Na sednici, održanoj 23. aprila, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, u pojedinostima. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o upravljanju aerodromima, koji je podnela Vlada, podneto je šest amandmana, a Odbor nije prihvatio nijedan amandman. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Vlada, podneto je 29 amandmana, od kojih je Odbor prihvatio pet. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica, koji je podnela Vlada, podneto je 23 amandmana, od kojih je Odbor prihvatio četiri. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, koji je podnela Vlada, podneto je 15 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan predloženi amandman. Na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji je podnela Vlada, podneto je šest amandmana, od kojih su predlagač i Odbor prihvatili jedan amandman. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, dr Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Olivera Pešić, Goran Kovačević, Dragan Jovanović, Ivana Dinić i Snežana B. Petrović.

Na sednici, održanoj 18. aprila, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koji se nalaze na Četvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini. Odbor je prihvatio predlog da se obavi zajednički načelni i jedinstven pretres o tačkama 1. do 6. dnevnog reda sednice, a da se na kraju pretresa Odbor izjasni o svakoj tački pojedinačno. Predloge zakona, članovima Odbora, obrazložila je državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović sa saradnicima. Nakon obrazloženja, članovi Odbora, prihvatili su Predlog zakona o izmeni Zakona o upravljanju aerodromima, u načelu; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, u načelu; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica, u načelu; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, u načelu; Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, u načelu i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o međunarodnom drumskom saobraćaju, u načelu, koje je podnela Vlada. Za izvestioca, na sednici Narodne skupštine, o svim tačkama dnevnog reda sednice Odbora izabrana je predsednica Odbora. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Jasmina Karanac, Olivera Pešić, Stefana Miladinović, Goran Kovačević, Vladimir Petković, Jovica Jevtić i Snežana B. Petrović.

Članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su na sednici od 16. aprila razmotrili temu planiranja održive urbane mobilnosti. Predsednica Odbora Katarina Rakić naglasila je značaj korišćenja drugačijeg pristupa, kao što je održiva urbana mobilnost, u rešavanju saobraćajnih problema u gradovima preopterećenim saobraćajem. Koordinatorka za Srbiju Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (GIZ ORF EE) Svetlana Bačanin i predstavnica Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Lidija Radulović, predstavile su aktivnosti i projekte koje sprovode ove dve organizacije, navodeći da su zaštita životne sredine i održiva urbana mobilnost usko povezane teme. Usklađivanje saobraćajnog sistema sa budućim društvenim, ekonomskim i socijalnim potrebama, kao i potrebama zaštite životne sredine, od opšteg je interesa i zahteva intersektorski pristup, naglasile su one u svom obraćanju članovima Odbora. Aljaž Plevnik, stručnjak Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) predstavio je novi koncept planiranja saobraćaja, koji se bazira na ideji što racionalnijeg organizovanja kretanja ljudi i tereta u ograničenom urbanom prostoru. On je naveo da je ovaj koncept održive urbane mobilnosti povezan sa širom idejom kvaliteta života u gradovima. Kao alternativa saobraćajnim gužvama i zavisnosti od kretanja sopstvenim vozilima, pojavljuje se kvalitetan gradski javni prevoz, upotreba bicikala i hodanje, a ideja je da se ulice vrate građanima, odnosno da se smanji broj automobila, parking mesta i zagađenje vazduha, naglasio je Plevnik. On je članovima Odbora predstavio i primere dobre prakse kada je u pitanju primena novog koncepta održive urbane mobilnosti. Tokom rasprave, članovi Odbora su se detaljnije informisali i razmenjivali mišljenja i ideje o ovom konceptu, posebno se osvrnuvši na efikasnu organizaciju i finansijske aspekte funkcionisanja javnog gradskog prevoza. Zaključujući sednicu, predsednica Odbora Katarina Rakić istakla je da je od primarne važnosti da grad bude po meri građana, a ne po meri vozila. Sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, dr Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Goran Kovačević, Milan Ljubić, Dragan Jovanović, Ivana Dinić i Snežana Petrović, kao i članovi Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sekretarijata za saobraćaj Grada Beograda i Stalne konferencije gradova i opština.

