Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Života Cvetković, a neka se pripremi narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Uvaženi poslanici, ovo što se poslednjih meseci dešava u Srbiji predstavlja sigurno najgrublji presedan u međunarodnim odnosima u ovom veku. Neviđenim pritiscima i vojnim pretnjama, kojima su Srbija i Jugoslavija izložene samo zato što brane svoje nacionalno i državno jedinstvo, svoj državni integritet i suverenost, upravljaju svetski moćnici. I ovog puta deluju po već viđenom scenariju. Godinama su protiv nas smišljane medijske laži, proganjani smo, zatvorena su nam vrata međunarodne zajednice. Naš narod je trpeo i trpi posledice sankcija i svih drugih mera. Proglasili su nas krivim samo zato što se branimo od otvorenog i nemilosrdnog šiptarskog terorizma. Istovremeno pomažu, okupljaju, organizuju, obučavaju, naoružavaju i finansiraju teroriste, a njihov jedini cilj je otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije.
Setimo se 1981. godine, kada su Šiptari otvoreno izašli na ulice, tražeći da naše Kosovo i Metohija bude njihovo Kosovo republika. Kada to nije uspelo, promenili su taktiku. Terorizam smatraju sada adekvatnijom metodom, sve uz pomoć velikih sila, koje su, u svojoj pohlepi da potčine druge narode, stavile pod noge osnovne principe međunarodnih odnosa i svoje sopstvene dokumente, pridružujući se hajci na Srbe i Srbiju.
Sve je to upakovano u oblandu demokratije, navodno brigu za ugrožena ljudska prava nacionalnih manjina. Kada god se na pomolu jave rešenja pali bi u vatru, da bi konačno ovih dana ponudili i svoju pomoć teroristima bombardovanjem Srbije.
Srbija se ne da pokolebati, ona neće odustati od svojih osnovnih principa, od zaštite svoje teritorije i suvereniteta, od obezbeđivanja jednakih prava za sve građane, bez obzira na versku ili rasnu pripadnost. Svetski moćnici dobro znaju ko je u pravu. Oni u svojoj zemlji ne tolerišu terorizam, već se sa njim žestoko obračunavaju. Kada teroristi ugroze njihove neposredne interese, ne biraju sredstva za obračun sa njima. Oni ih gone i van teritorije, a kada Srbija brani svoje, oni se otvoreno stavljaju na stranu terorista. To je ono što zovemo politika duplih standarda, a vratiće im se taj bumerang.
Iz Albanije se ubacuju teroristi, oružje, droga, mudžahedini. Svi znaju za turističke centre u Bajram Curiju, Tropoji, Hasu. Da li je Srbija i za to odgovorna? Ko je odgovoran za haos u Albaniji, ko koga tamo ugrožava i obespravljuje. Teroristi na Kosmetu danas ubijaju vojnike, policajce, kidnapuju decu, žene, starce, a za sve to moćnici proglašavaju nas krivima. Hoće li Amerika i Evropa, gde je i Srbija, izroniti glavu iz peska. Naši predstavnici, predsednik Milutinović i konkretni stručnjaci 18 puta su odlazili, ali Šiptari nisu došli i opet je pritisak na nas, umesto na njih, i to vojnom silom NATO snaga.
Da li to znači da svoj jubilej 50 godina NATO-a žele da uveličaju bombama protiv Srbije. Njegoš je rekao - kome zakon u topuzu leži, tragovi mu smrde nečovještvom. U ime istine i pravde, u ime svog nepravedno optuženog naroda, tražimo da vi svetski moćnici ovde u Srbiji sve stvari nazovete pravim imenima i da pokažete da ste za istinsku pravdu. Srbija je, gospodo, veliki ispit i za Ameriku i za Evropu.
Da li ćete od istorije dobiti prelaznu ocenu, zavisi upravo od vas. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, a neka se pripremi narodni poslanik Ramadan Ameti.

Kosovo i Metohija neće biti van Srbije, obećavaju nam svi. Ne smemo da dozvolimo da Srbije ne bude na Kosovu i Metohiji. Balkan je za SAD definisan kao područje nedovršenog mira. Pokušavaju da dovrše posao. Jugoslaviju još uvek tretiraju kao simbol neuspeha svog nastojanja da izgrade novi svetski poredak, zbog čega se i događa da stanje u Jugoslaviji i njenu politiku označavaju kao pretnju nacionalnim interesima SAD. Sasvim su nam jasni glavni američki interesi u ovom trenutku, a to je obezbeđenje sirovina, a to pre svega energije u Persijskom zalivu, sve do Crnog mora, jer treba da čuvaju svoje rezerve. U funkciji tog cilja je i kontrola nad teritorijalnim pristupom u toj oblasti, dakle kontrola nad Balkanom.
