Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 205 narodnih poslanika.

Molim da se prebrojavanjem utvrdi broj prisutnih narodnih poslanika u sali.

Konstatujem da je prebrojavanjem utvrđeno da je u sali prisutno 216 narodnih poslanika, i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Poštovani narodni poslanici, uz saziv Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini, koje je sazvano na zahtev grupe od 134 narodna poslanika Poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije dostavljen vam je zahtev za održavanje Prvog vanrednog zasedanja po hitnom postupku, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za prvo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini, utvrđen je sledeći

D n e v n i r e d

1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima;

2. Predlog odluke o izmenama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije;

3. Izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Istovremeno, u zahtevu je predloženo da se navedene tačke, saglasno odredbama člana 157. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, razmatraju po hitnom postupku.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O MINISTARSTVIMA

Primili ste Predlog zakona, koji je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik Poslaničke grupe DOS-a.

Primili ste amandmane koje su podneli narodni poslanici: Vojkan Tomić, Branislav Ivković, Dragan Tomić, Marko Ćulibrk, Zoran Radovanović i Branko Ružić.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.

Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu.

Otvaram načelni pretres.

Ima reč narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, uvaženi narodni poslanici, na početku današnje sednice želim vam uspešan rad. Pred nama je izuzetno važna tačka dnevnog reda do koje je veoma stalo Poslaničkoj grupi DOS-a, s obzirom da je ona proistekla iz većinskog demokratskog opredeljenja našeg društva, opredeljenja koje ide u prilog promenama. Kroz događaje koji su Demokratsku opoziciju doveli na vlast tokom septembra i decembra meseca i na demokratsku mirnu revoluciju početkom oktobra meseca, iskazana je potreba našeg društva za promenama. Mi smo to ozbiljno shvatili i odmah smo kroz Predlog zakona o ministarstvima započeli ozbiljan proces državnih reformi, s obzirom da se ovim zakonom ispunjavaju svi neophodni preduslovi za njegovo otpočinjanje.
U stvari, ovim zakonom će biti prekinut period poluvekovnog državnog uređenja koje je stvorilo vlast koja je sama sebi bila svrha. Mi ne želimo da kroz ovaj zakon o ministarstvima uđemo u polemiku sa predstavnicima drugih poslaničkih klubova, s obzirom da mislimo da su oni imali dovoljno prilike da ovom društvu pokažu koliko su sposobni da rešavaju probleme koji ga potresaju. Iza toga ćemo, posle mog uvodnog nastupa, mi saslušati vas i koristeći pravo koje nam je dala većina građana kroz izbore. Od vas očekujemo da korektnim odnosom prema nama uvažite činjenicu neophodnosti što skorijeg konstituisanja republičke vlade, o kojoj smo se dogovorili kroz konsultacije u poslaničkim klubovima i koja je opravdanje našeg zahteva o hitnom postupku sazivanja ove vanredne sednice i izglasavanja ovog zakona.
U analizi Zakona o ministarstvima, koja je izvršena na radnim telima ovog parlamenta, izneti su izvesni amandmani. Ja u ime Poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije mogu da podržim jedan amandman gospodina Vojkana Tomića. O tome ćemo razgovarati tokom sednice. Drugi amandmani za nas nisu prihvatljivi, iako u njima ne prepoznajemo nikakvu lošu nameru, već, naprotiv, želju predstavnika poslaničkih klubova da se rad buduće vlade unapredi.
Naš stav je da buduća republička vlada mora biti efikasna i ekonomična. Shodno jednom takvom razmišljanju mi smo izvršili rekonstrukciju republičke administracije. Preduslov konstituisanja republičke vlade jeste izglasavanje ovog zakona o ministarstvima.
Pažljivom analizom radnog materijala koji smo pripremili vi ćete videti da mi nismo započeli korenit proces reformi u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu kulture, Ministarstvu vera, Ministarstvu saobraćaja i telekomunikacija, Ministarstvu urbanizma i građevine, Ministarstvu ekonomije i finansija. Mislimo da kroz budući rad Parlamenta, kroz dogovor sa vama, kroz dogovor sa ministrima, u skladu sa interesima našeg društva, izvršimo neophodne zakonske izmene, kako bi ta ministarstva mogla da funkcionišu u skladu sa potrebama naše zemlje.
U ovom trenutku smatramo da su najvažnije izmene koje su načinjene u Ministarstvu pravde i lokalne samouprave. Tu pre svega mislimo na činjenicu da će nova vlada sprovesti široku decentralizaciju Srbije, tako da će poslovi regulisanja lokalne samouprave biti bitno drugačiji nego što je to do sada bio slučaj. Do sada je Ministarstvo lokalne samouprave delovalo, po našem mišljenju, kao represivni i kontrolni organ. To je dovelo do ozbiljnih problema u našoj državi, čiji smo svedoci i mi sami. Ono se trudilo da spreči građane da ostvare svoja osnovna prava, a to osnovno pravo jeste pravo odlučivanja o sudbini.