Na sednici Odbora, održanoj 13. februara, razmotrene su predstavke na predlog Radne grupe Odbora. Izvestilac Radne grupe Jovica Jevtić informisao je članove Odbora da je Radna grupa na sastanku održanom 13. februara 2019. godine, razmotrila 11 pristiglih podnesaka i odlučila o njihovom daljem postupanju. Članovi Odbora jednoglasno su prihvatili predloge Radne grupe za postupanje o svim podnescima. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Jasmina Karanac, Olivera Pešić, Goran Kovačević, Dragan Jovanović, Jovica Jevtić, Ivana Dinić i Snežana Petrović.

Na sednici održanoj 11. februara članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice o sedištu Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Socijalističke Republike Šri Lanke, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kanade o vazdušnom saobraćaju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan. Predloge zakona obrazložio je pomoćnik ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoran Ilić. Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice o sedištu Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, Zoran Ilić je upoznao članove Odbora sa podatkom da je na Ministarskom savetu Transportne zajednice, koji je održan 6. decembra 2017. godine u Briselu, Republika Srbija formalno dobila da sedište Stalnog Sekretarijata Transportne zajednice bude u Beogradu. U nastavku sednice, pomoćnik ministra obrazložio je i set zakona koji se odnosi na sporazume o vazdušnom saobraćaju, istakavši da se oni, kao i svi ostali sporazumi o vazdušnom saobraćaju, generišu na osnovu Čikaške konvencije potpisane 1944. godine, kada je osnovana Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva. Ovi sporazumi predstavljaju standardne, tranzicione sporazume i spadaju u red modernijih zakona. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati gore navedene predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vladimir Orlić, Stefana Miladinović, Dalibor Radičević, Jasmina Karanac, Ognjen Pantović, Olivera Pešić, Goran Kovačević i Jovica Jevtić.

Članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su, na sednici od 5. decembra, razmotrili izveštaje o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija od oktobra 2017. do oktobra 2018. godine. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora Katarine Rakić da se obavi zajednička rasprava o svim izveštajima. Najvažnije aktivnosti Ministarstva, prema resorima, predstavili su Irini Reljin, Marija Vučinić i Milan Dobijević. Govoreći o elektronskim komunikacijama Irini Reljin je istakla da je u izveštajnom periodu donet Zakon o elektronskim komunikacijama, kao sistemski zakon važan za industriju, kao i preko 40 podzakonskih akata. Reljin je predstavila i ostala zakonska rešenja koja su u pripremi, a posebno je naglasila donošenje strategije elektronskih komunikacija do 2023. godine, koja obuhvata analizu stanja ove oblasti u Srbiji. Reljin je predstavila projekte na kojima je Ministarstvo radilo, a među kojima je najznačajniji projekat izgradnje širokopojasnih sistema. Marija Vučinić, predstavila je aktivnosti Ministarstva u oblasti poštanskog saobraćaja u izveštajnom periodu sa posebnim osvrtom na donošenje Zakona o poštanskim uslugama. Takođe, kao važan segment rada Vučinić je navela izuzimanje upotrebe pečata kod privrednih subjekata, donošenje strategije realizacije poštanskih usluga u Srbiji, kao i potpisivanje kolektivnog ugovora za zaposlene u JP Pošta Srbije. Milan Dobrijević predstavio je aktivnost Sektora za informaciono društvo, a pre svega zakonodavnu aktivnost, gde je kao najvažniju aktivnost naveo donošenje Zakona o elektronskom poslovanju i serije podzakonskih akata, koji su omogućili korišćenje elektronskog potpisa i pečata. Takođe, istakao je da je omogućeno i čuvanje elektronskih dokumenata, a u planu je uvođenje usluge elektronske dostave dokumenata. Dobrijević je istakao da je donet i akcioni plan za razvoj informatičkog društva, kao i set propisa koji će podstaći digitalizaciju u Srbiji. U izradi su nov zakon o elektronskoj trgovini i nov zakon o trgovini, kako bi se olakšalo poslovanje. Kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti Dobijević je istakao projekat „Povezane škole“, koji se realizuje u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i projekat širokopojasne optičke infrastrukture u ruralnim predelima, dok je Ministarstvo ostvarilo i uspešnu saradnju sa SANU. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. oktobra do 29. decembra 2017. godine, Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. januara do 31. marta 2018. godine, Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. aprila do 30. juna 2018. godine i Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. jula do 30. septembra 2018. godine. Sednici je predsedavala Katarina Rakić, predsednica Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dalibor Radičević, Snežana B. Petrović, Olivera Pešić, dr Danijela Stojadinović, Jasmina Karanac, Dragan Jovanović, Ivana Nikolić i Goran Kovačević.

