemo da se pridržavamo? Koleginice Miljić.Tri minute imate ako hoćete sve odjednom, izvolite.

01:01:07 - Mila Popović: Naravno da ima veze sa dnevnim redom pošto vam pet staničnih objekata nije prošlo sve tehničke i bezbednosne provere, a vi otvarate te objekte i tu prugu. Vi ništa niste naučili iz vaših grešaka, ništa niste naučili od prvog novembra. Naravno da ima veze. Što se tiče metroa, opet ste mu posvetili jedan pasus, stalno obećavate iz godine u godinu da ćemo dobiti metro, pomerate rokove, godinama govorite da ćete da nabavite krticu sledeće godine. Mi krticu još nemamo.

01:01:39 - Mila Popović: I što se tiče Velikog Sela, fabrike za preradu otpadnih voda, volela bih da mi pojasnite, pošto već znamo da je dvanaest godina nema, da se ništa ne dešava, da su se za sve to vreme šezdeset hiljada olimpijskih bazena, fekalija izlilo u Savu i Dunav. Videla sam deo u ovim informacijama o radu da kažete da s-jakineska firma, odnosno eh, Kinezi planiraju da raskinu ugovor i da radite na tome da do toga ne dođe. Pa me zanima da li ste nešto uradili od Marta do danas i šta za nas sve zajedno znači taj raskid ugovora ako do njega dođe, kada ćemo dobiti fabriku za preradu otpadnih voda u Velikom Selu? Eto, toliko od mene hvala vam.

01:02:21 - Uglješa Marković: (razgovori iz pozornice) Zahvaljujem. Eh, kolega Dragan Stanojević ima reč. Izvolite.

01:02:30 - Dragan Stanojević: (pauza) Eh, poštovane kolege. On, ja kao opozicioni, ali poslanik trebalo bi da kažem sada da je ovo najgori mogući zakon do sada, da je ovo korupcija, mito, da vi ovim legalizujete Vučijeve kumove i tako dalje. I onda bi to za tiktok bilo dobro, al' ako ozbiljno razgovaramo, ja smatram da je ovo jedan od najboljih zakona koji je do sada predložen. Eh, zašto? Zato što smo mi u izbornoj kampanji sam ja lično vodio kampanju gde sam govorio da je to jedan od ključnih problema koji se tiče svakog čoveka koji ima taj problem i bez obzira dal je on glasao za opoziciju, poziciju ili za bilo koga.

01:03:11 - Dragan Stanojević: Ali naš zadatak treba da bude da mi pomognemo ipak ljudima da reše ovo pitanje. Kada čujem, eh, da govore znate, ovo će da rešava pitanje, eh, Vučićevih ili ne znam kumova ili vlasti i tako dalje. Možda ste negde u pravu, a i jel mi treba sada da budemo taoci njihovi? Šta-šta je ustvari predlog da sada zbog tih nekih ne znam pet ili desetak kuna koji će na neki način verovatno to da urade, eh, mi sada treba da milione ili stotine hiljada ljudi držimo kao taoce te situacije. To je potpuno suludo za mene.

01:03:46 - Dragan Stanojević: Eh, vi znate da, lično sam ja pre dvadeset, trideset godina, ne sećam se, kupio sam stan, pa su onda, tada je takav sistem bio su ga prodali još jednom, pa dok sam ga povratio. Hoću da kažem, ja sam plaćao porez tada na nešto što nije de jure postojalo. Pa čekajte, to nigde u svetu ne postoji. Ja plaćam porez za stan koji ne postoji. 'nači ili ne plaćam porez ili plaćam porez na nešto što postoji.

01:04:14 - Dragan Stanojević: To vam kažem samo kao jedan primer, a da ne govorim koliko ljudi imaju problema definitivno. To što se nelegalna gradnja, ona je postojala i ona će da postoji, eh, to što je neko eh, trebao da preduzme neke mere, to je isto činjenica. Međutim, mi ovde govorimo o potrebama ljudi. Ja imam sedam, osam amandmana koje sam predložio za sutra i ovaj pozivam eh, Ministarstvo da to ozbiljno analizira. To nisu moji politički amandmani, to su amandmani koji, eh, pošto sam i ja iz te sfere iz te građevine.

01:04:46 - Dragan Stanojević: Nisam radio u Srbiji, mnogo u Rusiji, Ukraji-nije bitno, ali dobro poznajem tu materiju i zato kažem, izučio sam ovaj zakon. Apsolutno se vidi da je, eh, da ga je spremao neko ko zna tu materiju. Ja n-ne mogu da kažem, naravno, smatram da je ministarka stvarno u smislu tom profesionalac. Znam da radi ne znam kol'ko dvadeset, trideset godina u toj materiji i to mora da se poštuje i ona nije politički ministar. Ja bar tako doživljavam i to vidim kroz dokumente.

01:05:15 - Dragan Stanojević: Mislim da je ovaj zakon, imam mnogo nedostataka. Sutra ću vam dati ovaj amandman i neću sada da govorim o njima. Ono što bi meni bilo ključno, recimo da je se ipak podijelilo pravni subjekti i fizička lica, jer bi time razgraničili. Naravno da postoje ljudi koji sada grade na Dedinju, koji su mnogo štošta izgradili, ali ne možemo sada masu naroda ostaviti da budu taoci zbog tih pojedinaca. I zato onaj ko privatiz- onaj ko želi da se upiše ovde k-kroz objekte, jeli, on na tim objektima to su komercijalni objekti i treba da se razlikuje komercijalni objekat od privatnih kuća i imanja i tako dalje.

01:05:53 - Dragan Stanojević: To nije ista kategorija i trebalo bi da se na različite načine klasifikuje i eh, da oni plaćaju. Ne, ne može on da plati sto ili dvesta ili trista evra, nego mora da plati eh, hiljadu evra ako treba po kvadratu, jer je n-jer je gradio na Dedinju ili čovek koji ima u selu ovaj kuću i ima štalu koju treba da je legalizuje, pa njemu ta štala košta trista evra. Za njega je i sto evra mnogo. T-tako da su to potpuno ovaj različite stvari koje, na koje bi trebalo obratiti pažnju. Naravno, ovde ima problema, jer eh, u zakonu eh, se ne prepoznaje tačno, a, jer imate mnogo eh, situacija gde je neko izgradio objekat, ušao je na nekih deset ili dvadeset santimetara na put ili negde gde je državno ili šumsko gazdinstvo, nije bitno.

01:06:37 - Dragan Stanojević: Imate nekoga ko je izgradio hektare koristeći isti-istu metodologiju i na koji način, ako, kako ćemo da ih tretiramo? Znači da li je isto za onoga što je dvadeset santimetara i onoga što je o-uzeo taj hektar. Imate situaciju da imate izgrađene kuće ili objekte. Eh, znam dobro iz moje okoline gde su ovaj, to je nekad bila šumska gaz-, odnosno pripada državi ili tako, i ljudi su tu napravili ovaj objekte i kuće koji su pre četrdeset, pedeset godina.I ja bih ovim istim zakonom omogućio da su, da te, ovaj kuće privatne to su, mogu da budu sušare, nije bitno, to su neki mali objekti, eh, gde nisu zauzeće u hektarima, nego je zauzeće u pet, u deset ari. Ako se već upisuje u registar, da se omogući da ti ljudi koji žele to da urade od šumskog gazdinstva ili ko već upravlja time otkupe taj deo tih deset kvadrata ili petnaest kvadrata, a, pod objektom koji im se tu nalazi da bi mogli da reše taj problem, jer to kažem nije Dedinje.

01:07:34 - Dragan Stanojević: To su u pitanju su objekti koji se nalaze u malim gradovima, u nekim vangradskim zonama, eh, i tako dalje. Eh, znači dalje. Eh, što se tiče znači samog zakona, mogu da kažem da, eh, će on verovatno biti dorađivan u narednom periodu, pošto će se tu pojaviti mnogo problema. Ja isto imam sumnju kako će to da se odradi, da li je realno da se, da se toliko objekata upiše. Verujem da će tu da bude neki, eh, softver, odnosno program koji bi to trebalo da uradi, a i možda će to da pomogne.