Potpuno su suspendovana prava lokalne samouprave i taj proces suspenzije je započet sa gubitkom lokalnih izbora 1996. godine.
Mi nameravamo da započnemo proces reforme društva vraćajući široka prava lokalnoj samoupravi i tako nešto će biti prioritet ovog novog ministarstva.
Objedinjavanjem Ministarstva pravde i lokalne samouprave stečeni su potrebni preduslovi, koji će dovesti do efikasnijeg i istovremeno ekonomičnog rada.
Moram vas upoznati sa činjenicom da u republičkoj administraciji u ovom trenutku radi 40.000 službenika, da je većina njih pred penzijom, da je njihov rad, između ostalog, dovoljno kvalifikovano ocenila i sama naša izborna volja, koja je iskazana na izborima, koji su ostali za nama. Vođenje evidencije o udruženjima građana takođe će postati posao Ministarstva pravde, a ne policije, kao što je to bio slučaj do sada. Primeri zabrane nekih udruženja u prošlosti, kao što je bila zabrana registracije Studentske organizacije "Otpor", klasičan je primer zloupotrebe prava građana da se udružuju, koje im je Ustavom zagarantovano. Zbog toga to više neće raditi policija, nego Ministarstvo pravde. To Ministarstvo pravde ćemo kontrolisati kroz Odbor za pravosuđe i upravu. U tom odboru zastupljeni smo proprocionalno u ovom parlamentu. Mislim da je to demokratizacija postupka odlučivanja, rada, zakonodavnog odnosa prema svemu što reguliše naše društvo.
Što se tiče Ministarstva za privredu i privatizaciju, ono je uvedeno na inicijativu budućeg ministra, sa čijim konceptom ćete biti upoznati detaljnije kroz ekspoze gospodina Đinđića i nastup samog ministra, a nama je to danas stavljeno kao preduslov razgovora ovde na Parlamentu. Ministarstvo za privredu i privatizaciju je novo ministarstvo, ono će obavljati poslove dosadašnjeg Ministarstva za industriju i Ministarstva za ekonomsku i vlasničku transformaciju i neke poslove, o kojima će vas najdirektnije upoznati sam ministar. DOS ne odvaja ta dva procesa, oni su za nas tesno povezani i zbog toga insistiramo da ovo ministarstvo ubuduće deluje objedinjeno. Privreda i privatizacija su tesno povezani i ovo ministarstvo neće brinuti samo o privredi i privrednom razvoju, već i o privatizaciji preduzeća. Mi smo svedoci jednog lošeg trenda, o njemu smo upoznali javnost, ubrzane privatizacije tokom poslednjih nedelja decembra i početkom januara. Zbog toga ćemo sprovesti reviziju, i takođe kroz ovaj parlament, tih odluka, o privatizaciji što će ovaj parlament doneti, verujem, uz opštu saglasnost.
Ovo ministarstvo će sprovesti niz mera, baviće se merama ekonomske politike za razvoj malih i srednjih preduzeća, koordinisaće poslove u vezi sa procenom vrednosti kapitala. To je jedna bolna tema, o kojoj smo, svako na svoj način, u toku proteklog perioda dosta toga rekli. Ministarstvo će izvršiti reviziju procena vrednosti, koje su iskazane u proteklom periodu i na takav način ćemo zaštititi naše društvo. Istovremeno će povezati naša preduzeća sa strateškim partnerima u inostranstvu. Vodićemo računa o poslovanju javnih preduzeća, koja su ruinirana u ovom trenutku i istovremeno vodićemo računa o ravnomernom regionalnom razvoju.
Što se tiče Ministarstva trgovine, turizma i usluga, ono je objedinilo poslove koje su do sada radili trgovina i turizam. Mi mislimo da je to jedan efikasan način ekonomičnog rada. Praktično smo kroz koncepte, koje će ovde pred vama izneti ministar trgovine, turizma i usluga, praktično će vam saopštiti metod, kroz koji mislimo da to objedinjavanje bude funkcionalno i u skladu sa našim namerama.
Što se tiče Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, ono do sada nije bilo u funkciji, s obzirom na status naše zemlje. Imajući u vidu proces otvaranja prema svetu, koji smo pozdravili svi na nivou savezne države, imajući u vidu namere nove republičke vlade i nove republičke vlasti, ovo ministarstvo će imati izuzetno važnu ulogu. Istovremeno, pod radom ovog ministarstva biće objedinjeni odnosi, koje smo u prethodnom periodu negovali kroz Ministarstvo sa Srbima van Srbije. To ministarstvo samo po sebi nije bilo funkcionalno. Ono jeste bolna tema i ja očekujem da će po tom pitanju biti dosta rasprave. Naša namera nije neka derogacija odnosa prema Srbima van Srbije, već naprotiv unapređenje tog odnosa u skladu sa njihovim interesima. Njihovi interesi u ovom trenutku, pre svega, jesu interesi ekonomske prirode, dok će se kroz Odbor za Srbe van Srbije na nivou republičkog parlamenta ovde, čije će nadležnosti biti proširene izmenom Poslovnika, otvoriti mogućnost za negovanje odnosa, koji su do sada samo formalno negovani radom Ministarstva za Srbe van Srbije.
