Da li se još neko javlja za reč? (niko)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima. Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprovrednih proizvoda u celini.
Za 162, protiv 39, niko uzdržan, dva narodna poslanika nisu glasala, ukupno prisutno 203 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.
Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda: PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PUTEVIMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Odbora za saobraćaj i veze, koji predlaže Narodnoj skupštini da usvoji Predlog zakona u celini, i Zakonodavnog odbora, koji je prihvatio ovaj predlog zakona.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (ne želi)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč?
Ima reč narodni poslanik Tihomir Marjanović.

Gospodine predsedniče, gospodo iz predsedništva, gospodo poslanici, iz koncepta ovog zakona vidi se da se sada iz Ministarstva za saobraćaj  i veze izdvaja, odnosno obrazuje posebna organizacija - Republička direkcija za puteve. Možda je to i dobro - videćemo. Njen zadatak je, kao što se navodi, da radi na poboljšanju ukupne mreže magistralnih i regionalnih puteva. I to u načelu mogu da prihvatim.
Gospodo, moram reći da je do sada Republička vlada vrlo malo pažnje poklanjala razvoju i poboljšanju putne mreže. Pogledajmo samo kakva nam je Ibarska magistrala, ona je u užasnom stanju, a ništa se ne preduzima da se to stanje popravi. Sami u obrazloženju zakona na strani 2. kažete da se ogromna sredstva ubiraju za razvoj putne mreže. Postavlja se pitanje gde su do sada ta sredstva trošena, a bila su i do sada pod kontrolom Vlade. Mogu vam reći da mnoge opštine u Srbiji možda imaju bolje seoske puteve nego što su nam ti magistralni ili pak regionalni putevi. Naveo sam primer Ibarske magistrale, a to se naročito odnosi na deo od Ljiga do Rudnika.
Svi znamo šta znači za jednu privredu putna mreža. Bez dobre putne mreže nema ni razvoja turizma, jer kako će strani turista doći ako su nam putevi loši. Mi iz Srpskog pokreta obnove imamo u našem programu kako bismo to rešili. No, spremni smo da podržimo i sva druga rešenja koja vode poboljšanju putne mreže, jer je to interes svih građana Srbije. Uostalom, mi smo ovde zbog građana Srbije. Ne mogu a da ne kažem da je potrebno što pre pristupiti izgradnji i popravci loših regionalnih puteva. Nemojmo da se rastrčimo pa da pred izbore pravimo i otvaramo - što bi se reklo - predizborne puteve. A bogami do sada smo imali takvih slučajeva. Ja ću navesti primer opštine Požega. Pred poslednje predsedničke i poslaničke izbore u minut do dvanaest urađen je jedan deo regionalnog puta. Deo sredstava - priznajem - veći deo obezbedila je Republika, ali je jedan deo sredstava obezbedila i opštinska Direkcija za izgradnju. Mi smo iz opštine učestvovali u gradnji dela toga puta, jer je to interes naših građana. Mi ne želimo da građane delimo, već nam je zajednički interes da nam svima bude bolje.
Bili smo iznenađeni, gospodo, činjenicom da tadašnji ministar za saobraćaj i veze, koji je otvorio i pustio u saobraćaj taj deo puta nije našao za potrebno da se javi i pozove opštinsko rukovodstvo.
Gospodo, mora se poštovati izborna volja građana. Uostalom , Srpski pokret obnove to uvek ističe i tako se i ponaša, a taj potez tadašnjeg ministra Vlade i same Vlade neka ide njima na obraz.
Sva sredstva koja se ubiraju ovde, u Republici, ili po opštinama i troše za izgradnju puteva - narodne su pare, pa prema tome svi to moramo poštovati.
Na kraju želim i ovo da kažem. Gospodo iz Vlade, a ne samo ministre za saobraćaj i veze, svi se morate potruditi da se iskoristi geografski položaj naše zemlje.
Sarađujmo sa susednim zemljama, uvodimo i strani kapital koji će da uloži sredstva u naše puteve, jer i oni imaju interes da mi imamo dobre puteve, jer se tako skraćuju njihove maršrute. Ne dozvolimo da nam stranci zaobilaze sa svojim vozilima zemlju, jer se naši putevi nalaze u lošem stanju. Mislim da će ovaj zakon opravdati poverenje ukoliko građani zbog njegove primene imaju koristi.

Ima reč narodni poslanik Živadin Jotić.