Znamo i to da spoljne politike svih zemalja ne motivišu osećanja, prošla prijateljstva ili ratna savezništva, već isključivo interesi. Međutim, opet na sceni NATO, jedan navodni masakr i Kontakt grupa.
Sredinom 1993. godine u SAD se ponovo povela reč o novoj ulozi Severno-atlantskog pakta, koji je morao da napusti svoj okvir delovanja ili da napusti istorijsku scenu. U jesen 1993. kada se ta namera suočila sa odlučnim otporom Moskve, našlo se neko kompromisno rešenje, neka čekaonica za NATO koju su i nazvali partnerstvo za mir. U tim okolnostima kriza u Bosni postala je važan test na kojem je NATO savez trebao da pokaže svoju potrebu da postoji kao takav ili da se pokaže kao neuspešan, kao pre njega KEBS, Zapadna evropska unija i Evropska zajednica.
Februara 1994. godine, kakve li slučajnosti stvoren je slučaj Markale. Iako nije utvrđeno ko je bio odgovoran za ovaj napad, Zapad je odmah optužio Srbe i 6. februara NATO je izveo prvu operaciju u svojoj istoriji, tzv. operaciju van okvira upućujući ultimatum vojsci Republike Srpske. Dva meseca kasnije stvorena je međunarodna Kontakt grupa koja je obuhvatila SAD, Rusiju, Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku.
Prvi put posle 1991. godine Rusija je prihvaćena u ovoj grupi kao ravnopravan partner SAD i zapadno-evropskih zemalja, ali je u njenom radu uglavnom prepustila inicijativu SAD. Kontakt grupa do danas nažalost ostaje glavni oblik usklađivanja interesa spoljašnjeg aktera krize u Jugoslaviji i ujedno cele međunarodne zajednice. Sva dalja događanja u 1995. godini, uključujući i hrvatsku operaciju "Oluja" protiv Krajine, uz, ako ne ono zeleno, onda žuto svetlo koje je Hrvatskoj dato. To samo govori u prilog planiranim aktivnostima NATO saveza, koji je tada morao da dokaže svoju ulogu, a ja danas ukazujem na sličnost.
Bombardovanje NATO-a u Republici Srpskoj imalo je za formalni povod opet eksploziju na pijaci Markale. Ispaljeno je 10 krstarećih raketa "Tomahavk", koje su imale više političku, nego vojnu poruku.
U medijima je ostalo neprimećeno da je posledica operacije koja se nazivala nametanjem mira, bila u stvari etničko čišćenje i izbeglištvo nekoliko stotina hiljada Srba iz Krajine i iz Zapadne Bosne. Ne ponovilo se. Zanemarivanje ovih iskustava predstavljalo bi pravo političko slepilo.
Danas opet pokušavaju da nam nametnu mir i zato razgovaramo. Ja hoću da podsetim da je od potpisivanja sporazuma Holbruk-Milošević, od 13. oktobra prošle godine do 1. februara na Kosovu i Metohiji, pedantno i jezikom statistike zabeleženo - 677 terorističkih napada, 65 ubijenih, od čega 48 civila, 17 policajaca, 50 otetih, a broj povređenih se i ne zna. Tridesetak napada na vojsku, dva ubijena i otmica vojnika. Napadi na granicu sa Albanijom, u čiju nepovredivost se zaklinju svi koji su navodno neupućeni i slepi na ulogu Albanije u stvaranju krize na Kosovu i Metohiji.
Uloga verifikatora svela se na stvaranje linije razdvajanja dve strane, upravo onako kako se u zaključcima Kontakt grupe i pominje. Nametali su se kao posrednici u razmeni otetih od strane terorista. Sa njima kontaktirali kao sa drugom stranom, zaboravljajući da je osnovna uloga verifikatorske misije, u stvari, nadgledanje realizacije sporazuma i izveštavanje OEBS-a, te tzv. međunarodne zajednice.
Gospodin Voker je sebi dao za pravo da u okviru te misije u istom trenutku predstavi sebe i istražnim sudijom, patologom i tužiocem. Onda je u iznenađujuće kratkom roku "uspešno" okončao akciju oslobađanja otetih Srba iz sela Nevoljane. Verujte da mi je vrlo teško da se izdignem i da govorim o ovome kao političar, jer imena ljudi koje poznajem, vreme koje grabim petkom da pre mraka stignem kući, nije lako zaboraviti.
