Dame i gospodo, u obrazloženju ovoga predloga, u tački 3. stoji - "predviđa se primena odgovarajućih odredaba tog zakona, do donošenja novog zakona, koje se odnose na način ostvarivanja sloboda i prava u oblasti javnog informisanja i vođenja registra javnih glasila". Ovo upravo govori i dokazuje ono što su juče poslanici SRS-a uporno tvrdili, da aktuelna vlast nije spremna za vršenje vlasti. Priča se ponavlja, ukida se jedan zakon, a drugi nije pripremljen. Taman i da niste do izbora obećavali narodu promene preko noći, imali ste četiri puna meseca i mogli ste za ta četiri meseca da donesete nešto više od onog zakona o amnestiji od devet članova. Ili niste sposobni za vršenje vlasti ili još niste svesni da vi vršite vlast.
Predlažete ukidanje jednog dobrog zakona, a zauzvrat ne nudite ništa. Voleo bih da nam predlagač ovog zakona objasni na koji način će se ubuduće zaštititi časni i pošteni građani ove zemlje od kleveta, laži i dezinformacija koje su, do usvajanja Zakona o informisanju 1998. godine, svakodnevno plasirane sa većine medija, pogotovo i sada opozicionih dnevnih listova. Kažu da je objavljivanje dezinformacija isto kao kada bi se sa vrha Beograđanke prosuo džak perja u beogradsku košavu. Demantovati dezinformacije isto je kao i sakupiti svo perje po Beogradu.
Gospodo iz Vlade, odnosno vlasti, objasnite građanima Srbije kako će to perje sakupljati u narednom periodu, kada ovaj zakon ukinete. Sa druge strane, činjenica je da su mediji u Srbiji danas uglavnom pod kontrolom aktuelne vlasti i da su svi naklonjeni toj aktuelnoj vlasti. Ministar reče da je u prethodnom periodu bio medijski mrak. Da vas samo podsetim, u tom medijskom mraku većina dnevnih listova i ogromna većina elektronskih medija u Srbiji, bila je pod kontrolom tadašnje opozicije, a današnje vlasti. Danas, kada Srbijom vlada demokratija, nema nijednog opozicionog lista, nema ni jednog opozicionog medija. Svi su pod kontrolom vlasti. Međutim, bojim se da će podrška koju danas imate od medija vrlo brzo izostati ako nastavite da radite kao što ste radili do sada, kao što ste radili u prethodna četiri meseca, i da ćete vrlo brzo upravo vi vratiti ovaj zakon iz 1998. godine u ovu skupštinu i u javni i politički život Srbije.
Na kraju, dame i gospodo, ukidanjem Zakona o informisanju, vi danas ukidate odgovornost medija, urednika i novinara za posao koji rade, a koji ima izuzetan uticaj na ukupan život našeg društva. Ja moram, na kraju, da iskoristim vreme, obzirom da imam vreme, da gospođi iz Požege, istine radi, kažem par rečenica. Prvo, Televizija Požega nije nezavisna televizija i nije bila ni tada kad se ovaj događaj desio. Televizija Požega je javno preduzeće, lokalno. Znači, pod kontrolom lokalne vlasti. Tada je na vlasti bila tzv. Koalicija "Zajedno", danas ne znam više ko je. I tada, a i danas, ta televizija treba da služi interesima svih građana Požege, a ni tada, a ni danas ona to ne čini.
Drugo, istog dana kada se taj događaj desio u Požegi, demokratija o kojoj gospođa govori...
(PREDSEDAVAJUĆA: Molim Vas da se držite dnevnog reda.)
... je bukvalno demolirala prostorije Opštinskog odbora SRS-a u Požegi, iako niti inspektor koji je tamo bio, niti ministar Marković, ne pripadaju SRS-u.

Reč ima Gordana Pop-Lazić, narodna poslanica. Sledeći je Srboljub Živanović, narodni poslanik.

