Poštovane kolege, čekamo da se završi sednica Odbora za finansije, pošto neke kolege su članovi oba odbora, ali trenutno imamo kvorum, prisutno je devet poslanika, tako da nemamo zabunu oko toga. Dve su stvari: ili da počnemo, ovaj, pošto suštinski nemamo odlučivanja. Znači, ovo je sednica na kojoj ćemo dobiti izveštaj. Pa zato pitam kolege, prisutne narodne poslanike da li da počnemo sa sednicima ili da sačekamo bukvalno još tri-četiri minuta zbog ostalih kolega. Kako kažete?

Molim? Da počnemo? Dobro, taman da prođemo dnevni red i koje, ta-ta-ta. (smeh) Dobro. Otvaram dvadeset prvu sednicu Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Konstatujem da sednici Odbora prisustvuje trenutno, de-trenutno devet-- deset, još, a da, kolegice, deset članova ili zamenika članova Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, dakle, što je potreban kvorum za odlučivanje. Danas nećemo imati formalnog glasanja, ali okej. Pozdravljam sve prisutne: gospođu Đedović Handanović, gospodine Larkovski, prisutni gosti koji ste se odazvali pozivu. Dobrodošli u Narodnu skupštinu na Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Današnjoj sednici prisustvuju: Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, Artur Lorkovski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, Saša Koković, pomoćnik ministra za naftu i gas, Jovana Joksimović, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i EU integracije, Radoš Popadić, pomoćnik ministra za sektor elektroenergetike, Rade Mrdak, savetnik ministra za obnovljive izvore energije, Branislava Maksimović Marsenić, sen-senior ekspert za gas, Predrag Gruičić, ekspert za gas, Jasmina Trhulji, načelnik Sektora za električnu energiju.

Naše kolege iz AIRS-a: Dejan Popović, predsednik Saveta AIRS-a, Dejana Stefanović Kostić, član, Nebojša Petrović, član, Milan Danilović, član i Ivana Spasić, član Saveta AIRS-a. Profesor doktor Boris Dumnić, predsednik Republičke komisije za energetske mreže, profesoru doktor Dejan Ilić, član Komisije, Goran Mandić, član Komisije, Vladimir Kljajić, sekretar Komisije. Dnevni red ste dobili. Je l' treba da ga čitamo ili možemo da se izjasnimo o dnevnom redu? Molim vas ko je za?

Ima li ko protiv? Uzdržanih? Konstatujemo da smo sa deset glasova „za" usvojili postojeći dnevni red. Da li neko želi u-reč? I ja si, to sam trebao ranije da uradim, ali ja uvijek to preskočim.

Da li neko ima, ali na ovoj sednici nema smisla dopune dnevnog reda. Je l' to okej Okej. Hvala. Sta-- uhm, ovde meni uvek mi pišu ove podsetnike, ja ne volim podsetnike (smeh) Dobro, o dnevnom redu smo se izjasnili i predlažemo na rad prema utvrđenom dnevnom redu. Prva tačka dnevnog reda je predstavljanje godišnjeg izveštaja Sekretarijata Energetske zajednice o napretku Republike Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike za 2025.

godinu. Ako se ne varam, na ovom odboru, ovo je devetnaesta rasprava o tom izveštaju, pa ne mislim da treba jada pratiti, da napravim nekakav poseban uvod, nego da gospodinu Arturlu Lorkovskom damo reč. Izvolite

Thank you very much. Hvala vam najlepše, uvaženi predsedavajući. Možda je devetnaesti, jer prošle godine smo proslavili dvadesetu godišnjicu, tako da mislim da već pre nekoliko godina ovaj format se ustalio, ali velika mi je privilegija što imam priliku da već peti put budem ovde. Ove godine imam ponovo priliku da predstavim ove izveštaje parlamentarcima i zaista mi je drago što tu priliku ponovo sam dobio. Obim prezentacija, logika prezentacija je ista kakva je bila prošle godine.

Prvo ću, naime, predstaviti ključne poruke koje želim da podelim sa vama. Zatim ćemo se detaljnije pozabaviti nekim aspektima prog-, napretka koji je postignut 2025. godine, a na kraju ću predložiti da razgovaramo o određenim koracima koji nam predstoje, kako bi Srbija mogla da nastavi da se kreće na putu integracije sa Evropskom unijom. Kada je reč o napretku koji je postigla Srbija, želim da naglasim na samom početku ove prezentacije da Srbija je ostvarila najbrži napredak 2025. godine.

Napredak koji je postignut je zaista zadovoljavajuć, i iz perspektive Sekretarijata, i broj projekata koji su završeni 2025. godine stvara situaciju u kojoj Srbija se najbrže kreće kao zemlja među zemljama koje su članice Energetske zajednice. Želim da ponovim koja su najveća dostignuća Srbije. Srbija je završila kao prva zemlja u Energetskoj zajednici proces trans-punovanja, paket integracija elektroenergetskog sektora, koji, čime se priprema integracija Srbije sa tržištem električne energije i Evropske unije pre pristupanjaTakođe, u sektoru gasa smo zabeležili napredak, što se ogleda u činjenici da transport gasa Srbija je sertifikovan od strane regulatornog tela kao nezavisni operator sistema. To je reforma na koju se dugo čekalo i ona je konačno realizovana 2025.

godine. I što je još važnije, napredak je takođe ostvaren kada je reč o sigurnosti snabdevanja naftom i praktične implikacije toga što imamo tu uredbu i što postoje naftne rezerve, Srbija zato može lako, lako je uspela da izdrži kr-krizu nafte koja je počela početkom ove godine. Tako da vidimo da Srbija brzo, brzo napreduje na putu integracije. I u tom kontekstu želim da iskažem zahvalnost ministarki na vašem liderstvu, Ministarstvu i regulatornim telima i drugim akterima koji su omogućili taj napredak u zemlji. Kada je reč o komparativnoj analizi, možete videti slajd koji jednostavno potvrđuje ono što sam upravo rekao.