Na sednici održanoj 3. decembra, članovi Odbora razmatrali su Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2017. godinu. Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2017. godinu, obrazložio je direktor RATEL dr Vladica Tintor i tom prilikom upoznao članove Odbora sa aktivnostima koje je Agencija sprovela u izveštajnom periodu. Istakao je da je u 2017. godini ostvaren ukupan prihod u iznosu od preko dve milijarde dinara, dok su ukupni rashodi iznosili oko 902 miliona dinara i dodao da sredstva koja predstavljaju razliku između prihoda i rashoda su uplaćena na račun budžeta Republike Srbije i Autonomne pokrajine Vojvodine. Tokom 2017. godine ostvareni su prihodi od mobilne telefonije u iznosu od oko 118,8 milijardi dinara, odnosno 922 miliona evra, dok su ukupni prihodi od prenosa podataka mobilne mreže u 2017. godini iznosili približno 4 milijarde dinara. Tintor je naveo da je u Srbiji evidentirano oko 8.62 miliona korisnika mobilne telefonije, dok je broj pretplatnika fiksne telefonije u blagom padu i evidentirano je oko 2.5 miliona korisnika. Iznet je podatak da su poštanske usluge povećane za oko četiri odsto u odnosu na 2016. godinu, kao i da je znatno povećan broj korisnika paket usluga. Tintor je informisao članove Odbora sa podatkom da je Upravni odbor RATEL, u novembru 2017. godine, usvojio Plan rada RATEL za 2018. godinu i u okviru tog plana je predviđeno osam strateških prioriteta za 2018. godinu. Takođe, upoznao je Odbor sa normativnim i programskim aktivnostima, kao i sa ostvarenom međuregionalnom saradnjom u pomenutom periodu. Nakon diskusije, Odbor je na osnovu člana 237. Poslovnika Narodne skupštine razmotrio Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2017. godinu i utvrdio Predlog zaključka da prihvata Izveštaj koji je podneo Narodnoj skupštini na dalje razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavala predsednice Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Dalibor Radičević, Jasmina Karanac, Ognjen Pantović, Stefana Miladinović, Olivera Pešić, Goran Kovačević, Dragan Jovanović i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj 3. decembra, članovi Odbora razmatrali su u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, Predlog zakona o dopuni Zakona o komunalnim delatnostima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima podneto je ukupno 14 amandmana, od kojih je Vlada predložila Narodnoj skupštini da prihvati sedam amandmana. Odbor je na samoj sednici prihvatio i ispravku amandmana na član 1. koji je podnela Katarina Rakić, dok su ostali amandmani odbijeni. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o komunalnim delatnostima podneto je ukupno tri amandmana, a Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da sva tri odbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova podnet je ukupno 21 amandman, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili jedan, dok su ostali amandmani odbijeni. U raspravi o amandmanima učestvovali su i Bojana Jakšić Kovačević i Miloš Bjelanović iz Republičkog geodetskog zavoda, Olivera Stević Ledeničan iz Sektora za drumski saobraćaj i bezbednost na putevima, Danica Vojinović i Biljana Miladinović iz Sektora za prostorno planiranje i urbanizam. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Dalibor Radičević, Jasmina Karanac, Ognjen Pantović, Stefana Miladinović, Olivera Pešić, Goran Kovačević, Dragan Jovanović i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj 27. novembra, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, Predlog zakona o dopuni Zakona o komunalnim delatnostima i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima obrazložila je Olivera Stević, predstavnica Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, istakavši da je Narodna skupština 4. decembra 2015. godine, usvojila Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, sa ciljem unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima kao i bezbednosti i zdravlja posade vozila koja upravlja vozilima dozvoljene mase preko 305 tona i autobusima. Izmenama i dopunama postojećeg zakona pravi se pravni ambijent za nadogradnju postojećeg sistema digitalnih tahografa, odnosno stvara se pravni osnov Agenciji za bezbednost saobraćaja, kao telu ovlašćenom za izdavanje kartica za tahografe, za izdavanje kartica za tahografe druge generacije. Takođe, ovim zakonom menjaju se kaznene odredbe što je posledica daljeg usaglašavanja nacionalnih propisa sa propisima EU. Pooštrena je kaznena politika, umesto kazne u rasponu predviđena je novčana kazna za sve prekršaje pravnih lica i preduzetnika. Donošenjem ovog zakona dodatno će se usaglasiti zakonodavstvo Republike Srbije sa pravom EU. Predlog zakona o dopuni Zakona o komunalnim delatnostima obrazložila je Biljana Miladinović predstavnica Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, istakavši da se dopunom ovog zakona omogućava propisan način organizovanja poslova javnog sektora u obavljanju komunalnih delatnosti kao što su snabdevanje vodom za piće i gradski i prigradski prevoz putnika trolejbusima i tramvajima, tako da pravna lica iz javnog sektora mogu da sklapaju ugovore sa drugim privatnim i javim licima za obavljanje pojedinih poslova iz okvira komunalnih delatnosti, u cilju unapređenja i prevazilaženja problema koji se tiču pomenute oblasti. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova obrazložila je Bojana Jakšić Kovačević iz Republičkog geodetskog zavoda, istakavši da su razlozi za donošenje ovog zakona usklađivanje sa najnovijim implementiranim rešenjima Zakona o elektronskoj upravi i Zakonom o opštem upravnom postupku, kao i preciziranje nekih odredbi Zakona i usklađivanje sa potrebom prakse, u cilju povećanja efikasnosti i ažurnosti katastra nepokretnosti. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora su, većinom glasova, predložili Narodnoj skupštini da prihvate predloge zakona u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, Vladimir Orlić, Ognjen Pantović, Jasmina Karanac, Stefana Miladinović, Dragan Jovanović i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj 24. oktobra, članovi Odbora razmatrali su Informaciju o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period januar–mart 2018. godine, i za period april–jun 2018. godine. Članovi Odbora prihvatili su predlog da se obavi objedinjena rasprava o tački 1. i 2. dnevnog reda, s obzirom da se radi o informacijama o radu Ministarstva u prvom i drugom kvartalu 2018. godine, a da se na kraju rasprave Odbor izjasni o svakoj tački dnevnog reda posebno. Članovima Odbora informacije o radu obrazložila je predstavnica Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Maja Matija Ristić, koja je govorila o aktuelnim infrastrukturnim projektima i dodala da faktička i finansijska realizacija budžeta Ministarstva u ovom trenutku iznosi oko 70 odsto. Što se tiče infrastrukturnih projekata istakla je da se Koridor 10 nalazi na oko 90 odsto realizacije, a Koridor 11 na 94 odsto realizacije, te da se očekuje da ovaj projekat bude završen do kraja godine. Projekat Surčin-Obrenovac, koji se sprovodi već godinu dana, je na oko 60 odsto realizacije, navela je predstavnica Ministarstva. Od železničkih projekata, Ristić je istakla da su u toku radovi na pruzi Beograd - Stara Pazova, koji je započet u julu, a realizuje se i pruga Stara Pazova – Novi Sad. Ristić je istakla i to da se u narednih nekoliko dana očekuje potpisivanje ugovora za prvu A fazu, za stanogradnju za pripadnike snage bezbednosti u Vranju i Nišu. Članovi Odbora prihvatili su Informaciju o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period januar–mart 2018. godine i za period april–jun 2018. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Olivera Pešić, Krsto Janjušević, dr Dragan Vesović, dr Danijela Stojadinović, Ivana Nikolić, Ivana Dinić i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj 22. oktobra, članovi Odbora razmatrali su u pojedinostima više predloga zakona, koji su na dnevnom redu Druge sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije. Na Predlog zakona o građevinskim proizvodima, podneto je ukupno 567 amandmana narodnih poslanika, od kojih su Vlada i Odbor tri prihvatili, dok su ostali amandmani odbijeni. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji podneto je ukupno 72 amandmana narodnih poslanika, Vlada i Odbor su prihvatili 27 amandmana, dok su ostali amandmani odbijeni. Na pomenuti Predlog zakona podneta su tri odborska amandmana i to na član 30, 71. i na član 100. Predloga zakona, koji su predstavnici predlagača prihvatili na samoj sednici. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, podneto je ukupno 107 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Na pomenuti Predlog zakona podneta su i tri odborska amandmana i to na član 5, 11. i na član 26. Predloga zakona, koji su predstavnici predlagača prihvatili na samoj sednici. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju podneto je ukupno 130 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu nijedan prihvatili. Na Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe podneto je ukupno 64 amandmana, Vlada i Odbor nisu nijedan prihvatili. Na Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju podneto je ukupno 39 amandmana narodnih poslanika, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili četiri amandmana, dok su ostali odbijeni. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju podneto je ukupno 69 amandmana narodnih poslanika, od kojih je Vlada jedan prihvatila. Na Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila, podneto je ukupno 65 amandmana narodnih poslanika, od kojih Vlada i Odbor nisu nijedan prihvatili. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, podneto ukupno 64 amandmana narodnih poslanika, od kojih Vlada i Odbor nisu nijedan prihvatili. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Olivera Pešić, Dragan Jovanović, dr Dragan Vesović i Snežana B. Petrović.

Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije je, na sednici održanoj 18. oktobra 2018. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 21 „Transevropske mreže“ i na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 14 „Transportne politike“.

Na sednici održanoj 16. oktobra članovi Odbora su razmatrali više predloga zakona u načelu i više predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, koji su predloženi za dnevni red Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine. Predlog zakona o građevinskim proizvodima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi i Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata obrazložili su državni sekretar Aleksandra Damnjanović i pomoćnik ministra Zoran Ilić u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Pomoćnik ministra Zoran Ilić istakao je da se Predlog zakona o građevinskim proizvodima u potpunosti oslanja na propise EU i da je cilj donošenja zakona da građevinski proizvodi koji se ugrađuju u objekte zadovoljavaju propisane zahteve u pogledu ispunjavanja osnovnih zahteva za objekte i postizanje veće konkurentnosti domaćih aktera na tržištu, i to kako na domaćem tržištu, tako i na tržištu EU, kao i na drugim globalnim tržištima. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji obrazložila je državna sekretarka Aleksandra Damnjanović, istakavši da se predloženim zakonom efikasnije, brže i transparentnije vrši proces izdavanja građevinskih dozvola. Navela je da su rokovi za predaju dokumenata oročeni (rok 15 dana), sa mogućnošću elektronske predaje, u cilju bržeg donošenja planova i izgradnje. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata ima za cilj da se omogući još efikasnije sprovođenje ozakonjenja nezakonito izgrađenih objekata u Republici Srbije i da se dodatno spreči nezakonita gradnja. Takođe, Damnjanović je istakla, da je provera vidljivosti na satelitskom snimku iz 2015. godine obavezna za sve objekte koju se predmet ozakonjenja. U nastavku rada, obrazloženi su i ostali predlozi zakona koji su na dnevnom redu sednice, za koje je, kako je naveo pomoćnik ministra Zoran Ilić, osnovna karakteristika usklađivanje sa međunarodnim standardima i propisima. Na kraju sednice, članovi Odbora su, većinom glasova, usvojili navedene predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednice Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, Ivana Stojiljković, Ognjen Pantović, Jasmina Karanac, Stefana Miladinović, Krsto Janjušević, Vladimir Petković, dr Dragan Vesović i Snežana B. Petrović.

Na sednici, koja je održana 12. oktobra, članovi Odbora razmotrili su predstavke na predlog radne grupe Odbora. Predstavke je iznela predsednica radne grupe Odbora Ivana Stojiljković, a Odbor je devet predstavki građana uputio na dalje postupanje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Jasmina Karanac, dr Dragan Vesović, Zoran Milekić, dr Danijela Stojadinović i Snežana B. Petrović.

Na sednici Odbora, održane 21. septembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Hongkonške međunarodne konvencije o bezbednom i ekološki prihvatljivom recikliranju brodova, 2009, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložili su predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji su istakli značaj donošenja ovog zakona. Hongkonška međunarodna konvencija o bezbednom i ekološki prihvatljivom recikliranju brodova je prvi jedinstveni instrument koji na sveobuhvatan način reguliše bezbedno i ekološki prihvatljivo recikliranje brodova u cilju obezbeđenja da brodovi, kada se recikliraju nakon kraja svog radnog veka, ne predstavljaju nikakav nepotreban rizik za ljudsko zdravlje, bezbednost ili životnu sredinu. Problem nebezbednog recikliranja brodova uočen je krajem prošlog veka, a prve zabeležene štetne posledice objavljene su osamdesetih godina prošlog veka kada su otkrivena burad raznog industrijskog otrova odbačenog na tropskim plažama, kao i plovila natovarena toksičnim otpadom u zemljama u razvoju. Pomenutom Konvencijom prvi put su definisana univerzalna pravila u vezi bezbednog i ekološki prihvatljivog recikliranja brodova, a predstavnici resornog Ministarstva istakli su i to da će Konvenciju primeniti i unutar zemlje. Nakon obrazloženja članovi Odbora jednoglasno su prihvatili Predlog zakona. Pod drugom tačkom dnevnog reda sednice članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza. Osnovni cilj koji se želi postići donošenjem ovog zakona jeste ispunjavanje međunarodnih obaveza koje proističu iz članstva Republike Srbije u Svetskom poštanskom savezu. Nakon obrazloženja Odbor je prihvatio Predlog zakona. Na sednici je razmotren i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o međunarodnom drumskom prevozu, koji je podnela Vlada. Pošto Srbija i Azerbejdžan u oblasti drumskog prevoza nisu ugovorno regulisane, javila se potreba za potpisivanjem ovog Sporazuma kojim se daje pravni okvir za unapređenje bilateralne trgovinske i ekonomske saradnje. Članovi Odbora su jednoglasno prihvatili Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora: Dalibor Radičević, dr Vladimir Orlić, Ognjen Pantović, Jasmina Karanac, Olivera Pešić, Stefana Miladinović, Jovica Jevtić i Snežana B. Petrović.