Draga gospođo,  "poslanica" u srpskom jeziku znači pismo. Ja sam narodni poslanik. Kada sam bila ministar, obraćali su mi se sa gospođo ministarka. Gospođa ministarka bi možda mogla da bude supruga gospodina Batića. Ali, da krenemo na dnevni red.
Gospodo, još jednom vas podsećam na vaš program. Prvi dan nove Skupštine da se stavi van snage sadašnji Zakon o informisanju. Što ga ne stavite van snage? Niste ga stavili van snage. Ovakav predlog zakona u istoriji našeg zakonodavstva nismo imali prilike da vidimo. Evo, ima ovde i profesora sa Pravnog fakulteta, pa neka uzmu reč i neka kažu da li je iko ikada video da se izmene i dopune nekog zakona donose u ovoj formi. Nisam imala prilike to da vidim.
U članu 1. kažete da prestaje da važi Zakon o javnom informisanju. U članu 2, interpretiram - "Predviđeno je da do stupanja na snagu zakona kojim će se urediti način ostvarivana sloboda i prava u oblasti javnog informisanja primenjivaće se odredbe zakona koji se ukida". Ne postoji ni jedno jedino poglavlje u Zakonu o javnom informisanju, koje se ovako zove. U članu 3. kažete da će se do donošenja novog zakona primenjivati odredbe zakona koji se ukida, a koje se odnose na osnivanje, registraciju i prestanak javnih glasova. Nema ni takvog poglavlja u tom zakonu. Nema, gospodo, tog pravnika koji će iz predloženog teksta Predloga zakona razumeti koje odredbe zakona ostaju na snazi, a koje prestaju da važe.
Ja hoću da vas podsetim, malo je komično, ali Mlađan Dinkić, u časopisu "Danas", 3. i 4. februara kaže - tužiće novinare, valjda ovaj dnevni list "Danas", zbog iznošenja netačnih podataka da je iz novosadske filijale izneto dve tone zlata, a preneto je u stvari samo 13 kilograma. Molim vas da mu prenesete, ako dosad nije tužio, nek ne tuži, jer mi ne znamo ko će i kako da sudi. Neka se čovek ne maltretira oko toga. Bilo je normalnije da predložite novi zakon o javnom informisanju, ako smatrate da ovaj nije bio dobar ili vam je neko rekao da nije dobar. Bilo je za očekivati da tako nešto uradite, ali vi, gospodo, nemate šta ovom zakonu da zamerite, pa onda verovatno stoga i ne predlažete novi. Sve to što činite, činite očigledno iz neznanja ili namerno, da bi stvorili konfuziju, jer se u uslovima konfuzije najbolje snalazite. Na najneprecizniji način, kao da je Predlog zakona pripremao neki šloser, ja se šloserima izvinjavam, kod njih idem kad treba da mi poprave auto ili tako nešto, od kućnih aparata, ali od ministra pravde očekujem da zna da napiše predlog zakona, i zbog toga ovo i kažem.
Volela bih da čujem od gospodina Batića da li se ikada u svojoj advokatskoj praksi on sreo sa ovakvim nekim zakonom. Kažete u obrazloženju da ćete stavljanjem van snage Zakona o javnom informisanju ispoštovati zahtev najšire javnosti. Uzgred, reč ispoštovati, takođe moram da vas upozorim, u srpskom jeziku ne postoji.
(Dobacivanje iz klupe: Ni šloser.)
Preskočiću ovaj deo da me ne biste opominjali na vreme, već mi je dojadilo, ali se osećam uvređenom od strane predsednika koji tvrdi da smo mi koji ne možemo u roku od pet minuta da kažemo sve ono što imamo da kažemo o jednom zakonu neinteligentni, ne bih da dovedem u sumnju svoju inteligenciju na osnovu zaključka predsednika, ali (ajde da poštujemo i to.
Htela bih da vas podsetim i na član 46. Ustava, koji u stavu 5. kaže: "Jamči se pravo na ispravku objavljenog netačnog obaveštenja kojim se povređuje nečije pravo ili interes, kao i pravo na naknadu moralne i materijalne štete nastale po ovom osnovu". Zakon neki treba ovo ustavno pravo da štiti. Koji to zakon štiti ovo ustavno pravo ako ga ne štiti, recimo, Zakon o javnom informisanju?

Opominjem vas na vreme.

Hvala, gospođo, što me opominjete, vi samo to i znate da radite. Zato što vi sebe, gospodo, nazivate demokratama, ne znači da vi to i jeste. Dela govore, a ne reči.

Opominjem vas drugi put.

Hvala lepo što me opominjete, evo završavam. Hoću da kažem da ne gledaju šta govorite, nego da gledaju šta radite. Jedino ćemo tako da shvatimo šta nam se sprema.

Hvala najlepše. Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a sledeći je Dragan Šormaz.

Dame i gospodo uvaženi poslanici, mi srpski radikali, kao i vi, čvrsto smo opredeljeni za unapređenje slobodnih i otvorenih medija u nas i u celom svetu. Danas u Srbiji trenutno je registrovano preko 2.500 javnih glasila, koja bez cenzure i pritisaka države imaju slobodu da istinito informišu javnost o svim događajima. Prava ekspanzija medija zabeležena je upravo poslednjih godina i te ekspanzije ne bi moglo biti bez potpune slobode u njihovom osnivanju i radu.
Zna se kako i koliko mediji utiču na svest i formiranje javnog mnjenja, kao i da medijska industrija sve manje informiše o događajima, a sve više teži da događaje proizvodi prema potrebi onih koji ih naručuju. Sloboda medija je bila ograničena samo slobodom i pravima onih o čijem radu i delovanju ti mediji informišu, slobodama i pravima, kojima je informacija namenjena. Ovaj zakon afirmiše slobodu u informisanju i jasno postavlja odgovornost onima koji do sada slobodu nisu zloupotrebljavali. Predviđene sankcije za neodgovrno ponašanje nisu predstavljale nikakvu prepreku za dalji rad. Oni koji su informisanje shvatili kao nešto više od izdavanja novina, pravljenja radio i TV emisija i preko toga pokušali da kriju ono što im nije posao, suprotno interesima profesije, građana i države, nisu mogli da nastave sa takvim aktivnostima.
Razne međunarodne organizacije, institucije i udruženja stalno su zabrinute za stanje javnog informisanja u našoj zemlji. Priznajem da sam oduševljen brigom, razmišljanjem i nadom da sfera informisanja u Srbiji može biti bolja i drugačije uređena nego što je to slučaj sa pozitivno pravnim aktima u našoj zemlji, ali verujte mi i nas pomalo brinu i začuđuju dvostruki aršini kojima se pribegava u borbi za uspostavljanje navodnih demokratskih odnosa u svim delovima sveta.
Zanimljivo je da su najznačajnije odredbe Zakona o javnom informisanju inspirisane upravo zaštitom ljudskih prava i sloboda, o kojima toliko govorite, a vrlo malo ih poštujete, te da su norme o odgovornom informisanju veoma slične normama onih zemalja iz kojih najčešće optužbe i dolaze, s tim da visine kazne za prekršaje pojedinih članova zakona nisu ni približno visoke kao što je to predviđeno vašim pozitivnim zakonima. Ako smo tu pogrešili, priznajemo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, a sledeća je narodna poslanica Bojana Aleksić.
Pošto je narodni poslanik Dragan Šormaz odustao, molim Bojanu Aleksić, isto odustala. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević (odustao). Reč ima narodna poslanica Anita Beretić.