O odnosu prema našim sunarodnicima u drugim državama dovoljno govori politika koju je vlast, poražena na poslednjim izborima, vodila prema njima. Neću vas podsećati na rasprave koje smo imali po pitanju sankcija na Drini, po pitanju odnosa prema rukovodstvu Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, po pitanju odnosa prema našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji, po pitanju odnosa prema dijaspori. Mi mislimo da ćemo u budućem periodu uspeti da uskladimo interese našeg društva i interese društava u kojima u ovom trenutku žive naši sunarodnici, poštujući pre svega demokratske principe.
Ministarstvo za rad i zapošljavanje će postojati umesto dosadašnjeg Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja. To ne znači da smo ovakvim pristupom u kreiranju nadležnosti tog ministarstva zapostavili te probleme i obaveze, koje proističu iz rada dosadašnjeg ministarstva, ali smo izvršili određenu preraspodelu. Boračka i socijalna pitanja će ubuduće biti u nadležnosti Ministarstva za socijalnu brigu, a rad i zapošljavanje će biti jedina nadležnost ovog ministarstva. U društvu, u kome živimo, mi smo svedoci da su milioni nezaposleni. Nemamo preciznu evidenciju broja ljudi koji u ovom trenutku traže radna mesta. Problem politike zapošljavanja je veoma ozbiljan i zbog toga mislimo da je velika potreba za postojanjem ovog ministarstva.
Što se tiče Ministarstva za socijalna pitanja, ono će na sebe preuzeti izvesne obaveze Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i brinuće se o kreiranju sistema socijalne zaštite, brige o porodici. Ono će voditi računa o porodično-pravnoj zaštiti porodice, starateljstvu, usvajanju, odnosa roditelja i dece, brige o porodici, penzijskom i invalidskom osiguranju. Mislimo da će zakonom, kojim će strukturno biti definisane nadležnosti ovog ministarstva, biti precizno određeno sve ono što jesu posledice distinkcije između Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i formiranja ovog ministarstva za socijalna pitanja.
Ministarstvo prosvete je veoma važna tema za nas. Ono objedinjuje dosadašnji rad Ministarstva za više i visoko obrazovanje i Ministarstva sporta kroz upravu za sport. To ministarstvo objedinjuje dosadašnje aktivnosti Ministarstva prosvete.
U analizi Zakona o Vladi, koju smo izvršili, mi smo videli da je Skupština u prethodnom sazivu napravila izvestan propust. Naime, formirano je jedno ministarstvo, a da prethodno nije učinjena izmena Zakona o Vladi. Ovog puta ne želimo da krenemo tim putem i stoga od vas očekujemo da uvažite naš stav da se Ministarstvo prosvete mora objediniti, sve aktivnosti na nivou prosvete, bez obzira da li je reč o višem i visokom obrazovanju ili o obrazovanju na nivou Ministarstva prosvete, koje je bilo definisano u prethodnom mandatu.
Pitanju Ministarstva sporta smo posvetili veliku pažnju i kroz ovo ministarstvo pre svega želimo da se bavimo amaterskim sportom u odnosu na vrhunski sport, prema kome obaveze ima Savezno ministarstvo sporta. Amaterski sport je naš interes i on se pre svega neguje na nivou škola. Stoga će kroz Upravu za sport biti posvećena velika pažnja amaterskom sportu, pažnja kakva sasvim sigurno iz mnogo razloga nije mogla biti posvećena u prethodnom periodu.
Ministarstvo zdravlja i zaštite životne okoline je objedinilo rad Ministarstva zdravlja i Ministarstva životne sredine. To ne znači naše odricanje od obaveza, koje su proisticale iz rada ta dva ministarstva, već naprotiv naša želja je da se objedinjavanjem obaveza i prava, koja proističu iz ta dva ministarstva, na jednom mestu steknu svi potrebni zakonski preduslovi za efikasniji rad. S obzirom da smo imali ozbiljne konsultacije po pitanju ovog zakona o ministarstvima, koje su pre svega u vezi sa hitnim postupkom, kojim je ovaj zakon stavljen na sednicu republičkog parlamenta, ja ne očekujem da će predstavnici poslaničkih klubova koristiti naš dogovor, koji je postignut krajem prošle nedelje, a kojim se ne dovodi u pitanje hitnost ovog postupka. Ukoliko insistiramo na poštovanju zakona i Poslovnika, onda je jasno kakve su sve štetne posledice neusvajanja ovog zakona i ostavljanja perioda jednog problematičnog bezvlašća u našem društvu.
Mi imamo ozbiljne planove na nivou Republike, pred nama su izvesni rokovi koji moraju biti poštovani i zbog toga želimo da se na današnjoj sednici, usvajanjem ovog zakona o ministarstvima ispune svi neophodni preduslovi za konstituisanje republičke vlade, do koje bi došlo u četvrtak na sednici ovog parlamenta.
Kao što sam rekao, mi ćemo pažljivo saslušati vaše stavove. Primili smo amandmane. Oni za nas u ovom trenutku nisu prihvatljivi. Od vas ne očekujemo da to posmatrate kao neku vrstu naše samovolje, nego da dopustite uvažavanje i poštovanje demokratskog principa, koji novoj vladi i nama samima kao skupštinskoj većini daje minimum 100 dana za pokazivanje efekata ovakve vrste reforme.
Pošto je ovo veoma važno za nas i predstavlja raskid sa jednom poluvekovnom organizacijom države i društva, koja je imala kraj kakav je imala i koji sam za sebe dovoljno govori o njenom kvalitetu. Hvala vam.

