O ulozi i odgovornosti medija za protekli period mislim da bismo zaista morali poduže sedeti ovde i naravno da bismo imali potpuno različita mišljenja, to je jasno. Ono što je krenulo kao ratno-huškačka mašinerija, zamišljena u glavama tadašnje vladajuće koalicije, zapravo prvo usamljene partije, pa posle crveno-crne koalicije, to je primenu svoju našlo i operativno razrađivano u velikim državnim medijima, među kojima naravno program RTS-a nije imao premca.

Pošto je ovde više puta pomenuta zapravo i uloga i položaj malih, lokalnih, varoških, kako reče moj kolega poslanik iz Sombora, odakle dolazim i ja, dakle tih malih, lokalnih medija, koji su uglavnom nosili teret situacije i bili pod udarom Zakona o informisanju, prosto da ne ostane nedorečeno da li Zakon o informisanju treba uopšte da postoji nakon njegovog ukidanja ili ne, to je tema za sebe, ali šta njime treba da bude uređeno, to je dobronamernima potpuno jasno. Najmanje što treba samim zakonom da bude uređeno jeste ono što je bilo uređeno ovim, a to je ispod žita skriveno, dakle direktno uređivačka politika i to je zakon koji je kao projektil bio usmeren na one medije koji su potpuno drugačiju sliku stvarnosti davali od RTS-a, a pošto je na velikoj televiziji državnoj, odnosno udarnim informativnim emisijama bilo sve osim informacija, bila je neka alternativna stvarnost, neka iluzija da smo svi poželeli da živimo u toj Srbiji koju smo gledali u dnevniku RTS-a, stoga su naravno građani prosto težili informacijama iz svih onih medija koji su bar objektivno informisali. U te medije prvenstveno spadaju lokalne kuće. Iz jedne ja dolazim. Ja sam vrlo kratko tamo, malo više od pola godine. Radi se o Informativnom centru u Somboru, koji je pod svojim okriljem donedavno imao radio stanicu, novine i nedeljni list.

A za male varoške, kako kaže moj kolega poslanik iz Sombora, za male sredine, a pogotovo štampani listovi, jesu tradicija. "Somborske novine" izlaze već više od dve decenije. Izlaze jednom nedeljno. To je mala informativna kuća koja je prosto rado viđen gost jednom nedeljno u kući Somboraca. Dva puta su tužene po Zakonu o informisanju. Kada se uzme u obzir koliki budžet ima jedna lokalna medijska kuća, bez obzira da li se radi o novinama ili radiju, onda se te zakonske kazne, kada se na njih primene, od njih se prosto očekuje da izricanjem i naplatom tih kazni zamre i sama informativna kuća. Da ironija samog zakona i njegove primene na "Somborske novine" bude veća, prvu tužbu izrekao je, zapravo pokrenuo je zaposleni u samoj kući. To je zapravo i presedan, da bi taj isti čovek kasnije osvanuo kao glavni i odgovorni urednik fantomske televizije tzv. STV, Somborci su je prozvali "Ružica", televizija koja je osvanula na mesec i po dana usred kampanje pred ove izbore. Pitam se, tvrdim, bez dozvole, sa vrhunskom opremom koja je nestala preko noći nakon njenog gašenja.

Druga kazna izrečena je nakon procesa, koji je upravo moj kolega, u čijem pokretanju je učestvovao i moj kolega i prosto bi sada bilo u redu da, s obzirom na našu odgovornost prema Somborcima i ljudima iz tog kraja i šire, ipak kažemo ko je i kako zastupao ovde interese građana iz naših gradova, iz naših sredina. Taj udar na Informativni centar u Somboru bio je izuzetno opasan i bukvalno je pretio opstanku, jer je funkcionisanje dovedeno u pitanje, zbog ogromne kazne koja je izrečena. Što se tiče pokretanja sudskih postupaka...

(Predsednik: Molim vas za malo tišine. Vreme.)

... i izricanja kazni i po nekim drugim tužbama, iza nekih drugih političkih opcija, verujte da i za to imam primere. Ne želim da zloupotrebljavam vreme, ali su se neke sudije veoma časno pokazale odbivši neke tužbe ili izrekavši u korist druge strane.

Javio se gospodin Ivković prvo, da vidimo o čemu se radi, replika, Poslovnik, šta? Replika.

Uvažena koleginica je, govoreći u pežorativnom smislu o crveno-crnoj koaliciji, u suštini odala priznanje demokratskom procesu informisanja do 24. septembra, jer je jasno i glasno svima ovde rekla u sali da su bili mediji koji su bez ikakvih problema iznosili stavove tadašnje opozicije i da su bili mediji po njenoj oceni, koji su radili pod kontrolom tadašnje vlasti. Ona je to rekla i zato je jasno zašto se mnogo nisu ni gledali prenosi iz Republičkog parlamenta, jer su ljudi mogli da pročitaju i u opozicionim novinama šta su opozicioni poslanici pričali, a pozicioni, šta su pozicioni poslanici pričali i  Vlada. Nažalost, evo ga rezultat zašto se toliko gleda prenos sa ove skupštine, a znamo da se gleda po broju telefonskih poziva, zbog informacija u vezi južne Srbije.
Gleda se zato što u današnjim medijima i štampi nemate ništa šta govore opozicioni poslanici, jednostavno imamo jednoumne, jednopartijske medije. Moram reći jednu crnu prognozu, da očekujem, pošto je Vlada postala od danas finansijer RTS-a, da verovatno već od sutra i prekosutra biće odluka vaša, koju ste tražili, da ne bude prenosa.

Gospodin Nikolić.

