Na sednici održanoj 22. oktobra, članovima Odbora za spoljne poslove obratio se Brajan Malruni, bivši premijer Kanade, koji je govorio o 100 godina savezničkih veza Srba i Kanađana.
Brajan Malruni, 18 premijer Kanade, istakao je da poseta Srbiji predstavlja i za njega i za njegovu suprugu izuzetnu čast, kao i to što ima priliku da preko svoje porodice deli veze sa Srbijom i njenim narodom.
„Zahvaljujem se na prilici da vam se danas obratim u ovom visokom domu, bio sam poslanik u kanadskom parlamentu 10 godina, devet godina sam bio premijer Kanade i svestan sam posvećenosti svih članova parlamenta koji radom pomažu razvoj svog naroda“, poručio je Malruni članovima Odbora za spoljne poslove.
On je dodao da Kanađani i Srbi imaju zajedničku prošlost i odnose među ljudima koji ih povezuju. U Kanadi živi preko 100.000 stanovnika srpskog porekla, koji su važan činilac kanadskog društva, istakao je Malruni. On je dodao da je kanadska vlada koju je predvodio 1988.godine donela prvi zakon o multokulturalnosti sa ciljem da se izgradi multikulturno društvo u kome će ljudi iz čitavog sveta imati jednaku ulogu i priznanje u društvu. Govoreći o zajedničkoj istoriji Malruni je dodao da dve zemlje povezuje savezništvo iz oba svetska rata, kada su se Srbi i Kanađani borili i umirali zajedno za slobodu.
„Mi poštujemo Srbiju zbog hrabrosti, izdržljivosti i borbenosti. Znamo i nećemo nikada zaboraviti izuzetno veliku cenu koju je srpski narod platio braneći slobodu“, poručio je Malruni.
Da ilustruje poštovanje srpskih žrtava, Malruni je naveo da se u zapadnoj Kanadi, u provinciji Alberta, nalazi planina nazvala po Radomiru Putniku, sa obeležjem na kome je napisano da je postavljeno u čast Radomira Putnika i palih srpskih boraca.
Malruni je govorio o svom angažmanu u UN tokom ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji i doprinosu kanadskih snaga u mirovnim misijama i poručio da veruje da srpski narod treba da bude tvorac svoje budućnosti, kao i da Srbi moraju da imaju snove i vizije kako bi ostvarili svoje ciljeve. On se u svom obraćanju osvrnuo i na pitanje Kosova i Metohije i dijalog Beograda i Prištine ocenivši ga kao osetljivo pitanje.
„Moramo da zalečimo sve stare rane kako bismo učili iz svojih grešaka. Suočavanje sa prošlošću je način da se zaleče rane i da se krene napred. Srbija sada ima priliku, kao i mnoge druge zemlje, da postane članica EU, sa stanovišta nekoga ko je prošao kroz sličnu atmosferu, mi znamo da je proces pristupanja EU danas mnogo teži. Članstvo u EU nudi Srbiji izglede za prosperitet, napredak, te vas ohrabrujem da nastavite ovim putem sa zanosom i elanom i da rešite nesporazume koje imate sa drugim zemljama u regionu. Ne postoji zemlja koja je dovoljno bogata i sposobna da se bori sa novim izazovima sama, neophodno je da se razmenjuju mišljenja i da se grade novi i obnavljaju stari odnosi. Nadam se da će Kanada i Srbija nastaviti da zajedno rade na ostvarivanju ovih ciljeva“, poručio je Malruni.
Supruga Brajana Malrunija, Milica Mila Pavlički Malruni prethodno se obratila narodnim poslanicima na zajedničkoj sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i Odbora za kulturu i informisanje. Mila Malruni poreklom je iz Novog Bečeja i kao istaknutoj članici srpske dijaspore dodeljen joj je Vitez svetosavskog pacifizma. Opština Novi Bečej je u saradnji sa Arhivom Zrenjanina i Novog Bečeja i ambasadorkom dr Ljiljanom Nikšić priredila knjigu pod nazivom „Milina zemlja predaka – Porodica Pivnički u istoriji Novog Bečeja“.
Sednici su prisustvovali članovi Poslaničke grupe prijateljstva sa Kanadom, ambasador Kanade u Srbiji Nj.E. Kati Čaba, ambasadori Belgije, Iraka, Katara, Maroka i Alžira, potomci Mihajla Pupina, predstavnici diplomatskog kora, Ministarstva spoljnih poslova i Opštine Novi Bečej.
Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof.dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dubravka Filipovski, Ljiljana Malušić, Jovan Palalić, Tijana Davidovac, dr Milorad Mijatović i Đorđe Vukadinović.