Hvala lepo. Da li neko od narodnih poslanika želi reč? Gospodin Pelević se prvi javio, pa gospodin Ivković.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih samo da dopunim gospodina Čedomira Jovanovića, odnosno da ga ispravim u delu kada je rekao da su sve ostale stranke već ranije imale šansu da pokažu koliko znaju i umeju u proteklom periodu. U parlamentu se slučajno nalazi Stranka srpskog jedinstva, koja nije bila u vlasti, tako da se nadam da se to ne odnosi na nas. Suviše su i teške reči izgovorene, sa kojima se ja ne bih u potpunosti složio, od strane gospodina Čedomira Jovanovića. To i nije tema moje diskusije. Ja podržavam hitan postupak po kojem se organizuje ova sednica, jer smo se i tako dogovorili na prethodna dva sastanka predstavnika poslaničkih grupa. Takođe, smatram da treba što pre obrazovati Vladu, kako bismo već jednom izašli iz bezvlašća i da ta vlada pokaže u narednom periodu da li zna ili ne zna da vlada. U svakom slučaju, u interesu je svih građana Srbije da se Vlada što pre konstituiše, zato je Stranka srpskog jedinstva  i podržala ovakav predlog za održavanje ove vanredne sednice.
Ja bih hteo da kažem da ovaj zakon ima u sebi dosta pozitivnog. Pre svega, pozitivno je to što će se neka ministarstva pripojiti nekim drugim ministarstvima, a nisu od vitalnog značaja za rad i život građana Srbije. Takođe, želeo bih da kažem da je dobro što je organizovano Ministarstvo za privredu i privatizaciju i nadam se da će buduća Vlada odustati od dela svog predloga iz predizborne kampanje, gde se kaže da će se sa procesom privatizacije početi tek za dve, odnosno tri godine. Tako, da se nadam da je to ispravljeno obrazovanjem Ministarstva za privredu i privatizaciju. Takođe, želeo bih da istaknem da je pozitivno u ovom zakonu i to što se u članu 6. Ministarstvo saobraćaja i veza zamenjuje rečima Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija, jer reč veza je uopštenog karaktera, tako da je primereniji termin telekomunikacija. Takođe, član 7. je po meni takođe pozitivan, jer se umesto Ministarstva građevina uvodi Ministarstvo urbanizma i građevina.
Međutim, ono sa čime se ja kao sportski radnik ne mogu složiti je to da se ukida Ministarstvo sporta. Mi smo na prvoj sednici predstavnika parlamentarnih grupa imali ovaj predlog zakona. Ja sam tu izneo primedbu upravo zbog toga, jer tim prvim predlogom, ukoliko sam ja u pravu, apsolutno nije predviđeno uopšte ime sport u imenu Ministarstva prosvete, već je stajalo samo Ministarstvo prosvete. Pretpostavljam da se posle moje primedbe uvrstila i reč sport u Ministarstvo prosvete i sporta. Ali, to nije dovoljno. Smatram da je sport u proteklih deset godina bio najbolji jugoslovenski i srpski proizvod, sa kojim smo mi izašli u svet. U teškim okolnostima, u okolnostima teških ekonomskih sankcija, u okolnostima stalnih ratova, u okolnostima bombardovanja Jugoslavije, kukavičkog bombardovanja od strane NATO pakta, naši sportisti su postigli najbolje rezultate u toku ovih 10 godina.
Širom sveta se viorila jugoslovenska zastava i čula jugoslovenska himna. Jugoslavija se prepoznavala samo po sportu. U velikom delu svog delovanja. Smatram da ukoliko se uporedi delatnost svih ambasadora Jugoslavije u proteklom periodu, da ona ne može da se poredi sa uspesima jednog, jedinog sporta koji je on, kao ambasador Jugoslavije, postigao u svetu. Bilo ko, košarka, odbojka, vaterpolo, kik boks, karate ili drugi sportovi, koji su se gotovo posle svakog takmičenja, i evropskog, i svetskog, i olimpijade, vraćali sa medaljama. Zato ne vidim nikakvog razloga da se ukine Ministarstvo sporta. Ako se podsetimo da je savezni ministar za sport Vojislav Andrić pre nekoliko dana izjavio da je dobio novca iz saveznog budžeta tek toliko da svakom sportisti kupi po čašu kisele vode, onda znamo kakav je odnos i savezne države prema sportu.