Gospodine predsedniče, kolege narodni poslanici, ispada da je najvažnija stavka u ovom predlogu zakona o putevima formiranje Republičke direkcije za puteve i Republičke inspekcije za javne puteve.
Možda je to u neku ruku i dobro. U stavu 2. Republička direkcija donosi srednjeročni program izgradnje, rekonstrukcije i održavanja magistralnih i regionalnih puteva. Isto tako Direkcija poziva svoj savet radi donošenja srednjeročnog programa. To je dobro. Dobro je i to da Republička direkcija podnosi šestomesečne izveštaje Vladi Republike Srbije. Inspekcija koja se u daljem tekstu spominje da treba da bude iznad Direkcije za izgradnju puteva, trebalo bi da bude iznad Direkcije, a to ovde nije jasno iskazano, ali bi moralo da bude, jer inspekcija vrši nadzor.
Ja bih u svojoj diskusiji rekao nešto o stanju na putevima, regionalnim i magistralnim, bar nešto više da kažem o putevima kojima sam ja putovao.
Stanje puteva je krajnje zastrašujuće. Svi su putevi do te mere oštećeni, kako se to kaže, krpljeni su, i to se radi u ovoj našoj siromašnoj državi putem lopata i mobilnog valjka. A to je dovelo do toga da su putevi neravni, kako se to kaže džombasti i predstoji im jedno korektno presvlačenje, a to je jako skupo.
Putevi se nisu održavali kako treba, a godinama se skupljaju namenska sredstva za puteve, poreza od benzina, za drumarinu na osnovu registracije, a sredstva od drumarine ko zna gde su odlazila. Verovatno je da je ova država živela od tih sredstava umesto da ulaže u nove puteve i da održava postojeće.
Mnogi, ako ne i većina puteva, kao i autoput građeni su sredstvima narodnih banaka. Te puteve nije pravila naša država svojim sredstvima, već stranim kreditima koji nisu ni vraćeni, a tu se učestvuje i u deviznim dugovima naše države. Te dugove nama strani poverioci nikada neće da otpišu i plašim se da će morati da ih otplaćuju i naši unuci.
Nove strane kredite u ovom trenutku nećemo moći da dobijemo bar dok se ne približimo Evropi i svetu, bar u nekim demokratskim promenama.
Naš auto put zaobilaze stranci koji putuju iz Evrope ka jugu. Zašto ga zaobilaze? Jedno vreme tražene su devize zato što nam je najskuplja putarina u Evropi i lošeg puta. Put je dosta valovit, na njemu su sitnija i krupnija oštećenja, ulegnuća. Pogledajte samo ogradu pored auto- puta pa ćete videti u kakvom je stanju, a na nekim putevima ograda i ne postoji. Ako se ide nekom većom brzinom, ako naiđe neka životinja, znate šta se događa. Rumunija i Bugarska trasiraju put u svojim državama, one na taj način polako odvlače saobraćaj i prave puteve tako što izdaju u zakup benzinske pumpe na 10 godina i tako spasavaju svoje puteve, a mi ovde sedimo i čekamo.
Ministar za saobraćaj i veze bavi se preokupacijom i zabavom da dobacuje poslanicima Srpskog pokreta obnove umesto da o ovom pitanju pokrene proceduralno pitanje.

Ima reč narodni poslanik Džemail Suljević.

