Molim Vas, oduzimam vam reč, narodnom poslaniku Bojani Ristić.

Ne poštuje se Zakon o isplati dečijeg dodatka na vreme (isključen je mikrofon).
Molim vas, uključite mikrofon.

Molim Vas, napustite govornicu. Imate javnu opomenu da niste poštovali predsednikovu reč. Molim Vas, ne možete dobiti reč, oduzeo sam Vam reč. Budite ljubazni, napustite govornicu.
Ko se dalje javlja za reč?

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, istini za volju o ovom zakonu o zaštiti na radu treba govoriti iskrenije, da Republika Srbija u ovim zakonskim propisima ništa ne zaostaje za tehnološki razvijenim zemljama u Evropi.
Međutim, možemo da vidimo da se sva zakonska rešenja na vreme usaglašavaju i to je bilo 1991. godine kroz dopune i izmene zakona, 1993. godine dva puta, zatim 1994. godine i sada, 1998. godine. Znači, radi se o veoma dobrom, stručnom zakonu.
Stvar je u tome da li se zakon može primenjivati. Svakako može, ali svi moramo da znamo da ovaj zakon u otežanim uslovima privređivanja za određena privredna preduzeća iziskuje novčane izdatke. Kada pomenete direktorima preduzeća odnosno poslovodnim organima, to su mere zaštite, za koje treba izdvojiti izuzetno velika novčana sredstva, a vi znate da mnoga preduzeća, danas nisu u stanju da plate ni topli obrok i sva ona davanja, koja se tiču zakonskih rešenja, doprinosa.
Kod ovih zakonskih rešenja je najbitnije ono što piše u prvom delu zakona, znači tehnička zaštita koja se odnosi na preventivu. Taj deo mora biti izuzetno rigorozan i on je sadržan u dopunama i izmenama, posebno u kaznenim odredbama, gde su kazne povećane i svakako ih treba povećati. Posebno u delu gde se privredni subjekti, odnosno zadužena lica ne pridržavaju i ne sprovode tehničke mere zaštite, naročito gde se ne traži izdvajanje većeg dela finansijskih sredstava.
U prvom delu izmene su se odnosile na uvoz ove opreme, koju mora da prati stručna i tehnička dokumentacija. Kada se ona prodaje iz firme, po svim standardima mora da je prati određena tehnička dokumentacija.
Ostaje samo sporno u ovom zakonu da li su određena preduzeća primenom određenih zakonskih i podzakonskih akata i tehničkih propisa u stanju da ispoštuju u ovom vremenu sve tehničke propise, odnosno da se ponašaju u skladu sa ovim zakonom. To je poenta ovog zakona. Istini za volju, nisu u stanju i tu se moraju tražiti određena rešenja.
Imamo kvalitetne inspektore i ako inspekcija radi kvalitetno, može da zaustavi deo pogona u lancu proizvodnje, ali onda treba da stane cela proizvodnja. Šta da se gleda, šta je veća materijalna šteta, zaustaviti pogon ili sačekati da preduzeće stane na zdrave noge i da se otkloni u tom lancu minimum onoga što se zahtevalo.
Znači, poenta je u tome. U nedostatku novčanih sredstava. Verovatno da će i kod primene zakona biti razmišljanja o tome da li se svi ovi zakonski uslovi mogu ispoštovati.
Kada se pominje Zakon o zaštiti od požara, on se integralno naslanja na sve članove Zakona o zaštiti na radu. Maltene se radi o jednom zakonu i članovi zakona se prepliću jedni sa drugima. Vlada Republike Srbije je stavila u proceduru još 1993, 1994. godine i smatram da bi Zakon o zaštiti od požara, koji je izuzetno važan kao i Zakon o zaštiti na radu, trebalo da uđe u skupštinsku proceduru i u tom zakonu treba određeni članovi da se dorade, kao što su dorađivani u Zakonu o zaštiti na radu.

Da li se još neko javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Milan Miković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, ovde su dve osnovne stvari na koje treba ukazati i u pogledu kojih treba doneti takva rešenja, koja će nam obezbediti nesumnjivo da se zaštita na radu obezbedi na svim mestima.
Jedno je ekološko pitanje, izuzetno aktuelno pitanje. To je pitanje na kome Vlada i zakoni ne treba da prate, nego treba u osnovi da traže i uslovljavaju da rad može da se obavlja samo tamo gde je apsolutno obezbeđena puna zaštita svega toga. Nije slučajna stvar da na teritoriji cele Srbije imamo čitav niz regiona u kojima takva zaštita nije do kraja sprovedena, nije obezbeđena, nije kontrolisana. Mislim da su to pitanja koja imaju daleko širi značaj, nego što je pitanje jednog trenutka, jedne sredine.
U tom pogledu ima jako mnogo stvari koje treba da se i zakonski regulišu i na neki način obezbede u praksi. Ja ću vam samo reći, postoji savezni propis donet pre sedam i više meseci, na osnovu koga je Savezna vlada bila dužna da donese deset podzakonskih akata, na osnovu kojih bi se sve to moglo realizovati. Koliko smo obavešteni, do sada nijedan od tih akata nije donet.
Prema tome, uz koordinaciju svega toga sve to mora brzo, hitro i do kraja da bude sprovedeno, da bismo zaštitili sve one ljude, koji pre svega rade u radnim organizacijama, a indirektno, ako smo njih zaštitili, zaštitili smo i svu okolinu takvih objekata, u kojima takve opasnosti nastaju. To je jedna stvar.
I druga stvar profesionalne prirode. U novim odredbama, od člana 37. pa do kraja predviđaju se nedozvoljena ponašanja koja se sankcionišu. Ali se to čini na način na koji svakako ne bi smelo da se uradi, jer se kaže: Ko postupi suprotno članu 21. kazniće se, pa je kazna predviđena. Ili: Ko ne dostavi u određenom roku dokaze iz člana 48a - kazniće se. Svugde gde hoćemo da se zakon primenjuje napiše se - ne sme da se uradi to, i to, a u zagradi se pozove na odgovarajući član zakona, u ovom konkretnom slučaju na član 21. Tako može da se onda ovo primenjuje. Inače, kada vi napišete: Novčanom kaznom od 1.500 do 450.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako preglede i ispitivanja iz člana 10, 16a, 18, 22. i tako - sedam - osam komada, vrši bez propisanog ovlašćenja. To nije dobro.
Mislim da u tom pogledu moramo da počnemo da radimo na sasvim suprotan način. Imate u istim odredbama, u istim članovima, gde se kaže: Tačka 8. se menja, ili se kaže, dodaje se nova i kaže: Dok ovlašćeno preduzeće ne pribavi propisan stručni nalaz, a u zagradi piše: član 16a. Prema tome, na dva načina u okviru jednog člana zakona se reguliše takva stvar.
Molim vas, svi pišu propise, pišu ih sportske organizacije, sva moguća udruženja, svi pišu propise. Najbolje propise mora da piše ovo telo, ovaj parlament, najviše telo u Republici. Prema tome, ako ono toga neće da se drži, ako ono neće da njegovi akti budu potpuno jasni, jasno je da se ne može to isto očekivati na drugim mestima.