Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1998. godini.
Prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 154 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je dovoljno narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju: predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda: PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NAČINU I USLOVIMA PRIZNAVANjA PRAVA I VRAĆANjU ZEMLjIŠTA KOJE JE PREŠLO U DRUŠTVENU SVOJINU PO OSNOVU POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠNOG FONDA I KONFISKACIJOM ZBOG NEIZVRŠENIH OBAVEZA IZ OBAVEZNOG OTKUPA POLjOPRIVREDNIH PROIZVODA
Podsećam vas da smo na jučerašnjoj sednici obavili načelni pretres o 13. tački dnevnog reda i da je Narodna skupština prihvatila Predlog ovog zakona u načelu.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2., kojim je predloženo dodavanje novog člana 12b, amandman je podneo narodni poslanik mr Tihomir Marjanović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (ne)
(Poslanik Marjanović odustao je od amandmana.)
Vlada Republike Srbije predložila je da odredba člana 3. Predloga zakona ima povratno dejstvo.
Prema članu 137. stav 3. Poslovnika, kad predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, prilikom glasanja o tim odredbama Narodna skupština posebno odlučuje da li za to povratno dejstvo postoji opšti interes.
Odbor za finansije je ocenio da postoji opšti interes za povratno dejstvo odredbe člana 3. Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (ne)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Vlade Republike Srbije da odredba člana 3. Predloga zakona ima povratno dejstvo, za koje postoji opšti interes.
Za 152, protiv 26, uzdržalo se 5, nije glasalo 6, ukupno je prisutno 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila da postoji opšti interes za povratno dejstvo odredbe člana 3. Predloga zakona.
Da li još neko želi reč o Predlogu zakona u pojedinostima?
Ima reč narodni poslanik Dragan Veselinov.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je veoma ozbiljna dopuna zakona, koja se odnosi na zakone iz 1991. i 1992. godine, kojom se pokušava i u mnogo čemu i uspešno ispravlja velika istorijska nepravda, koja je naneta mnogim seljacima od 1946. godine, a posebno onima, kojima je zemlja oduzimana 1953. godine po osnovu Zakona o opštem zemljišnom fondu, poljoprivrednom fondu i mnogim seljacima, koji su zemljište izgubili zbog neizvršenih obaveza prema državi povodom obaveznog otkupa.
Uveren sam da bi ova dopuna zakona trebalo još jedanput da se razmotri i voljan sam da predložim Vladi da u ovom trenutku povuče ovaj predlog, s obzirom na član koji se ovde pominje 12a. i 12b.
Svojevremeno, kada je zemlja oduzimana od seljaka, oduzimana je iz više razloga, ali uvek je država oduzimala, bilo savezna, bilo republička. S obzirom da država oduzima zemljište, svejedno iz kojih razloga, izmišljenih, mada ideoloških 1946. godine, kao i 1953. godine, jer se zemlja oduzimala s obzirom na odredbe da će zemljoradnik, ukoliko ima 25 hektara najkvalitetnije zemlje, preksutra postati buržuj i ako 1953. godine bude imao više od 10 hektara, takođe. Taj element teško je oštetio mnoge zemljoradnike, koji su se od onda naovamo neprekidno bojali hoće li država nastaviti sa politikom otimanja imovine. Ne zaboravimo da seljak do 1966. godine u našoj zemlji nije imao pravo da kupi nijednu novu poljoprivrednu mašinu, nije mogao da kupi traktor, kombajn. To mu je bilo zakonom zabranjeno i sve do 1990. godine seljaku je bilo zabranjeno da upotrebljava spoljnu radnu snagu, mada se to, naravno, činilo.
Ono što mi sada ne ustanovljavamo, nažalost, ovom dopunom zakona, onih zakona iz 1991. i 1992. godine, povodom kojih se zemlja vraćala, jeste to da mi sada ne opterećujemo državu obavezom da ona mora da obeštećuje one, od kojih je svojevremeno oduzimala zemljište. Tamo gde je savezna država oduzimala, ona bi trebalo da bude opterećena. Doduše, zakoni iz 1946. i 1953. godine bili su savezni. Zbog političke situacije u zemlji pre sedam-osam godina bilo je dobro što je Srbija na sebe preuzela obavezu da na svojoj teritoriji ispravi veliku nepravdu, mada je manje više svo zemljište, koje se oduzimalo u onoj Jugoslaviji, bilo na teritoriji Srbije i Vojvodine. Izvan se vrlo malo diralo zemljište, ako se uopšte i diralo.