Srbija najbrže napreduje kao zemlja i nalazi se u zem, tri zemlje s najboljim rezultatima u okviru Energetske zajednice i fokus se stavlja na dekarbonizaciju, energetski sektor i naravno, na učinak institucija. Ipak, S-Srbija je iznad proseka u Energetskoj zajednici. Ipak, postoji određeni napredak koji može da se ostvari. Postoje neke praznine koje treba rešiti, elemente, elementi koje treba rešiti u godinama koje predstoje i ja ću detaljnije govoriti o tim aspektima na samom kraju svoje prezentacije. Hajde, međutim, da se vratimo na jedan detaljan pregled, kako bih mogao da razradim izlaganje o određenim elementima za koje smatram da su ključnog značaja za integraciju Srbije u Evropsku uniju.

Transponovanje paketa propisa o integraciji tržišta električne energije. To transponovanje je završeno 2025. godine. Time je Srbija bila prva zemlja i dugo jedina zemlja koja je to postigla. I to je nešto što zaht-treba posebno naglasiti.

Srbija je utrla put potpunoj transpoziciji i to postignuće omogućilo je otvaranje procesa verifikacije prvo od strane Sekretarijata, a zatim Evropske komisije i Komisija će uskoro dati mišljenje o potpunosti i tačnosti procesa transponovanja koji je završila Srbija. Zašto se traži mišljenje Komisije, zašto je ono važno? Odgovor je jednostavan: zato što Komisija treba da osvedoči to da proces transpozicije koju je Srbija završila je u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije. Tako da Srbija, da bi se pridružila tržištu električne energije Evropske unije pre pristupanja Evropskoj uniji, to je potrebno radi toga. Očekujemo da će Komisija izdati svoj izveštaj s tim u vezi u predstojećim danima i ako taj izveštaj potvrdi da transpozicija je bila ispravna i potpuna, onda će se time pripremiti teren za započinjanje posljednje faze, a to je tehnički proces ostvarivanja tehničkih i ugovornih aranžmana kako bi Srbija mogla da se pridruži tržištu električne energije Evropske unije Pridruživanje tom tržištu je od velikog značaja.

Ima važnu dimenziju zbog mehanizma prilagođavanja cene ugljika na granicama. Cebam je mehanizam koji je uvela Evropska komisija i Evropska unija od prvog januara 2026. godine. I sada možete da vidite da Srbija nije jedna od pogođenih zemalja na koje utiče taj mehanizam prilagođavanja cena na granicama za ugljenik, kad ću da kažem da obimi trgovanja u domaćem tržištu električne energije za jedanaest procenata je zabeležio pad u Srbiji i to je jedna ob-ob-zervacija koja potvrđuje uticaj k-kakvim sada upravlja Srbija. Kada je reč o tom Cebam mehanizmu i suočava se sa novom stvarnošću do koje je doveo Cebam mehanizam.

Završetak spajanja tržišta je preduslov za izuzeće iz Cebam mehanizma i zato je prvo važno da se završi proces transpozicije i onda da se uspešno prođe kroz proces verifikacije i na kraju da se dobiju sve tehnički i ugovorni aranžmani, da se uspostave i zaključe, kako bi Srbija mogla i nadam se da je to još izvodljivo, do 2027. godine da, da će Srbija moći da se pridruži tržištu električne energije Evropske unije. To neće biti moguće bez snažnog učešća operatora prenosnog sistema SrbijeKoji pruža platformu za saradnju sa susednim operaterima prenosnog sistema i takođe sa tržišnim operaterom koji aktivno sarađuju i sa operaterima da frekvenčnog sistema i sa operaterima tržišta susednih zemalja i zemalja Evropske unije. Međutim, nešto što tek treba da se realizuje kada je reč o elektroenergetskom sektoru jeste proces transponovanja Uredbe TEN E. To je uredba kojom se stvaraju uslovi za odabir projekata od interesa za energetsku zajednicu.

Neki od njih su prikupljeni od strane Sekretarijata za potrebe odabira 2025. godine i oni treba da unaprede povezanost i fleksibilnost srpskog sistema i očekujemo da će projekti neki biti usvojeni u novembru 2026. Godine od strane Ministarskog saveta i to je nešto što će podržati završetak transpozicije Uredbe TEN E u Srbiji. I u tom kontekstu je to smislena mera. Integracija tržišta gasa je još jedan element u vezi sa kojom se puno napredovalo 2025.

Godine. Već sam spomenuo uspešnu sertifikaciju Transport gasa Srbije od strane regulatornog tela i u tom smislu želim pre svega da komentarišem napore koje su uložile ministarstvo time što je unapred predložilo adekvatni zakonodavni akt, što je to omogućilo i zatim tehnički zaista stručan posao koji je obavilo regulatorno telo. Želim da izkažem zahvalnost na radu svih zaposlenih u regulatornom telu i takođe da zahvalim Transpor gasu Srbiji na kontinuiranom dijalogu i tehničkim razmenama koje su dovele do konačne i uspešne odluke koju je donelo regulatorno telo Srbije Agencija za energetiku. Ovo je element koji ima prilično važan uticaj na buduće otvaranje srpskog tržišta gasa. Pristup trećih strana, transparentan i nediskriminatorni pristup infrastrukturi, to je preduslov za to da Srbija ostvari korist od diversifikovanog snabdevanja gasom koji dolazi u zemlju.

Još uvek verujemo da ovaj proces može da se nastavi sa unapređenjima kada je reč o radu skladišta gasa koji se nalaze na teritoriji Srbije, tako da transponovanjem zakonodavstva Evropske unije koje je sada u procesu proceduri, možemo očekivati da ta infrastruktura će igrati važnu ulogu u unapređenju adaptivne otpornosti srpskog tržišta gasa i da će omogućiti sve veću nezavisnost Srbije u budućnosti. Kao i uvek postoje određeni koraci koji nam još uvek predstoje. Činjenica da operater skladišta Banatski dvor, objekata, da operator nije se pridržavao, nije uspeo da ispuni rok za sertifikaciju, to je nešto na čemu treba poraditi i sekretarijat bi bio spreman da sarađuje sa srpskom administracijom u vezi sa time da se obezbedi nezavisno funkcionisanje operatora i time bi se obezbedilo da prihodi profit koristi se ostvare za tržište gasa Srbije u budućnosti. Još uvek imamo za cilj završavanje procesa stvaranja interkonnektivnih tačaka sa susednim zemljama, da budu potpuno operativni i da budu otvoreni ka spoljnim trgovcima Taj proces je uznapredovao. Možemo očekivati da će on biti završen pre letnje pauze i blisko sarađujemo i dalje sa Ministarstvom i naravno sa relevantnom kompanijom, tako da bi svi tehnički aranžmani mogli da se reše kako bi se isporučio rezultat i u vezi sa tom reformom.

