Koleginice Marković Topalović. Nemate nikakve oponente, ali zaista nemate nikakve oponente, niti iko ovde želi da vam oponira. Samo govorimo o onome što jeste procedura, a procedura i zakon kažu da niko kao kandidat ne može da bude u sukobu interesa. Znači, mi, mi bi kršili zakon ako bismo bilo ko kandidata diskvalifikovali zato što je on u potencijalu u sukobu interesa. O tome vam govorim.

Nema nikakvog, erm, ovde oponiranja vama na nešto u smislu različitih mišljenja. Mi govorimo samo o onome što su činjenice što kaže zakon, a ništa drugo. Znači, nije ovdе sad, meni se čini da je napolju toplo, a vama ne ili tako dalje. Prosto ono što kaže zakon, on kaže tako i to je to. Mi ne možemo drugačije od toga da radimo, samo vam o tome govorim, da ne možemo bilo kog kandidata da diskvalifikujemo na osnovu toga što bi on nakon izbora potencijalno mogao da bude u sukobu interesa, jer i za to postoji onda procedura kako se to rešava.

Ništa drugo. A komisija je već to sve pogledala i ko, kolega Jovanović je to rekao, videla, razmotrila. Mi smo dobili taj izveštaj i to je to. Otišli smo u jednu tehničku stvar i sada već mnogo vremena gubimo. Kolega Jankoviću, vi želite reč.

Da, samo kratko.

Izvolite.

Apsolutno, koleginice, niste sami. Svi smo- Svesni činjenice koliko je važno da se izaberu članovi RATEl-a i ja se potpuno s vama slažem, a verujem da i ostale kolege znamo kol'ko je RATEL bitan u, i sve ostale agencije koje postoje u našoj zemlji. Posebno oblast poštanskih usluga i telekomunikacija, aa, za koje sam ja iskreno više vezan za poštanske usluge, aa, obzirom na obrazovanje i rad koji sam rad- ovaj, u prethodnom periodu, ali telekomunikacije su velikog značaja i ekonomskog i svakog drugog za našu zemlju. I meni je drago što smo u ovom drugom izbornom ciklusu dobili mnogo veći broj kandidata nego u prethodnom ciklusu koji je bio. Svaku smo biografiju pažljivo pročitali, razgovarali, tamo gde smo imali određene sumnje da li, joo, kandidat ispunjava uslove, se konsultovali i sa stručnom službom i dobili smo njihovu pomoć, tako da su svi sedamnaest kandidata ispunili one osnovni, aa, zahtjev koji je konkurs koji smo mi ovde propisali i ispunjen.

Ono što također zbog javnosti želim da kažem. Mi smo, naravno, kad smo napravili radnu grupu, ona je podržana na odboru. Opozicija je također imala pravo da kandiduje svoje ljude i predstavnik, aa, ako se ne varam, možda i vaše stranke je u dva navrata bio, aa, član te radne grupe. Nije se pojavio ni na, ni na jednom sastanku radne grupe. Treća stvar.

Vi ste mogli i kao, aa, narodni poslanik i kao član odbora da budete, aa, gost da kažemo na tom sastanku radne grupe, naravno, bez prava glasa, ali da ukažete i vi na određene nelogičnosti i ostale stvari. Niste se pojavili tada. To je bilo vaša mogućnost, a nigde ne piše da nijedan kandidat ne može da bude član političke stranke. 'nači, niti su uslovi takvi, svi mi ovde imamo, većina nas možda imamo akumulirane neke funkcije da smo na nekom lokalnom nivou, u nekim nadzornim odborima ili upravnim odborima ili smo određeni načelnici u radnim telima gde smo dobili saglasnost. I samo ne želimo da ljudi...

Ahm, koji dolaze da budu naši gosti, koji su se kandidovali za ovu jako značajnu važnu funkciju se osećaju neprijatno. Nema, nema, nema apsolutno potrebe za tim. Želimo da se oni predstave, i ono što moramo da kažemo, da priznamo, ajde da budemo realni, pa svi su oni zajedno, svako od njih je pojedinačno stručniji od nas koji smo članovi ovde Odbora. Bez obzira što sam ja deo svoje radne karijere proveo u oblasti poštanskih telekomunikacija. Vidite kakve biografije oni imaju, a mi smo ovde političko telo koje donosi određenu odluku.

