Gospodine predsedniče, dame i gospodo, ja sam se javio pre gospodina Cvetkovića, a njemu ste dali reč iako imam pravo po Poslovniku da odmah dobijem reč, ali vam ne zameram, ne mislim da ste to namerno učinili, ali hteo bih da na neke stvari ukažem i u vezi ovog zakona i u vezi svega ovoga što je rečeno, posebno prethodno od gospodina ministra.
Gospodin ministar kaže da je Vlada finansirala ovo, i ovo, i ovo. Svi smo mi finansirali. Vlada nema svoje pare. Vlada, na osnovu ovlašćenja, raspolaže parama svih nas. Prema tome, svi putevi i sve drugo što se radi sve je to ulaganje svih nas i nemojmo da stvaramo utisak da Vlada ima i neke druge pare sa kojima može nešto da radi. Prema tome, svako od nas želi da bude ponosan da je i on učestvovao u gradnji i ovog puta i svega drugog što se radi. To je prva stvar.
Druga stvar o kojoj bih hteo da se izjasnim, interesantna je stvar, ne da danas raspravljamo, nego i o situaciji i o izgradnji puteva i o svemu ovome. Danas smo, međutim, ograničeni - ili treba da budemo ograničeni - sa onim što je na dnevnom redu. Da li u tom pogledu ima ili nema nekih primedaba, da li je baš sve tako dobro kao što je ovde prikazano, da li je ovaj projekat mogao da bude bolji i da li u ovom projektu ima i nekih stvari koje su očigledno promakle u prvom trenutku, a koje ne bi smele takve da ostanu.
Uzmite član 47. dosadašnjih propisa, a kod nas se radi o članu 5. ovog zakona. Tu je izmenjen stav 1., gde je izbrisano da se održavanje, zaštita i izgradnja puteva vrši na osnovu dugoročnih i srednjoročnih programa razvoja i Vlada je objasnila da neće više biti dugoročnih programa razvoja, o čemu može da bude reči - da li je to dobro ili nije dobro, da li treba i u izgradnji puteva da postoje dugoročni planovi razvoja. Prema tome, to je tema o kojoj može da bude govora, ali niste predložili da se ispred poslednje tri reči, gde se spominje direkcija za puteve napiše "Republička", jer tako smo je prekrstili i to joj je ime, to joj je naziv i mislim da je sa formalne strane to jedan propust koji bi trebao da se ispravi, jer je na svim drugim mestima gde je postojala direkcija to izmenjeno. To je jedna stvar.
Druga stvar u vezi ovog člana je nešto našta treba da se ukaže. Do sada je postojeća direkcija, koja će sada biti Republička direkcija, donosila dugoročni plan, koga neće biti, i srednjoročni program održavanja, zaštite i svega ostalog, a na iste je davala saglasnost Narodna skupština. Ovim predlogom zakona Narodna skupština nema tu svoju ingerenciju, nema to svoje ovlašćenje, izbrisano je da Narodna skupština daje saglasnost na srednjoročni plan, ili srednjoročni program, koji će ostati. To je činjenica koja postoji, treba da navedemo, odnosno da registrujemo, da li je to dobro ili nije dobro. To je druga stvar i o tome možemo da raspravljamo, ali to je nesumnjiva stvar koja ovde postoji.
U članu 5. vi ste rekli - Republička direcija za puteve donosi srednjoročni program izgradnje i rekonstrukcije, održavanje itd. i godišnji program radova na održavanju, zaštiti i svega toga uz saglasnost Vlade Republike Srbije.
Da li samo godišnji program zahteva saglasnost ili i srednjoročni? Mislim da bi to moralo da bude jasno, ali smo dobili obaveštenje kako će to biti i na koji način, pa mislim da je za sve nas od značaja.
Razlozi zbog kojih ste govorili ili predlagali da se uvede Republička direkcija za puteve, bolje reći ceo taj sistem za razliku od dosadašnje direkcije, ima jedan broj sigurno dobrih argumenata. To je ono zbog čega smo rekli da je deo koji treba podržati u ovom zakonu, jer može biti kontrola nad jednom republičkom direkcijom koja ima ovakvu samostalnost, za razliku od onoga gde je ta direkcija bila u okviru Ministarstva i zaklonjena tim ministarstvom i mogućnošću kontrole nad tim stvarima.
Ukazao bih još na jednu stvar. Srednjoročni plan donosi se uz saglasnost Vlade. Međutim, u one tri tačke koje se pominju u članu 51b tu se govori o nečem drugom. Isto se to donosi uz saglasnost Vlade po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja. Razume se kako će Vlada drukčije i da odlučuje ako prethodno njeno ministarstvo na neki način nije dalo svoje mišljenje. Ono je jedino kvalifikovano da daje to svoje mišljenje Vladi.
To su odnosi između jednog ministarstva i Vlade i njima nije mesto u ovom zakonu. To su razlozi stručne i tehničke prirode, na nekim mestima i suštinske, ono o ulozi Narodne skupštine zbog kojih sam smatrao da je potrebno ovog trenutka ovde da ukažem i mislim da morate da imate poverenje, zatim ono što je najvažnije i prvo da nam date vremena da svaki put kada se donosi zakon da možemo i da ga pročitamo i uporedimo, da nam date pun tekst propisa koji se menjaju, ne samo jednu tačku nego kompletan spisak članova i problema o kojima se radi i u jednoj takvoj situaciji i samo u takvoj situaciji moći ćemo da ispunimo naše obaveze da kada donosimo zakone da budu bolji od onih ranijih.
