Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini.
Prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 154 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je dovoljno narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju: predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda: PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NAČINU I USLOVIMA PRIZNAVANjA PRAVA I VRAĆANjU ZEMLjIŠTA KOJE JE PREŠLO U DRUŠTVENU SVOJINU PO OSNOVU POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠNOG FONDA I KONFISKACIJOM ZBOG NEIZVRŠENIH OBAVEZA IZ OBAVEZNOG OTKUPA POLjOPRIVREDNIH PROIZVODA
Podsećam vas da smo na jučerašnjoj sednici obavili načelni pretres o 13. tački dnevnog reda i da je Narodna skupština prihvatila Predlog ovog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2., kojim je predloženo dodavanje novog člana 12b, amandman je podneo narodni poslanik mr Tihomir Marjanović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (ne)
(Poslanik Marjanović odustao je od amandmana.)
Vlada Republike Srbije predložila je da odredba člana 3. Predloga zakona ima povratno dejstvo.
Prema članu 137. stav 3. Poslovnika, kad predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, prilikom glasanja o tim odredbama Narodna skupština posebno odlučuje da li za to povratno dejstvo postoji opšti interes.
Odbor za finansije je ocenio da postoji opšti interes za povratno dejstvo odredbe člana 3. Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (ne)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da odredba člana 3. Predloga zakona ima povratno dejstvo, za koje postoji opšti interes.
Za 152, protiv 26, uzdržalo se 5, nije glasalo 6, ukupno je prisutno 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila da postoji opšti interes za povratno dejstvo odredbe člana 3. Predloga zakona.
Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima?
Ima reč narodni poslanik Dragan Veselinov.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je veoma ozbiljna dopuna zakona, koja se odnosi na zakone iz 1991. i 1992. godine, kojom se pokušava i u mnogo čemu i uspešno ispravlja velika istorijska nepravda, koja je naneta mnogim seljacima od 1946. godine, a posebno onima, kojima je zemlja oduzimana 1953. godine po osnovu Zakona o opštem zemljišnom fondu, poljoprivrednom fondu i mnogim seljacima, koji su zemljište izgubili zbog neizvršenih obaveza prema državi povodom obaveznog otkupa.
Uveren sam da bi ova dopuna zakona trebalo još jedanput da se razmotri i voljan sam da predložim Vladi da u ovom trenutku povuče ovaj predlog, s obzirom na član koji se ovde pominje 12a. i 12b.
Svojevremeno, kada je zemlja oduzimana od seljaka, oduzimana je iz više razloga, ali uvek je država oduzimala, bilo savezna, bilo republička. S obzirom da država oduzima zemljište, svejedno iz kojih razloga, izmišljenih, mada ideoloških 1946. godine, kao i 1953. godine, jer se zemlja oduzimala s obzirom na odredbe da će zemljoradnik, ukoliko ima 25 hektara najkvalitetnije zemlje, preksutra postati buržuj i ako 1953. godine bude imao više od 10 hektara, takođe. Taj element teško je oštetio mnoge zemljoradnike, koji su se od onda naovamo neprekidno bojali hoće li država nastaviti sa politikom otimanja imovine. Ne zaboravimo da seljak do 1966. godine u našoj zemlji nije imao pravo da kupi nijednu novu poljoprivrednu mašinu, nije mogao da kupi traktor, kombajn. To mu je bilo zakonom zabranjeno i sve do 1990. godine seljaku je bilo zabranjeno da upotrebljava spoljnu radnu snagu, mada se to, naravno, činilo.
Ono što mi sada ne ustanovljavamo, nažalost, ovom dopunom zakona, onih zakona iz 1991. i 1992. godine, povodom kojih se zemlja vraćala, jeste to da mi sada ne opterećujemo državu obavezom da ona mora da obeštećuje one, od kojih je svojevremeno oduzimala zemljište. Tamo gde je savezna država oduzimala, ona bi trebalo da bude opterećena. Doduše, zakoni iz 1946. i 1953. godine bili su savezni. Zbog političke situacije u zemlji pre sedam-osam godina bilo je dobro što je Srbija na sebe preuzela obavezu da na svojoj teritoriji ispravi veliku nepravdu, mada je manje više svo zemljište, koje se oduzimalo u onoj Jugoslaviji, bilo na teritoriji Srbije i Vojvodine. Izvan se vrlo malo diralo zemljište, ako se uopšte i diralo.