Takav je pravilnik, tak-tako funkcionišemo i nemojte da taj narativ odmah stavljamo u neku negativnu priču pred kandidate. Ne mora da znači da je onaj ko je doktor nauka koji ima stotinu naučnih radova, možda može bolje da upravlja sa RATElom ili daje neke smernice, nego ko je možda kao uvaženi, erm, kolega iz privatnog sektora, koji je, da kažemo, na terenu, erm, više nekih stvari mogao da, da nauči i tako dalje. Tako da ni godine, poštujemo svakog kandidata, njihove godine, njihovo iskustvo. Da li je penzioner? Pa da, ima ko, ima određene kvalifikacije koje sigurno može da-- ali ljudi koji su mladi i koji imaju energiju, koji su radili i van javnog sektora u oblasti telekomunikacija mogu svoj doprinos da daju.

Na kraju, glasaćemo, pa demokratija će da odluči na kraju. Toliko.

Hvala kolega Jankoviću. Aa, gospodine Rajkoviću, želite da odgovorite?

Samo, uključim mikrofon, izvolite.

Pa naravno da ću konsultovati, mislim da dobijem pisani trag od Agencije za borbu protiv korupcije, kao i za sve što radim otkad sam na javnim funkcijama i u skladu sa tim ću i postupati.

Zahvaljujem se, gospodine Rajkoviću. Želim i vama mnogo sreće i pozivam službu da uvedu sledećeg kandidata profesora doktora Bojana Stanivukovića. Hvala.

Profesore, erm, gospodin Stanivuković je sa nama. Izvolite u ovu, nekom okviru od deset minuta, već verujem da sve znate. Imate reč.

Poštovani predsedniče, uvaženi članovi Odbora, dame i gospodo. Pre nego što predstavim svoju viziju razvoja Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, dozvolite mi da se u nekoliko rečenica predstavim svoj profesionalni put i razloge zbog kojih smatram da mogu da doprinesem radu Saveta RATELa. Po osnovnom obrazovanju sam diplomirani ekonomista, pošto sam završio Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. Nakon toga sam profesionalno interesovanje usmerio ka oblastima telekomunikacija, poštanskog saobraćaja i digitalnih tehnologija, te sam magistrirao na Saobraćajnom fakultetu, a zatim vrlo brzo i doktorirao i moja doktorska disertacija je nosila naziv "Istraživanje modela za internet i mobilno bankarstvo sa poštansko kurirskom logistikom", što je već pre skoro dve decenije bilo usmereno na teme koje su se danas u samom sedištu digitalne transformacije našeg društva. Tokom svoje karijere imao sam priliku da radim u bankarskom sektoru, poštanskom sistemu, akademskoj zajednici i IT industriji.

Od pripravnik u poštanskoj štedionici do generalnog direktora u dve banke, od naučnog saradnika do profesora univerziteta, kao i osnivača i rukovodioca tehnoloških kompanija koje danas razvijaju napredna AI digitalna rešenja za energetiku i saobraćaj. Prošle godine, nakon skoro tri decenije rada na Saobraćajnom fakultetu, otišao sam u penziju kao profesor Univerziteta u Beogradu. Danas sam u prilici da svoje vreme, iskustvo i znanje posvetim poslovima od javnog interesa bez profesionalnih ambicija koje bi bile usmerene ka mojoj, pre svega privatnoj karijeri. Istovremeno i dalje sam aktivan u IT sektoru kroz razvoj tehnološke kompanije i projekate iz oblasti digidi-(kašalj) digitalizacije, veštačke inteligencije i pametnih infrastrukturnih sistema. Smatram da je upravo spoj akademskog iskustva, rada u realnom sektoru, upravljanja velikim sistemima i dugogodišnjim bavljenjem telekomunikacijama, poštanskim uslugama i digitalnim tehnologijama predstavlja dobru osnovu da danas govorimo ne samo o tome šta RATEL jeste, već o tome šta bi RATEL trebao da bude u narednom periodu, narednim decenijama.