Znam da će kolege predlagači iz DOS-a reći da za reprezentacije treba da brine Savezno ministarstvo, ali šta ćemo sa tim ako se ministar sporta Vojislav Andrić oglasio sa ovom konstatacijom. Dobijeno je 60 miliona dinara, dakle dva miliona maraka, što je, kako je, rekao gospodin Boričić, predsednik našeg najboljeg saveza u prošloj godini, osvajača zlatne medalje na olimpijadi, odbojkaša, rekao je da je to dovoljno tek da se podmire potrebe odbojkaške reprezentacije, za pripreme i nastup na inostranim takmičenjima. Kod nas postoji oko 70 sportova koji predstavljaju našu zemlju u inostranstvu. Šta sa ostalih 69 sportova? Ministarstvo sporta Srbije, ma kako ono radilo u proteklom periodu, je pomagalo reprezentaciji Jugoslavije. Ne treba zaboraviti da u svim reprezentacijama Jugoslavije preko 85% sportista su iz Srbije. Zato treba da Ministarstvo sporta ostane da postoji, da egzistira kao Ministarstvo za omladinu i sport, jer je to jako važno, jer je sasvim sigurno da ćemo i u narednim godinama predstavljati Jugoslaviju na najbolji način, upravo preko sporta.
Ako se ukine Ministarstvo sporta, ako se ono pripoji Ministarstvu prosvete, neće ništa biti ni od vrhunskog a ni od amaterskog sporta. Ministar prosvete će imati toliko problema u svom resoru, u prosveti, kao što ga je imao i proteklih godina, jer vi dobro znate kako žive naši prosvetni radnici i u kakvom se stanju nalazi i osnovno i srednje i više i visoko školstvo. Govorim i o platama, i uopšte o položaju celokupnog školstva. Dakle, ministar neće moći da obrati pažnju na sport, neće moći da primi ni jednog sportskog funkcionera, neće moći da podrži ni jedan sportski savez. Govori se, a doduše to ne piše u zakonu, ali se govori i priča po novinama da će jedan od pomoćnika ministara biti zadužen za sport. Ako je sport zaslužio svih ovih godina da o njemu vodi pažnju samo jedan pomoćnik ministra sporta, onda to nije korektno prema sportskoj javnosti. Vi ste videli, proteklih dana u gotovo svim sportskim novinama je pokrenuta kampanja i pitani su najviši sportski autoriteti u Jugoslaviji, da li su za ukidanje ili za ostanak Ministarstva omladine i sporta? Svi su se listom izjasnili da su za ostanak Ministarstva za omladinu i sport, jer je to po nama zaista važno pitanje za ovu zemlju.
Kao što znate, sport je najmanje novca od svih ministarstava trošio u proteklom periodu. Ne vidim razloga da se apsolutno ukine Ministarstvo sporta. Ja vam ovo govorim i kao sportski radnik. Ja sam član predsedništva Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, gde je opšta saglasnost svih funkcionera i svih članova predsedništva Jugoslovenskog olimpijskog komiteta da Ministarstvo za omladinu i sport ostane. Ja sam takođe, i predsednik jednog jugoslovenskog sportskog saveza, ja sam i potpredsednik Svetske generacije za kik boks i predstavnik Jugoslavije u Međunarodnom komitetu za fer-plej koji radi pri MOP-u. Dakle, govorim vam kao sportski radnik i govorim vam kao čovek koji želi da sa sebe skine odgovornost ukoliko većina ove skupštine bude odlučila da se ukine Ministarstvo sporta.
To što će ono biti pripojeno prosveti, apsolutno nama sportistima i sportskim radnicima ne znači ništa. Ukoliko se dogovorimo danas, i ukoliko se budu usvojili amandmani da ostane Ministarstvo omladine i sporta kao posebno ministarstvo, Stranka srpskog jedinstva će glasati za ovaj zakon. Ako se bude ostalo tvrdo pri ovome da se Ministarstvo sporta pripoji Ministarstvu prosvete, pri tome da se praktično ukine, Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj zakon. Ali, budite sigurni, gospodo predlagači, da ćete vi snositi odgovornost pred kompletnom i sportskom i svom drugom jugoslovenskom i srpskom javnošću, jer ćete biti oni koji su ukinuli sport i sportski amaterizam i vrhunski sport u Srbiji i Jugoslaviji. Zahvaljujem na pažnji (aplauz).