Sve ovo izražava sumnju u dobre namere Kontakt grupe, jer je jednu krajnje zlonamernu, tendencioznu izjavu gospodina Vokera, vezanu za događaje u selu Račak, unela u svoje zaključke i bez ikakvih valjanih argumenata saopštila da je aktuelna vlast kriva za navodni masakr i čak zahteva suspenziju pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a, a bojim se da su i finski patolozi u ulozi pripreme scenarija koji smo već videli.
Na to navodi činjenica da zvanični izveštaj nisu dostavili, odložili su ga za mesec dana i otputovali nazad. Neće li se, evo opet sličnosti, prava istina o obdukciji saznati kasno, poput istine o Markalama, kad je na osnovu tajnog izveštaja UNPROFOR-a Dejvid Bajner napisao članak "Anatomija masakra", a postojanje tog izveštaja potvrdio i Jasuši Akaši, specijalni savetnik generalnog sekretara, jednoj nemačkoj televiziji.
O masakrima u Peći, bombaškim napadima na kafiće u Prištini, gotovo ništa, ili tek po koja vest u svetskim medijima. Prelazni sporazum liči na ugovor lakovernih, unutar kojeg će onaj ko je širih pogleda, objektivno služiti osvajačkim ciljevima drugog, ali sumnjam u srdačno i ravnopravno slaganje. Pol Valeri, mnogima od vas poznat, danas bi puno prava imao da kaže da su i civilizacije smrtne, kao i ljudska bića, ako ih ne branimo.
Nama danas pobornici religije ljudskih prava omalovažavaju ne samo pravo na odbranu Kosova i Metohije, već i svaku patriotsku misao i osećanje da su nacija i otadžbina već pretvorene u fašistoidne vrednosti. Ne bez razloga, jer patriotizam je postao danas poslednja prepreka napredovanju novog planetarnog američkog carstva, sa njegovim tiranskim slobodama i pravima čoveka, koja su svedena samo na politička prava.
Danas Amerika ne bira sredstva, spremna je da koristi vojnu agresiju, bez legitimiteta koji daju Ujedinjene nacije, ekonomske pritiske, sa ili bez podrške svetske trgovinske organizacije, trgovačke ratove i neprestanu upotrebu ideološko-moralnog arsenala o ljudskim pravima.
To zalaganje za ljudska prava odavno je jasno, donosi korist samo njima, a nama nude zaštitu, zaštitu koja nikada nije ni nevina, ni besplatna, i uglavnom se plaća zavisnošću i gubljenjem suvereniteta. Tom cenom ne smemo platiti NATO-ovu akciju nametanja mira. Kosovo i Metohija neće biti van Srbije, obećavaju svi, a ja vas molim da ne dozvolimo da Srbija ne bude na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Ramadan Ameti, a neka se pripremi narodni poslanik Fevzija Murić.

Poštovani poslanici, poštovano predsedništvo, nisam imao nameru da diskutujem, niti sam se pripremio za neku veliku diskusiju, ali me je da se prijavim za govornicu navelo uvodno izlaganje gospodina Markovića. Naime, on jednostrano proglašava jednu stranu krivom, a ne traži uzročnike zašto je došlo do tog stanja.
Poznato je, naime, da je Kosovu nasilno degradiran ustavni položaj, da je ova skupština uvela vanredne mere, da su uvedene privremene mere po kolektivima i da je tamo nastalo jedno haotično stanje. U odbrani svojih prava, Albanci sa Kosova su demonstrirali, a vlast je nemilosrdno ubijala nevinu decu, žene. Ako ja lažem, ne laže međunarodna zajednica (negodovanje poslanika u sali).
Drugo, niko nije obratio pažnju na demokratski pokret na Kosovu. Jednostavno, on je negiran i tako je došlo do ovoga stanja kakvo je danas.
Dalje, uporno se insistira na iseljavanju Srba sa Kosova. Ova govornica je više puta korišćena od poslanika iz Bujanovca, Veljković Ranđela, da se sa Bujanovca iselio veliki broj Srba, koji su danas u okolini Beograda, a taj isti Veljković Ranđel je 30 godina prva violina, prvi funkcioner Bujanovca. Stotinu analiza su vršene, nikada nijedan momenat nije ustanovljen. Znači, nepotrebne su ove stvari frustrirale narod i došlo je do ovog stanja gde smo danas.