Sa ovim kako se zavodi obaveza u ovom zakonu da se obeštećuju oni koji su nekada oštećeni oduzimanjem zemljišta, mi sada opterećujemo bilo zadrugu, bilo neko preduzeće ili poljoprivredno dobro da ono bude to koje treba da obešteti bivšeg vlasnika. To je nedozvoljeno. Država je uzela zemljište i država mora da obešteti bivšeg vlasnika, ukoliko nije u stanju da mu se direktno vrati zemljište.
Postoje modeli kako se to može činiti. Najgore je ovo što je ovim zakonom predloženo, a to je da ukoliko onaj koji drži zemljište nije u stanju da ga vrati zbog izgrađenih objekata na njemu, nije u stanju da ga vrati bivšem vlasniku, taj sada može, ako bude tužen na sudu, da dobije jedno idealno pravo da razvuče na čitavih 10 godina isplatu naknade uzete imovine, a sada kod njega, koja je u međuvremenu i uvećana. Istovremeno ovaj zakon ni na koji način ne revalorizuje tu sumu, koja će se na deset godina isplaćivati, niti je vezuje za indeks cena na malo, koje će se u međuvremenu povećavati, niti vezuje za neku inostranu valutu, ukoliko je to neophodno kao sidro, niti vezuje za berzansku cenu zlata.
Dakle, ukoliko sud jedanput utvrdi kolika je imovinska vrednost, recimo ove godine, sporne imovine, u roku od 10 - 11 godina praktično svota koja će se isplaćivati, a kvartalno se isplaćuje, one poslednje svote možda će biti dovoljne da se kupi čaša mineralne vode, a neće to imati nikakvih veza sa stvarnom vrednošću ove imovine.
Pošto je, po mom mišljenju, a verujem da će to podeliti mnoge stručnjake, a pre svega one oštećene, država obavezna da obešteti one koji su u međuvremenu stradali oduzimanjem zemljišta, onda bi država iz svog budžeta morala da isplaćuje one koji su oštećeni. To se može učiniti donošenjem novog poreskog zakona, gde bi se eventualno ukinuli neki postojeći koji su i nekorisni, da se ne bi dodatno stanovništvo opterećivalo, ali se novim poreskim zakonom mogu sakupiti sredstva da bi se trenutno isplatili svi oštećeni, ne čekajući 10 ili 11 godina na to.
Privatna imovina je sveta, ona se ne sme dirati, ukoliko je dirnuta iz oštih razloga, a u ono vreme i iz ideoloških, ako se ispravlja velika nepravda, onda neka se to uradi odmah, trenutno i efikasno. Ako država smatra da je za nju u ovom trenutku nepopularno i ekonomski suviše teško da donese novi poreski zakon, pomoću kojeg bi sakupila novac u budžet i trenutno isplatila oštećene, ona može oštećenima da ponudi zemlju na drugom mestu, da ponudi sigurne hartije od vrednosti, ili, u slučaju da se otople naši međusobni odnosi, ove države i inostranstva, može da se uzme i inostrani kredit, odakle bi trenutno svim oštećenima bilo isplaćeno, a država na sebe onda uzela obavezu da taj kredit vraća, eventualno i preko poreza koji bi onda raspisala.
Kako je sada postavljeno, oštećeni će i dalje ostati oštećeni, oni neće dobiti novac koji zaslužuju i možda će čak treća generacija naslednika da taj novac primi onda kada vrednost tog novca više neće ništa značiti, a stara nepravda će ostati neizmirena.

Da li se još neko javlja za reč?
Ima reč ministar Milačić.

Ostajemo pri Predlogu zakona. Drago mi je da je i poslanik Veselinov pohvalio ovaj zakon. Time je konstatovao da je u najvećoj  meri on već realizovan. Stošezdeset hiljada hektara, koliki je ukupni nivo bio u obavezi vraćanja zemljišta, sa stopedesethiljada hektara je postupak u celini završen. Ostalo je još deset hiljada hektara koji je u postupku rešavanja. Od tih deset hiljada hektara, dve trećine se odnose na neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište.
Prema tome, kada je reč o vraćanju zemlje seljacima, mora da se konstatuje da je posao praktično skoro u celini izvršen. Mi smo ovde konstatovali taj opšti interes zbog čega obaveze isplate u novcu definišemo na način koji je primeren ovoj realnoj situaciji, ali mora da bude jasno - i tu poslanik Veselinov nije u pravu - da se ovaj iznos sadrži u realnoj vrednosti, jer se valorizuje koeficijentom rasta cena na malo. Prema tome, ni ti građani koji budu dobijali naknadu u narednom periodu neće biti oštećeni. Opšti interes zbog opšte situacije mora biti uvažen i Vlada ostaje pri ovom predlogu.