Dame i gospodo poslanici, izneću jednu nedoumicu. Kod velike većine poslanika, a moram priznati i kod mene u ova dva dana  nedoumicu je uneo poslanik DOS-a koji je izašao i rekao ono što je rekao. Bio sam u uverenju ova dva dana da držimo vanrednu sednicu Skupštine po zahtevu Vlade Republike Srbije i po zakonskim projektima koje je ta ista Vlada podnela.
Isti poslanik DOS-a, doduše ne znam kojoj od 18 političkih opcija pripada, možda će on to kasnije reći, kaže da je ovde na delu demontaža.

Da li ćemo stići do tačke dnevnog reda.  Vodite polemiku sa narodnim poslanikom.

Samo kada biste Vi pažljivo slušali shvatili biste o čemu se radi. Pošto i Vi, a i ja - vidite verujemo da se radi o zakonskim projektima, Vas i mene gospodine predsedniče demantuje ovaj poslanik koji kaže da se radi o demontaži svega starog i očito po onom principu - Kartagina mora pasti, Kartagina će goreti.
Gorela je Skupština, gorela je zgrada RTS-a. Donatori spolja će dati pare, izgradićemo sve novo, a pošto je puno starih komunista u redovima DOS-a, očito izgradiće novo društvo i novog čoveka.
Da se vratim na zakon, gospodine predsedniče, jer stvarno o zakonu treba pričati, a ne o demontaži. Tu opasku uputite, kao i kritiku, vašim poslanicima. Ovde se radi o zakonu. To je treći zakon u ova dva dana koji je zakon o izmenama i dopunama starih zakona, u stvari zakon o ukidanju zakona. Juče sam rekao, a ponavljam i sada, zbilja ste dosledni u svojoj nedoslednosti.
Treći zakon u kome Vlada popravlja svoj zakon sa zakonskim amandmanima. Dobili smo prvu verziju 1. februara i u četiri tačke. Dobili smo amandmane i sada imamo zakon u dve tačke. Verovatno ćemo završiti ovaj zakon da ministar pravde, kome je ova tema očito nepoznata, ne dostavi novi amandman, pa ćemo imati zakon od pola tačke. Da bismo završili ovaj zakon i da bi potkrepio svoju tezu o vašoj doslednosti, o nedoslednosti, reći ću da ste jedan zakon doneli pod presijom nevladinih organizacija, drugi zakon ste doneli pod presijom, kroz amandmane, sindikata. A, evo treći opet pod presijom menjate.
Pročitaću vaše obrazloženje. Stavljanjem van snage Zakona o javnom informisanju ispoštovaće se zahtevi najšire javnosti, a i javnih glasila. E, o tome se radi. Ni za jedan od ova tri zakona koje ste ukinuli niste doneli nove zakone.
Ne tražite ni 100 dana. Jedan kaže šest meseci, drugi kaže koliko za tri meseca. Batić, lukavi lisac, stari poslanik od 93. to ni ne obećava. Zna on da ne treba ništa da obeća. A i što bi obećavao. Obećao je DOS u predizbornoj kampanji. On sad ne mora ništa da ispuni. Dobićemo tri zakona tek kad se ova ekspertska vlada seti da je možda stvarno ekspertska, pa upita nekog kako da donese nove zakone, pa ćemo ih imati u skupštinskoj proceduri.
Znači, imamo presiju javnih glasila. Do 5. oktobra svi smo svedoci da su postojali režimski listovi i tzv. nezavisni listovi. Evo sada, kancelar Đinđić, silom prilika vismajor i ničim čovek izazvan postade i socijalni radnik. Svi listovi su sada režimski, svi listovi pišu isto.
Zašto je Đinđić socijalni radnik? Svakog građanina, svakog čitača oslobađa da kupuje dva primerka novina dnevno kako bi znao jednu i drugu stranu. Dovoljno mu je da kupi jedne novine i videće da ni sam ne zna kako mu je lepo sada pod DOS-ovom vlašću.