Gospodine predsedniče, u Vašem odsustvu gospođa koja Vas je zamenjivala, pogrešila je najavljujući našu prethodnicu, kojoj sada i repliciram i ne samo gramatički, trebalo je da je nazove zastupnicom. Gospođica ili gospođa misli da je ovo Sabor hrvatski. To što ste koaliciju radikala sa socijalistima i JUL-om nazvali crveno-crnom koalicijom, mene to ne vređa. Pretpostavljam da se to crno odnosi na radikale. Uvredilo bi me ako mislite da smo mi bili oni crveni. Ako je za vas mera da li je neko fašista ili ne, taj ratnohuškački pohod u kome smo mi učestvovali, onda sam ponosan što sam za vas i fašista. To je bila odbrana Kosova i Metohije, jedini rat u kome smo mi učestvovali zvanično, kao pripadnici vladajuće koalicije.

Možda biste vi voleli da se uopšte nismo branili. Ja ne volim što smo prestali da se branimo, ali je to bilo jače od mene. Postojala je jedna isto ovakva narodna skupština, u kojoj je isto ovako većinom glasova svašta moglo da se izglasa. Većinom glasova SPS-a, JUL-a, SPO-a prestala je odbrana Kosova i Metohije i otuda sva ova nesreća, koja nam se ovde dešava, ali zato ne možete da optužite Slobodana Miloševića. On je poturio poslanike da to prihvate. Ja se bojim samo da, ako nastavite da nam prenosite poruke koje nam šalje župan osječki, da će ova skupština da se pretvori u skupštinu podrške hrvatskoj demokraciji. Zato vas molim da što češće izlazite za govornicu i što češće da pominjete srpske radikale.

Odavno nisam imao zadovoljstvo da se sa ove govornice verbalno obračunavam sa onima koji veličaju Hrvate. Očekivao sam i od vaše koleginice, koja je danas izlazila za govornicu, istina je da lepo izgleda, u mojim godinama ja kažem da ona još uvek lepo izgleda, a neko bi rekao lepo je izgledala, istina je da joj je i glas bio umilan, ali tu vašu koleginicu sam pre neki dan na televiziji čuo kako kaže: "Braća Hrvati su nas oduševljeno dočekali, imali smo 11 predstava, a da je bilo vremena imali bismo i još 10 ili 20". Ja sam sa zadovoljstvom počeo bio da gledam taj njen intervju, ali onda sam morao da ugasim televizor, nisam mogao do kraja više da gledam. Ne zaboravite, mnogo zla su nam naneli. Koliko god da ne volite ni Slobodana Miloševića, ni Vojislava Šešelja, ni socijaliste, radikale, JUL, ne ostavljajte svoj narod.

Ja u stvari i ne znam kom narodu pripadate, ali ne ostavljajte svoj narod. Ovaj narod, srpski, u svim tim ratovima nikoga nije napao, isključivo se branio. Posebno, nemojte po zlu da pominjete rat za odbranu Kosova i Metohije. A ja sam i sa gospodinom Koraćem, pre više godina u jednoj televizijskoj emisiji, pronašao nešto zajedničko. Obojica smo napadali Miloševića zbog rata. On što je uopšte započeo ratove, a ja što je prestao da se brani. Ako ima nešto zajedničko između vas i mene to je to da oboje zameramo oko rata na Kosovu i Metohiji. Ja zameram što smo prestali da se branimo, a vi zamerate ....

(Predsednik: Vreme.)

što smo učestvovali. Hvala.

Da li ste pomenuti po imenu? Nego, u kom svojstvu je replika? Ne mogu da Vam dam reč.

Pošto postoji dozvola za rad Televizije "S".

Ne mogu da Vam dam reč, može samo predsednik poslaničke grupe, ako je poslanička grupa uvređena. To nema veze sa replikom. Prijavite se za diskusiju. Izvolite.

Gospodine predsedniče, pomenut sam dva puta u diskusiji moje koleginice, uvažene sugrađanke iz Sombora, gospođe Anite Beretić, koja je iznela niz neistina vezanih za mene.
Prvo, rekla je da sam oštetio budžet novina u kojima je ona bila direktor, predsednik Upravnog odbora, a sada je direktor radija te kuće. Istini za volju, jeste ta kuća veoma oštećena, njen budžet veoma stanjen, ali zahvaljujući upravo rukovodstvu tog upravnog odbora, koji su slali i direktora i glavnog i odgovornog urednika o trošku budžeta Informativne kuće u London, Beč na edukaciju.
Posebno, odlazak u Osijek, razgovori sa Nenadom Čankom, Županom Somborskim i u prisustvu gospođe Anite Beretić u najboljem svetlu može da ukaže na to gde su novčana sredstva o kojima je gospođa Anita ovde govorila.
Dakle, da bi upoznali javnost Sombora i Somboraca ko koga zastupa morao sam ovo da kažem, ali isto tako i da je veoma strašno iznositi ovakve insinuacije i laži , jer se radi o kazni koju je Informativna kuća platila pre zakona koji je donet 1998. godine, a prekršajni postupak koji sam dobio protiv njihove informativne kuće za klevetu se dogodio 97. godine.
Dakle, očigledno je da se radi o insinuaciji i da je gospođa Anita htela da prenese nešto što nije tačno.
Što se tiče same kazne koju je platila informativna kuća u kojoj je gospođa Anita sada direktor, radi se o minimalnim kaznama za ono što je glavni i odgovorni urednik pisao u tim novinama. Naime, pisalo je da sam ja mentor događanja i da sam izazvao linč, kome je bio prisutan Nenad Čanak, Dragan Veselinov i ostali koalicioni partneri tadašnje Koalicije Vojvodina.

Molim vas da završimo ovaj krug replika, ići ćemo u novi. Da li se slažete.  Hvala.
Reč ima narodni poslanik Božidar Vujić.