Poštovane dame i gospodo, uvaženo predsedništvo, kolege poslanici, kao poslanik iz okruga koji je igrom slučaja pomenuo moj prethodni govornik dužan sam da kažem nekoliko reči, što ću učiniti u onom delu koji se odnosi na zakon koji je veoma interesantan i potreban ovoj Srbiji i ovoj zemlji.
Pravljenjem i izdvajanjem Direkcije kao posebnog činioca vrednosti u Srbiji, sa Ministarstvom za kapitalne investicije, govori da ova Srbija misli o svojoj zemlji, da ova zemlja hoće takve i to su pravi zakoni.
Ja sam dužan da kažem da se moramo setiti vremena koje je iza nas, vremena sankcija, kada su ovu državu svi hteli da unište, Ministarstvo za kapitalne investicije se bavilo javnim radovima, a to je izgradnja puteva, upošljavanje svih onih koji su dužni da ovu zemlju izgrađuju. Ja sam kao čovek veoma zadovoljan što sam učestvovao jednim delom da taj put razvoja Srbije pomognem. Dužan sam da kažem da Direkcija ima pravila igre koja ne traju donošenjem ovog zakona, ona traju mnogo godina unazad. Zna se ko gradi magistralne puteve, kakve su koncepcije, kako se grade autoputevi i o tome svakako nadležno resorno ministarstvo mora voditi računa, izgrađivati i upućivati da ova Srbija želi da ima što više privatnog i da se privatizuje. Znači, mi nismo u onom delu i ne želim da osporim ni jednog prethodnika da li je to što je govorio istina ili nije. Ja samo znam da se za magistralne puteve mora starati ministarstvo, da se za lokalne puteve mora starati opština, ako je zainteresovana da svoj regionalni put želi da popravi pravila su jasna - 50 posto od strane Direkcije, 50 posto sredstava daje opština za to područje koja želi da izgrađuje svoje puteve. Ja, takođe, znam da lokalne puteve izgrađuju Direkcija, opština i subjekti kao mesne zajednice i građani koji su zainteresovani da to sa projektnom dokumentacijom izgrade.
Prema tome, tu se nema šta zameriti. Može se reći da Prostorni plan Republike Srbije neke kolege su usvojile i on je tačno dao smernice koji će put po kom prioritetu, kao i moja Ibarska magistrala do Ljiga, dobiti onakav značaj kako to zaslužuje. Borim se za to da i prema Kosovu i Metohiji, prema onom delu gde je srpska duhovnost i državnost, da i taj put dobije širinu. Neka to bude 15 metara, neću se ljutiti. Ali, ne mogu tražiti od moje zemlje i od moje Vlade da u ovom teškom vremenu, kada teroristi vladaju i hoće da nas unište, da sve napravimo za nedelju dana.
Siguran sam da ćemo donošenjem ovog zakona ubrati sredstva, da ćemo ta sredstva pravilno uložiti i da ćemo programom Vlade Republike Srbije znati koji ćemo put i po kom prioritetu popraviti. Želim da podržim ovaj zakoni da zamolim da izgradnjom ovih puteva bude što manje žrtava i da se putevima i mostovima spajaju ljudi, a nikako da se razdvajaju.