Verujem da ću koliko iduće nedelje ili možda i kasnije, živim u toj nadi, da s obzirom da samo znate da donosite zakone o ukidanju zakona, da ćete doneti jedan predlog zakona kojim se, ono što je prošla Skupština uradila voljom većine SPS-a i JUL-a, voljom poslanika SPO-a, Koalicije Vojvodina i Saveza vojvođanskih Mađara, ukida odluka Skupštine iz prošlog saziva o prihvatanju plana Ahtisari - Černomirdin.
Niko od poslanika više neće moći da govori o Bujanovcu, o Preševu, jer ćemo takvom odlukom, gospodo poslanici, povratiti i Kosovo i Metohiju, a mi to moramo, a vama je to zadatak.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, dosta se večeras raspravljalo o Zakonu o javnim medijima i o onome šta on sadrži i čime se bavi. Koliko je istinitost informacije bitna, navešću vam samo na jednom primeru, koji potiče iz vremena kada zakon nije bio donet.
Konkretno, od dana 30. aprila 1998. godine, i pošto dobro pamtim tu informaciju, mogu da obavestim neke poslanike da mi iz SRS ipak ne patimo od amnezije, a konkretno se tiče informacije "Studija B", koju je on objavio u svojoj informativnoj emisiji, sa početkom u 22 sata, gde navodi da se Kontakt grupa i Međunarodna zajednica odlučuju da Jugoslaviji ponovo uvedu međunarodne sankcije. Kasnije se ispostavilo da u trenutku objavljivanja te vesti, Kontakt grupa još nije ni završila svoje zasedanje.
Sada da se vratimo u ovo današnje vreme, kada svi mediji pišu isto, svi mediji prenose isto, i da se jedna takva slična informacija plasira, koliko bi to panike i štete izazvalo među našim građanima? Ukidanjem ovog zakona, koji je donet zbog ovakvih informacija, ukida se i odgovornost, kako moralna, tako i materijalna, onih koji objavljuju ovakve informacije, i samim tim u Srbiji dolazi do jednog totalnog informativnog mraka, gde istina više nije važna i gde može da piše i objavljuje svako šta hoće, bez obzira da li je to istina ili ne.
U najmanju ruku, čudi zašto DOS sada, kada kontroliše sve medije, i tzv. državne, bivše režimske, i tzv. nezavisne, donosi ovakav zakon, zakon koji se već duže vreme ne primenjuje, pa verovatno su i sami dokazali da je vlast promenljiva i da zakon, iako se sada u ovom trenutku ne primenjuje, može kasnije, kada dođe do promene vlasti, njihove lidere, koji objavljuju različite neistine preko svojih novina, pozvati na tu istu krivičnu i materijalnu odgovornost za plasiranje takvih informacija.
I danas smo svesni da pojedini mediji zloupotrebljavaju neprimenjivanje ovog zakona i čak plasiraju vesti da se ponovo Jugoslaviji uvode međunarodne sankcije ako ne isporučimo Slobodana Miloševića Hagu. Još uvek nisam čuo ni od jednog konkretnog zvaničnika, ni Zapadne Evrope, ni SAD, da to potvrdi.
Ukidanjem ovog zakona doći će do totalnog informativnog mraka, gde istina neće biti važna i gde joj možemo poželeti laku noć. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, ja ću se truditi da svoje izlaganje svedem na vreme kraće od dozvoljenih 5 minuta.
Želim samo da kažem da je očigledno da pojedine političke ličnosti, koje sede u ovom parlamentu, još nisu shvatile da je politika agresivnog primitivizma apsolutno otišla sa naše političke scene, da narod ne želi više da podržava takvu politiku, zasnovanu na lažima i demagogiji.