Sa ovim kako se zavodi obaveza u ovom zakonu da se obeštećuju oni koji su nekada oštećeni oduzimanjem zemljišta, mi sada opterećujemo bilo zadrugu, bilo neko preduzeće ili poljoprivredno dobro da ono bude to koje treba da obešteti bivšeg vlasnika. To je nedozvoljeno. Država je uzela zemljište i država mora da obešteti bivšeg vlasnika, ukoliko nije u stanju da mu se direktno vrati zemljište.
Postoje modeli kako se to može činiti. Najgore je ovo što je ovim zakonom predloženo, a to je da ukoliko onaj koji drži zemljište nije u stanju da ga vrati zbog izgrađenih objekata na njemu, nije u stanju da ga vrati bivšem vlasniku, taj sada može, ako bude tužen na sudu, da dobije jedno idealno pravo da razvuče na čitavih 10 godina isplatu naknade uzete imovine, a sada kod njega, koja je u međuvremenu i uvećana. Istovremeno ovaj zakon ni na koji način ne revalorizuje tu sumu, koja će se na deset godina isplaćivati, niti je vezuje za indeks cena na malo, koje će se u međuvremenu povećavati, niti vezuje za neku inostranu valutu, ukoliko je to neophodno kao sidro, niti vezuje za berzansku cenu zlata.
Dakle, ukoliko sud jedanput utvrdi kolika je imovinska vrednost, recimo ove godine, sporne imovine, u roku od 10 - 11 godina praktično svota koja će se isplaćivati, a kvartalno se isplaćuje, one poslednje svote možda će biti dovoljne da se kupi čaša mineralne vode, a neće to imati nikakvih veza sa stvarnom vrednošću ove imovine.
Pošto je, po mom mišljenju, a verujem da će to podeliti mnoge stručnjake, a pre svega one oštećene, država obavezna da obešteti one koji su u međuvremenu stradali oduzimanjem zemljišta, onda bi država iz svog budžeta morala da isplaćuje one koji su oštećeni. To se može učiniti donošenjem novog poreskog zakona, gde bi se eventualno ukinuli neki postojeći koji su i nekorisni, da se ne bi dodatno stanovništvo opterećivalo, ali se novim poreskim zakonom mogu sakupiti sredstva da bi se trenutno isplatili svi oštećeni, ne čekajući 10 ili 11 godina na to.
Privatna imovina je sveta, ona se ne sme dirati, ukoliko je dirnuta iz oštih razloga, a u ono vreme i iz ideoloških, ako se ispravlja velika nepravda, onda neka se to uradi odmah, trenutno i efikasno. Ako država smatra da je za nju u ovom trenutku nepopularno i ekonomski suviše teško da donese novi poreski zakon, pomoću kojeg bi sakupila novac u budžet i trenutno isplatila oštećene, ona može oštećenima da ponudi zemlju na drugom mestu, da ponudi sigurne hartije od vrednosti, ili, u slučaju da se otople naši međusobni odnosi, ove države i inostranstva, može da se uzme i inostrani kredit, odakle bi trenutno svim oštećenima bilo isplaćeno, a država na sebe onda uzela obavezu da taj kredit vraća, eventualno i preko poreza koji bi onda raspisala.
Kako je sada postavljeno, oštećeni će i dalje ostati oštećeni, oni neće dobiti novac koji zaslužuju i možda će čak treća generacija naslednika da taj novac primi onda kada vrednost tog novca više neće ništa značiti, a stara nepravda će ostati neizmirena.

Da li se još neko javlja za reč?
Ima reč ministar Milačić.

Ostajemo pri Predlogu zakona. Drago mi je da je i poslanik Veselinov pohvalio ovaj zakon. Time je konstatovao da je u najvećoj  meri on već realizovan. Stošezdeset hiljada hektara, koliki je ukupni nivo bio u obavezi vraćanja zemljišta, sa stopedesethiljada hektara je postupak u celini završen. Ostalo je još deset hiljada hektara koji je u postupku rešavanja. Od tih deset hiljada hektara, dve trećine se odnose na neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište.
Prema tome, kada je reč o vraćanju zemlje seljacima, mora da se konstatuje da je posao praktično skoro u celini izvršen. Mi smo ovde konstatovali taj opšti interes zbog čega obaveze isplate u novcu definišemo na način koji je primeren ovoj realnoj situaciji, ali mora da bude jasno - i tu poslanik Veselinov nije u pravu - da se ovaj iznos sadrži u realnoj vrednosti, jer se valorizuje koeficijentom rasta cena na malo. Prema tome, ni ti građani koji budu dobijali naknadu u narednom periodu neće biti oštećeni. Opšti interes zbog opšte situacije mora biti uvažen i Vlada ostaje pri ovom predlogu.