Gospodine Ivkoviću, izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, dame i gospodo poslanici, dobar vam dan i poštovanje. Ocenjujem da je upravo danas na prvoj vanrednoj sednici u 2001. godini pred nama jedan zadatak, da svako od nas na samom početku rada ove skupštine razmisli čemu služi uopšte parlament. Zašto su građani svih zemalja sveta težili da formiraju parlamente u svojim zemljama? Zašto su građani Srbije odlučili i izašli da glasaju na izbore već više puta u ovoj državi, da bi imali parlament od 250 ljudi?
Valjda su odlučili zbog toga što im je jasno da ako 250 mislećih i odgovornih ljudi sede u jednoj sali, da su ti ljudi došli da čuju jedni druge, da čuju pametne ideje i sugestije na postavljene predloge i da su spremni za dogovor, za dogovor u interesu građana Srbije, u interesu države i Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Sigurno nisu mislili da se ovde dođe sa ultimatumom, jer ako se dođe sa ultimatumom, uopšte nema potrebe da ova država troši pare na dnevnice, hotele, prevoz svih vas ovde. Dovoljno je da sedne nas četvoro predsednika poslaničkih klubova.
(Žamor u sali.) Pokažite demokratiju. Demokratija podrazumeva da se uvaži manjinsko mišljenje. Prema tome, pustite me da govorim. Ja sam lepo i mirno slušao vas, uvažene dame i gospodo.
Prema tome, mislim da smo svi u ovoj sali juče u tom pravcu radili, želeo bih da ovde dolazimo sa predlozima, spremni da ti predlozi budu saslušani, da budu komentarisani, da dožive sugestije i da onda, ne kao sa ultimatumom, nego da glasamo upravo onako, jer interes predlagača je da finalni dokument bude takav da građanima Srbije i te kako bude prihvatljiv i da im bude bolji. U tom smislu želim da kažem, ako već govorimo, svako od nas u ovoj sali treba dobro da zna činjenicu o kojoj ćutimo. To je da 50% građana Srbije na izbore 23. decembra nije izašlo. O tome treba da misli i parlamentarna većina i parlamentarne manje stranke: 50% građana Srbije nije izašlo. Prema tome, naši procenti se ne primenjuju samo na 50%, nego na 100%. Zašto građani Srbije nisu izašli, o tome možemo da razgovaramo. Možemo da razgovaramo o tome da je trojni sporazum ispoštovan samo u onom delu koji se odnosi na obaveze Socijalističke partije Srbije, da u mnogim delovima i obaveze koje su potpisali predstavnici tri partije i garantovali oba predsednika, i SRJ i Republike Srbije, nisu ispoštovane. Pre svega, o kriznim štabovima, o državnoj televiziji i o mnogim stvarima koje su tamo obećane.