Činjenicu za to vidim u tiradi kojom pojedini poslanici pokušavaju da svesno odvuku diskusiju sa teme zbog koje je današnja Skupština i sazvana. Želim da podsetim kolege poslanike, koji na takav način žele da odvuku pažnju i razvuku vreme, da je danas tema - promena Zakona o javnom informisanju. Zašto je ovakav zakon uopšte postojao u našem pravnom sistemu treba zahvaliti političkoj grupaciji, koju smo ovde zatekli.
Zakon o javnom informisanju bi mogao da ima samo par članova, a to je da je javno informisanje slobodno i nezavisno, a uslov za upis u registar javnih glasila može da bude i podzakonski akt, koji bi bio dalja razrada nekog Zakona o preduzećima. Sadašnji Zakon o preduzećima ima takve odredbe, koje nisu dostojne civilizacijskih dostignuća i demokratskih dostignuća savremenih zemalja.
Prethodni zakon je samo proklamovao slobodu i nezavisnost medija, ali je u daljim odredbama tu slobodu svodio na pusti diktat režima, koji je diktirao na svim onim medijima koje je finansirao, a pokušao da ugasi sve one medije koji su hteli da, putem slobodne reči, slobodno i istinito informišu svoje građane.
Odredbe Zakona o javnom informisanju kojima je propisan postupak za izricanje kazne, za utvrđivanje odgovornosti za izrečenu laž u javnom informisanju, su zasnovane na pretpostavci krivice, a ne na pretpostavci nevinosti, koja je civilizacijsko dostignuće. U tom postupku koji propisuje ovaj zakon, u odredbama koje se sada stavljaju van snage, propisano je da se prekršajni postupak povodom utvrđivanja odgovornosti za neistinito iznetu informaciju mora okonačti u roku od 24 časa, od dana prijema poziva, od momenta prijema poziva.
Tako su svi oni, koji su rekli istinu, morali da dođu pod udar ovog zakona, sa ciljem da im se izreknu zakonske kazne, sa daljim ciljem, da se takvi mediji sklone iz javnosti i da se apsolutno ugase. Mi smo bili apsolutno svedoci kako je režim gasio medije - tamo gde nije mogao da ugasi zbog toga što je narod ustao u odbranu ovih slobodnih i nezavisnih medija, kao što se to dešavalo u Nišu, tamo je i na drugi način vršeno eliminisanje ovakve istine iz javnosti.
Primer vam je gospodin Ćuruvija, koji je na Uskrs, u toku 1999. godine, uklonjen na najgrublji način. S obzirom na ovakvu situaciju, pravnom primenom Zakona o javnom informisanju potpuno je nužno da prestanu da važe odredbe koje propisuju zakonske kazne, koje propisuju nejednak status učesnika u postupku pred zakonom, koje isključuju mogućnost da bilo koji režim i bilo koja politička moć utiče na slobodnu i javno izgovorenu reč.
Mi smo imali u Nišu više prekršajnih postupaka, pokrenutih na osnovu Zakona o javnom informisanju. Zato je neistina, koja je ovde izrečena za govornicom, da u Nišu nijedan medij nije bio u postupku i da niko nije bio kažnjen. "Narodne novine" su kažnjene samo zato što su donele istinitu vest da je gospodin Zoran Aranđelović, tadašnji generalni direktor Duvanske industrije - Niš, imao primanja od 100.000 dinara mesečno. To govorim o periodu od pre godinu i po dana, a vi sami možete proračunati koliko je taj njegov prihod bio mesečno.
Naravno da su građani Niša imali interes da budu informisani istinito i tačno o prihodima naših sugrađana, koji su demagogijom zavlačili narod, pevali im pesme o blistavoj budućnosti, o visokom standardu, o brzim prugama i tome slično.
Da zlo bude još veće, u tim postupcima koji su se vodili protiv ovih nezavisnih medija, učestvovale su sudije koje su radile po diktatu tadašnjeg ministra za informisanje. Jedan sudija je pravio pauzu od dva i po sata, kako bi dobio vezu telefonom sa tadašnjim ministrom, koji je trebalo da mu objasni - kako da osudi jedan od medija, kome je suđeno zbog javno izgovorene reči, u emisiji "Uživo".