01:08:08 - Dragan Stanojević: Znači, imam tu sumnju. Ono što je takođe jako bitno, treba da znamo da mi ovim onemogućujemo u principu korupciju. Znači, ja treba da pričam sve suprotno od onoga što, što je po faktu, ali ja ne mogu ljudi. Jer pazite, ja sam u tom biznisu. Neću vam govoriti da jedan od mojih kolega je trebalo, jesne napravio nelegalno, ne u na neko infrastrukturnom objektu, nego je napravio u jednom rejonu ovaj dve zgrade i kaže mu donesi dva miliona da vam to legalizujemo.

01:08:34 - Dragan Stanojević: Pa znači, razumete sada, on će to moći na zakonit način. Ne kažem ja, oni objekti koji se nalaze na, eh, na mjestima koji ne mogu da se legalizuju, odnosno ako su to infrastrukturni objekti, ne znam cijevi, gasovodi i tako dalje. Oni nikad neće ni biti legalizovani. Mislim, eh, po mojoj ideji i proceni to ne može da prođe tako. Ali sa druge strane, ja kada sam imao taj, eh, tu situaciju sa tim mojim prijateljima oko, oko stana.

01:09:00 - Dragan Stanojević: Ti si u situaciji da pitaš ljudi koliko vam treba da rešim taj problem, a ovde vam država pomaže da to rešite za sto ili dvjest ili trist evra. Ja čak smatram da, da ako gledamo ovaj Beograd ili te krupne gradove, da, da su to čak jako niske cene, ovaj, eh, odnosno stavke koje ste vi napisali. Bez obzira na to što, jer pazite, ne može biti isto onaj koji živi negde u selu da plati sto, dvesta, trista evra za lega, za upis ili eh, neko ko živi u Beogradu, u centru grada i koji ima ovaj objekat koji mu vredi milione. Još jedna stvar, eh, treba ljudi da znaju da ovim mi dajemo mogućnost da ljudi pretvore svoj objekat u robu. Znači on ako je nelegalan, on ne može taj o-objekat da da pod hipoteku, ne može da dobije novac, ne može da ga, ne može da ga iskoristi na bilo koji način.

01:09:48 - Dragan Stanojević: Ovaj zakon daje mogućnost da ljudi svoju nekretninu pretvore u robu. Znači, on hoće sutra decu, detetu da ima za školu može da, da uzme hipoteku, 'oće da nastavi nešto i da gradi nešto drugo takođe može da ga iskoristi. Ja ovo govorim ne zbog, više zbog vas nego zbog ljudi koji će da nas slušaju, da, da razumeju ljudi da eh, ne možemo mi biti u opoziciji i onome što je dobro znači. Možete da me punjete. Mene su čak neki počeli da vređaju pa kao ti si Vučićev ministar, pa možete da me zovete kako god hoćete, ali ja govorim objektivno, jer to je moj poziv.

01:10:19 - Dragan Stanojević: Zato sam na kraju krajeva ušao u politiku. Ne zato što sam imao potrebu niti živim od, od, od ove plate koja je, između ostalog mizerna. Ljudi nisu svjesni šta je to, ali dobro, jer svaki moj radnik ima duplo više. Ali nije bitno sad to. A hoću da kažem kol'ko ljudi žive u zabludi ustvari i kol'ko je poslanik ovde spušten.

01:10:35 - Dragan Stanojević: Znate kada dođete negde u, u, u to seto gde sam ja živao, poslanik to je jedan, jedan nivo i jedno poštovanje, razumijete. Što ovde, ako se predstaviš negdje da kažeš da si poslanik, ja moram da se svakrijem ovako da me je sramota. Pa mislim, je stvarno neverovatna stvar. I ovaj dobro. Ja sam ovo samo ubacio.

01:10:52 - Dragan Stanojević: Niste se ni vi držali mnogo teme baš tako da ovaj. Nisam vam davao baš primedbu. Eto, to je mislim. Eh, Okej. Znači, tako da hoću da kažem, podržavam apsolutno znači o, dao sam amandmane i mi ćemo kao poslanička grupa podržati, naravno, ovaj zakon.

01:11:07 - Dragan Stanojević: Smatram da je on od izuzetne važnosti upravo za veliki broj eh, ljudi i običnog naroda i da, da ovim dajemo mogućnost da ljudi eh, urade ono što nisu mogli prethodnih dvadeset, trideset ili više godina. I naravno, kasnije će imati nešto oko homologacije, ali to ako bude eh, ta tema, to bi hteo da se oko toga još eh, na minutu obratim. Hvala puno.

01:11:28 - Uglješa Marković: Kolega, hoćete li nešto odmah, pošto idemo za to?

01:11:30 - Dragan Stanojević: Pa pazite. Eh, znači, interesuje me sledeća stvar. Eh, zašto je kod nas nemoguće uvesti kineske automobile? Znači, eh, hteo sam i imao sam jedan interes da probam da se uvoze kineski automobili. Rekli su mi da oni ne prolaze homologaciju po evropskim standardima, a mi znamo, odnosno ja znam, a i vi ako pratite da su kineski automobili otišli daleko u savršenstvu i da ni jedan nemački automobil ne može više da im parira.

01:11:55 - Dragan Stanojević: A znači šta mi sada ostaje da lobiramo Evropsku uniju ili Nemačku koja proizvodi Mercedese, Audije i tako dalje i ne dozvoljavamo da se uvoze kineski brendovi? I kada sam pokušao to da uradim, kažem, rekli su mi ne možete zato što on ne odgovara tobač standardima Evropske unije i tako dalje. Jasno je da je reč o politici, a ne o tehničkoj stvari. Hvala puno.

01:12:16 - Uglješa Marković: Hvala kolega.

01:12:21 - Dragan Stanojević: Ja sad, eh, koliko znam, nekih kineskih automobila već ima na našem tržištu- Ima ih.

01:12:21 - Uglješa Marković: Tako da već im barem najmanje dva znam, kineska proizvođača.

01:12:25 - Dragan Stanojević: Nekada su krenuli neki koji su se pravili ovde ćutali ali generalno recimo nema.

01:12:29 - Đorđe Stanković: Tu je tu imate novinarku. To je odgovor. Da li se mijenjaju oni svi programi u ovom klubu u sali?

01:12:37 - Uglješa Marković: Dobro, dobro. Dobro koleginice. Kolega Đorđe Stanković, kolega je l-, je l', je l', je l' ovaj ćete se držati dnevnog reda?

01:12:52 - Dragan Stanojević: Šta ću pokušati.

01:12:53 - Uglješa Marković: Ajde, al' mora da se prijavite ponovo.Ne dam vam se danas. Ajde, kolega, izvolite.

01:13:02 - Đorđe Stanković: Hvala puno. Pre svega, nisam se ni gore držao, ni-nije gore bio taj problem, mislim na Odboru za finansije. Problem je samo što sam zamolio predsedavajućeg da dopusti kolegi Peđi Mitroviću da kaže to što je imao. Međutim, on je to shvatio tako da treba da mi oduzme reč. Tako da, evo sad ću svoju reč iskoristiti ovde na Odboru za saobraćaj i infrastrukturu i drago mi je što sam ovde.

01:13:24 - Đorđe Stanković: Eh, pre svega mi je drago zato što, evo, imamo ministarku, ovaj, trenutno kao gošću i mislim da bi prvo morao da postavim jedno pitanje koje je važno za sve građane, a to je zašto se zakon, u ovom slučaju o Ekspu, ne predlaže od strane Ministarstva građevina i, građevine i infrastrukture. Mislim da je taj zakon jako važan. Eh, kakav god da je očigledno lex specialis, očigledno mnoge stvari treba da krenu il da, da prođu kroz taj zakon. I sad ću pričati možda malo i o tome, ali mene zanima, pre svega zašto ovo ministarstvo nije tako nešto predlagalo. Da li je možda povezano i razlog za tako nešto činjenica da mora Ministarstvo finansija da kontroliše tokove novca ili da u ovom slučaju Siniša Mali mora da kontroliše tokove novca?