Upravo zato sam i doneo odluku da se na ovom konkursu prijavim, sad već isključivo za funkciju predsednika Saveta RATELa. Ne zato što tu funkciju doživljavam kao poziciju, već zato što verujem da u ovom trenutku zbog profesionalnog, svog profesionalnog života mogu najviše da doprinesem i da kreiram stratešku, aa, strateške pravce razvoja jedne od najvažnijih institucija za budućnost digitalne Srbije. Smatram da se Srbija u ovom trenutku, kada je, kada su u pitanju telekomunikacije, a digitalna infrastruktura i informacione tehnologije prestaju da budu samo jedna privredna grana i postaju temelj nacionalnog razvoja, bezbednosti i konkurentnosti.

Pre dvadeset godina telekomunikacije služe da se ljudi služe njima da bi razgovarali. Danas one upravljaju elektroenergetskim sistemima, železnicom, vazdušnim saobraćajem, zdravstvom, bankarstvom, industrijom i javnom upravom. U narednih deset godina upravljaće veštačkom inteligencijom, autonomnim vozilima, pametnim gradovima, robotizovanim proizvodnjama i digitalnim servisima države. Zato smatram da RATEL mora da preraste u, uhm, tu svoju ulogu klasičnog regulatora i postane jedan od strateških oslonaca razvoja Republike Srbije. Moja vizija se zasniva na sedam ključnih stubova.

Prvi stub je Srbija kao lider nove digitalne infrastrukture. Prvi prioritet mora da bude razvoj telekomunikacione infrastrukture. Danas govorimo o 5G mrežama, ali već sutra moraćemo da ozbiljno razmišljamo o 6G mrežama. 5G nije brži internet. 5G infrastruktura je ustvari namenjena za digitalizaciju industrije.

To je osnova za pametne elektroenergetske mreže, pametne fabrike, autonomna vozila, logističke centre, pametnu poljoprivredu, zdravstvo, sistem javne bezbednosti. Moja je vizija da Srbija postane lider regiona u primeni industrijskih i privatnih 5G mreža. Posebno bih podržao razvoj privatnih 5G mreža za energetiku, industriju, luke, železnicu, aerodrome i velike privredne sisteme. To će omogućiti povećanje produktivnosti, smanjenje gubitaka i privlačenju novih investicija. Regulator ne sme kasniti za tehnologijom.

On mora biti korak ispred nje. Uhm, zbog toga ovaj drugi stub, a to je spektar kao nacionalni resurs. Radiodifuzni-- radiofrekventni spektar predstavlja jednu od najvrednijih nacionalnih resursa. On je ograničen i njime se mora upravljati strateški. Neophodno je razvijati sisteme monitoringa tog spektra zasnovane na veštačkoj inteligenciji i automatizovanoj analizi.

Posebno je važno obezbediti kvalitetno upravljanje spektrom tokom EXPO-a 2027. koji će predstavljati najveću, uhm, predstavljati najveći tehnološki i komunikacioni događaj u istoriji Srbije. Za to ide i treći stub. To je EXPO 2027. Kao tehnološka prekretnica, jer EXPO ne sme biti samo građevinski projekt.

On mora postati digitalna prekretnica Srbije. RATEL treba da bude jedan od nosilaca tog procesa. Moj predlog je da se za potrebe EXPO-a razvije potpuna 5G pokrivenost, privatna 5G infrastruktura, IOT ekosistemi, pametni transportni sistemi, napredni sistemi upravljanja bezbednošću, digitalna logistika i savremeni sistemi monitoringa spektra. Sve što se razvije za EXPO mora ostati kao trajno nasleđe Srbije nakon završetka te izložbe. Četvrti stub je reforma poštanskog tržišta.

Poštanski sektor se dramatično promenio kad su postojeći modeli regulacije n-nastajali. Elektronska trgovina nije imala današnji značaj. Danas privatni operateri ostvaruju značajne prihode zahvaljujući ekspanziji elektronske trgovine. Smatram da je neophodno uspostaviti priv-- pravedan sistem učešća svih operatora u finansiranju regulatornih aktivnosti. Stoga je potrebno izvršiti reviziju postojećih naknada, proširiti bazu obveznika, uvesti pravedniji sistem učešća velikih operatora, bolju kontrolu kvaliteta usluga i snažniju zaštitu korisnika.