Gospodine Ivkoviću, mi govorimo o Zakonu o ministarstvima.

Ja upravo govorim o Zakonu o ministarstvima, sve vreme govorim o njemu, jer pokušavam da motivišem članove Parlamenta, koje su birali građani Srbije, da saslušaju ljude koji imaju komentare na taj zakon, jer je njihov interes da taj zakon valja.
Što se tiče samog Zakona o ministarstvima, treba prihvatiti činjenicu da u svakoj državi postoje već zatečeni organi. Što se tiče državne uprave u Vladi Republike Srbije, u toj upravi postoje i te kako kvalitetni i dobri kadrovi, kojima zasigurno treba poboljšati materijalni položaj, koji nije bio zavidan, s obzirom na to u kakvim uslovima se Republika Srbija nalazila. Ali, sama činjenica kontinuiteta i znanja o pojedinim poslovima koji su bili tu, koji su dobro rađeni, treba da postoji kod onoga koji predlaže taj zakon. U vezi predlaganja samoga zakona, ja ovde najavljujem inicijativu Socijalističke partije Srbije prema predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, da stupi u kontakt sa predsednicima Veća građana i Veća republika savezne države i da obezbedi nama, narodnim predstavnicima Republike Srbije, pravo i mogućnost da učestvujemo u pregovorima o odnosima u Federaciji, u kojima svakako treba da učestvuje i predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
Govorim o tome što ovaj zakon u dobroj meri zavisi od rezultata pregovora u okviru Federacije, o odnosima u Federaciji i u vezi nadležnosti pojedinih republika u Federaciji. Prema tome, mi smo sada u situaciji da imamo zatečeno stanje, da imamo zatečena ministarstva i imamo pred sobom Predlog zakona i imamo neizvesne odnose u Federaciji. Da li sada menjati određene stvari, praviti preglomazna ministarstva koja će biti totalno nesposobna i sa vrlo slabim odgovorima na mnoga pitanja o kojima je govorio kolega Pelević ili sačekati rešavanje odnosa u Federaciji i onda zaista ući u određene reforme prema definisanom stanju u Federaciji.
U vezi Predloga zakona koji je nama ovde dat, može se uočiti jedna konstatacija koja je data u razlozima za donošenje zakona, kaže se - preglomazna i u neskladu sa opštim pravnim i ekonomskim ambijentom ministarstva. Šta se čini? Prave se još preglomaznija ministarstva i gube se mnoge ingerencije bitne za građane i za državu. Prvo, da mi razgovaramo šta je zadatak jednog ministra? U suštini, u Vladi Republike Srbije, ministar u Vladi je taj koji nosi promotersku ulogu za oblast za koju je nadležan, koji nosi pravo i obavezu, koji nosi odgovornost. Ja se bojim da je ovaj zakon tako rađen, s obzirom da su pravljena veštačka spajanja, preuzimanje zaposlenih, opreme, stolica, kompjutera, samo zato da se smanji broj ministara, da bi se mogle zadovoljiti ambicije pojedinih lidera da budu potpredsednici. Konkretno ću reći stvar.
Prvo, Ministarstvo prosvete. O tome ću više govoriti kada bude reči o amandmanu koji sam ja podneo. Ministarstvo prosvete, drage moje dame i gospodo poslanici, je nadležno bilo za 2.600 srednjih i osnovnih škola. Sada ih je 1.800 na teritoriji Srbije, bez dela Kosova i Metohije. Ministarstvo prosvete je nadležno za dečja obdaništa, nadležno je za učenički standard, pridodaje mu se i omladina i sport, pridodaje mu se i visoko obrazovanje. Taj čovek koji treba to da vodi mora da bude robot, a ne čovek koji će moći da procenjuje. Znači, radi se o jednom veštačkom spajanju. Dalje, gube se mnogi bitni elementi za državu i za porodicu. Ukida se Ministarstvo za brigu o porodici i deci. Da li je ono slučajno uvedeno? Ono je namerno uvedeno, da se promoviše problematika porodice i dece, da se brine o porodici i deci. Ministarstvo za omladinu i sport imalo je krucijalni zadatak da osmišljava slobodno vreme dece i omladine.
Vi znate, u toj Francuskoj, na koju se mnogi od vas vrlo često pozivate, postoji ministarstvo, ako hoćete da bukvalno prevedemo, vrlo uvaženo ministarstvo za dokolicu. To je ministarstvo koje brine kako će radni ljudi i deca u slobodnom vremenu da provode vreme da izbegnu sve pošasti kojima su izloženi, od narkomanije i alkoholizma, pa do sekti.
Na kraju, molim vas, veštačko spajanje Ministarstva za lokalnu samoupravu sa Ministarstvom pravde nosi takav jedan nonsens. Vidite, predlog Ministarstva za urbanizam i građevine uradili smo mi. Upravo je takav kakvog ste ga vi dali u predlogu. Mi smo predložili da stambeno-komunalne delatnosti odu u lokalnu samoupravu. Ja sam, predlažući ovoj istoj skupštini Zakon o komunalnim delatnostima, upravo to i uradio. Jeste obaveza svake lokalne samouprave da brine o stambeno-komunalnim delatnostima, i treba i mora da ima ingerencije o tome. Ali, kako će jedan ministar pravde da misli i brine o kišnim i fekalnim kolektorima, cevovodima, iznošenju đubreta itd?. Znači, to me baš upućuje na činjenicu da procenjujem. Ovde nije u pitanju racionalizacija, ovde nije u pitanju povećana efikasnost. Ovde je u pitanju smanjenje broja ministarskih mesta, da bi se stvorili prostori za potpredsednička mesta. Zato i jesmo podnosili amandmane, da bi vam pokušali u pojedinim delovima, a iskoristićemo to pravo, da ukažemo šta bi moglo biti bolje od rešenja.