01:14:09 - Đorđe Stanković: A siguran sam, uz sve probleme koje postoje, a vezane za Ekspo i tu vrstu, da kažem, eh, neutralizovanja određenih zakona Republike Srbije i davanje, eh, gradnje bez građevinske dozvole, kasnije bez upotrebne dozvole i još mnoge stvari koje postoje, meni nije jasno zašto bar Ministarstvo građevine i infrastrukture nije kontrolisalo celu tu proceduru. E sad, to će biti, eto, pitanje za ministarku i smatram da je to važno. Počet ću na temu legalizacije, ali mislim da je važno da se pomene i Ekspo jer je na neki način uzročno-posledično povezan sa svim ovim što se dešava. Legalizacija ima svoje dobre strane. Donekle, (smijeh) mislim, u jako malom postotku ću se složiti sa mojim prethodnim govornikom, odnosno kolegom Dragonom Stanojevićem, a to jest da neke dobre stvari treba, eh, eh, na neki načelni način pohvaliti kao ideju.

01:15:02 - Đorđe Stanković: Međutim, iza svake ideje koju negdje ima SNS desi se neke, eh, eh, da kažem, tačke koje osporavaju celu, da kažem, suštinu priče. I evo, ja ću sada da navedem par samo primera, pošto ja smatram između ostalog, kao arhitekte i kao inženjer arhitekture znam šta mogu da se dese problemi na, na, da kažem, eh, eh, u samom sprovođenju ovog zakona, a u isto vreme, odnosno same legalizacije, a u isto vreme šta se može da se desi na samom terenu. Pre svega, svojina je jedna od najvažnijih stavki jer jednostavno kada hoćete da legalizujete nešto, ljudi nemaju dovoljno znanja oko toga da jednostavno, ako nemaju svojinu nad objektom ili nad samom površinom na kojoj im je, je objekat, to ne mogu da le-legalizuju. Znači, biće potrebno puno pravnog savetovanja kako da se taj problem reši, da bi se to, ovaj, jednostavno legalizovalo, da bi se određeni objekti uvrstili u tu vrstu, da kažem, legalnih tokova i da bi postali, što kaže kolega prethodnik, roba. Ja mislim da to jeste važan segment i mislim da za to nije adekvatno, eh, eh, definisano rešenje, a da u isto vreme imamo jednu vrstu marketinga kako će to sve lako da se uradi.

01:16:15 - Đorđe Stanković: E sad, zašto mislim da to nije baš tako lako? Pre svega, zato što ja više n-nisam siguran, evo sada za jedan grad, ja ne znam kako će to biti u manjim mestima, selima, opštinama koje su malo manje, ali evo, u gradu Nišu imamo zvanično osam inspektora građevinskih, od kojih tri ili četiri realno rade svoj posao, pri čemu su, naravno, preopterećeni i koji do sada nisu stizali da prekontrolišu sve objekte gde se, između ostalog i u Nišu gradilo bez građevinske dozvole i da jednostavno su postojali ti problemi i do sada, a sada kada se pojave građevinski inspektori koji hoće da zapišu faktičko stanje, a to je da negde se gradi objekat bez građevinske dozvole, oni im kažu, "Pa to, nemaš ti razloga više sad da dolaziš. Predsednik je rekao sve će ovo da se legalizuje i to je to." Naravno, predsednik je juče eh, u svojoj emisiji Svašta nešto ispričao, pa je između ostalog rekao da to ne važi za objekte posle 2015. godine, pa je objasnio te detalje, ali na terenu je to nemoguće objasniti ljudima i mislim da je sada ovde negde naš zadatak da u plenumu eh, te stvari objasnimo i kroz amandmane potencijalno popravimo ovaj zakon.

01:17:22 - Đorđe Stanković: Ali mi ovde imamo situaciju da, eh, između ostalog, eh, deset godina je postojala jedna divlja gradnja, deset godina, možda i više, trinaest godina kontinuitet jednog dozvoljavanja svima i svakoja kima da grade. I evo koleginica koja je-je izašla je malo pomenula braću Spajić ovde u Beogradu. Ja nisam Beograđanin i ni-nemam toliko informacija, ali znam da su oni bili ti koji su odobravali sve živo i sada oni očigledno kao milioneri imaju mogućnost da plate milion evra kauciju, odnosno u ovom slučaju dvojica po petsto hiljada evra, da izađu i da se brane za slobode. To je, to su neke stvari koje očigledno, eh, eh, su samo slika koliko je toga građeno bez građevinske dozvole. I sada će da verovatno i neko ko nije imao mogućnost da se upiše ili nije znao kako da reši svoje stambeno pitanje, a o-objekat nije bio legalan, a u pitanju je kuća od pedeset-šezdeset kvadrata.

01:18:19 - Đorđe Stanković: On će dobiti mogućnost da tako nešto legalizuje, ali će sigurno dobiti mogućnost da legalizuju i oni koji su pravili čitave zgrade, koji su pravili čitava naselja, koji su pravili, eh, očigledno neke penthause na zgradama i to je ta, da kažem, to nepoverenje koje se dešava kada se predloži nekad neka dobra stvar. I zato bih voleo da čujem manje više odgovore na sva ova pitanja i mislim da je važno, kada već imamo priliku da je tu ministar, da o-vaj sve te odgovore, odnosno i čujemo.Erm, mislim da je, erm, takođe važno da s-građani imaju sigurnost ne u ono samo što se gradilo do sada, jer je, između ostalog, problematično kako ćete to sve da legalizujete ako nismo sigurni kako je to izvedeno. Da li je prilikom te j-de izgradnje postojao nadzor? Da li je postojao projekat? Da li je statika dobro uređena?

01:19:10 - Đorđe Stanković: Jer sada, ako dozvolimo da se sve, ali baš sve legalizuje i kad to nešto, ne daj Bože, padne, onda ko će biti odgovoran? Da li onaj koji ga je gradio ili onaj koji ga je legalizovao? Eto, to su sva neka jako, jako otvorena pitanja i molio bih da dobijemo odgovor na to. Međutim, ja bih, uz dopuštenje predsedavajućeg, u ovom slučaju postavio par pitanja, a vezanih za zakon koji se donosi vezano za Ekspo, ne sam zakon, nego za same objekte koji će se graditi. Mi smo juče, nažalost, erm, u jednoj emisiji čuli da postoji mogućnost da se desi neki rat, pa sad nije bilo jasno da li će neki novi rat ili već postojeći, ali jedna atmosfera pripremanja za jednu krizu koja može da se desi.

01:19:52 - Đorđe Stanković: I naravno, mi u tom procesu imamo krizu i inflaciju, imamo krizu sa Ni-sa, sa NIS-om, imamo krizu sa EPS-om, imamo više kriza, ali zašto to govorim? Zato što imamo situaciju takođe da gradimo Ekspo, koji će sada i više razmera, koji-koliko će financijski da košta, je li pet, deset, petnaest milijardi eura. Više to niko ne zna, ali imamo situaciju da, između ostalog, padaju nadstrešnice, padaju da kažem negde i u školama krovovi, i to ne u jednoj, nego u osam škola ove godine je pao krov. Znači, to je sve nešto što nam je akutno i važnije je verovatno od Ekspa, a imamo situaciju da se gradi Ekspo. Kada kažemo Ekspo, u ovom slučaju to je dvadeset i osam objekata.

01:20:36 - Đorđe Stanković: Ovim, erm, da kažem zakonom, koji kaže, mislim da je trebalo da kontroliše Ministarstvo građevine i infrastrukture, erm, imamo situaciju legalizacije dvadeset osam objekata bez građevinske dozvole, odnosno izgradnje dvadeset osam o-objekata bez građevinske dozvole. Da, neki su hale, načelno gledano, s obzirom kažem da sam iz struke, to ne bi trebalo da bude problem da se iz, da se dobije građevinska dozvola za izgradnju hale, ali očigledno je suspendovano i to ovim zakonom koji se, erm, donosi, odnosno leks specijalisom i imamo situacije da se gradi, erm, jedanaest zgrada stambenih, odnosno dvadeset osam lamela, što možemo slobodno da kažemo dvadeset osam zgrada stambenih. Ja bih voleo da znam ko će kontrolisati sve to. Ne dovoljno je da kažemo da kontroliše to nadzor ili neka firma koja, koja će u ovom slučaju kontrolisati radove, naročito ako su firme, erm, izvođači i nadzorni i slične firme koje su radile na projektu nadstrešnice, ali je činjenica da sada imamo, erm, pu-popuno suspendovanje građe, erm, zakona, erm, građevine i infrastrukture koje postoje inače u Srbiji. Imamo javne nabavke koje u ovom slučaju neće važiti za Ekspo.