Hajde da govorim sada o sigurnosti snabdevanja. Već sam se dotakao pitanja sektora gasa. Činjenica da objekti za skladištenje gasa, očekuje se da će u potpunosti biti funkcionalni i u skladu sa propisima Evropske unije. To je nešto što tek treba realizovati. Ali danas ću vam preneti poruku da činjenica da je Srbija ostvarila značajan napredak, u približavanju svog zakonodavstva o sigurnosti snabdevanja naftom sa standardima Evropske unije.

Naravno, to je zakonodavni proces koji je završen uz učešće parlamenta EUAli takođe, ono što želim da naglasim jeste da ste već iskusili koristi toga što imate uspostavljen sistem. Kada su sankcije pogodile snabdevanje naftom, postrojenje za preradu nafte, rafineriju u Srbiji na početku ove godine. Tako da rezervne nafte koje ste imali na raspolaganju... I to je koordinirano, to želim da naglasim. Postojala je koordinacija trošenja rezerve nafte u...

Radilo se u koordinaciji sa Evropskom unijom, sa telom za koordinaciju rezervi i kroz tu saradnju omogućeno je vladi da stvori buffer tampon rezerve kojima može da apsorbuje šokove, odnosno potrese stvorene režimom sankcija koje su uvedene rafineriji u S-Srbiji i da se odgovori na potrese koji su nastali zbog nemira u Orbanskom moreozu, čime je stvorena situacija velike nepredvidljivosti na globalnom nivou, na globalnom tržištu nafte, č-čime je ozbiljno pogoršana situacija u kojoj se nalaze potrošači nafte u Evropi, u celoj Evropskoj uniji. Ipak, još određeni napredak treba da se postigne. Tek kada je reč o integraciji električne energije u sigurnosno snabdevanja i električne energije, zakonodavstvo s tim u vezi. Ti zakonodavni akti već su uspostavljeni, ali još uvek određeno planiranje je potrebno kako bismo mogli da adekvatno razumemo koje mere treba preduzeti u slučaju oštećenja, kako bi potrošači u Srbiji, kupci, adekvatno bili za-zaštićeni tako što će imati sigurnost snabdevanja električnom energijom koja je uspostavljena.

Kada je reč o dekarbonizaciji i paketu čiste energije Dozvolite da se fokusiram na osnovne elemente. Pre svega, moja poruka bi bila poruka zahvalnosti Srbiji zato što je Srbija prva zemlja koja je uspostavila sistem za kontrolu, verifikaciju emisija i što je mogla da objavi do-izideje dozvole, što je jedan ključni korak u prethodnoj godini. I to je stvorilo čvrstu osnovu za osnivanje sistema za uspostavljanje cena ugljikovodičnih proizvoda u okviru ugljikovodične takse, koja je još uvek nešto što treba da se dalje razvija i da se postepeno i pravovremeno na osetljiv način primenjuje do konačne transpozicije koja je u skladu sa zahtevima politike zaštite životne energije Evropske unije. Važno je da su prvi koraci uspostavljeni i da je sistem uspostavljen i da se očekuje od sistema da ostvari i da pošalje prave signale učesnicima na tržištu, signale koji su takvi da otključaju investiranje u, aa, ugljiničnom energetskom sektoru i da se fokusiraju na obnovljive izvore energije i ulaganje u obnovljive izvore energije. Kad je u pitanju energetska efikasnost, zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, razvija se, ostvaren je napredak u ovoj, u ovoj oblasti, kao što je i propis o energetskom označavanju proizvoda.

A naravno, jedan od najvećih zagađivača uslovno je građevinski sektor i u ovoj oblasti bi potrebno dalje, aa, ulag-ulagati napore i obratiti pažnju i očekuje se napredak u narednim godinama i u ovoj oblasti.

Ostvarili ste značajan napredak u usklađivanju sa direktivom Evropske unije o energetskim, mm, zaštiti energetske i proceni uticaja na životnu sredinu. Srpsko zakonodavstvo se usklađuje sa zakonodavstvom, sa propisima Evropske unije i nije to samo značajno zbog papirologije, već je zapravo to način na koji će se obezbediti sigurnost ulaganja i to je proces i ovi projekti nisu samo do, u pitanju, već je to neophodno i ključnog značaja za učešće međunarodnih finansijskih institucija koji bi razmatrale da finansiraju takve projekte u skladu sa srpskim interesima. Kad je u pitanju zakonodavstvo u oblasti životne sredine, pomenuo bih napredak koji je ostvaren u, ostvaren u smanjenju praškastih materija, mm, u.

Za zagađivača u Srbiji, odnosno uhm ložišta i uhm u Srbiji. Međutim, sumpor dioksid i azotni oksidi i dalje emisije sumpor dioksid azotnih oksida i dalje je visoka i dalje je preko standardnih standardno propisanih nivoa koji su dogovoreni između ugovornih strana, odnosno sa Energetskom zajednicom i... Preduzete su u tom smislu pravne mere, zakonske mere od strane Energetske zajednice kako bi se razmotrilo neusklađenost. Smatramo da je u skladu sa neophodnim amandmanima koji su usvojeni 2024. Agencija ima sve, sve nadležnosti koje su neophodne za adekvatnu regulativu energetskog tržišta i uređenja energetskog tržišta u Srbiji.