Na sednici, održane 21. maja, članovi Odbora razmatrali su Informacije o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period jul - septembar 2017. godine i za period oktobar - decembar 2017. godine. Informacije o radu za pomenute periode članovima Odbora obrazložili su predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Miodrag Poledica je iz izveštaja iz trećeg i četvrtog kvartala prethodne godine istakao tri celine: zakonodavni okvir, realizaciju projektnih aktivnosti i reformske aktivnosti koje su izvršene u pomenutim periodima. Što se tiče zakonskih rešenja Ministarstvo je radilo na 12 zakona, koji su se ticali zakona o putevima, železničkom i vodenom saobraćaju, zakona koji se tiču građevinarstva prostornog planiranja i oblasti stanovanja. Od 12 zakona, devet se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri usvajanja, istaknuto je na sednici. Što se tiče realizacije projektnih aktivnosti, najveće angažovanje iziskivao je završetak deonice na autoputevima Koridora 10, tačnije istočni krak ka bugarskoj granici i južni krak Koridora ka makedonskoj granici. Na sednici je bilo reči i o Koridoru 11, a istaknuto je da se deonice ovog Koridora grade ugovorenom dinamikom. U ovom periodu završen je i projekat izgradnje mosta Ljubovija-Bratunac, ugovorna obaveza od strane Republike Srbije je završena, a most će biti u funkciji kada se bilateralni sporazumi usvoje na Savetu ministara Republike Bosne i Hercegovine. Po pitanju železničke infrastrukture, intenzivirani su projekti modernizacije pruge od Stare Pazove do Novog Sada, započeta je izgradnja tunela na Fruškoj Gori, a radilo se i na pruzi koja vodi od Beograda do Stare Pazove. Po pitanju reformskih aktivnosti usaglašen je Program za smanjenje broja zaposlenih na železnici. Nakon diskusije Odbor je prihvatio Informaciju o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period jul - septembar 2017. godine i Informaciju o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period oktobar - decembar 2017. godine. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o ostvarivanju Prostornog plana Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, u 2016. godini, koji je podnela Vlada. Osnovna svrha ovog Izveštaja je da se subjektima planiranja, odnosno donosiocima strateških odluka, olakša praćenje ostvarenja Prostornog plana Republike Srbije. U Izveštaju se prati 106 indikatora, odnosno pet ciljeva prostornog razvoja utvrđenih u okviru Prostornog plana RS. Indikatori su ustrojeni sa ESPON indikatorima (indikatori evropske prakse planiranja), kojim se, između ostalog, prati sprovođenje politika prostornog planiranja EU. Nakon iznošenja Izveštaja članovi Odbora prihvatili su Izveštaj o ostvarivanju Prostornog plana Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, u 2016. godini, koji je podnela Vlada. Kao četvrtu tačku dnevnog reda sednice, članovi Odbora razmotrili su osam predstavki na predlog Radne grupe Odbora. Odbor je prihvatio predlog Radne grupe za razmatranje predstavki, koji se odnosi na osam pristiglih podnesaka i uputio ih na dalje postupanje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a od članova i zamenika članova prisustvovali su Ivana Stojiljković, Zoran Radojičić, Jasmina Karanac, Jovica Jevtić, Dalibor Radičević, dr Danijela Stojadinović, Snežana B. Petrović, Krsto Janjušević, dr Vladimir Orlić, Jelena Žarić Kovačević i Ognjen Pantović.