Ustavni sud je stavio van snage odredbe ovog zakona, pa ova Skupština ima i obavezu da eliminiše odredbe Zakona o javnom informisanju iz pravnog poretka, te je to i naša obaveza, da izglasamo zakon kojim se ove odredbe stavljaju van snage.
Zato pozivam narodne poslanike da daju podršku Zakonu o izmeni Zakona o javnom informisanju, jer ne stoji ni primedba ovde izrečena da nisu zaštićeni građani, pošto postoji i krivično - pravna zaštita za klevetu i neistinu učinjenu preko javnih medija, a postoji i građansko - pravna zaštita za naknadu neimovinske ili materijalne štete koju su građani pretrpeli.
Prema tome, ovakav zakon može apsolutno da se primenjuje u pravnom poretku.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a posle Milorad Mirčić.

U skladu sa Poslovnikom, uvek samo jednom po  jednoj tački. Zahvaljujem na intervenciji.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni novinari, Toma Nikolić, narodni poslanik, vršilac dužnosti predsednika Poslaničkog kluba, na način koji nije primeren govorio je o nacionalnoj pripadnosti narodnog poslanika. To nije u redu i nije korektno, kosi se sa Poslovnikom i sa nekoliko drugih stvari. Mislim da bi predsedavajući trebalo da upozorava poslanike kada tako rade. Ono zbog čega sam se javio je nešto sasvim drugo, a meni naravno ne smeta, naprotiv, vrlo mi je simpatično ime koleginice Anite, ali je rekla jednu neistinu u svom obraćanju pred ovim parlamentom. Između ostalog rekla je da je osnovana fantomska televizija "S" bez ikakvih dozvola i papira, a ja ovde imam dokument - Savezna Republika Jugoslavija, Savezna vlada, Savezno ministarstvo za telekomunikacije, broj itd. da vas time ne zamaram. Preduzeće za informativnu izdavačku delatnost STV mreža.
Rešenje - odobrava se korišćenje 50-tog televizijskog kanala na lokaciji Ovčar počev od 5.10.2000. godine, sa sledećim parametrima, frekvencije itd. Poštovana gospodo, pošto vi govorite danas ovde o zakonitosti, pošto uvek samo o tome govorite, želim da vas obavestim i koristim priliku i zahvaljujem se poštovanoj koleginici Aniti na primedbi koju mi je dala. DOS-ova vlast je u Čačku 7.oktobra ove godine bušilicama i nogama razvalila televizijski i studijski kanal Televizije "S", preuzela opremu u vrednosti od nekoliko stotina hiljada maraka, ovih dana to čije je dokazuje se na sudu.
Pošto će gospodin Batić, kao ministar pravde, sve učiniti da sudstvo bude nezavisno, znam da će ta presuda stići nešto kasnije, ali da će biti vraćena oprema, nadoknađena šteta zbog izgubljene dobiti, zbog komercijalnih poslova i marketinga, a neki od vinovnika ovog čina moraće još nešto u vezi sa tim da kažu i da odgovaraju. Dakle, nije sve tako kao što se na prvi pogled čini. Mislim da ovo o čemu danas govorimo, o Zakonu o informisanju koji se ukida, u neku ruku može i vama da smeta. Neću da vam dajem ideje, to košta, naravno. Želeo bih da kažem dragoj gospođi Gorici Mojović, da dok sam ja još nosio crvenu pionirsku maramu, a to je bilo dosta davno, vas su kadrovali iz Požarevca u razne saveze socijalističkih omladina, komitete i druge stvari, nikada ne reci nikad, jer je kontinuitet stvar koja se može dokazivati na ovaj ili na onaj način, ali svejedno vi ste meni i tako simpatični.

Niste pomenuti i niste pogrešno protumačeni, imenom i prezimenom? Izvolite, gospodine Nikoliću.