Međutim, stupanjem na snagu zakonodavstva i Zakona o integraciji energetskih, integraciji energetskog sektora, neophodno je unapređenje institucionalnih kapaciteta kako bi mogli da se pruže usluge na istom nivou kvaliteta, istog kvaliteta, kao što bi bio slučaj da je Srbija članica Evropske unije. Sekretarijat pruža podršku izgradnji kapaciteta u ovoj konkretnoj oblasti i Regulatornoj agenciji pruža podršku ne samo u Srbiji, već i u čitavom regionu zato što vidimo da se regulatorno, regulatorno tijelo, odnosno Agencija za energetiku, razvija njeni kapaciteti se razvijaju i neophodna im je podrška. Posebno u oblasti prekogranične saradnje u okviru regiona, kao i kada je u pitanju saradnja sa institucijama Evropske unije. A kada je u pitanju Agencija za energetiku, posebno. Sada bih se na kraju fokusirao na konkretnim koracima koje je potrebno preduzeti, elementima koji su još uvek nisu ostvareni.

Naravno, Srbija ima zadatak da ih implementira, ali to je od suštinskog značaja ne samo za ceo region i za zemlje regiona, kako bi region u celini mogao da se razvija napred, da se unapređuje ka integraciji sa Evropskom unijom. Na osnovu usvajanjem paketa propisa o integraciji tržišta električne energije usvojeni su, uhm potrebno je usvojiti dodatne podzakonske akte i kako bi se pre svega ostvarilo ono što je potrebno za operacionalizaciju takozvane kapaciteta, unapređenja kapaciteta u regionu, u spojenom regionu za pročišćavanje kapaciteta, operativno uspostavljanje regiona. Već sam pomenuo da je izdavanje dozvola Transport gasa, Transport gasa Srbija u praksi sertifikuje, sertifikacija operatora sistema skladišta je potrebna i očekujemo uskoro da će se sertifikovati i obezbediti ostvarivanje prekograničnih interkonektivnih tačaka raspodele kapaciteta na interkonektivnim tačkama. Takođe bih istakao kontinuirane napore i rad na unapređenju energetske efikasnosti snabdevanja naftom. Imajući u vidu sve više baziran na tržištu, pristup sa više bažina na tržištu.

Jednostavno, cilj je da za državu i za kupce bude manje skupo, odnosno da postane jeft, jeftinije U oktobru će se organizovati forum o nafti i to će biti dobra prilika da članovi Sekretarijata ovde u Beogradu razmene iskustva i predstave na koji način su druge zemlje uspele da prevaziđu krizu i kako bi intervenisanje na tržištu, ako je potrebno i operativnost sistema bio manje skup za finalne korisnike. I na kraju, već sam to pominjao da je transponovanje TEN-E regulative, odnosno uredbe od velikog značaja i vel, veličajan signal za razvoj projekata energetskih i infrastrukturnih projekata koji se sada, koji su sada u procesu usvajanja strane Energetske zajednice i očekuje se konačna odluka krajem jeseni 2026. godineAli takođe, zakonodavstvo u oblasti životne zaštite životne sredine neophodno je dalje usaglašavati sa mmm, standardima o ograničenju emisije. Erm, termoelektrana i uticaji tranzicije se oseća, posledice pozitivne konsekvence tranzicije se takođe se osećaju i posebno to osećaju ljudi koji jednostavno sada žive u čistijem okruženju termoelektrana. Da, dakle dame i gospodo, biće mi zadovoljstvo da čujem vaša pitanja komentare.

Znam takođe i da će ministarka uobličiti prezentaciju koju sam ja izneo, ali na kraju bih rekao još jednom da je Srbija najbrža u smislu ostvarivanja napretka kao najuspešnija ugovorna strana u svim sektorima, skoro u svim sektorima i nadamo se da će nastaviti ovaj pozitivni tempo i trend ostvarivanja i ispunjavanja reformi, uz podršku Sekretarijata Energetske zajednice i uz podršku Evropske unije u okviru agende proširenja procesa proširenja 2026. do kraja 2026. Kao i tokom naredne godine. Hvala vam puno gospodine predsedavajući. Hvala.

Hvala vam na kritikama ovaj, i na pohvalama i na preporukama. Trudićemo se da zadržimo tempo iz 2005. godine, čini mi se koliko ja poznajem ovaj stavove Ministarstva. Ja bih zamolio sada gospođu Dubravku Đedović da nas ona upozna sa pozicijom Ministarstva i ocenama Ministarstva oko ovoga što smo u okviru izveštaja čuli.

Hvala predsedavajući. Pre svega, gospodine Markovski, hvala na na izveštaju i ovo je redovno izveštavanje godišnje gde Energetska zajednica prati učinak ugovornih strana. Naravno, Srbija je jedna od važnijih ugovornih strana kao, kao velika zemlja u regionu zapadnog Balkana. Tu su i druge zemlje. Nije samo zapadni Balkan, širi je deo jugoistočne Evrope.

Ova inicijativa približavanja tržišta, kako električne energije, tako i gasa sa zemljama Evropske unije i zapravo integracije tih tržišta u okviru Evropske unije, bez obzira da kažem na proces pregovora o pristupanju koji su naravno jako bitni, ali sa druge strane, energetska zajednica ima za cilj da tržišta spoji integriše i pre zvaničnog pristupanja Evropskoj uniji, što svakako ima svoje koristi za energetski sistem, kako Srbije, regiona, tako i zemalja članica Evropske unije. I meni je drago da je Srbija i dalje najbrže rastuća zemlja kada su reforme u pitanju u energetskom sektoru i to nije samo prošle godine, već tri godine za redom Srbija je postigla značajne rezultate na stabilizaciji i ubrzanom razvoju energetskog sektora i to izveštaji Energetske zajednice i pokazuju. I ono što je važno, to je da mi se usklađujemo, pratimo preporuke da smo efikasni na tom putu, da Energetska zajednica, ali je i Evropska komisija prepoznaju te napore i naravno, da kao dobri đaci ispunjavamo i buduće domaće zadatke. I to je važno pre svega zbog efikasnosti funkcionisanja našeg tržišta u našoj zemlji, a onda i povezanosti sa tržištima, odnosno zemljama Evropske unije. U prethodnom periodu, zapravo u 2025.

Ali da kažem, prvim mesecima dvadeset šeste, mi smo značajan, značajne korake na zakonodavnom okviru izvršili i uradili na institucionalnom okviru, ali ako pogledamo ceo period, da kažem od 2023. Naovamo, prvi put smo diversifikovali snabdevanje gasom. Značajno smo uvećali rezerve naftnih derivata, gotovo duplirali, odnosno duplirali rezerve svakako dizela, dva puta povećali rezerve benzina. Samo da pomenem dva važna naftna derivata u ovom momentu. Usvojili smo nove regulatorne okvire kako za obnovljive izvore energije, novi Zakon o energetici, ali i nove zakone o gasu, o nafti, o obveznim rezervama.