01:21:45 - Đorđe Stanković: Imamo situacije da nadzor i izvođači nisu sigurni na koji način će moći da kontrolišu sve ono što će se graditi na Ekspu, a ja mislim da je to tema i ovog odbora, jer u ovom slučaju, erm, moramo da znamo ko će biti odgovoran, a nemojte da mi kažete da će biti odgovoran ministar finansija ako se, ne daj Bože, nešto loše desi na Ekspo, odnosno bolje rečeno, neka od tih zgrada ne bude konstruktivno dobro napravljena. Naravno, za sam kraj mog izlaganja moram da navedem da su dve najveće firme koje grade na Ekspo Milenijum Tim i Konkord, Konkord West, koje su na neki način glavne firme ove države za izgradnju većinu-većine projekata i mislim da to dodatno pospešuje sumnju ne samo, erm, u rad Ministarstva finansija, nego i u rad cele države, a u ovom slučaju bih voleo da znam na koji način će Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture da, erm, građevine i saobraćaja i infrastrukture da kontroliše radove i na koji način će se potruditi da na neki način ne dođe do neke nove situacije, kao što je bilo u Novom Sadu? Hvala puno.

01:22:50 - Uglješa Marković: Hvala vama kolega. Znači, uspeli ste i deo govora koji ste spremili za Odbor za budžet ovde da iznesete.

01:23:03 - Đorđe Stanković: (žamor u sali) Evo, pitao sam ministarku zašto nije taj dan.

01:23:06 - Uglješa Marković: Ovaj da. Dobro, ovo-o ste postavili pitanje. Kolega, postavili ste pitanje. Postavili ste pitanje odgovornosti ovaj, kolega Stankoviću i to je definisano predlogom zakona. Pa jeste da ste ga pročitali, znali bi.

01:23:21 - Uglješa Marković: Ali dobro, nema veze, postavili ste pitanje.

01:23:23 - Uglješa Marković: Još smo mladi. Imamo vremena.

01:23:24 - Uglješa Marković: Da li si još neko javlja za reč od koleginica ili kolega?

01:23:29 - Uglješa Marković: Hajde samo ti, Ana, da nađemo mesto.

01:23:32 - Uglješa Marković: E, sad opet imamo samo sada...

01:23:35 - Uglješa Marković: Možda neko, evo...

01:23:38 - Uglješa Marković: Koleginice. Jel ste mi vi u sistemu? Jel ima još neko da se javlja za reč samo k ko do sad n-nije, nije, nije diskutovao, a da želi reč? Koleginice izvolite, erm, koleginica Marković Topa-Topalović, je li? Marković Topalović.

01:23:58 - Uglješa Marković: Izvolite.

01:23:59 - Tatjana Marković Topalović: Ja ću ovaj samo kratko. Ovaj, mislim da bi to moglo da se ispravi.

01:24:04 - Uglješa Marković: Ova naknada za- Dva minuta, da znate.

01:24:04 - Tatjana Marković Topalović: Da, da, naknada za troškove evidentiranja u članu osam. To je van-visina naknade prema zakonu iskazana u evrima. Mislim da to treba da prebacite na dinarsku vrednost. Sasvim je, mislim, i nelogično da vam stoji za zone, recimo za Beograd ekstra zona hiljadu evra. To ne bi trebalo da vam stoji u evrima, trebao bi da vam stoji u dinarima.

01:24:23 - Tatjana Marković Topalović: I samo negde da skrenem pažnju, pošto ću citirati ovaj ministarku. Rekoste da ste ovaj politički bili neaktivni. Ja imam negde svoje diskreciono pravo da mislim ko god je preko dvadeset godina u ovim ministarstvom da nije mogao da bude imun na političko delovanje. Ali da to ostavimo po strani, koristili ste termin, citiraću vas da je ovaj zakon najsprovodiviji. Gradacija od sprovodljive postoji.

01:24:48 - Tatjana Marković Topalović: Zakon je ili sprovodiv ili nije, tako da ovaj...A, dajte mi onda primere onih koji su delimično ili ovako ili onako bili sprovodili. Znači, ili će da funkcioniše ili ne. Hvala vam lepo.

01:25:02 - Uglješa Marković: Hvala vama. Ako nema više prijavljenih... (pauza) Ha, reč, reč dajem, erm, ministarki, samo se prijavite, molim vas, tu na, na taj mikrofon. Evo, izvolite.

01:25:28 - Aleksandra Sofronijević: Zahvaljujem vam, predsedniče. Ja ću pokušati vrlo kratko da, da odgovorim na postavljena pitanja i zahvaljujem se narodnim poslanicima što su se uključili u raspravu o ovom zakonu. Ja svoje mišljenje promenila nisam. Mislim da je ovo izuzetno dobar zakon i da bismo znali, a ja sam to rekla, ovo nije i nema nikakve veze ni sa legalizacijom ni sa ozakonjenjem. Ovo je nešto čime rešavamo pitanje evidencije i pravno pitanje, jer upisujemo pravo svojine tamo gde imamo nesporan dokaz o tome.

01:26:09 - Aleksandra Sofronijević: Dakle, evidencija. Sigurnost objekata je, naravno, užasno važno pitanje, ali nažalost, ne postoji razlika kada se, ne dao Bog, nešto desi, kada se objekat sruši, da li je sa dozvolom ili bez nje. Sruši se objekat. Ovde imate faktičku situaciju da se objekti koriste. Ja ću vas sve podsetiti na član sto pedeset devet Zakona o planiranju i izgradnji, koji kaže da svaki vlasnik objekat-objekta, ali vlasnik objekta koji je upisan kao vlasnik, ima obavezu da svoj objekat održava u funkcionalnom ispravnom bezbednom stanju.

01:26:55 - Aleksandra Sofronijević: Podsetiću vas i na Pravilnik o građevinskim konstrukcijama koji u nizu svojih odredbi vrlo precizno uređuje šta su obaveze vlasnika, odnosno upravljača nekog javnog dobra ako je objekat javne namene u pitanju, dakle obavezni redovni, vanredni, a po potrebi i specijalistički pregledi. Tome ću dodati i odredbe našeg pravilnika koje su stupile na snagu 2020., u aprilu 2023. kojim je Srbija direktno transponovala odredbe eurokodova šest, sedam i osam. Eurokodovi za kolege koje nisu te struke, šest i sedam se odnose na građevinske konstrukcije, a s-eurokod osam se odnosi na zemljotresno inženjerstvo. Lesvica je stupanjem na snagu i donošenjem tog pravilnika značajno podignuta.

01:27:53 - Aleksandra Sofronijević: Spomenuta je, spomenuto je sasvim opravdano jer tragedija u Novom Sadu je promenila ne samo svakog od nas, nego i celo društvo je obeležila i promenila. Spomenuto je pet objekata, pet staničnih zgrada koje su praktično po projektu predviđene kao stanične zgrade. Sve ostalo su Zma-Zmajevo, Naumovićevo, to su sve stajališta. Znamo, i mislim da možda nije l-loše reći, doneta su rešenja građevinskog, republičkog građevinskog inspektora našeg ministarstva po ovoj tragediji koja se desila u odnosu na usvojene standarde, odnosno na važeći pravilnik koji nije važio u vreme kada se, kada su projektovane ove stanične zgrade. Dakle, ovo je dodatni stepen i-i-i provera i kontrola, a po projektu za građevinsku dozvolu ide i na projektu, projektu za građevinsku dozvolu, projektu za izvođenje.

01:28:57 - Aleksandra Sofronijević: To nije bilo predviđeno. Kažem, u međuvremenu su nastupili ovi viši standardi i naša Republička građevinska inspekcija je dala nalog da se u skladu sa tim standardima izvrši sanacija, rekonstrukcija i to se radi. Mogu sve prisutne poslanike, jer to je zaista važno pitanje, da obavestim da stanična zgrada u Novom Sadu ide iz dve faze. Krilo A i krilo D su trenutno predmet provere statike, zemljotresa i ostalo, kao i stanična zgrada u Subotici, za koju je već sačinjen izveštaj Instituta za ispitivanje IMS-a, gde je rečeno da u roku od godinu dana, pošto je stanje na zemljotres nezadovoljavajuće da bi moralo u roku od godinu dana da se to ispravi. Obavešteni su svi koji treba da budu obavešteni, a to je pre svega infrastruktura Železnice Srbije, koja je investitor i upravljač koji bi treb-, koji je trebalo da sve to održava u ispravnom stanju, a sada su oni nadležni da izrade projektnu dokumentaciju i da u sledećem periodu praktično izvedu radove na sanaciji staničnih zgrada na deonici od Novog Sada do Subotice, krilo D i postoji izveštaj za krilo A još uvek nemamo izveštaj.

