Ja bih se složio sa predsednikom poslaničke grupe SPS-a i zamolio bih, pre svog izlaganja, da nam predsednik Skupštine, gospodin Maršićanin, pod hitno dostavi informaciju o tome šta se dešava dole u Bujanovcu, tako da neko iz službe obavesti predsednika da nam se obrati pod hitno po tom pitanju.
Ono što sam hteo da vam kažem danas jeste da se po treći, četvrti put, predstavim građanima Srbije, verovatno danas kao pripadnik manjine koja maltretira većinu, ali uzimajući u obzir ono što se dešava na jugu naše države i uzimajući u obzir kakvi se nebulozni predlozi predlažu za izmene i dopune zakona, osećao sam potrebu da se javim i da kažem nekoliko reči.
Gospodin Vesić iz Demokratske stranke je rekao nekoliko stvari, ali najsmešnije je bilo da će predsednik države ili neki raniji predsednik, kad ode u penziju, verovatno sam sebi da kuva kafu, ili da pije kaficu, i biće penzioner. U Ustavu Republike Srbije, koji treba svi poslanici dobro da poznaju, u članu 83. u stavu 5. kaže se da predsednik Republike Srbije rukovodi oružanim snagama, u miru i ratu, i narodnim otporom, naređuje opštu i zajedničku mobilizaciju, organizuje pripreme za odbranu u skladu sa zakonom.
Da li stvarno većina u ovom parlamentu ne shvata da čovek koji se takvim poslom bavi u jednoj državi, kada ode u penziju nije običan čovek i ne može da ima pored sebe samo jedno biće koje će mu kuvati kaficu kako reče gospodin Vesić, ili ga voziti možda do biblioteke ili će ići tramvajem. Odbrana ove države i bezbednost ove države i ponavljam, ova država nije počela 5. oktobra, počela je mnogo pre toga i značaj i važnost predsednik Republike je bila i ostala, i ostaće mnogo posle DOS-a. Prema tome, ovaj zakon ste pisali za gospodina Slobodana Miloševića, iako vi pričate da niste, nije korektno, nije ljudski, smejaće se pokolenja svemu tome i ja vas molim da se ovaj zakon kao takav ne usvoji, jer ni u jednoj demokratskoj zemlji predsednik Republike nije ono što ste vi danas dali vašim izmenama i dopunama. Hvala.