EPS je Elektroprivreda Srbije prvi put od kraja osamdesetih godina dodao novih 426 megavata instalisanih kapaciteta, što iz termo sektora, što iz obnovljivih izvora energije. To se nije desilo u posljednjih više od trideset godina i bitno je da tim tempom nastavimoPosebno je dinamičan razvoj bio, erm, sektor obnovljivih izvora energije, gde su ukupni instalisani kapaciteti povećani sa oko četristo dvadeset megavata pre tri i po godine na oko hiljadu dvesta megavata, to je rast od skoro tri puta, a samo u odnosu na prošlu godinu kapaciteti iz obnovljivih izvora su povećani za oko četrdeset posto. Ulaganja u infrastrukturu teču uporedo sa sprovođenjem reformi u energetskom sektoru, a oni se naročito prate i kroz reformsku agendu, ali i kroz ovakve godišnje izveštaje. Jere u tom smislu kažem da smo ponosni što je Srbija tri godine zaredom označena kao jedan od lidera u okviru Energetske zajednice. Prema godišnjem izveštaju o implementaciji za prošlu godinu, Republika Srbija je, kada je u pitanju dekarbonizacija, na prvom mestu sa učinkom od osamdeset i tri posto, dok je stepen implementacije u politikama u oblasti obnovljivih izvora energije iznosi osamdeset posto, što je ubedljivo najviši nivo usklađenosti među ugovornim stranama Energetske zajednice.

Srbija je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja je ispunila uslove za spajanje sa tržištem električne energije Evropske unije. To je, erm, napor kako Vlade Republike Srbije, ministarstva, tako i svih relevantnih institucija, od Agencije za energetiku do naših operatera sistema. Znači jedan koordinisan zajednički proces, jer naravno sve institucije moraju da budu uključene i da daju, erm, svoj doprinos. (kašalj) Što znači da smo prvi među ugovornim stranama koji smo usvojili propise neophodne za prenošenje paketa za integraciju u oblasti električne energije, a u oktobru prošle godine iniciran proces verifikacije koji sprovodi Evropska komisija, i to je prvi put da se ovaj proces sprovodi za zemlju koja nije članica Evropske unije i zato ta verifikacija i traje određeno vreme. I mi sa nestrpljenjem čekamo, iako je Energetska zajednica potvrdila usklađenost, čekamo zvaničan stav Evropske komisije i, ako nešto nije usklađeno, pričaćemo o tome da se u najkraćem mogućem roku, erm, uskladi, erm, uzimajući u obzir eventualne njihove zahteve.

Kao što kažem, prvi put je da takav proces verifikacije radi sa jednom zemljom koja uopšte nije član Evropske unije, jer za sada jedine zemlje koje su integrisane u tržište električne energije su zemlje članice. I u tom smislu, da kažem, smo malo zado-, glavobolje zadali, ali ostale zemlje iz regiona i šire, koje tek treba da prođu ovim putem su nam zahvalne, jer mi mutiramo put kojim će one kasnije ići, odnosno kako će one, erm, kako će se prema njima vršiti taj, taj proces provere ili verifikacije. Srbija već niz godine ima operativno dan unapred i unutar dnevnog tržišta električne energije kojim upravlja Sepeks, odnosno Srpska berza električne energije. U toku je dalje usklađivanje sa evropskim regulativama, a naša berza prvi put počinje i primenu negativnih cena električne energije, kao što je to slučaj u Evropskoj uniji. Erm, imamo i regionalnu, erm, berzu.

Znači naša berza, Mađarska berza i berza Slovenije zbog veće efikasnosti, boljeg rada, bolje razmene informacija, ali na kraju i bolji pristup tržištima Opredeljeno za sprovođenje reformi potvrđene je i kroz ispunjavanje koraka iz Reformskih agende i Plana rasta Evropske unije za Republiku Srbiju za period 2024. do 2027. jer gotovo četrdeset posto odobrenih sredstava do sada, oko pedeset šest koma pet miliona evra iz instrumenta za reforme i rast u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan odnosilo se na aktivnosti u domenu transformacije upravo energetskog sektora. Srbija se kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji u svojim strateškim dokumentima opredelila, erm, da prati put i kada je reč o procesu dekarbonizacije, iako je naravno taj put naporan, iziskuje ogromna finansijska sredstva, erm, ali i vreme. To znaju vrlo dobro i članice, erm, zemlje članice Evropske unije koje, erm, se oslanjaju dosta na fosilna goriva u svom energetskom miksu kao jedno nasleđe, erm, istorijsko kao što je naše, ali i uz krupne korake koje smo napravili u pravcu zelenijeg, modernijeg energetskog sistema, moramo da nastavimo značajne investicije u prenosnu mrežu, erm, u energetsku infrastrukturu, jer je ključno da energetska tranzicija ne ugrozi stabilnost sistema i sigurnost s-s-nabdevanja građana i privrede i zato ulažemo i u Transbalkanski koridor i u Beogrid, gde su radovi uveliko u toku i u pripremi, u toku su pripreme za izgradnju Panonskog koridora To su sve projekti koji su TEN I, odnosno evropski koridori, erm, i u tom smislu ćemo sa zadovoljstvom implementirati i u, erm, budući zakonodavni okvir i TEN E, erm, odredbe, odnosno one koje se tiču infrastrukturnih projekata u energetskom sektoru, a tiču se pre svega energetskih koridora, znači povezanosti naših energetskih koridora sa onima koje postoje u Evropskoj uniji.