Da li se još neko javlja za reč? (niko)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprovrednih proizvoda u celini.
Za 162, protiv 39, niko uzdržan, dva narodna poslanika nisu glasala, ukupno prisutno 203 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.
Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda: PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PUTEVIMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Odbora za saobraćaj i veze, koji predlaže Narodnoj skupštini da usvoji Predlog zakona u celini, i Zakonodavnog odbora, koji je prihvatio ovaj predlog zakona.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (ne želi)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč?
Ima reč narodni poslanik Tihomir Marjanović.

Gospodine predsedniče, gospodo iz predsedništva, gospodo poslanici, iz koncepta ovog zakona vidi se da se sada iz Ministarstva za saobraćaj  i veze izdvaja, odnosno obrazuje posebna organizacija - Republička direkcija za puteve. Možda je to i dobro - videćemo. Njen zadatak je, kao što se navodi, da radi na poboljšanju ukupne mreže magistralnih i regionalnih puteva. I to u načelu mogu da prihvatim.
Gospodo, moram reći da je do sada Republička vlada vrlo malo pažnje poklanjala razvoju i poboljšanju putne mreže. Pogledajmo samo kakva nam je Ibarska magistrala, ona je u užasnom stanju, a ništa se ne preduzima da se to stanje popravi. Sami u obrazloženju zakona na strani 2. kažete da se ogromna sredstva ubiraju za razvoj putne mreže. Postavlja se pitanje gde su do sada ta sredstva trošena, a bila su i do sada pod kontrolom Vlade. Mogu vam reći da mnoge opštine u Srbiji možda imaju bolje seoske puteve nego što su nam ti magistralni ili pak regionalni putevi. Naveo sam primer Ibarske magistrale, a to se naročito odnosi na deo od Ljiga do Rudnika.
Svi znamo šta znači za jednu privredu putna mreža. Bez dobre putne mreže nema ni razvoja turizma, jer kako će strani turista doći ako su nam putevi loši. Mi iz Srpskog pokreta obnove imamo u našem programu kako bismo to rešili. No, spremni smo da podržimo i sva druga rešenja koja vode poboljšanju putne mreže, jer je to interes svih građana Srbije. Uostalom, mi smo ovde zbog građana Srbije. Ne mogu a da ne kažem da je potrebno što pre pristupiti izgradnji i popravci loših regionalnih puteva. Nemojmo da se rastrčimo pa da pred izbore pravimo i otvaramo - što bi se reklo - predizborne puteve. A bogami do sada smo imali takvih slučajeva. Ja ću navesti primer opštine Požega. Pred poslednje predsedničke i poslaničke izbore u minut do dvanaest urađen je jedan deo regionalnog puta. Deo sredstava - priznajem - veći deo obezbedila je Republika, ali je jedan deo sredstava obezbedila i opštinska Direkcija za izgradnju. Mi smo iz opštine učestvovali u gradnji dela toga puta, jer je to interes naših građana. Mi ne želimo da građane delimo, već nam je zajednički interes da nam svima bude bolje.
Bili smo iznenađeni, gospodo, činjenicom da tadašnji ministar za saobraćaj i veze, koji je otvorio i pustio u saobraćaj taj deo puta nije našao za potrebno da se javi i pozove opštinsko rukovodstvo.
Gospodo, mora se poštovati izborna volja građana. Uostalom , Srpski pokret obnove to uvek ističe i tako se i ponaša, a taj potez tadašnjeg ministra Vlade i same Vlade neka ide njima na obraz.
Sva sredstva koja se ubiraju ovde, u Republici, ili po opštinama i troše za izgradnju puteva - narodne su pare, pa prema tome svi to moramo poštovati.
Na kraju želim i ovo da kažem. Gospodo iz Vlade, a ne samo ministre za saobraćaj i veze, svi se morate potruditi da se iskoristi geografski položaj naše zemlje.
Sarađujmo sa susednim zemljama, uvodimo i strani kapital koji će da uloži sredstva u naše puteve, jer i oni imaju interes da mi imamo dobre puteve, jer se tako skraćuju njihove maršrute. Ne dozvolimo da nam stranci zaobilaze sa svojim vozilima zemlju, jer se naši putevi nalaze u lošem stanju. Mislim da će ovaj zakon opravdati poverenje ukoliko građani zbog njegove primene imaju koristi.

