Molim vas, vreme replike je isteklo.

Ovako, njiva - Kelebija, kuća, dvorište, njiva, ako hoćete i brojeve - 29.032, 28.577, itd., voćnjak Kelebija, njiva Kelebija, voćnjak, vinograd, njiva Kelebija, njiva, njiva, livada, itd. Ukupno14 hektara, 49 ari, 68 metara kvadratnih opštinske zemlje, koju je po ovim rešenjima i kupoprodajnim ugovorima preneo na svoju ćerku koja se zove Fajdu Kinga iz Subotice. Zloupotrebljavao je funkciju predsednika opštine za lično i porodično bogaćenje. Ovde se neki smeju koji imaju slična iskustva sa ovakvim vođenjem opštinskih poslova, ali ne bih se danas na njih osvrtao. Problem je Jozef Kasa i njemu slični. Zato su takvi ljudi podložni i finansiranju iz inostranstva, svakom pritisku, svakom nagovoru. Ti ljudi, koji nemaju obraza, morala, koji otimaju gde stignu i ne misle pre svega o svom narodu. Kome je u interesu da se eventualno zavade Srbi i Mađari? Ne može biti ni Srbima, ne može ni Mađarima. Lepo živimo zajedno. Prema Mađarima smo kao većinski narod uvek blagonakloni i evo vam dokaza. Odrekli smo se jednog mesta među potpredsednicima ove skupštine, mi radikali, jer po proporcionalnoj strukturi Skupštine trebalo je nama da pripadne, a mi smo rekli ne. Treba da sedi jedan Mađar i da bude potpredsednik Narodne skupštine, jer imamo takav stav, takav odnos prema mađarskoj nacionalnoj manjini. Ovakvi ljudi na čelu jedne mađarske nacionalne političke partije jednostavno koriste svaku mogućnost da eventualno zavade Srbe i Mađare, da profitiraju na nevolji svog naroda.
(U sali se čuje aplauz.)

Ima reč Dragan Veselinov, odgovor na repliku, pa Jožef Kasa. Molim vas za tišinu.

Odavno nisam čuo ovakve gluposti koje je izrekao Vojislav Šešelj. To je sve.

Ima reč, odnosno odgovor na repliku, narodni poslanik Jožef Kasa.

Baš mi je drago da je gospodin Šešelj novi lažni dokument  CIE pokazao pred vama. Inače, MUP Srbije je to već davno prelistao i dao svoj odgovor na to. Inače, laži gospodina Šešelja nisu prve ovde za ovom govornicom i on diže lažnu nadu u ovoj zemlji i razbija čitavu zemlju. Ja sam za nekoliko godina ovde slušao njegove verzije, od Karlobaga do Varaždina i tako redom. Hvala.

Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade odgovor na repliku. To je zadnje, molim vas.       

Dame i gospodo narodni poslanici, od nemoralnog čoveka se ne može očekivati da govori istinu. Gospodin Kasa negira moje navode, a zašto malo ne uđe u pojedinosti. Da li je ovo rešenje o prenosu opštinske zemlje na njegovu ćerku, da li je to ovo rešenje, da li je i ovo. Evo, da vam dam kuporpodajni ugovor između opštine Subotice i Fajduk Kinge, jedan, drugi, treći, četvrti, peti, šesti, sedmi, osmi, deveti, deseti, itd. Kako opština jednoj osobi toliko zemlje da proda, gradskog građevisnkog zemljišta, jer po zakonu to nije moguće. Po zakonu opština jednom građaninu može dati samo jednu parcelu sa naknadom ili bez naknade.
Ako se daje sa naknadom, obavezna je javna licitacija, ako se daje bez naknade, obavezno je neko podobno obrazloženje zašto se tome i tome daje jedna građevinska parcela. Kad se daje 14 hektara, nema nikakvog obrazloženja, u pitanju je krađa, otimačina i zloupotreba službenog položaja.

Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić, potpredsednik Republičke vlade, a neka se pripremi narodni poslanik Spasoje Krunić.
(Poslanik Jožef Kasa traži repliku.)
Gospodine Kasa, nemate pravo, molim Vas. Vi ste izazvali repliku, imali ste pravo na odgovor, i to je gotovo, po Poslovniku nemate pravo. Gospodine Kasa, nemate pravo, izazvali ste repliku, on je odgovorio, Vi ste odgovorili, i po Poslovniku samo dva puta. Molim Vas, nemate pravo. Izvinjavam se.
Molim vas, molim Skupštinu da se vratimo osnovnoj temi.

Dame i gospodo narodni poslanici, sudbina ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije je da nema skoro nijednu normalnu sednicu, nijednu sednicu sazvanu mirno, bez žurbe i bez opterećenja. Sudbina ovog saziva Narodne skupštine je da rešava najvažnija nacionalna pitanja Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.
Sudbinu ovog parlamenta odredili su izbori održani krajem 1997. godine, na kojima niko nije ostvario većinu, izbori koji su nas uputili na to da u ovoj skupštini sarađujemo.
Želeo bih da posle isteka ovog mandata svako od nas pojedinačno može da pogleda u oči svakom građaninu Srbije i da sa ponosom kaže - jeste, ja sam bio narodni poslanik u vreme kada se prelamala sudbina Srbije i srpskog naroda.
Danas imamo još jednu u nizu teških sednica i znam da je žarka i neskrivena želja naših neprijatelja da se na ovoj sednici, po ko zna koji put, uhvatimo za guše, da se mi svađamo, a treći da koristi. Danas je govorilo i govoriće dosta poslanika. Pretpostavljam da je svaki od poslanika govorio iz srca i da je na umu imao samo jednu želju - da svojim govorom i svojim radom doprinese da Srbija ostane onolika kolika je danas, ni stopu veća, ali ni stopu manja.
Danas bi trebalo da odlučimo kako da odgovorimo na još jednu ucenu i još jedan ultimatum, da pokažemo i hrabrost, i razum, i brigu za državu, i brigu za narod, da ostavimo po strani nesuglasice oko toga ko ima veće poverenje u narodu, ko je uspešniji, da običan svakodnevni zemaljski život ponovo živimo posle ove sednice, a da se na ovoj sednici uzdignemo, zato što nas na to upućuje prošlost, zato što su retki srpski parlamenti, koji se nisu uzdigli iznad svakodnevnice onda kada je trebalo da se rešava sudbina Srbije i srpskog naroda.
Ubeđen sam da ne treba ići u Francusku. Toliko je dokaza i činjenica koje govore u prilog ovoj mojoj tvrdnji. Poziv, način na koji se tamo pozivamo, sastav učesnika, ucenjivači, tutori, mentori, teroristi su na jednoj strani, a Srbija na drugoj. Da li su oni koji misle, ili bar govore da treba ići, ubeđeni da se tamo može ostati dovoljno snažan i dovoljno jak, da li su zaista sigurni da će rezultati biti povoljni po Srbiju i srpski narod?
Ako danas Narodna skupština odluči da delegacija Republike Srbije otputuje u Francusku i time otkloni direktnu pretnju bombardovanjem, u sastavu te delegacije neće biti nijedan srpski radikal. Puklo bi srce i radikalu koji ide, i radikalima koji bi ostali da ga čekaju. Nama tamo iz mnogo razloga nije mesto, ne samo zato što znamo da će taj pokušaj Srbije - da se stvari reše mirno i diplomatski - završiti neuspehom, ne samo zato što je mnogima od nas, koji smo u vrhu Srpske radikalne stranke, ulaz u Francusku zabranjen u normalnim okolnostima, a zašto bismo molili da nas puste pod izgovorom da su okolnosti nenormalne, ne samo zato što će tamo biti u prednosti neprijatelji Srbije i srpskog naroda, ne samo zato što će Srbi sedeti nasuprot onima koji zverski ubijaju srpsku decu, i o nečemu sa njima mirno razgovarati, ne samo zato što smo i u ovoj skupštini i na referendumu doneli odluku da nikome ne dozvolimo da se meša u naše unutrašnje poslove.