I takvo opredeljenje je potvrđeno i Planom razvoja Srbija dvadeset trideset pet, čiji je glavni cilj da Srbija bude energetski sigurnija, infrastrukturno povezana sa evropskim regionalnim tržištima, pozicionirana kao stabilno energetsko čvorište jugoistočne Evrope i za period od 2028. do 2035. planirana je realizacija projekata vrednih oko četrnaest koma četiri milijarde evra, a najveća ulaganja odnose se na nove proizvodne kapaciteteA pre svega nove reverzibilne hidroelektrane zbog upravo sigurnosti snabdevanja fleksibilnosti skladištenja električne energije i ulozi koji imaju u sigurnom snabdevanju i balansiranju proizvodnje iz obnovljivih izvora, a i sa ponosom smo završili posle četrdeset i dve godine rehabilitaciju naše jedine reverzibilne hidroelektrane u Bajinoj Bašti i u tom smislu smo bili izloženi određenim izazovima u prethodne dve godine koliko je rehabilitacija trajala upravo zbog obezbeđenja neophodne rezerve iz termo sektora koje su morale da nadoknade to što naša rever-reverzibilna hidroelektrana nije bila u pogonu, a poslednje dve godine su bile najsušnije u bogami prethodnih dvadeset pet do trideset godina. Takođe imamo u planu izgradnju novih gasnih elektrana kapaciteta od hiljadu megavata. Nastavljamo sa ulaganjima u čiste izvore energije, uhm, gde se planira i gra-- izgradnja od oko hiljadu dvesta megavata novih kapaciteta, dok su ulaganja u prenosni distributivni sistem procenjena na oko dve, dve koma četiri milijarde evra.

Kada govorimo o gasnom sektoru, osnovana je nova kompanija Gas infrastruktura kojoj je povereno upravljanje gasnom infrastrukturom, dok će javno preduzeće Srbija gas nastaviti da snabdeva tržište gasom. A Transport gas Srbija je završila proces sertifikacije kod Agencije za energetiku kao nezavisnog operatera sistema za transport prirodnog gasa i to je prvi put, iako znamo da je taj proces odavno započeo i drago mi je da je on završen upravo u okviru mandata ove vlade Razvoj gasne infrastrukture je, jeste i biće jedan od strateških prioriteta u narednom periodu, gde planiramo da završimo izgradnju dve nove interkonekcije sa Severnom Makedonijom i sa Rumunijom, pored one sa Bugarskom koju smo završili pre osamnaest meseci. I Srbija će i tim interkonekcijama dobiti pristup novim pravcima i izvorima snabdevanja, uključujući južni gasni koridor LNG terminale, kao i gasovod Brua u Rumuniji, a zajedno sa već izgrađenom interkonekcijom ka Bug-Bugarskoj ukupan kapacitet ovih interkonekcija će iznositi oko četiri milijarde kubnih metara gasa godišnje. I zato je važno da nastavimo pregovore i razgovore o novom višegodišnjem programu upravo sa Svetskom bankom, koji bi bio usmeren na jačanje unutrašnje gasne mreže kao i izgradnju novih gasnih skladišta, jer je to upravo neophodno da bi imali pun efekat i kapacitet svih interkonekcija koje će biti završene u našoj zemlji i da bi mogli da se pozicioniramo kao gasno čvorište jugoistočne Evrope, znači gasovode koji su građeni pre četrdeset, trideset, četrdeset ili pedeset godina da zamenimo novom, modernijom, efikasnijom infrastrukturom i time da druge zemlje od juga ka severu nas ne zaobilaze, nego da Srbija upravo bude ta zemlja kroz koje će moći da se gas transportuje i sa juga Evrope na sever Evrope i to je čvrsto opredeljenje i sredstva koja su neophodna biće uložena u tu svrhu U partnerstvu sa Azerbejdžanom, koji je već tri godine pouzdani snabdevač Srbije gasom i sa njihovom državnom kompanijom Sokar, pripremamo izgradnju nove gasne elektrane kod Niša, koja će nam dati dodatnu sigurnost korišćenjem gasa kao tranzicionog energenta za proizvodnju električne i toplotne energije. Navedeni projekti i reforme sprovode se u uslovima ozbiljnih poremećaja i rasta cene nafte i gasa na svetskom tržištu koje su posledica rata na Bliskom istoku.

Država je na ovaj potres reagovala blagovremenim merama koje su imale za cilj da zaštite i građane i privredu od naglog skoka cena. Kao što su smanjenje akciza za naftne derivate, puštanje na tržište, količina evrodizela iz rezervi koje smo mogli, to smo da, da sprovedemo upravo zato što smo značajno podigli, odnosno duplirali naše obavezne rezerve u prethodne tri i po godine. Dodatna otežavajuća okolnost za Srbiju je situacija u vezi sa naftnom industrijom Srbije usled sankcija OFAK-a prema većinskom ruskom vlasništvu, ali, kao što znamo, u periodu od oko sto dana prošle godine refinerije u Pančevu se nije snabdevala sirovom naftom, ali to nije ugrozilo sigurnost snabdevanja. I tu situaciju smo uspešno prevazišli i građani nisu osetili nikakve posledice. Opet, to smo uradili dobrim planiranjem, dobrom p-pripremlenošću države i merama koje smo sprovodili, a opet koje su rezultat rada adekvatnog planiranja i reformi, upravo o kojima je i gospodin Lorkovski govorio U sektoru elektroenergetike veliki izazov predstavlja primena mehanizma za prekogranično povezivanje ugljenika, ali i tu smo reagovali, reagovali blagovremeno i počeo je da se primenjuje Zakon o porezu na emisije sa početnom visinom poreza od četiri evra po toni ugljendioksida i ono što jeste fakat je da su zemlje Evropske unije dvadeset godina imale da svoje ekonomije i tržišta prilagode upravo ovoj situaciji, da su ogromna sredstva usmerenaUložile iz pristupnih fondova i iz eh, kohezionih takozvanih fondova, koji su imali za cilj da upravo pomognu onim zemljama koje se više oslanjaju na fosilna goriva.