Svi narodi su na svojim prostorima, oni imaju pravo da uređuju svoje odnose shodno međunarodnim pravima i njima to treba omogućiti.

Ima reč narodni poslanik Fevzija Murić, a neka se pripremi narodni poslanik Radovan Pankov.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, evo, ovo ponašanje izabranih ljudi, izabranih poslanika, dovoljno govori o položaju svih onih drugih, koji ne misle kao oni. Ovakav primitivizam, mislim, na sledećim izborima, da im narod neće oprostiti.
Takođe, nije ni čudo što su poslanici ovakvi, kad im je lider takav. Danas izgovorene reči i ponašanje potpredsednika Vlade, gospodina Vojislava Šešelja, kao i odnos ove vlade i svih prethodnih vlada prema jednoj trećini građana nesrpske nacionalnosti, dovoljno govori o neizdržljivom položaju te jedne trećine građana.
Neko je malopre pitao - kako ste došli u ovaj parlament - pa eto, došli smo verujući da možemo zajedno da se dogovorimo i da će da se čuje i drugačije mišljenje. O vašem primitivizmu ne treba ni pričati. (Poslanik Dragan Todorović dobacuje iz klupe.)

Molim Vas, gospodine Todoroviću, dozvolite poslaniku da govori. Gospodine Todoroviću, opominjem Vas.

Pa sramota je učestvovati na izborima na kojima ti učestvuješ. (Obraća se poslaniku Todoroviću.)
Pitanje Kosova je samo jedno od nerešenih pitanja, koja se, kao i sva druga pitanja, trebaju rešiti u kontinuitetu međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji. Podsećam da je Savezna Republika Jugoslavija bila aktivni učesnik međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji, na kojoj je rešavano pitanje Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Pitanje Savezne Republike Jugoslavije još uvek nije rešeno, niti je rešen njen međunarodni pravni status, niti su rešeni brojni problemi koji još postoje u Saveznoj Republici Jugoslaviji. To su, osim Kosova, pitanje Sandžaka, Vojvodine, kao i nerešeni status bošnjačkog naroda, albanskog, mađarskog, hrvatskog i drugih naroda koji žive na prostorima Savezne Republike Jugoslavije.
U tom cilju, evo vidi se iz vaše diskusije, vidi se da je nužno sazivanje međunarodne konferencije o Saveznoj Republici Jugoslaviji, u cilju rešavanja svih nerešenih pitanja u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u skladu sa evropskim i svetskim principima.
Tako bi iskoristili međunarodnu zajednicu, njenu pomoć za rešavanje svih postojećih problema i za rešavanje svih nerešenih pitanja dogovornim i mirnim putem.
Na taj način bi se istovremeno stekli uslovi za međunarodno priznanje Savezne Republike Jugoslavije. Problem Kosova postoji decenijama, isto kao što postoji problem Sandžaka i drugi problemi. Zato treba pristupiti rešavanju svih tih problema odjednom, na osnovu principa i kriterijuma koji su usvojeni za rešavanje jugoslovenske krize.
Ukoliko bi se pristupilo rešavanju kosovskog problema, prvenstveno i isključivo zbog nastalih oružanih sukoba, to bi bila loša poruka svima onima, čiji status nije rešen i traže rešenje svog statusa političkim putem i političkim sredstvima.
Ističem da, pored kosovskog, postoji i vrlo ozbiljan problem Sandžaka, koji se mora rešiti. Nepriznavanje ili ingorisanje ovog problema nije moguće, jer će on samim svojim postojanjem naterati na priznanje. Do pre nekoliko meseci zvaničnici Srbije i Jugoslavije javno su govorili da problem Kosova ne postoji, čak gospodin Milutinović i gospodin Lilić u predizbornoj kampanji. Sada, kada je požar toliko buknuo da ne može da se sakrije, celi svet mora da ga gasi.
Zato iznosim svoje konkretne predloge - predlažem sazivanje međunarodne konferencije o Saveznoj Republici Jugoslaviji, na kojoj bi se rešila sva pitanja koja su ostala nerešena nakon raspada SFRJ, a koja su razmatrana na međunarodnoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji.
Predlažem Skupštini i Vladi Srbije, zatim Skupštini i Vladi Savezne Republike Jugoslavije da prihvate ovaj predlog i da upute zvanični zahtev Ujedinjenim nacijama i EU za sazivanje međunarodne konferencije o Saveznoj Republici Jugoslaviji.