Ima reč narodni poslanik Živadin Jotić.

Gospodine predsedniče, kolege narodni poslanici, ispada da je najvažnija stavka u ovom predlogu zakona o putevima formiranje Republičke direkcije za puteve i Republičke inspekcije za javne puteve.
Možda je to u neku ruku i dobro. U stavu 2. Republička direkcija donosi srednjeročni program izgradnje, rekonstrukcije i održavanja magistralnih i regionalnih puteva. Isto tako Direkcija poziva svoj savet radi donošenja srednjeročnog programa. To je dobro. Dobro je i to da Republička direkcija podnosi šestomesečne izveštaje Vladi Republike Srbije. Inspekcija koja se u daljem tekstu spominje da treba da bude iznad Direkcije za izgradnju puteva, trebalo bi da bude iznad Direkcije, a to ovde nije jasno iskazano, ali bi moralo da bude, jer inspekcija vrši nadzor.
Ja bih u svojoj diskusiji rekao nešto o stanju na putevima, regionalnim i magistralnim, bar nešto više da kažem o putevima kojima sam ja putovao.
Stanje puteva je krajnje zastrašujuće. Svi su putevi do te mere oštećeni, kako se to kaže, krpljeni su, i to se radi u ovoj našoj siromašnoj državi putem lopata i mobilnog valjka. A to je dovelo do toga da su putevi neravni, kako se to kaže džombasti i predstoji im jedno korektno presvlačenje, a to je jako skupo.
Putevi se nisu održavali kako treba, a godinama se skupljaju namenska sredstva za puteve, poreza od benzina, za drumarinu na osnovu registracije, a sredstva od drumarine ko zna gde su odlazila. Verovatno je da je ova država živela od tih sredstava umesto da ulaže u nove puteve i da održava postojeće.
Mnogi, ako ne i većina puteva, kao i autoput građeni su sredstvima narodnih banaka. Te puteve nije pravila naša država svojim sredstvima, već stranim kreditima koji nisu ni vraćeni, a tu se učestvuje i u deviznim dugovima naše države. Te dugove nama strani poverioci nikada neće da otpišu i plašim se da će morati da ih otplaćuju i naši unuci.
Nove strane kredite u ovom trenutku nećemo moći da dobijemo bar dok se ne približimo Evropi i svetu, bar u nekim demokratskim promenama.
Naš auto put zaobilaze stranci koji putuju iz Evrope ka jugu. Zašto ga zaobilaze? Jedno vreme tražene su devize zato što nam je najskuplja putarina u Evropi i lošeg puta. Put je dosta valovit, na njemu su sitnija i krupnija oštećenja, ulegnuća. Pogledajte samo ogradu pored auto- puta pa ćete videti u kakvom je stanju, a na nekim putevima ograda i ne postoji. Ako se ide nekom većom brzinom, ako naiđe neka životinja, znate šta se događa. Rumunija i Bugarska trasiraju put u svojim državama, one na taj način polako odvlače saobraćaj i prave puteve tako što izdaju u zakup benzinske pumpe na 10 godina i tako spasavaju svoje puteve, a mi ovde sedimo i čekamo.
Ministar za saobraćaj i veze bavi se preokupacijom i zabavom da dobacuje poslanicima Srpskog pokreta obnove umesto da o ovom pitanju pokrene proceduralno pitanje.

Ima reč narodni poslanik Džemail Suljević.

Dame i gospodo, narodni poslanici, pred sobom imamo Predlog zakona na usvajanje. Zakon o putevima. Radi se o izuzetno značajnom pitanju i sa našeg aspekta gledano ovaj zakon, postojeći Zakon i predloženi zakon izmena i dopuna osnovnog zakona ne rešava ključna pitanja u smislu i u kontekstu ravnomerno kada je reč o razvoju putne mreže na nivou države.
Posebno su neprihvatljiva dva poglavlja iz osnovnog, dakle, postojećeg zakona. Niti sa predlogom izmena i dopuna ovog zakona ne rešavaju se ta pitanja u kontekstu ravnomernog razvoja države. A sa aspekta Sandžaka i putne mreže smatramo da se radi o očitom primeru regionalne i etničke diskriminacije. Za ovo što govorim imam i argumente i bićete u prilici da to čujete.
