Reč ima narodni poslanik Marko Ćulibrk, a posle njega narodni poslanik Dragan Šutanovac.

..... raspravlja ova dva dana o predlozima zakona koje je ponudila nova vlast. Postavlja se pitanje zašto se iznose ovako nespremni zakoni i ovako nebitni zakoni u ovom momentu, kada pad životnog standarda i ugroženost naše zemlje ima mnogo veći značaj nego to. Pokušavajući da sagledam to, došao sam do tri zaključka. Prvo, da se naši eksperti u Vladi još uvek nisu navikli na funkciju vlasti, jer još uvek predlažu zakone kao opozicija, jer tako razmišljaju. Drugo, da oni neke stvari ne znaju, pa predlažu vrlo nevešto zakone, u obrazloženjima ne navode pravničku terminologiju, da oni, kako ne znaju materiju koju predlažu, takođe ne znaju ni pravni način kako da to predlože. Tako da su u barem tri - četiri predloga zakona prekršili postojeće zakone, znači nije usaglešeno, a takođe su prekršili i ustavni osnov, na osnovu kojih su predložili te zakone.
Treće, u ono što nisam verovao, dok ne prođe ovih 100 dana da se o tome izjasnimo, međutim, Vlada izgleda nema ni dobre namere prema ovoj državi. Zašto ne iznosi mnogo važnije stvari o padu životnog standarda, koje su se desile u ova dva meseca od kako su na vlasti? Zašto ne iznose probleme o jugu Srbije? Zašto se ne iznose problemi o greškama i nefunkcionisanju Saveza sa Crnom Gorom, ili možda Vlada, pošto ih nema ovde, želi da se mi zabavljamo sa ovako manje značajnim stvarima koje nisu od životne važnosti, a oni u nekim užim krugovima, kao što vidimo, donose platforme o Crnoj Gori, potpisuju i donose neke platforme za jug Srbije, i ne dolaze ovde da traže od nas saglasnost, ili bar da nas upoznaju sa tim. Oni očigledno traže saglasnost u Vašingtonu na nekom doručku ili u Briselu, kod NATO pakta itd. Mislim da to nije u redu.
Takođe, oni ne donose ovde zakone. Oni danas donose zakon protiv televizije. Ovaj zakon o kome sad raspravljamo, o zaštiti predsednika Republike, ovo je zakon protiv predsednika Republike. Sledeća tačka, takođe, zakon protiv rada sudova, jer se vrši na jedan nelegalan način izbor sudija i postavljanje sudija, dolazi do spajanje izvršne i sudske vlasti. To nema ni u jednoj zemlji u zadnjih 50 godina. Jednostavno, ukinuta je televizija i informisanje, ukinut je sad zakon o predsedniku. Doći će do izbora sudija koji su podobni. Uvodi se opet partijska podobnost za izbor sudija. Znači, sprema se jedan teren za jednu, kako medijsku, tako i pravu hajku na sve one koji nisu po želji dosovaca. U obrazloženju ovoga zakona stoji, kao razlozi za donošenje po hitnom postupku - "kako se ovim zakonom na celovit i nov način uređuju prava predsednika Republike, to je neophodno donošenje zakona po hitnom postupku". Ako ovo predlaže Vlada, ako ovo predlaže ministar pravde, ako ovo može da objasni i jedan student, da razume prava, onda ovde o poznavanju prava i izglasavanju zakona nema ni malo reči.
Na kraju, jedno pitanje, zašto ministar unutrašnjih poslova ne odgovara za bezbednost predsednika? Jednostavno, želi se izbeći odgovornost, znači, da nema poimence taj koji odgovara za predsednika Republike. Mi ovde ne govorimo ni o jednoj ličnosti, mi govorimo o predsedniku Srbije, koji mora da bude svetinja za sve nas. Donoseći ovaj zakon, koji ste vi danas predložili, mi ćemo umanjiti i funkciju predsednika Srbije, i umanjićemo, nažalost, i značaj ovog parlamenta, a nadam se da nam je stalo da ovaj parlament ipak ostane upamćen po donošenju dobrih zakona. Hvala.

