Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi članovi predsedništva, poštovani narodni poslanici, biti narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije danas predstavlja veliku čast i izaziva pojačanu ličnu i političku odgovornost, jer smo svi pred odlukom od sudbinskog značaja za naš narod i budućnost Srbije i SR Jugoslavije. Naša zemlja izložena je najtežim i najbrutalnijim pritiscima u novoj političkoj eri, ali i ozbiljnim vojnim pretnjama koje mogu dovesti u pitanje opstanak naroda i države. Iako se neka poređenja nameću sama po sebi, uzalud ćemo u istorijskom pamćenju tražiti vreme koje bi po dramatičnosti i zgusnutosti događaja moglo biti slično današnjem, čiji smo učesnici i svedoci.
Ovaj paradoksalni vek na izmaku zabeležiće i najveći politički, međunarodno-pravni i civilizacijski apsurd: da država koja brani svoj suverenitet, svoju nezavisnost, svoj teritorijalni integritet, svoj ustavno-pravni poredak i slobodu svih svojih građana, bude podvrgnuta represalijama koje svoje uporište nemaju ni u jednom legalnom i legitimnom dokumentu međunarodne zajednice.
Odluku o izolaciji naše zemlje i o eventualnoj vojnoj agresiji na njenu teritoriju, najgrublje kršeći utvrđene norme međunarodnog prava, samovlasno je donela jedna vojna organizacija koja, svojim drakonskim merama potkraj XX veka, označava najveću pretnju miru i bezbednosti u svim delovima sveta. Svojom izrazito antidemokratskom, imperijalističkom i jednostranom politikom dvostrukih aršina prema situaciji na Kosovu i Metohiji, NATO-pakt je sebe stavio iznad svih međunarodnih tela, pogazio povelju UN, pokazao da je čitav međunarodni poredak stavljen u stranu i da budućnost može imati samo u funkciji pokrića za sve samovoljne akte jedne jedine sile.
Ako državni organi Srbije i SR Jugoslavije mesecima javno istrajavaju u naporima da predstavnike samo albanske manjine privole na dijalog, koji jedino može voditi mirnom rešenju krize, a pritom da se od strane jedne vojne alijanse optužuju za nedostatak dobre volje, onda je više nego jasno, da cilj NATO-pakta nije uspostavljanje mira i stabilnosti na Kosmetu, već stavljanje Srbije i SR Jugoslavije u neokolonijalni položaj, razbijanje teritorijalne celovitosti naše zemlje, i stavljanje Evrope u podređen i zavisan, i ekonomski, i politički položaj.
Srbija se legalno i legitimno brani od terorizma koji ugrožava bezbednost svih njenih građana, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, i odupire separatizmu koji ugrožava njen suverenitet. Zauzvrat, Srbija i SR Jugoslavija trpe optužbe i vojne pretnje, a terorizam i separatizam od strane velike sile, oličene u NATO-paktu, dobijaju pravo građanstva. Dakle, suočavamo se sa presedanom koji može imati dalekosežne razarajuće posledice na izgled savremenog sveta i budućnost međunarodnih odnosa uopšte. Braneći svoje legitimne interese Srbija i SR Jugoslavija, upravo danas i ovde, brane ne samo dostojanstvo i čast svojih građana i privrženost slobodoljubivim tekovinama svoje tradicije, već i pravne temelje Povelje UN.
Zalaganje za poštovanje ravnopravnosti, za mir i stabilnost u svetu, za odbranu svoje južne teritorije, o čijem poreklu najverodostojnije svedoči preko 1.300 sakralnih spomenika, od kojih je 64 utkano u same temelje evropske tradicije, borba za status nacionalnih manjina po najvišim standardima - principi su od kojih nećemo odustati, a koji svi skupa nedvosmisleno govore da je Srbija jedinstvena za mirno rešenje krize kroz direktan politički dijalog predstavnika nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji i državnih organa.
U tom smislu apelovati na Srbiju da započne dijalog, a otvoreno pomagati terorizam, znači licemerno pogrešiti adresu na koju se valja obratiti. Naš narod će, ubeđen sam, opet teško, ali gordo preživeti sva istorijska događanja, sve naše drame, haos i buku, buku svemoćnih koji misle da ćemo izgubiti dah, ali zbog kojih nikada nećemo izgubiti ni nadu da se moramo pribiti uz naše duhovno stablo, ni uverenje da je težnja ka istini najveća strast ljudskog uma, a da je privrženost pravdi najvažnija odrednica srpskog nacionalnog karaktera. Zato sam uveren da će odlazak na pregovore potvrditi naša istinska opredeljenja za mirno rešenje krize na Kosovu i Metohiji i biti još jedan u nizu dokaza i pravi korak u pravcu odbrane suvereniteta i nezavisnosti naše zemlje i očuvanja tekovina autentične demokratije.
Hvala vam.