01:30:20 - Aleksandra Sofronijević: Jedina stanična zgrada na tom putu od Novog Sada do Subotice je Vrbas Nova, koja je u potpunosti završena i za koju je izdata upotrebna dozvola, a samo ću obavestiti takođe narodne poslanike da je pre puštanja u putnički i teretni saobraćaj na ovoj deonici dužine sto osam zarez jedan kilometar sa brzinom do dvesta na sat izdato četrnaest upotrebnih dozvola. Stanične zgrade biće predmet po sanaciji, po preduzimanju svih naloga koji, koji su sadržani u izveštaju IMS-a, odnosno-Fakulteta. Nisam sigurna kako se zove firma iz Novog Sada koja trenutno radi proveru statike i stabilnosti stanične zgrade u Novom Sadu, ali čim sačekamo njihov odgovor biće naravno, preduzete sve mere da se izvrši sanacija u skladu sa zakonom. Uz ovu važnu napomenu rekla bih da projektovanj-projektima nije bilo predviđeno, već da je to u skladu sa standardima koji su naknadno stupili na pravnu snagu. I da vas obavestim za sve vas koji imate objekte koji su građeni pre 1964.

01:31:34 - Aleksandra Sofronijević: godine, prilikom svake sanacije takvih objekata bićete u obavezi da primenite srpske standarde koji su ustvari direktno transponovane evropske direktive še'stedan i osam koje se odnose na konstrukcije i zemljotresno inženjerstvo. Po tome praktično jedan veliki broj objekata u Srbiji bi morao da se ruši. Ako ima inženjera među vama sigurno znate da šta znači ojačavanjava-ojačavanje i praktično učvršćenje objekata i otkopavanje temelja i obijanje zidova do cigle sa mrežicama i da, da ne ulazim u tehniku izvođenja radova, ali svakako jedan zahtevan posao. Međutim, mi ne bežimo od toga. Infrazu-infrastruktura Železnice Srbije je obaveštena, zna šta joj činiti i uradiće ono što joj zakon nalaže i propisuje.

01:32:29 - Aleksandra Sofronijević: Posle tragedije u Novom Sadu, Ministarstvo građevinarstva je u tri navrata, erm, upozoravalo sve korisnike javnih objekata, jer, kao što reče kolega Kozma, nije svejedno da li je to privatna kuća ili je to objekat u kome se istovremeno zadržava veći biva i zadržava veći broj korisnika, odnosno naših građana, tako da je naložena statička provera. Imamo neke rezultate. Reći ću vam i za pančevački most takođe da je naložen specijalistički pregled, da imamo preliminarne iz-izveštaje. Dakle, nije da država ne vodi računa o tome, itekako vodi, ali kada vi imate pravno nepostojeći objekat, pa to prosto nije moguće. Sve ovo što sam vam rekla važi za vlasnike objekata.

01:33:20 - Aleksandra Sofronijević: Zato je jako važno za državu jer mi ne plediramo. I vi ste potpuno u pravu. Pa ko lud bi pustio da u nesiguran objekat. Ovo je zakon kojim se stvari faktičke one koje već postoje, ljudi neki žive tu koriste te objekte, da se to stanje iz faktičkog prevede u pravno, a da pritom država po prvi put ima preciznu evidenciju o tome šta joj je sve izgrađeno na teritoriji, što je užasno važno, što je užasno važno. Ne samo državi se prohtelo da zna koliko ima objekata, ne.

01:33:57 - Aleksandra Sofronijević: Zato što su svi planski dokumenti kojih je by the way strašno malo na teritoriji Republike Srbije samo legalizovali već postojeće nelegalne objekte. Niko se nije bio r-bavio razvojem i planiranjem prostora. Sada kada ovo uradimo, a nadam se da ste pažljivo pročitali predlog zakona i videli da su jedinice lokalne samouprave dobile obavezu da u roku od dve godine izmene i usaglase sa ovim zatečenim stanjem, a naročito, a naročito kada su u pitanju neformalna naselja i urbane obnove posebnih delova grada, jer svi smo svesni situacije koliko su nam ne samo ružni, već i nefunkcionalni pojedini delovi grada, koliko nam je opterećena komunalna i ostala infrastruktura, i da, zašto bi savesni graditelji bili u lošijem položaju od bespravnih graditelja? Pa mislim da se ovim zakonom oni dovode u istu ravan. A moram da kažem, možda čak i u nepovoljniji položaj se dovode ovi koji će sada koje ste označili kao kumove, ja ne znam, ali verujem na reč ili neke bliske vlasti da budu u povoljnijem položaju.

01:35:13 - Aleksandra Sofronijević: Prvo. Na osnovno jedno od osnovnih načela ovog zakona jeste da je se naknada za troškove evidentiranja i upisa prava svojine određuje u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, ali da u odnosu na redovni postupak ishodovanja građevinske dozvole takvi investitori, odnosno bespravni graditelji nemaju pravo da plate na rate, što je uobičajeno u odlukama svih jedinica lokalne samouprave. Šesdeset meseci, trideset, šta god to bilo i nemaju popust od koji ide od trideset do četrdeset, pa negde po nekim opštinama, čak i pedeset posto popust ako jednokratno uplate. To sve jedinice lokalne samouprave više manje daju. Ovi investitori nemaju takvu mogućnost.

01:36:07 - Aleksandra Sofronijević: Sto evra se odnosi samo na porodične stambene kuće sa najviše dva stana do četristo metara kvadratnih. Dakle, kuća na Dedinju neće biti plaćena ni tih hiljadu evra pošto je u ekstra zoni. Uglavnom su sve preko četristo kvadrata. Dakle, oni će platiti visinu doprinosa kao da su gradili u redovnom postupku. Ovo važi isključivo za porodične stambene objekte do četristo sa dva stana, ponoviću, i za koga još ove fiksne cene po gradovima srazmerno, odnosno u odnosu na broj stanovnika koji ih naseljavaju.

01:36:51 - Aleksandra Sofronijević: Važi i za one prevarene kupce stanova. Ima i takvih i to ih ima jako puno i mogu sa vama da se saglasim da je bilo i korupcije i svega i svačega-A ovaj zakon pokušava upravo to bez nekih velikih najava. Mi hoćemo da znamo šta je sagrađeno i da garantujemo kao pravno pitanje, pravo svojine. Pre svega, ako pogledate strukturu, prvo niste bili u pravu za one podatke četiri miliona i osamsto je sada, a 2015. je bilo četiri hiljade i tristo, upravo sam četiri miliona i trista je bilo 2015., ali to je manje važno.

01:37:29 - Aleksandra Sofronijević: Da je i mnogo manje, mnogo je, kad je bespravna gradnja u pitanju. Dakle, mi rešavamo ovim zakonom evidenciju i prav, dajemo pravnu sigurnost za nešto što je faktičko stanje u skladu sa najvišim standardima međunarodnih i povelja, da ih sad ne nabrajam, uhm, i u Povelji Ujedinjenih nacija i UN Habitata i Međunarodne konvencije o ljudskim pravima, Protokol jedan član jedan koji garantuje mirno uživanje i pravo na dom. Dakle, trudili smo se. Zaista je plemenita namera bila da ih evidentiramo i da ih popišemo, čime im dajemo i obezbeđujemo, štitimo pre svega porodicu i pravo na dom. Zašto?

01:38:18 - Aleksandra Sofronijević: Naravno, zbog svega što, što treba da uradimo, ali u strukturi podnetih zahteva. 2016. rađen popis posle donošenja Zakona o ozakonjenju objekata. 2016. u pravu ste za podatak, milion i šesto dvadeset tri hiljade je bilo popisanih objekata.