Nećemo biti zato što su kompjuteri rešili problem Kosova i Metohije, zato što je sve već napisano, do poslednje tačke. Ali, ako se naša očekivanja pokažu pogrešnim, ako se ispostavi da su u pravu oni koji danas zagovaraju i taj pokušaj da se stvari reše mirno, ako Srbija ostane tolika kolika je danas, ako Kosovo i Metohija ostanu u pravnom sistemu Srbije, ako presuda nije već napisana, ako se tamo nešto dogovori bez stezanja srpskog vrata i savijanja srpskih ruku iza leđa, ja ću, a pretpostavljam i ostali srpski radikali, javno čestitati onima koji se sa takvim glasovima budu vratili.
Moram da priznam da ću sa strepnjom i zebnjom ispratiti na taj put one koji na njega budu otišli i da neću mirna srca čekati njihov povratak. Srpska radikalna stranka će se uvek prikloniti volji većine u Narodnoj skupštini, volja većine poslanika u Narodnoj skupštini za nas je volja naroda. Ako volja naroda danas bude da prihvatimo razgovore u tamnici koju je NATO spremio za srpsku delegaciju u Francuskoj, srećan put onima koji tamo idu.
Uvek imajte na umu samo jednu stvar - u ovoj Srbiji, koju ostavljate da vas sa zebnjom čeka, ne živite samo vi i samo vaša deca, u ovoj Srbiji žive i naša deca, deca nas koji Srbiju volimo više od svega na svetu, kojoj želimo dobro više nego išta na svetu. Zato će naše misli biti sa onima koji budu u Francuskoj. Danas ne tražim reči, kojima bih na bilo koji način osudio poslanike koji se ovde izjašnjavaju u prilog odlaska. Odlazi se "mečki na rupu". Ne mogu da poverujem da postoji neko ko tamo ide spreman da izda, mada ima nekih koji nisu hteli da idu na razgovore u srpsku Prištinu, a išli bi u francuski Pariz.
Ako već idete, budite spremni na sva iskušenja, tamo se nećete baviti diplomatijom. Uvućiće vas u zatvor sa stražarima ispred vrata, nećete videti belog dana, bićete sami, izolovani od svega. Napolju stražari NATO, ne zaboravite, najveći neprijatelj srpskog naroda. NATO udruženje zlikovaca, uzurpatora moći, odbrambeni savez, koji se nikada i nigde nije branio, nego samo napadao, pod izgovorom da su ugroženi demokratija i bezbednost Amerike.
NATO je najružnija reč na svetu, reč koje se naša deca plaše već sedam godina. Ne zaboravite - nikada niste sedeli nasuprot takvog neprijatelja. Držite se dobro, to što tamo doživite, nije ništa u poređenju sa onim što vas u Srbiji eventualno čeka, ako popustite. Ne smete da prihvatite guvernera i okupatorsku vojsku. Srbiju, njene građane i Ustav stavite iznad svakog papira, ako to budete u moći.
Ako ne budete u moći, bežite iz Francuske. Ako slušate moj savet, ne idite. Sa predstavnicima albanske nacionalne manjine treba razgovarati u Srbiji, pa neka prisustvuje ko god hoće. Mi deset meseci ne možemo da ih nateramo da razgovaramo, mi decenijama trpimo teror, maltretiranja, ubijanja, silovanja, otimanja, ponižavanja, noćni i dnevni strah u kućama, na putevima, na njivama, u fabrici.
Kako da to sve priznamo kao rat, da su dve države ratovale na Kosovu i Metohiji, pa jedna izgubila, i sada pristaje na mirovnu konferenciju i traži podršku velikih sila da sačuva deo svoje teritorije? Mislite o tome šta ovaj odlazak međunarodno-pravno znači. Uostalom, pokušajte i to, da ne ispadne posle da Srbija neće mirno da reši problem Kosova i Metohije. Nažalost, očigledno je da će rešenje za Kosovo i Metohiju biti vojni poraz svih onih koji sa puškom u ruci napadaju na Srbiju. U celom svetu države mirno rešavaju sukobe sa teroristima. Teroriste poraze, da bi građanima obezbedili mir.
Mi smo spremni da albanskim teroristima taj poraz nanesemo i kada se vratimo. Hvala.