Srbija te napore sama rešava, ulaže sama, jer su fondovi koji su dostupni iz Evropske unije ni blizu onoliki koliko bi trebali da budu ili koliko su bili dostupni zemljama Evropske unije, a mi smo se obavezali na iste ciljeve. Međutim, naš cilj je da se spreče nagle promene cena za građane, da se naruši konkurentnost industrije, ali i da se održi sigurnost snabdevanja energijom, i do ulaska u Evropsku uniju Srbija će biti spremna da se integriše u evropski sistem oporezivanja. Iako vodimo aktivan dijalog sa Evropskom komisijom za rešenje za zemlje sa visokim udelom ugljena kojim bi se prevazišla nekompatibilnost primene upravo civ, sa civama i funkcionisanje spojenih tržišta električne energije, jer se ovim dovodi u pitanje spajanje tržišta sa evropskim tržištima, što je jedan od ključnih ciljeva integracije električne energije, odnosno njihovih tržišta. I tu očekujemo pre svega dalje odgovore od strane eh, regulatornih tela, ali i nadležnih tela Evropske unije. I to nije samo predlog Srbije, to je predlog zemalja čitavog regiona i takav predlog je otišao i ka Evropskom parlamentu i ka Evropskom savetu, upravo da ne bi ugrozili spajanje tržišta, što jeste cilj i Energetske zajednice i Evropske komisije.

Nastavićemo, naravno, aktivan dijalog, da budemo dobar sagovornik, da budemo neko ko prednjači u regionu, što jeste slučaj i da prvi put određene stvari i, odnosno, krčimo put drugim zemljama, tako što ćemo biti prva zemlja koja je sprovela određene aktivnosti i drago nam je da možemo da budemo lideri u tom smislu Želim da se zahvalim gospodinu Lorkovskom, svim predstavnicima Energetske zajednice na kvalitetnom dijalogu i dijalozima koje vodimo i koje smo imali i koje ćemo s-sam sigurno voditi, a oni su preduslov da bismo u vremenu ispred nas nalazili rešenja koje će, sa jedne strane omogućiti ubrzano usklađivanje sa evropskim propisima, ali i očuvanje sigurnosti i stabilnosti snabdevanja, kao i ulaganja u infrastrukturu sa druge strane. Hvala vam još jednom

Hvala gospođi Đedović Handanović. S nama su danas i predstavnici Agencije za energetiku Republike Srbije. Gospodine Popoviću, vi želite reč.

Ja ću vrlo kratko ovaj. Uvaženi predsedniče, potpredsedniče, članice i članovi Odbora, uvažena ministarko rudarstva i energetike, uvaženi direktore Sekretarijata Energetske zajednice, uvaženi predsedniče Komisije za energetske mreže, dame i gospodo, danas je stvarno zadovoljstvo sedeti ovde. Mislim da je ovo najbolji izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice, ja sam prisustvovao devet takvih izveštaja i ovaj je sigurno najbolji. Zahvalio bih se Sekretarijatu prevashodno na objektivnosti izveštaja. Ne bih elaborirao, ministarka je detaljno elaborirala sve što je urađeno, mislim da nema potrebe da se ponavljam.

Ono što bih istakao i to uvek ističem, poslednje tri četiri godine ovako vidan napredak evo koji je prepoznao i Sekretarijat i Evropska komisija, najviše zahvaljujući izuzetnom stepenu sinergije između svih najvažnijih energetskih subjekata i energetskih institucija, i samo bih dodao jače od mene, ovaj, možda će mi neko zameriti, verovatno je, možda i zato posebno zahvaljujem gospodom Lorkovskom, jer on očigledno ima veći stepen razumevanja za specifičnost stanja energetskog sektora naše države i očito veću spremnost za saradnju od svog prethodnika. I evo sad svi zajedno i mi iz Srbije, zajedno sa Sekretarijatom pokazujemo najveći napredak. Mislim da ćemo nastaviti ovim tempom, jer lično mislim da smo najozbiljnije i najveće probleme već rešili toliko zahvaljujem se.

Hvala gospodine Popoviću. Republička komisija za energetske mreže, profesore, želite vi reč? Profesor Dumić.

Zahvaljujem se poštovani predsedavajući. Takođe, želim i koristim priliku da pozdravim uvaženog gospodina Lorkovskog, ministarku, predstavnike Agencije za energetiku Republike Srbije, uvažene koleginice i kolege poslanike i sve ostale koji su prisutni u sali. Da ne ponavljam sve i ovo što je moj prethodnik rekao, ali ovakav izveštaj imati ispred sebe i učestvovati u delovima u njegovoj pripremi i realizaciji zaista je velika čast i značaj za svakoga od nas. Ja bih možda iskoristio ovu priliku ovaj, da je i gospodin Lorkovski danas tu sa nama, pa da postavim možda nekakva dva pitanja koja ovaj, nama iz Republičke komisije za energetske mreže se, evo, javili su se i tokom čitajući godišnji izveštaj, to je da...A, je praktično Srbija jedina zemlja van Evropske unije koja je stvorila uslove za market coupling u oblasti elektro-elektroenergetike i da li to praktično znači da li evropska zajednica vidi Srbiju kao neki elektroenergetski hub zapadnog Balkana i koji bi to bili ključni tehnički i regulatorni okviri za jednu takvu aktivnost. I možda još jedno pitanje koje verujem svi koji smo u energetici i koji se bavimo njome prethodnih godina, ovaj, okuplja pažnju, a to je da li će energetska bezbednost u narednoj deceniji možda biti važnija od same cene energenata.

Hvala profesore Dumniću. Po protokolu koji je uvažen, kolege članovi Odbora, da li vi imate neka pitanja ili diskusija?

Ja mislim da se čujem. Hvala vama. Ovaj, uvaženi gosti, uvaženi predsedavajući.

Ja sam Tatjana Marković Topalović. Stranka Srbija Centar. Naš resorni odbor za energetiku, grupa značajnih energetičara ima sledeći komentar na ove dokumente. Pre svega, na dokument Strategije razvoja energetike i integrisani nacionalni energetsko klimatski plan koji ste usvojili krajem 2024. godine.

Njihovo mišljenje da su dokumenti napisani amaterski i uprkos brojnim kritikama na javnim slušanjima, oni su usvojeni. Ministarstvo rudarstva i energetike ni jednog trenutka nije objavilo imena autora ovih dokumenata. Dokumenti su u prvom redu tehnički neizvodljivi jer negiraju osnovne postulate struke. Predviđaju potpuno gašenje termoelektrana do 2050. godine bez jasnog definisanja adekvatne alternative, što direktno vodi rušenje energetske bezbednosti Srbije u dvadeset prvom veku.

