Dame i gospodo, suočeni smo sa parlamentarnom opstrukcijom poslanika DOS-a, jer od 176 poslanika redovno ih je 50 ili 60 u sali, a ostali su negde i zabavljaju se, drugačije provode svoje vreme, tako da imamo česte prekide ove sednice jer nemamo kvorum.
Par poslanika DOS-a dobacuje "tema" i "vreme", a ja vam preporučujem da naučite još nekoliko reči, to nije tako teško, samo malo vežbajte.
U Nišu izlazi jedan dnevni list, sedam, osam televizijskih stanica ima i verovatno desetak radio stanica. Gostovali su gospodin Batić, gospodin Žarko Korać, lideri ostalih političkih stranaka kao što je Perišić, Đinđić i ostali. Za to vreme sam se naslušao svačega i ni jedan od tih medija, niti glavni i odgovorni urednik nisu bili kažnjeni, a primenjivao se Zakon o javnom informisanju. Gospođa iz Požege kaže da su ciljevi zakona bili da informisanje bude pravovremeno, objektivno, nepristrasno, ali, kako ona kaže, u primeni tog zakona nije bio takav slučaj, nego su mediji kažnjavani zbog takvog rada. To što vi mislite da nije bio takav slučaj, ne znači da je zakon loš, već da je primena bila loša. Reću ću vam nešto zbog čega, za samo taj slučaj, treba zadržati Zakon o javnom informisanju. U Nišu je pre par godina u dnevnom listu "Niške novine" objavljen članak u kome novinar piše da je tada, pre 16 godina, došlo do zamene beba u porodilištu i da sada 16-godišnju devojku čuvaju ljudi koji nisu njeni roditelji. Navodi se puno ime i prezime te devojke, ime njenih roditelja i ime onih koji smatraju da su roditelji. Posle toga ide odgovor, a onda ponovo i nastavlja se čitav feljton. Zamislite kako se osećala ta devojka, kako se ona sada oseća, da li i sada sumnja da su to njeni prirodni roditelji ili su to roditelji koji su je usvojili. Da zlo bude gore, niko zbog toga nije odgovarao. Da je novinar proverio informaciju, a imao je vremena, ne bi objavio tako nešto. Potpuno je sada deplasirano da ona tuži te novinare, da ide svojim redovnim postupkom i redovnim tokom. Pre same NATO agresije u "Dnevnom telegrafu" objavljuje se članak - "Šta poneti u atomsko sklonište?" Onda se građani plaše, pošto šest meseci neće da izađu iz skloništa, pa kažu, ponesite masku koja će vas štititi od otrovnih gasova i radioaktivnog zračenja, ponesite hranu za šest meseci, ponesite vodu itd.
Gospodine, već ste u godinama kad možete još neku reč da naučite.
Sve to vreme Zakon o informisanju se primenjivao samo na najdrastičnije slučajeve.
Ukoliko je to bilo ugrožavanje slobode izražavanja, onda zaista ovde neko nešto ne razume. Ja ne bih mogao da shvatim da neko iznese takvu laž i da zbog toga niko ne odgovara. Sada pretpostavljam da će, posle najave novog ministra za informisanje, neki mediji u Nišu biti zatvoreni, biće ugašeni, a za svo vreme primenjivanja ovog zakona toga nije bilo.
Na kraju, danas često viđam u ovoj skupštinskoj sali Zorana Živkovića, sadašnjeg ministra savezne policije i njegovu suprugu, za koju čujem da je sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo. Možda zbog toga ovaj zakon nije dobro napravljen, jer to što ste najbolje imali i najpametnije među vama, sada je on ministar policije.
Očekujem da ovih dana on dovede i decu ovde. Malo je samo on i supruga. Treba svi da dođu ovde. Možda vam oni pomognu da napravite jedan dobar zakon o informisanju.