Nijedan operater ne sme da bude privilegován. Svako ko koristi regulisano tržište mora učestvovati i u finansiranju sistema kako bi to tržište činili stabilnim. Dolazimo i do petog stuba. To je izdvajanje bezbednosnih funkcija, jasna podela nadležnosti. Smatram da novi zakon o informacionoj bezbednosti predstavlja važan korak u jačanju nacionalne sajber otpornosti.

RATEL je godinama uspešno obavljao poslove nacionalnog CERT-a, a time je i dao veliki, dao veliki doprinos razvoju sistema sajber bezbednosti u Srbiji. Danas, kada sajber bezbednost postaje pitanje nacionalne bezbednosti i kritične infrastrukture, prirodno je da se formira specijalizovani državni sistem koji će preuzeti te poslove. Uloga RATELa ostaje podjednako važna, da obezbedi razvoj sigurnih komunikacionih mreža, upravljanje elektronskim i regulatornim okvirima koji će podržati bezbednu digitalnu transformaciju Srbije. Šesti stub: veštačka inteligencija i nova regulativna era. U narednih pet godina najveći izazov neće biti telekomunikacije, već veštačka inteligencija, jer morate znati, veštačka inteligenc-inteligencija će koristiti telekomunikacionu infrastrukturu kao svoju osnovu.

Šest G mreža inteligentnih sistema koje se očekuje 2030. do 2035. da uđe u potpuni proces komercijalizacije. Ona neće biti samo telekomunikaciona mreža. Biće integrisana sa veštačkom inteligencijom, satelitskim komunikacijama, kvantnim komunikacijama, digitalnim takozvanim blizancima, zatim XR proširenoj virtualnoj realnosti koja nam ide u susret i autonomnim sistemima nove generacije.

Zbog toga RATEL mora izgraditi kapacitete za analizu AI sistema, regulaciju novih digitalnih servisa, praćenje uticaja AI na telekomunikaciono tržište, zaštitu korisnika i podataka. Srbija mora biti spremna za novu digitalnu ekonomiju i dolazimo do poslednjeg sedmog stuba. RATEL kao najuglednija stručna institucija u regionu.

Moj krajnji cilj nije, ukoliko budem normalno kandid, erm, izabrani kandidat, erm, samo efikasnija agencija, nego cilj da RATEL postane institucija čije, čije će analize, stručnost i kapaciteti biti prepoznatljivi u celom regionu, ne samo u našoj državi. Stoga, u tu instituciju bi trebali privlačiti najbolje stručnjake, sarađivati sa svim univerzitetima, učestvovati na evropskim programima i aktivno oblikovati buduće regulatorne politike. Poštovani članovi Odbora, Srbija je, Srbiji je potreban RATEL koji ne gleda samo šta se dešava danas. Potreban je RATEL koji razmišlja šta će se dešavati 2030. , 2035.

ili 2040. godine. RATEL koji ne čeka promene, već ih predviđa. RATEL koji podstiče investicije, štiti konkurenciju, razvija infrastrukturu i obezbeđuje da digitalna transformacija Srbije bude brža, bezbednija i uspešnija. Ukoliko dobijem vaše poverenje i budem izabran za predsednika Saveta RATELA, moj cilj će biti da, erm, da Savet RATELA vodim profesionalno, nezavisno i transparentno i u interesu građana, privrede i države Srbije, jer Srbija uvek pobeđuje.

Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem, profesore. Otvaram diskusiju. Da li se neko javlja za reč? Koleginica Marković Topalović, izvolite.

Ovaj, ja samo da vas pitam u vezi celog ovog vašeg izlaganja od sedam motivacionih stubova. Interesuje me, pomenuli ste razvijanje 5G infrastrukture, erm, tokom EXPO-a. EXPO je za deset, jedanaest meseci. Da li mislite da mi imamo ljudske resurse i da imamo sredstva za to? Prosto, me interesuje da li je to ideja koja je utemeljena na ozbiljnim, na ozbiljnom razmišljanju ljudskih resursa i finansija i budžeta Srbije, budući da je usvojen budžet, tako da...

Jeste li o svakom tom temelju razmišljali finansijski resurs?