Hvala.
Ima reč gospodin Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnov za smanjivanje broja ministarstava je racionalan. Republika Srbija je imala veći broj ministarstava koja nisu mogla da nađu utemeljenje u samom pojmu državne uprave i upravljanja. Dobro je što se pred skupštinu izašlo sa inicijativom da se smanjuje broj ministarstava. Ali, sam predlog nije naročito racionalan, jer se nije držao dosledno principa da je svako ministarstvo najviši organ državne uprave u određenoj oblasti i da podrazumeva vršenje državne uprave.
Zadržana su neka ministarstva koja neće vršiti nikakvu državnu upravu. Ranije je bilo više ministarstava koja nikakvu državnu upravu nisu vršila. Koja su možda brinula, što bi rekao gospodin Ivković, ali nije ministrovo da brine. Ministar odgovara za određenu oblast u okviru svojih nadležnosti i vrši državnu upravu. Možemo da brinemo svi mi i najlakše brinemo kada nismo u državnom organu, onda se najlakše brine.
Koja su to predložena ministarstva van tog logičkog koncepta koji bi bio prihvatljiv?
Prvo, stoji ovde, Ministarstvo finansija i ekonomije. A, ubeđen sam, da onaj koji je ovo predlagao, koji je ovo pisao i onaj ko je ovde predlagao, da sada ne bi bio u stanju da nam objasni šta to znači - Ministarstvo finansija i ekonomije. Možda Ministarstvo političke ekonomije.
Šta to znači? Pogotovu kada je predviđeno Ministarstvo za privredu i privatizaciju. A, svaki drugi sektor, javni sektor u ekonomiji ima posebno ministarstvo poput energetike i rudarstva, ili saobraćaja i telekomunikacije itd. Sve ono što mora da ostane javni sektor mora da ima i svoje ministarstvo po prirodi stvari.
Neka nam objasne šta je to Ministarstvo finansija i ekonomije. Ministarstvo finansija treba da postoji, naravno, ali ovaj dodatak - i ekonomije, je potpuno iracionalan.
Zatim, nameće se ovde pitanje - zašto se odvaja Ministarstvo za rad i zapošljavanje od Ministarstva za socijalna pitanja. I, šta obuhvata onda, sam po sebi, ovaj sektor za rad i zapošljavanje. Koja je to državna uprava koja će se baviti tim poslovima?
Ako je tu penzijsko osiguranje, znamo tačno šta državna uprava radi u sektoru penzijskog osiguranja. Obezbeđuje naplatu penzija, jer sam penzijski fond ne bi mogao da natera preduzeća da uplate pare. Postoji državni organ koji ih na to tera. Ali, kako će država obavljati posao zapošljavanja? Da li to znači da ćemo opet imati administrativni sistem zapošljavanja?
Kako će država da radi nešto što sama sebi propisuje? I, na koji način? Koja je to državna uprava?
To nije jasno predlagačima ovog zakonskog projekta.
Drugo, ovde je očigledno da se ukida Ministarstvo informisanja. Ali, nema racionalnog objašnjenja zašto se ukida. Racionalno objašnjenje bi bilo usmereno u pravcu izlaganja ko će posle ukidanja Ministarstva informisanja, makar formalno, da upravlja državnim medijima. Hoće li to biti Skupština?
Najlogičnije bi bilo da bude Skupština. Srpska radikalna stranka se 10 godina nažalost neuspešno za to zalaže, ili neko drugi. Državnim medijima mora neko upravljati. Ne može onaj ko sa ulice ščepa medije i kaže - e, sad smo mi nezavisni. Mora država. Mora neki državni organ.
Prirodno je da se upravljanjem bave organi izvršne vlasti - Vlada. Ali, u mnogim državama sveta kada je reč o državnim medijima pravi se izuzetak pa se jedna upravna funkcija poverava Narodnoj skupštini, upravo da bi se obezbedilo da ti državni mediji budu nepristrasni i da ih Vlada ne zloupotrebljava vršeći izvršnu vlast, pošto se izvršna vlast konstituiše na većinskom principu, a zakonodavna vlast bi morala da se konstituiše na proporcionalnom principu.
Zatim, postavlja se pitanje kod Ministarstva vera. Mi smo do sada imali jedno Ministarstvo vera, koje nije imalo šta da radi jer nije bilo saglasnosti u Vladi Srbije da se donese zakon o verskim zajednicama, iako je projekat tog zakona dosadašnji ministar vera, Milovan Radovanović, na vreme napravio. Nije bilo dobre volje i nije bilo saglasnosti.
Koji može biti smisao Ministarstva vera?
Ono neće upravljati crkvama, jel( tako? Niti neko normalan pomišlja da bi država mogla sada da upravlja crkvama. Ali, mora nešto postojati što će to ministarstvo da radi kroz vršenje državne uprave. To može biti samo suzbijanje asocijalnih verskih sekti. U tom smislu to ministarstvo ima opravdanje. Ili, ako će to ministarstvo da se izdvoji, ako se uvede veronauka, pa izdvoji iz Ministarstva prosvete, pa se posveti samo tom pitanju, ali bi onda ono trebalo da obavlja poslove organizovanja i državnog nadzora nad izvođenjem nastave iz tog predmeta.
Da li je to racionalno izdvajati iz Ministarstva prosvete ili ne, to je sada posebno pitanje.
I, ono što je posebno opasno - koncept decentralizacije za koji se zalaže DOS. Slažem se da je lokalnoj samoupravi pre više godina, ne 1998. nego mnogo ranije, jer se nadležnosti od 1998. nikako nisu menjale, oduzeto neopravdano dosta nadležnosti. Ali, bojim se da zalaganje DOS-ovaca ide sada suviše ekstremno u suprotnom pravcu. Da se sada klatno pomera do ekstrema u suprotnom smeru, pa da to može da rasturi državu.
Tu treba oprezno, umereno pristupati, pogotovu kad imamo u vidu razne tendencije da svaka opština ima svoju policiju, da opštine prigrabe određene nadležnosti koje su po prirodi stvari državne, i mi ćemo onda imati, ako se to prihvati, takav koncept, refeudalizaciju Srbije. Svaka opština će biti jedan mali feud u kome će se praviti vrhuška moći i uticaja koju čine predsednik opštine, predsednik opštinske vlade, šef opštinske policije itd.
Taj oblik vlasti može biti poguban za našu zemlju i zbog toga će SRS glasati protiv ovog zakonskog projekta.