Drugarice i drugovi, dame i gospodo, želim da u potpunosti podržim predlog gospodina potpredsednika Vlade, Vojislava Šešelja, i mislim da apsolutno ne sme da se dovodi u pitanje da li su dokumenti, o kojima je ovde bila reč, pitanje kulturnog dobra ili nisu.
Kultura obrazložena na način kako je to učinio gospodin potpredsednik i jeste to o čemu ovde govorimo, pre svega kultura političkog dijaloga, politička kultura uopšte, tako da je svaki dokumenat od izuzetnog značaja za sve nas, a naročito za one koji dolaze za nama.
Međutim, ja bih bio slobodan da stavim još nekoliko dobronamernih primedbi u smislu proširenja svega ovoga. Treba još više učiniti na tome i ovo što je gospodin Miković sada rekao, oko pitanja pojedinih novina koje se dele u milionskim tiražima, fala bogu da ako se nešto deli u milionskom tiražu spada u kulturno dobro i u oznaku jednog vremena. To zaista nije ni malo sporno.
Mi smo iz Lige socijaldemokrata Vojvodine izuzetno zainteresovani za to da se to reši na najbolji mogući način, jer 206 naziva arhiva u predočenom nam materijalu, 142 su iz Vojvodine ili 68,92%, iz Srbije 53, odnosno 25,73%, a sa teritorije Kosova svega 11 ili 5,34%. Mislim da nije dovoljno urađeno na tome da se više arhiva pronađe u Srbiji, mislim na geografsku Srbiju, a ne na administrativnu, i mislim da nije dovoljno učinjeno na tome da se što više zaštiti, pre svega istorijsko nasleđe države u kojoj živimo.
Arhiva se mora izuzetno pažljivo čuvati, jer mi imamo jedno strašno iskustvo u istoriji da je prilikom svake smene vlasti prva stvar bila paljenje arhive. Sa takvom praksom mora da se prekine i da se posveti pažnja daleko više tome da buduće generacije i sud istorije imaju meritorne dokumente, da imaju dokumente na osnovu kojih će zaista moći objektivno da sude o svima nama, a to ne znači naravno da se iz tih arhiva smeju skloniti zapisnici sa tajnih sastanaka, gde moramo saznati ko se šta dogovarao, pa makar to bili i naši potomci koji će biti o tome obavešteni, da saznamo koje su obaveze koje smo preuzeli itd., da iz arhiva ne ostaju samo frizirani dokumenti, kao što je često bio slučaj, nego da ostanu zaista istiniti dokazi o vremenu u kome živimo.
Arhivu treba pažljivo čuvati, jer je ona osnova za sud istorije, a mislim ne samo istorije, nego i drugih sudova, jer će ovde svi sudovi imati mnogo posla. U svakom slučaju, završio bih sledećim rečima - Vojvodina koja ima 68,92% naslova, a njene arhive potiču još iz daleke 1699. godine, pokazala je da ume da čuva arhivu ove zemlje i predlažem zbog toga da se nađe način da se taj posao, koji je odgovorno obavljala sve ove vekove, nastavi i nadalje.