01:38:37 - Aleksandra Sofronijević: Od njih je devetsto sedamdeset dve hiljade bilo stambenih objekata i sličan broj skoro isto toliko mislim devet, devetsto četrdeset osam hiljada ekonomskih i pomoćnih objekata. Ovaj zakon misli da je osnovni onaj pravi reflektor koji se, koji je uperen po ovom zakonu upravo na tim ljudima, jer ih ima najviše. Setite se izbegličkih talasa, setite se kroz šta smo sve prošli. Setite se naselja gde su Krajišnici. Setite se svega.

01:39:13 - Aleksandra Sofronijević: Da li ste vi u pravu? Da li je država uradila svoj posao? Pa nije. Mogu da vas podržim, gospodine Kozmo. Tamo i kad sam htela da gradim zakonito, nisam mogla, jer nisam imala planski dokument.

01:39:27 - Aleksandra Sofronijević: Ovim zakonom se ne bavimo pitanjima ni urbanizma, ni tehnike. Svako preuzima svoju vrstu odgovornosti, a mi dobijamo jedan uređen pravni sistem koji je u skladu sa najvišim standardima. Država, setićemo se, i Zakonom o ozakonjenju i onim prethodnim zakonom imala je istu odredbu, da država zbog minimalne tehničke dokumentacije ne garantuje za bezbednost i sigurnost tih objekata. Svaki od tih zakona je sadržao u teretnom listu lista nepokretnosti zabeležbu da bi upozorio treća savesna lica. To je i sada predviđeno.

01:40:08 - Aleksandra Sofronijević: Znači, to će biti, kako je neko rekao, objekti sa zvezdicom. Da, stajaće, stajaće u cilju informisanja trećih savesnih lica da znaju šta kupuju i da kupuju evidentiran i upisan objekat koji nije, nema izdatu upotrebnu dozvolu, koji nema tehničku dokumentaciju i koji će u sledeće dve godine nekom urbanom obnovom postati deo nekog urbanističkog bloka. To bi bilo što se toga tiče. Da li postoji odgovornost ministarke? Uvek, uvek svaki javni funkcioner, ja od te odgovornosti ne bežim.

01:40:47 - Aleksandra Sofronijević: Ja sam dvadeset i jednu godinu u ovom Ministarstvu potpuno za sve što je, je-ja to stalno kažem, svaki ministar kod koga, kod kojih sam ja bila je imao zaista dobru želju i volju da reši problem. Tek sada smo, kada smo napravili sve ove, nemojte se ljutiti, ja ne znam baš prave izraze, digitalne platforme, ukrštanje podataka, veštačku inteligenciju. Sada smo na tom civilizacijskom nivou da možemo da ponudimo ovakav zakon. Kada upišemo te objekte. Želim da dogradim svoju kuću.

01:41:22 - Aleksandra Sofronijević: Da, može, izvolite. Šta je obavezni sastavni deo projektne dokumentacije? Postojeće stanje objekta, gde mora da se proveri i statika i da ispuni sve standarde, kolega je iz te struke pa, pa može da me isprati. Dakle, mi ćemo imati bilo kojom intervencijom na nekom od ovih objekata apsolutno proveru i statike i sve. A sa druge strane, prema važećem materijalnom propisu i članu sto četr, sto devedeset čet, ne znam više- Sto pedeset devet, hvala Damir, će morati da se brinu o svojim objektima i država ima pravo to od njih da traži, tako da, kažem, mi ne možemo preuzeti ulogu investitora.

01:42:11 - Aleksandra Sofronijević: Ti objekti se već koriste i to je rizik onoga ko je gradio, odnosno onoga ko koristi te objekte. Država će vrlo odgovorno upisati u teretnom listu zabeležbu da su to objekti koji su, na kojima je pravo svojine upisan u skladu sa odredbama ovog zakona. Eh, da naknada još ako n-ima i tu dilema. Dakle, stanovi u stambenim zgradama. Počela sam da pričam, pa opet ću da kažem da sam stara, nije mi baš mnogo izvinjavajuće okolnosti, ali stvarno sam počela da zaboravljam.

01:42:54 - Aleksandra Sofronijević: Stanove u stambenim zgradama koje izgradi investitor ko je nepoznat ili nije dostupan državi, oni imaju pravo na ove fiksne naknade. Beograd sto do hiljadu.Eh, između sto i dvesta hiljada, Novi Sad, Kragujevac, Niš od sto do petsto evra. Po nepokretnosti, da ne bi bilo zabune, nije po kvadratu, već po nepokretnosti. Ali samo ove dve kategorije lica. Svi ostali.

01:43:23 - Aleksandra Sofronijević: Ako je investitor poznat, dostupan, prodao je objekat divlji, da kažem. On plaća u visini naknade bez mogućnosti popusta i bez mogućnosti plaćanja na-na rate. Ako neće, izvršenje, ali ne na štetu prevarenih kupaca, jer će oni ostvariti na osnovu svojih pojedinačnih ugovora, što je za nas dovoljan im-dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima. Te ljude ćemo upisati na posebnim delovima, a izvršni postupak će sprovoditi državno pravobranilaštvo i nećemo odustati od naknade koja će pripasti državi. Bilo je, uh, za probni rad.

01:44:08 - Aleksandra Sofronijević: Moram da vas obavestim takođe da je to jedna situacija koja je potpuno uobičajena kad vi imate završenu, završen autoput, završenu brzu saobraćajnicu, ali vam nedostaje, recimo, eh, formiranje katastarske parcele ili nije završen pristupni put ili nešto što ne utiče na bezbednost odvijanja drumskog saobraćaja. O svemu tome ne odlučuje ministarstvo, odlučuje Komisija za tehnički pregled objekata koju čine, podsetiću sve stručnjaci različitih struka, od arhitekti, konstruktivaca, mašinaca, elektroinženjera i tako dalje. Dakle, nije država ništa uradila što je bilo protivno propisima. Ako pogledate pravilnik o bezbednosti izgradnje, projektovanja i izgradnje tunela, šta je nedostajalo? Samo, samo je nedostajala to automa-automatika u tunelima.

01:45:13 - Aleksandra Sofronijević: Tako je taj sistem koji je pušten, prvo tuneli nisu nebezbedni, ni bili, niti su sada. Kao dokaz tome, reći ću vam i sledeće. To je probni rad. Znači, četiri dana su bili zatvoreni da bi se obavile funkcionalne probe u probnom radu, na šta su svi građani i vozači i korisnici te deonice bili obaveš-obavešteni od strane javnog preduzeća Putevi Srbije. I moram da vam kažem u petak je Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, izdali su dva rešenja o tome da su apsolutno bezbedni za saobraćaj.

01:45:58 - Aleksandra Sofronijević: Sledeći korak za tunele Munjino brdo i Laz, jer kao što znate Zakon o planiranju i izgradnji nam dopušta mogućnost da izdamo i delimične upotrebne dozvole ako čine funkcionalnu, odnosno neku drugu celinu, građevinsku, tehnološku, šta god, eh, Putevi Srbije kao investitor izgradnje cele deonice, pa i ova dva tunela, podneće zahtev za izdavanje (kašalj) upotrebne dozvole za tunele, što je moguće, tako da ti tuneli su bezbedni i mogu se koristiti. Vi znate i sami ste rekli petog ili ne znam kog jula su otvoreni. Prošlo je, kada sam poslednji put gledala, skoro milion vozila. Rasterećeno je značajno Ovčarsko-kablarska klisura, koja je prelepa, ali uglavnom je spominjana u crnim hronikama zbog broja saobraćajnih nesreća koje su se tamo dešavale. Ovo je jedna sigurna, bezbedna deonica, a kažem sada o tome imamo i potvrdu, a ubrzo i upotrebne dozvole.

01:47:01 - Aleksandra Sofronijević: Jer, kažem, nismo mi investitori. Kada nam investitor Putevi Srbije podnesu zahtev za izdavanje upotrebne i Komisija za tehnički pregled da pozitivan nalaz sa takvim predlogom, Ministarstvo će izva-iz-izdati upotrebnu dozvolu. Bilo je, sad ja ne znam, ali svako verovatno će se neko prepoznati. Mislim da je koleginica P-K-S-C Srce. Bila je primedba da nije usaglašeno sa Zakonom o opštem upravnom postupku, govorim o ovom prvom zakonu, da nema mogućnosti ulaganja redovnog pravnog sredstva.