Dame i gospodo, narodni poslanici, pred sobom imamo Predlog zakona na usvajanje. Zakon o putevima. Radi se o izuzetno značajnom pitanju i sa našeg aspekta gledano ovaj zakon, postojeći Zakon i predloženi zakon izmena i dopuna osnovnog zakona ne rešava ključna pitanja u smislu i u kontekstu ravnomerno kada je reč o razvoju putne mreže na nivou države.
Posebno su neprihvatljiva dva poglavlja iz osnovnog, dakle, postojećeg zakona. Niti sa predlogom izmena i dopuna ovog zakona ne rešavaju se ta pitanja u kontekstu ravnomernog razvoja države. A sa aspekta Sandžaka i putne mreže smatramo da se radi o očitom primeru regionalne i etničke diskriminacije. Za ovo što govorim imam i argumente i bićete u prilici da to čujete.
Dakle, u ovom zakonu, posebno u poglavljima 5, koje se odnose na upravljanje magistralnim i regionalnim putevima i u šestom poglavlju gde se radi o naknadi za puteve i finansiranju puteva, mogu da se konstatuju neke stvari. Konkretno iz ovog poglavlja pet u članu 48. ne daje sistem mogućnost kako i gde će se ulagati u izgradnju, rekonstrukciju i razvoj putne mreže, već se ostavlja subjektivno Vladi ili nadležnom ministarstvu ili Direkciji za puteve da odlučuje gde će se i koliko ulagati. Ovde stoji da će na osnovu analize potreba izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i razvoja mreže prema dosadašnjim potrebama Vlada usmeravati sredstva i izgradnju.
Ono što osnovno nedostaje ovom zakonu to je upravo što ne postoje relevantni kriterijumi za određivanje prioriteta gde će se graditi. To je ključno pitanje i najbitnije pitanje onog što ovaj zakon ne sadrži. Da je istina da je Sandžak kao prostor u smislu putne mreže diskriminisan, ja ću izneti nekoliko podataka koje je upravo Republički inspektor za puteve napravio, odnosno napravio je jednu analizu o stanju magistralnih i regionalnih puteva na području opštine Sjenica.
I evo pod tačkom 1. kaže ovako: "Po stepenu izgrađenosti, modernizovanosti i opštem sadašnjem stanju kvaliteta kolovoza na mreži magistralnih i regionalnih puteva teritorija opštine Sjenica je na poslednjem mestu od 10 opština Zlatiborskog okruga i svih opština Republike Srbije (uže područje), što je očigledno iz tabele 1. Evo je tabela 1. Tu je data i mreža. Ovde uzimam primer samo jedne sandžačke opštine, a slična je situacija i u drugim opštinama. Asfaltiranost regionalnih puteva na području recimo samo ove opštine je 21,7 procenata, a ostali su zemlja i makadam. Asfaltiranost magistralnih puteva je samo 53 procenta, dakle ima i neprosečenih ili samo zemljanih puteva oko 48 kilometara magistralnih puteva. Imaju kategoriju magistralnih puteva.
Na području Pešterske visoravni nema ni jedan kvadratni metar položenog asfalta kada su u pitanju seoski, dakle lokalni i nekategorisani putevi, dok je taj prosek na nivou Republike kod seoskih puteva 50 odsto asfalta. Taj prosek, dakle ovaj smanjuje područje Sandžaka. I kada se radi o mreži puteva, magistralni put Prijepolje-Sjenica već 50 godina se gradi i još uvek nije napravljen. Regionalni put koji ide od Ivanjice, koji treba da ide od Ivanjice preko Duge Poljane, Rasna, Ugao i prema Bjelom Polju, jedan od najstarijih regionalnih puteva, još uvek nije asfaltiran, a u zimskim uslovima je čak i neprohodan.
I reći ću još jedan mali argument isto iz ove studije republičkog inspektora, gde kaže, a odnosi se na magistralni put: "Zbog lošeg stanja elemenata puta i kolovoza saobraćaj se otežano odvija za ovu kategoriju saobraćajnica. Radi se o magistralnom putu koji ide od Novog Pazara preko Sjenice i prema Novoj Varoši, gde imamo situaciju da se saobraćaj zbog lošeg stanja teško odvija. Posledica takvog stanja putne mreže na području Pešterske visoravni je mnogo izgubljenih života, u porođajnim mukama žena, posebno u zimskim uslovima, gde nisu mogle doći do lekara, imamo mnogo smrtnih slučajeva prevrtanjem sa traktora i drugih pešterskih kola, upravo idući i vozeći po bespuću.
Dakle, sa našeg aspekta gledano ovaj osnovni zakon i predložene dopune i izmene zakona za nas su neprihvatljive. I ako se ne izvrše temeljite promene u smislu ravnomernog razvoja putne mreže na području i Sandžaka i Republike i države, smatraćemo da Vlada i aktuelni režim svesno diskriminišu taj prostor.
Naravno, u ovom zakonu ima, u poglavlju 6, i greški u ciframa, recimo u članu 54. stav 3., ovo treba ispraviti, mislim da se radi o štamparskoj greški, nije 51 nego 52. U članu 56. ima i nekih nelogičnosti, tamo gde stoji da se može 10 posto izdvojiti iz onih sredstava koja se izdvajaju na derivate nafte, mogu se izdvojiti za lokalne, nekategorisane puteve, ako su u funkciji migracionih kretanja, valjda ako su u funkciji sprečavanja migracionih kretanja. Zahvaljujem se.

Molim narodne poslanike da ne koriste mobilne telefone u sali zato što utiču na elektronsku opremu.
Ima reč narodni poslanik Zoran Vukadinović a sledeći prijavljeni je Zoran Jovanović.