O tome koliko su neozbiljno urađeni govori i to da je Ministarstvo rudarstva i energetike posle samo godinu i po dana od usvajanja ovih dokumenata odlučilo da pristupi izmenama. Dokumenti su urađeni tako da apsolutno uz zapećak stavljaju interese Republike Srbije i favorizuju interese stranog kapitala. Što se tiče najskupljeg solarnog projekta u istoriji izgradnje solarnih elektrana, referisaću se i citiraću deo iz dokumenta. Dodatno planirane su investicije u projekat izgradnje i predaje u vlasništvo Elektroprivrede Srbije samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta ukupne instalirane snage hiljadu megavata, odnosno hiljadu i dvesta megavata. Do sada je više puta izneto da je cena ovog projekta jedan zarez devet milijardi evra, dok je cena gotovo identičnog projekta u Egiptu petsto miliona evra.

Ovaj projekat je bez ikakve dileme koruptivna šema. Ja mogu da vam i ponudim tabelu koju su naši stručnjaci uradili, koja govori o tome kakva je cena solarne elektrane od hiljadu megavata sa bateri-sa baterijskim kapacitetom, znači sa solarnim modulima, baterijskim sistemom, priključkom i balansnom infrastrukturom, projektovanjem i dozvolom. Cena je od šesto do sedamsto pedeset miliona evra. Za bilo koga ko je ilepismen u energetskom smislu jasno je da ovaj projekat nije ništa drugo nego korupcija ogromnih razmera. Što se tiče CBAM mehanizma, odnosno Carbon Border Adjustment Mechanism, ja ću takođe citirati deo dokumenta, a zatim dati komentar.

Zbog visokog udela uglja, Srbija ne može primeniti visoke cene iz EU ETS, European Union Emission Trading System, od 2030. godine, što je za sada jedan od zahteva izuzeća, koristiću dalje skraćenicu CBAM Primena CBAM ugrožava integrisanje tržišta električne energije Republike Srbije u tržište Evropske unije, koje je pripremano skoro dve decenije. O čemu se ovde radi? Nije primena Carbon Border ugrozila integrisanje tržišta električne energije Srbije u tržište Evropske unije, već se Srbija uopšte nije pripremila za CBAM u poslednjih petnaest godina. Srbija je potpuno nespremna dočekala primenu CBAM-a, uprkos tome što je EU ETS sistem unutar EU razvijan unazad skoro dve decenije i jasno je nagoveštavao da je CBAM samo produžetak EU ETS sistema van granica EU.

Dakle, evropske države su više od petnaest godina imale signal da će cena ugljenika da raste. Srbija u više od deset poslednjih d-godina nije preduzela ništa da se usmeri na smanjenje ugljendioksida. Aktuelna vlast deceniju i po udaljava Srbiju od Evropske unije, a sada kukumavčimo da za rešavanje ugljendioksida takse EU Srbiji nije finansijski pomogla i očekuje da Evropska unija finansijska sredstva, kao i ovom, tako i u drugim segmentima dozvoli. To se, naravno, neće desiti. Sledeća stvar na koju ću se referisati je gasna termoelektrana u Nišu.

Mi svedočimo da je nedavno između Azerbejdžana i Srbije potpisan Ugovor o izgradnji gasne elektrane u Nišu Da znate, mislim, za građane Srbije je bitno da znate da mi od Azer-Azerbejdžana dobijamo samo deset posto energije, tako da to nije neko rešenje, samo dakle jednu desetinu. Predsednik Vučić je u medijima izjavio da će ova termoelektrana biti instalirana od snage od petsto megavataUkoliko pogledate strategiju razvoja energetike Republike Srbije do dvije hiljade četrdesete godine, jasno je nana-naznačeno da se u Nišu planira termoelektrana instalisane snage od trista megavata. Da li je ugovorena snaga trista megavata ili petsto megavata? Ko je kada i na koji način promenio strategiju razvoja energetike? Ili se ovim samo još jednom potvrđuje da su strateška dokumenta koja usvaja Skupština Srbije kao najviše zakonodavno telo samo formalna improvizacija koruptivno kriminalne vlasti.

Takođe nas interesuje odakle će biti obezbeđene potrebne količine gasa za rad ove termoelektrane, jer na konferenciji za medije je rečeno da će projekt biti završen dvije hiljade dvadesetdevete godine. Od koga je predviđeno da se nabave potrebne količine gasa za rad ove elektrane i kojim gasovodom će biti transportovane? Peta činjenica kojom su se bavili naši energetičari to je gasovodna problematika. Gasovod Srbija- Severna Makedonija. Kroz, ja bih rekla proviđenje Veroljuba Arsića.

Predlogom budžeta Republike Srbije za dvije hiljade dvadeset i šestu godinu previđena je daljnja, dalja diversifikacija u pogledu snabdevanja Srbije gasom i kroz i to kroz dva pravca. Pravac ka Rumuniji i drugi pravac ka LNG terminalu Aleksandropoulos u Grčkoj. Međutim, u toku skupštinskog zasedanja proviđenjem Veroljuba Arsića, budžet sa prvobitnih četrdeset pet miliona evra za gasovod ka Severnoj Makedoniji se povećao na tričevih sto sedamdeset miliona evra. Neobjašnjivo je i niko nam nije objasnio kako je jedan projekat porastao u finansijskom smislu četiri puta. Projekti su zakasnili skoro pa dve decenije.

Toliko se kasni u diversifikaciji snabdevanja gasom. Glavni razlog je zaštita ruskih interesa i monopola u gasnom sektoru Srbije. Glavni zaštitnici ruskih interesa jesu koruptivna vlast i višedecenijski direktor Srbijagasa, gospodin Dušan Bajatović. Mi imamo dva pitanja. Kako je to proviđenjem Veroljuba Arsića na decembarskom skupštinskom zasedanju inicijalna vrednost gasovoda ka Severnoj Makedoniji povećana četiri puta?

Drugo pitanje, na kojim procedurama nabavke je posao gasovoda ka Severnoj Makedoniji dodeljen Milenijum timu? Zašto se dozvoljava da zaposleni mileni-Milenijum tima maltretiraju zaposlene u državnim institucijama koji za ovaj projekat izdaju projektne uslove da se sve radi mimo