Pre nego što vam dam reč, dozvolite mi da vam pročitam informaciju. Sekretar Narodne skupštine Republike Srbije obavio je telefonski razgovor sa Republičkim centrom za obaveštavanje, povodom izjava poslanika o vanrednim dešavanjima u Bujanovcu, i od dežurnog operativca u centru saznao sledeće: Republički centar je, pošto prati direktan prenos sednice Skupštine Srbije, telefonom pozvao centar u Nišu, a centar u Nišu je kontaktirao centar u Vranju, i dobijena je informacija da se na tom području ne dešavaju nikakvi vanredni događaji. Istovremeno, uočili su da je u toku intenzivan telefonski promet na jugu Srbije. To je, očigledno, posledica dezinformacije koju smo ovde slučajno ili namerno čuli. To je informacija iz Centra za obaveštavanje.
Ukoliko neko ima drugih informacija, dužan je da potvrdu o tim infomracijama pribavi i da sa punom odgovornošću pred stotinama hiljada ljudi koji prate ovaj televizijski prenos izađe sa pouzdanim, tačnim i proverenim informacijama, a da se ne izlazi sa neproverenim informacijama, koje mogu da uznemiravaju građane Srbije, u situaciji koja ionako nije ni malo sjajna.
Reč ima Dragan Šutanovac.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, hteo bih da kažem da sam ja sticajem okolnosti specijalni savetnik saveznog ministra unutrašnjih poslova i gospodin Vesić i ja smo kontaktirali štab u Bujanovcu i imam za vas tri informacije. Ovo što je kolega rekao za Bujanovac nije tačno. Znači, danas su se dešavale tri stvari.
Jedna je bila jutros u sedam sati. Na brdo Sveti Ilija izvršen je minobacački napad, na to je uzvraćeno, bez žrtava. U 13 časova streljačkim naoružanjem u pravcu Golemog Brda izvršen je teroristički napad, na šta je isto uzvraćeno i pre podne kod Zubinog Potoka traktor sa četiri Srbina je naleteo na minu i ti ljudi su zbrinuti u bolnici u Kosovskoj Mitrovici.
Ja sam se javio da diskutujem po tački koja je na dnevnom redu, o samo jednom pitanju. Gospodin Branislav Ivković je rekao da građani Srbije žele uređenu Srbiju. Građani Srbije su već decenijama želeli uređenu Srbiju i ta Srbija očigledno nije bila uređena po meri građana Srbije. Građani Srbije su na izborima pokazali ko žele da im uređuje Srbiju. Kada bi sada uradili anketu među građanima Srbije ne biste dobili ni jednog čoveka da štiti bivšeg predsednika Repblike Srbije. Ovo je više nego dobar gest nove vlasti, ja ću glasati za njega, ali sam protiv toga. Ne bih mu dao ni jednog građanina da ga prati.

U ovoj  skupštini se pretpostavljam donose zakoni da važe od momenta kada se usvoje do nekog budućeg narednog vremena. Verujem i želim da traju što duže. Sigurno je, kada razmišljamo o Zakonu o pravima i dužnostima ranijeg predsednika Republike Srbije, da treba da prihvatimo sve bitne komponente o tome ko je taj čovek. Taj čovek, predsednik Republike Srbije, aktuelni i onaj koji postaje kao raniji predsednik Republike Srbije je neko ko je u datom trenutku jedanput ili više puta imao poverenje većine građana Srbije i prema tome on zaslužuje poštovanje, a ovo što je uradila Vlada Republike Srbije je ispod svakog nivoa.
(Slobodan Janjić traži reč i izlazi za govornicu.)

Niste prozvani. Ne dajem vam reč. Informacija centra je pročitana, ako imate repliku, imate repliku sa Centrom za informisanje, nemate sa mnom. Nisam vas prozvao, niti poslaničku grupu, nema replike. Ne dajem vam reč. Reč ima narodni poslanik Anita Beretić, poslednji prijavljeni govornik. Gospodine poslaniče, nisam vam dao reč, neću vam dati, nemate pravo na repliku. Gospodine poslaniče, molim vas da napustite govornicu. Gospodine poslaniče, molim vas  da siđete sa govornice i narodnoj poslanici date reč. Gospodine poslaniče, ponašajte se kao pravi predstavnik naroda Srpske radikalne stranke. Nisam vam dao reč i poslednji put vas opominjem da napustite govornicu. Reč ima narodni poslanik Anita Beretić.