Poštovane dame i gospodo, uvaženo predsedništvo, kolege poslanici, kao poslanik iz okruga koji je igrom slučaja pomenuo moj prethodni govornik dužan sam da kažem nekoliko reči, što ću učiniti u onom delu koji se odnosi na zakon koji je veoma interesantan i potreban ovoj Srbiji i ovoj zemlji.
Pravljenjem i izdvajanjem Direkcije kao posebnog činioca vrednosti u Srbiji, sa Ministarstvom za kapitalne investicije, govori da ova Srbija misli o svojoj zemlji, da ova zemlja hoće takve i to su pravi zakoni.
Ja sam dužan da kažem da se moramo setiti vremena koje je iza nas, vremena sankcija, kada su ovu državu svi hteli da unište, Ministarstvo za kapitalne investicije se bavilo javnim radovima, a to je izgradnja puteva, upošljavanje svih onih koji su dužni da ovu zemlju izgrađuju. Ja sam kao čovek veoma zadovoljan što sam učestvovao jednim delom da taj put razvoja Srbije pomognem. Dužan sam da kažem da Direkcija ima pravila igre koja ne traju donošenjem ovog zakona, ona traju mnogo godina unazad. Zna se ko gradi magistralne puteve, kakve su koncepcije, kako se grade autoputevi i o tome svakako nadležno resorno ministarstvo mora voditi računa, izgrađivati i upućivati da ova Srbija želi da ima što više privatnog i da se privatizuje. Znači, mi nismo u onom delu i ne želim da osporim ni jednog prethodnika da li je to što je govorio istina ili nije. Ja samo znam da se za magistralne puteve mora starati ministarstvo, da se za lokalne puteve mora starati opština, ako je zainteresovana da svoj regionalni put želi da popravi pravila su jasna - 50 posto od strane Direkcije, 50 posto sredstava daje opština za to područje koja želi da izgrađuje svoje puteve. Ja, takođe, znam da lokalne puteve izgrađuju Direkcija, opština i subjekti kao mesne zajednice i građani koji su zainteresovani da to sa projektnom dokumentacijom izgrade.
Prema tome, tu se nema šta zameriti. Može se reći da Prostorni plan Republike Srbije neke kolege su usvojile i on je tačno dao smernice koji će put po kom prioritetu, kao i moja Ibarska magistrala do Ljiga, dobiti onakav značaj kako to zaslužuje. Borim se za to da i prema Kosovu i Metohiji, prema onom delu gde je srpska duhovnost i državnost, da i taj put dobije širinu. Neka to bude 15 metara, neću se ljutiti. Ali, ne mogu tražiti od moje zemlje i od moje Vlade da u ovom teškom vremenu, kada teroristi vladaju i hoće da nas unište, da sve napravimo za nedelju dana.
Siguran sam da ćemo donošenjem ovog zakona ubrati sredstva, da ćemo ta sredstva pravilno uložiti i da ćemo programom Vlade Republike Srbije znati koji ćemo put i po kom prioritetu popraviti. Želim da podržim ovaj zakoni da zamolim da izgradnjom ovih puteva bude što manje žrtava i da se putevima i mostovima spajaju ljudi, a nikako da se razdvajaju.

Ima reč narodni poslanik Zoran Jovanović.

Gospodine predsedniče, drage kolege i koleginice poslanici, dame i gospodo, dolazim iz Izborne jedinice 20, Moravički okrug, sedište Izborne jedinice Čačak. Da podsetim poslanike da je u toj izbornoj jedinici prošle godine u septembru apsolutnu pobedu odneo Srpski pokret obnove, na parlamentarnim izborima, a tako je i  predsednik naše stranke dobio apsolutno najveći broj glasova u celom okrugu kao predsednički kandidat.
(Vojislav Šešelj, s mesta: To tada i nikada više.)
Bez obzira što se nama poslanicima SPO stavlja zamerka da od koalicionih partnera u Vladi napadamo samo Srpsku radikalnu stranku, tako će biti i ovoga puta, čisto iz razloga što je resorni ministar za saobraćaj i veze, ako se ne varam, iz Srpske radikalne stranke. Kada smo već kod ministra, ja imam podatak da taj ministar na lokalnim izborima nije mogao da prođe u svojoj mesnoj zajednici ni za opštinskog odbornika. Postavlja se pitanje, kakva je to kadrovska politika mandatara Republičke vlade.....