Dakle, u ovom zakonu, posebno u poglavljima 5, koje se odnose na upravljanje magistralnim i regionalnim putevima i u šestom poglavlju gde se radi o naknadi za puteve i finansiranju puteva, mogu da se konstatuju neke stvari. Konkretno iz ovog poglavlja pet u članu 48. ne daje sistem mogućnost kako i gde će se ulagati u izgradnju, rekonstrukciju i razvoj putne mreže, već se ostavlja subjektivno Vladi ili nadležnom ministarstvu ili Direkciji za puteve da odlučuje gde će se i koliko ulagati. Ovde stoji da će na osnovu analize potreba izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i razvoja mreže prema dosadašnjim potrebama Vlada usmeravati sredstva i izgradnju.
Ono što osnovno nedostaje ovom zakonu to je upravo što ne postoje relevantni kriterijumi za određivanje prioriteta gde će se graditi. To je ključno pitanje i najbitnije pitanje onog što ovaj zakon ne sadrži. Da je istina da je Sandžak kao prostor u smislu putne mreže diskriminisan, ja ću izneti nekoliko podataka koje je upravo Republički inspektor za puteve napravio, odnosno napravio je jednu analizu o stanju magistralnih i regionalnih puteva na području opštine Sjenica.
I evo pod tačkom 1. kaže ovako: "Po stepenu izgrađenosti, modernizovanosti i opštem sadašnjem stanju kvaliteta kolovoza na mreži magistralnih i regionalnih puteva teritorija opštine Sjenica je na poslednjem mestu od 10 opština Zlatiborskog okruga i svih opština Republike Srbije (uže područje), što je očigledno iz tabele 1. Evo je tabela 1. Tu je data i mreža. Ovde uzimam primer samo jedne sandžačke opštine, a slična je situacija i u drugim opštinama. Asfaltiranost regionalnih puteva na području recimo samo ove opštine je 21,7 procenata, a ostali su zemlja i makadam. Asfaltiranost magistralnih puteva je samo 53 procenta, dakle ima i neprosečenih ili samo zemljanih puteva oko 48 kilometara magistralnih puteva. Imaju kategoriju magistralnih puteva.
Na području Pešterske visoravni nema ni jedan kvadratni metar položenog asfalta kada su u pitanju seoski, dakle lokalni i nekategorisani putevi, dok je taj prosek na nivou Republike kod seoskih puteva 50 odsto asfalta. Taj prosek, dakle ovaj smanjuje područje Sandžaka. I kada se radi o mreži puteva, magistralni put Prijepolje-Sjenica već 50 godina se gradi i još uvek nije napravljen. Regionalni put koji ide od Ivanjice, koji treba da ide od Ivanjice preko Duge Poljane, Rasna, Ugao i prema Bjelom Polju, jedan od najstarijih regionalnih puteva, još uvek nije asfaltiran, a u zimskim uslovima je čak i neprohodan.
I reći ću još jedan mali argument isto iz ove studije republičkog inspektora, gde kaže, a odnosi se na magistralni put: "Zbog lošeg stanja elemenata puta i kolovoza saobraćaj se otežano odvija za ovu kategoriju saobraćajnica. Radi se o magistralnom putu koji ide od Novog Pazara preko Sjenice i prema Novoj Varoši, gde imamo situaciju da se saobraćaj zbog lošeg stanja teško odvija. Posledica takvog stanja putne mreže na području Pešterske visoravni je mnogo izgubljenih života, u porođajnim mukama žena, posebno u zimskim uslovima, gde nisu mogle doći do lekara, imamo mnogo smrtnih slučajeva prevrtanjem sa traktora i drugih pešterskih kola, upravo idući i vozeći po bespuću.
Dakle, sa našeg aspekta gledano ovaj osnovni zakon i predložene dopune i izmene zakona za nas su neprihvatljive. I ako se ne izvrše temeljite promene u smislu ravnomernog razvoja putne mreže na području i Sandžaka i Republike i države, smatraćemo da Vlada i aktuelni režim svesno diskriminišu taj prostor.
Naravno, u ovom zakonu ima, u poglavlju 6, i greški u ciframa, recimo u članu 54. stav 3., ovo treba ispraviti, mislim da se radi o štamparskoj greški, nije 51 nego 52. U članu 56. ima i nekih nelogičnosti, tamo gde stoji da se može 10 posto izdvojiti iz onih sredstava koja se izdvajaju na derivate nafte, mogu se izdvojiti za lokalne, nekategorisane puteve, ako su u funkciji migracionih kretanja, valjda ako su u funkciji sprečavanja migracionih kretanja. Zahvaljujem se.