Dame i gospodo poslanici, nadam se da je ova kratka epizoda ispred govornice samo još uspomena na dosadašnju kulturu i ophođenje u ovom domu. Verujem da je to za nas prošlost i ubeđena sam u to da pripadam grupi nove generacije političara koja je deset godina unazad borila se i dočekala, hvala Bogu, ovaj trenutak da ponudimo građanima Srbije alternativu, počev i od samog nastupa za ovom skupštinskom govornicom.
Više puta je u toku rasprave oko ove tačke dnevnog reda bilo pomenuto da se u ovim predlozima zapravo kriju loše namere i neminovno je ovaj predlog doveden u vezu sa likom i delom Slobodana Miloševića. To možda nije dobro, ali uopšte nije slučajno i ne treba zbog toga da izričemo nikakve optužbe. Prosto je normalno da nakon 10 nenormalnih godina vladavine taj strah i predupredimo. Ne sme se više dogoditi u ovoj zemlji da niko, pa bio to i predsednik Srbije, bude iznad bilo kog građanina, iznad zakona, pa i iznad same države, zvao se on Slobodan Milošević ili bilo kako drugačije.
Niko ne spori da, naravno, predsednička funkcija jeste veoma odgovorna funkcija, ali isto tako jako je važno podvući crtu, svesti račun i videti šta je dotični predsednik ostavio iza sebe, iza svog mandata. Ovi kojima se plače ceo dan zbog umanjenja tih predsedničkih beneficija neka se sete koliko je majki, žena, sestara oplakalo svoje sinove, muževe, braću u silnim izgubljenim ratovima Slobodana Miloševića, koje čak nikada nije ni objavio. Koliko su suza isplakala sva ona raseljena lica koja je Slobodan Milošević tako uporno branio svih ovih 10 godina, koliko je uplakanih uostalom i zbog pukog osiromašenja u koje smo naterani tokom njegove vladavine.
Umesto jedne prosečne građanske porodice, kojoj bi i sama trebalo da pripadam, dovedena sam za vreme te vladavine na nivo prosjačkog štapa radeći u prosveti, radeći sa decom i imajući svaki dan ispred sebe sliku upravo u tim mladim bićima, sliku praktične vladavine našeg predsednika. Šta se "sprema" Slobodanu Miloševiću, o čemu se pitaju mnogi poslanici ovde? Verujem ovoj vladi i verujem da mu se ne sprema ništa. Prosto, kada se dokaže da je odgovoran, odgovaraće.

Ovo je bio poslednji prijavljeni govornik.

Zaključujem načelni pretres. Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike, u načelu.

Za 106, protiv 32, niko uzdržan, dvoje nije glasalo, ukupno prisutno 140 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog zakona u načelu.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran D. Nikolić. Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da su predložena rešenja pravno moguća.

Molim predstavnika Vlade da se izjasni o ovom amandmanu.

Predstavnik Vlade se izjašnjava da amandman ne treba prihvatiti.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Uvažene kolege narodni poslanici, verujem da su predstavnici Vlade saslušali ovaj amandman, možda bi se i drugačije opredelili. Molim za to ovlašćenog predstavnika, gospodina Batića, da primi znanju ovo što sam napisao i podneo Narodnoj skupštini. Dakle, predložio sam da se prvobitna formulacija člana 2. Predloga zakona izmeni i da glasi: "Predsednik Republike, po prestanku obavljanja funkcije, ima sledeća prava: 1) na doživotno lično obezbeđenje, neprekidno, 2) na obezbeđenje objekata, neprekidno, 3) na pomoć u obavljanju administrativnih poslova, 4) na korišćenje službenog automobila, neprekidno. Uslove i način korišćenja prava iz prethodnog stava bliže uređuje Vlada i odgovorna je za njihovo ostvarivanje."

Kao što vidite, sa ovim amandmanom zaista nisam promenio ni jedno pravo, koje je Vlada predložila u ovom predlogu zakona, čak je i formulacija identična, samo sistematika nešto drugačija. Ono što je novo, novo je da sam dao ime i prezime ovim pravima i utvrdio ovlašćenja Vlade, da svojim aktom ispravi one nelogičnosti, o kojima smo pričali i da konkretne poslove utvrdi svojim aktom, konkretan broj potrebnih izvršilaca. To sve u najboljoj veri da će Vlada, noseći svoju odgovornost za izvršenje svih zakona, pa i ovog zakona, svojim aktom to uraditi na korektan način. Znači, uz puno jedno poverenje.

Drugi deo, tiče se odgovornosti, koji je brisan iz člana ovog zakona i ovim amandmanom pokušavam da to vratim, da je odgovornost za ostvarivanje tih prava dobio svoje ime u liku Vlade Republike Srbije. Mislim da je to jedino ustavno, zakonito i logično rešenje.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

(Neidentifikovani poslanik: Mogu li dobiti reč?)

U vezi sa amandmanom? Onda molim vas da utvrdimo kvorum.

Konstatujem da imamo kvorum.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 38, protiv 92, jedan uzdržan, nije glasalo 13, ukupno su prisutna 144 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran D. Nikolić.

Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da su predložena rešenja pravno moguća.

Molim predstavnika Vlade da se izjasni o ovom amandmanu.

Predstavnik Vlade predlaže da se amandman ne prihvati.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Ukoliko ne, molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 31, protiv 102, uzdržanih šest, nije glasalo šest, ukupno je prisutno 145 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Izvolite, ministar pravde, gospodin Batić.