01:47:40 - Aleksandra Sofronijević: Pa da odgovorim. Ovaj zakon je posebni zakon. To mu i naziv kaže, o posebnim je uslovima. Dakle, govorimo o lex specialis koji derogat legi, legi generali, ali nije to uopšte važno. Šta smo, a mislim da svako u ovoj sali to može da mi potvrdi kakva nam je, kakvo nam je iskustvo sa upravnim postupkom i vođenjem upravnog spora.

01:48:07 - Aleksandra Sofronijević: Ti upravni postupci i u, naročito upravni sporovi traju i po nekoliko godina. Prema materiji koja se uređuje ovim zakonom, a to je pravo suine po svim međunarodnim konvencijama poveljama, ona se isključivo štiti u sudskom postupku kao najvišem stepenu zaštite. Svesno je eliminisan upravni postupak kao neadekvatan za ovaj lex specialis, a garantuje se viši stepen zaštite, što je svakako sudska zaštita.

01:48:53 - Uglješa Marković: Mislim da je koleginica, mislim da je, izvinite z- Marković Topalović.

01:48:55 - Aleksandra Sofronijević: Marković Topalović, da je nejednak način da se rešava eh, po prioritetu, da je to mogućnost za prijavu. Mislim da samo još jednom pročitate, mislim da niste dobro razumeli. Država je rekla da-Prvi, prioritetno će se rešavati po prijavama koje su pristigle, a tek kasnije će se rešavati i upis prava svojine za one objekte za koje nije podneta prijava. Svuda imate vremenski žig i bilo nam je korektno da se prvo oni ljudi koji se interesuju, koji žele da, da se upišu, da se prvo po njihovim prijavama, a potom doći ćemo ukrštanjem podataka i da se niko nije neko ili niko nije prijavio, doći ćemo do konačnog vlasnika. A u krajnjoj liniji, ako do toga ne dođe, ako je nepoznat, nedostupan, onda u skladu sa opštim načelima imovine bez vlasnika upisaće se Republika Srbije.

01:49:55 - Aleksandra Sofronijević: I to je cela priča. Nema prioriteta. Prilikom podnošenja prijave, ko je jedna, digitalizovana samo za jednu nepokretnost, vi dobijate takozvani vremenski žig, tačno vreme sa sekundom, čas, minut, sekund kad ste je predali. Ne postoji mogućnost da je negde stavite u fioku, nema fioke, nema čoveka, nema kuma, nema zlatne veze. Nema toga sa ovim zakonom.

01:50:27 - Aleksandra Sofronijević: On ne pledira da reši ove situacije u kojoj ste vi, ja ću reći iskreno, to je, naravno, pita-pitanje i svih nas. Sigurnost, bezbednost. Ovo je sasvim drugačiji koncept za uređivanje ovih odnosa, da sve evidentiramo, da upišemo najveći broj ljudi, da dođemo do toga i molim vas da shvatite ovo zaista nije ni nagrada ni kazna. Ovo je pokušaj da na jedan civilizacijski način uredimo stanje imovine u našoj državi. To nam kaže i naš ustav.

01:51:06 - Aleksandra Sofronijević: Ja da vam ne nabrajam članove koji su sve. I ono što je jako važno. Pored nulte tolerancije na novu bespravnu gradnju upisivanja Republike Srbije ili rušenja, (kašalj) zaštita javnog interesa. Ja vas molim da pažljivo svi ovde prisutni pročitate da li nismo nešto propustili. Mislim da smo obuhvatili sve slučajeve.

01:51:33 - Aleksandra Sofronijević: Jako dobro sam vas slušala kolega Kozma. Mislim da ste vi to rekli. Recimo, uvac, seoska domaćinstva, sagrađena kuća pre četrdeset godina, trideset godina, dvadeset godina, a pre deset godina se stavi pod zaštitu. Imamo i takvih situacija. Imamo situacija da su razni gradovi crtali ulice, da su tu sada jedno sto kuća sagrađeno.

01:52:01 - Aleksandra Sofronijević: Šta ćemo sa tim? Neko nije radio svoj posao, tu ste potpuno u pravu. Tu ste potpuno u pravu. Država nije donosila planove. Imamo jednog i po inspektora.

01:52:13 - Aleksandra Sofronijević: To sve mora da se menja, naravno. Ovaj zakon, ovaj zakon, kažem ne-ne pledira da reši sve te situacije. Ovaj zakon ide na rešavanje pre svega pravnog pitanja. Dajemo vam svojinu, a kada dobijete upisanu svojinu, onda ste vlasnik i moraćete da se ponašate u skladu sa tim, da održavate svoj objekt, da se starate o njima. Vi ste odgovorni.

01:52:43 - Aleksandra Sofronijević: Ne može država da preuzme ulogu ni investitora, ni vlasnika. Država samo može kroz jedan sistem kontrole. Kažem, mi smo dva ili tri puta pisali urgencije da se proveri statika, da se proveri stanje i konstrukcije i svega za sve objekte javne namene. I to je uloga države. Samo da vidim.

01:53:10 - Robert Kozma: To ste sačuvali vremena.

01:53:12 - Aleksandra Sofronijević: Molim? A e, pa sad tražili ste, gledajte, jeste tražili da ministar bude ja želim svima zaista, ja zaista želim da svima vama odgovorim. Izuzetno poštujem svako vaše mišljenje, svaku primedbu i ovo nije forme radi rečeno.

01:53:32 - Robert Kozma: Ali ste sad na vama. Sreća (smijeh) ja ću malo nešto jer se slučajno ne bih se javio poslije ovoga za to da samo nastavim radionice, ponovno slušajući.

01:53:44 - Aleksandra Sofronijević: Što se tiče Ekspo, ko je pitao za Ekspo? Ja nisam bila ministar kad je doneta odluka ko će biti predlagač tog zakona, tako da zaista ko je, aa, predložio zakon, on predlaže i dopune i izmene. Svima nam je cilj i nadam se da posle svega što nam se desilo, niko neće da pusti u upotrebu nešto što nije sigurno i bezbedno. Sigurna sam da u ovom predlogu zakona postoje takve odredbe, ali sam imala jako puno posla sa svojim, pa nisam stigla zaista da pročitam detaljno. Eto, hvala, pošto su me upozorili da puno pričam, izvinjavam se na tome, ali prosto neke stvari stvarno nema zadnje namere.

01:54:30 - Aleksandra Sofronijević: Ovo je dobra namera da se ovo pitanje reši i ako možemo slobodno dajte bilo šta što mislite da je dobro i korisno putem amandmana. Hvala vam.

01:54:44 - Uglješa Marković: Hvala vama ministarka. Kolega Robert Kozma, kolega minut.

01:54:50 - Robert Kozma: Hvala. Pažljivo sam slušao ministarku. Želeo bih da kažem da tamo gde država ne želi da utvrdi da li je nešto bezbedno ili nije, tamo lesvica nije podignuta. Naprotiv, ne postoji srušena je. To je jedna stvar.

01:55:02 - Robert Kozma: Pričaćemo na plenarnoj sednici. Druga, spomenuli ste upravo železničku stanicu u Subotici. U julu vaša ispekcija je l' da rekla da treba da se uradi sanacija, da ukupno stanje objekta je nezadovoljavajuće. Dat je rok od godinu dana, što znači do jula 2026. godine, a stanica se već sada koristi i koristiće se.

01:55:24 - Robert Kozma: Je, da li je urađeno?

01:55:26 - Robert Kozma: Znači ili nije urađeno. Jer, podsetiću vas i novosadska železnička stanica bila je zvanično gradilište, a nažalost dozvolili ste da može da se koristi. Hvala vam.

01:55:37 - Uglješa Marković: Hvala kolega Kozma. Eh, kolega Stanković.

01:55:46 - Uglješa Marković: Kolega Stankoviću, eh, vi ste- (govore u pozadini) Pa ne, ne, jer ja nemam, vas Kozma prozove, pa da vam dam repliku. Ne znam kako drugačije da vam dam te dva minuta, ali Kozma je već potrošio minut. Potrošili ste vreme. Eh, kolega Stankoviću, ne, ne sve. Kolega Stankoviću, petnaest sekundi, ajmo.

