Zakon o patentima prvi put je usvojen 2011. godine. Cilj zakona je uređenje pravne zaštite pronalazaka, a pronalasci se štite patentom ili malim patentom. Izmene i dopune zakona su predložene kako bi se odredbe uskladile sa međunarodnom regulativom a ključne novine koje ovaj zakon donosi su usmerene na preciziranje odnosa između poslodavca i zaposlenih a u kontekstu stvaranja novog pronalska tokom radnog odnosa.

NASLEĐIVANJE PRAVA PATENTA U SLUČAJU SMRTI ILI PRESTANKA PRAVNOG LICA PRILIKOM PRIJAVE PATENTA
Novina koja se unosi u ovaj zakon odnosi se na pravo nasleđivanja patenta kada je lice koje je u postupku prijave patenta umrlo odnosno pravno lice koje je prestalo da postoji. U ranijem zakonskom rešenju ova mogućnost nije bila predviđena, sada se pokreće ostavinski postupak nakon čega pravni sledbenici mogu prijaviti patent i koristiti prava iz njega.

PRONALAZAK IZ RADNOG ODNOSA
Odredba koja reguliše ove odnose dopunjena je tako da se precizira šta je to pronalazak iz radnog odnosa koji zaposleni stvori tokom obavljanja svog redovnog posla. Prvi korak u preciziranju ove odredbe jeste definisanje šta je to pronalazak iz radnog odnosa i položaj zaposlenog u tom kontekstu. Ovim zakonom proširuju se prava zaposlenog na pronalazak time što se pod pronalaskom smatraju pronalasci nastali usled korišćenja resursa poslodavca a koji nisu nužno vezani za izvršavanje posla iz radnog odnosa i ukoliko je poslodavac obezbedio obuku zaposlenom pa je pronalazak rezultat stečenog znanja. Takođe, dopunjeni su kriterijumi za određivanje naknade zaposlenom za iskorišćavanje pronalaska iz radnog odnosa, gde se uzimaju u obzir doprinos poslodavca u stvaranju pronalaska kao i doprinos svakog pronalazača ukoliko je pronalazak stvorilo više zaposlenih.

Zaposleni je dužan da prilikom otkrića pronalaska dostavi izveštaj poslodavcu sa što preciznijim opisom pronalaska sa isticanjem novog tehničkog rešenja kao i najbolji način primene pronalaska. Poslodavac razmatra da li pronalazak opisan u izveštaju spada u kategoriju pronalazaka iz radnog odnosa i u roku od šest meseci obaveštava zaposlenog. U odnosu na prethodno zakonsko rešenje ovaj rok je produžen sa dva na šest meseci. Nakon toga poslodavac odlučuje da li će za dati pronalazak podneti patentnu prijavu, a o krajnjem ishodu obaveštava zaposlenog. Ono što je novina jeste obaveza međusobnog obaveštavanja i komunikacije zaposlenog i poslodavca u vezi sa zaštitom pronalaska kao i obaveza poslodavca da obezbedi svu tehničku podršku kako bi se pronalazak zaštitio.
Prilikom komunikacije sa trećim licima, a kada je reč o pronalasku, poslodavac i zaposleni su u obavezi da čuvaju poslovnu tajnu. Ovo je važno kako bi se zaštitio pronalazak i pre nego što se podnese prijava za zaštitu patentnom.

DEJSTVO EVROPSKOG PATENTA I POSTUPAK ZA UPIS EVROPSKOG PATENTA U REGISTAR PATENATA
Ovom odredbom se predviđa način upisa evropskog patenta u nacionalni registar patenata, što znači da kada do toga dođe primenjuje se nacionalno zakonodavstvo, odnosno Zakon o patentima a ne Konvencija o evropskom patentu. Takođe, registar nadležnog organa se usklađuje sa registrom Evropskog zavoda za patente.
Zakon stupa na snagu 8 dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije.”