01:56:01 - Đorđe Stanković: Ništa za petnaest sekundi ne mogu da kažem- Ali OK. Ovaj, svakako meni jeste važno, pre svega drago mi je što je ministarka sa puno autoriteta ovde predstavila zakon. Mislim da je važno što ima iskustvo u tom ministarstvu i vidi se ta razlika zato što je znala šta su se dešavale stvari ranije i mislim da to jedan dobar, dobar korak. Međutim, imamo situacije i ove hipotetičke eh, gde je konstatovano da postoji sada obaveza vlasnika eh, tih objekata da kontrolišu i na kraju krajeva svoje objekte. Ja nemam problem sa tim.

01:56:32 - Đorđe Stanković: Smatram da to jeste važno, posebno za objekte starije, ali ja zaista molim i ministarku da što više inspektora po dubini eh, eh, e zaposli. Znam da nije problem samo u Ministarstvu saobraćaja i infrastrukture, nego u svim mogućim ministarstvima. Ali evo ja vam kažem kada je moj grad u pitanju, moj grad Niš. Ja znam da je ranije na nivou grada bilo između dvadeset pet i trideset inspektora građevinskih, a sada je ta inspekcija podeljena na komunalne, na građevinski i na ostale i time je desetkovana jedna cela struka. I još za kraj, eh, molio bih vas.

01:57:06 - Đorđe Stanković: Što se tiče Expa, ja znam da možda niste predlagač tog zakona, ali bi više voleo evo sad posebno što smatram da ste, da ste iz struke.

01:57:14 - Đorđe Stanković: Kolega, kolega- OK.

01:57:14 - Uglješa Marković: Minut i preko minuta- se ne tiče ovog odbora.

01:57:17 - Đorđe Stanković: Hvala puno.

01:57:18 - Uglješa Marković: Ne, ne, ne, ne tiče se zakon Odbora. Nema, nema nadležnosti.

01:57:21 - Đorđe Stanković: Samo kontrola Expa. Eto, to je meni bilo važno.

01:57:23 - Uglješa Marković: Dobro u redu. Eh, eh, hvala kolega Stankoviću. Kolega Šekić, izvolite. Kolega Šekić, imate deset minuta, ali se nadam ih nećete koristiti.

01:57:34 - Dalibor Šćekić: (smijeh) Hvala predsjedavajući. Evo, potrudit ću se da ne iskoristim svih deset minuta, ali ne želim da, da ovaj ostane ova strana, što se kaže, poziciona koja neće dati mišljenje na ovom Odboru. Potrudit ću se da bude tu jedan minut. Ministarka, ovaj zakon je fenomenalan zakon i samo ljudi zlonamjerni mogu da traže loše u ovom zakonu. Ovo je jedan životni zakon koji će značiti svim ljudima, bez obzira kojoj su političkoj stranci, nacionalnoj i bilo čemu na koji se način mi danas dijelimo.

01:58:21 - Dalibor Šćekić: Vaš pristup je fenomenalan i sa ovim i zato ja pozivam sve ostale kolege i poslanike opozicije i pozicije, kao što ste rekli, bilo šta što misle da može da poboljša ovaj zakon treba da predlože i siguran sam da ćete vi to prihvatiti, a mi u plenarnoj sali izglasati. Razmišljao sam se da li da na ove političke upadice odgovaram,- (kašalj) ali ne treba davati legitimitet... Na prvom mestu i ne-nepristojnim komentarima pojedinih kolega. S tim ću i završiti i zahvaljujem kolegama koji su pomno slušali sinoć predsednika i njegovu emisiju, to jest emisiju u kojoj je on pričao o ovom zakonu i pažljivo to videli i čuli i treba da slušate. Imate od koga da slušate, imate šta da naučite.

01:59:25 - Dalibor Šćekić: Hvala puno.

01:59:26 - Uglješa Marković: Hvala kolega Šekiću. Hvala kolega Šekiću. Eh, da li se još neko javlja za reč? Ako nema prijavljenih, ja bih se zahvalio. Ja bih se zahvalio.

01:59:39 - Uglješa Marković: Eh, gospodinu Draškoviću što je takođe uzeo učešće u, u ovoj raspravi.

01:59:55 - Dalibor Šćekić: Eh, ministarki Sofronijević takođe veliko, veliko hvala i hvala što ste i odvojili tako vremena i što ste bili ovako detaljni, eh- To ste vas obušili.- Ne, ne, ne, sve je okej.

02:00:00 - Uglješa Marković: Ne, niste- Ja kad se zapričam, ne- Mislim da je bilo korisno.- Mislim da je bilo, bilo, bilo, bilo korisno i za bez razlike ko iz koje poslaničke grupe ili političke partije pripada. Eh, hvala ostalim predstavnicima Ministarstva koji su tu sa nama i agencije. I ako smo završili, ja bih prešao na glasanje. Eh, podsetiću vas da glasamo pojedinačno. Eh, da su onem slobodni, je li...

02:00:34 - Uglješa Marković: Stavljam po, stavljam. Podsećam da ćemo glasati pojedinačno, tako da stavljam na glasanje prvu tačku dnevn, eh, koja je bila u dnevnom redu. To je Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima koje je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo. (pauza) I meni jedinom nije izašlo da glasam.

02:01:00 - Uglješa Marković: Ministarka jel ovde ide ibis? Da l treba da piše više ili ne?

02:01:28 - Đorđe Stanković: (glazba)Vidim da mi nešto nije...

02:01:36 - Uglješa Marković: (žamor) To je molba bila samo da se... Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije sa jedanaest glasova za, dva protiv i jedan nije glasao, uhm, odnosno većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedeni predlog zakona u načelu. Izvestilac, uhm, će, uhm, biti na sednici Narodne skupštine Uglješa Marković, predsjednik Odbora. Uhm, stavljam na glasanje Prijedlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji koji je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo.

02:02:28 - Uglješa Marković: Pitanje.

02:02:35 - Uglješa Marković: Da su- (zapuška od 9 sekundi) Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije sa jedanaest glasova za, dva protiv i jedan nije glasao, uhm, odnosno većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedeni predlog zakona u načelu. Izvestilac, uhm, na sednici Narodne skupštine biće Uglješa Marković, predsjednik Odbora. Stavljam tačku tri na glasanje. Prijedlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premijeru i katastru koji je podnela Vlada u načelu. Molim da se izjasnimo.

02:03:15 - Uglješa Marković: (zapuška od pet sekundi) Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedeni predlog zakona u načelu. Izvestilac, uhm, Odbora na sednici Narodne skupštine biće Uglješa Marković, predsjednik Odbora. Stavljam na glasanje četvrtu tačku dnevnog reda. To je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o usvajanju harmonizovanih tehničkih pravila Ujedinjenih nacija za vozila s tačkovima, opremu i delove koji mogu biti ugrađeni ili korišteni za vozila na tačkovima i uslovima za uzajamno priznavanje dovođenja homologacije na osnovu tih pravila Ujedinjenih nacija koje je podnela Vlada. Zaključujem glasanje, pošto verujem da ste se svi već izjasnili, i konstatujem da je Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati i predlože, uhm, navedeni predlog zakona.

02:04:03 - Uglješa Marković: Izvestilac će također biti predsjednik Odbora Uglješa Marković. Stavljam na glasanje tačku pet. Predlog Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Savjeta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Bugarske, Vlade Republike Hrvatske, Vlade Mađarske, Vlade Republike Severne Makedonije, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije, Vlade, uhm, Slovačke Republike i Vlade Republike Slovenije o saradnji i koordinaciji u traganju i spasavanju u vazduhoplovstvu koje je podnela Vlada. Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor za prostorno planiranje jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedeni predlog zakona, odnosno većinom glasova, izvinjavam se. Izvestilac će također biti predsjednik Odbora Uglješa Marković.

02:04:42 - Uglješa Marković: Stavljam na glasanje tačku šest. Informaciju o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period januar-mart 2025. godine, u skladu sa članom dvestu dvadeset devet Poslovnika. Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije većinom glasova odlučio da prihvati Informaciju o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period januar-mart 2025. godine.

02:05:05 - Uglješa Marković: I ovim smo iscrpili sve tačke dnevnog reda i zaključujem trinaestu sednicu Odbora. Zahvaljujem.
Snimak sednice