TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 14.02.2001.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik gospodin Ivković.

Branislav Ivković

Dame i gospodo poslanici, ova tačka dnevnog reda, zajedno sa narednom tačkom dnevnog reda, je finale jedne orkestracije za montirane političke procese. Bilo mi je žao da gledam gospodina Hibera, uglednog profesora Pravnog fakulteta, na kojem i moje dete studira, kako se muči da ne kaže ono što ću ga direktno pitati. Profesore Hiber, pred svim poslanicima i pred javnošću vas pitam da li ovo što vi radite kao predsednik vašeg odbora radite po Zakonu o sudovima ili ne radite? Odgovorite pred svima ovde, da li je po Zakonu o sudovima ili ne? Tvrdim da nije. Vi kao pravosudni odbor imate pravo da pokrenete inicijativu, ali inicijativu ka Vrhovnom sudu Srbije i zna se procedura po Zakonu o sudovima kako se posao radi. Vi ste umesto inicijative prema Vrhovnom sudu Srbije pokrenuli predlog Skupštini da mimo Zakona o sudovima radi totalni politički marketing za dovođenje svojih partijskih sudova.
Bilo mi je žao, profesore Hiber, da vas slušam kako sa izvesnim sudijom Matovićem pokušavate da navučete kopču sa nelegalnom zakonskom radnjom koju činite kao profesor Pravnog fakulteta, a bilo mi je žao i zbog toga što kao profesor Pravnog fakulteta, koji imate dužnost da štitite vaše studente i da štitite vaše kolege, ne osetiste potrebu da primetite u javnosti prisutnu pretnju svim vršiocima sudijske funkcije.
Ja ću vam pročitati ostavku okružnog javnog tužioca u jednom pasusu, koji kaže - navedene izjave, a to znači izjave članova prelazne Vlade, članove DOS-ovske vlade, od strane lica od kojih javnost sa pravom očekuje da su date na osnovu proverenih činjenica, kolega Hiber, predstavlja objektivno neosnovano omalovažavanje rada jednog tako značajnog državnog pravosudnog organa, ljudi koji u njemu savesno i pod teškim uslovima, i za više nego skromnu platu, obavljaju teške i odgovorne poslove, a posebno javnog tužioca, odnosno direktno podriva poverenje građana u ovaj pravosudni organ. Tome sigurno doprinose i izjave u sredstvima javnog informisanja, kolega Hiber, kojima se i pre podnošenja bilo kakve prijave prejudiciraju pojedini krivični postupci, pa se čak i njihovo trajanje oročava, što je sigurno u protivurečnosti sa neophodnošću da pravosudni organi postupaju isključivo po Krivičnom zakonu i po Zakonu o krivičnom postupku.
Od 5. oktobra smo svedoci strahovitih pritisaka na pravosudne organe, paušalnih ocena o tome da sudije ne valjaju, da tužioci ne valjaju, da istražni organi ne valjaju, da niko ne valja, ali će valjati oni novi koje će DOS-ovska vlast u liku novog ministra pravde dovesti da rade taj posao. Kolega Hiber, očekivao sam od vas da ćete za ovom govornicom ustati protiv paušalnih ocena o vašim bivšim studentima i vašim kolegama starijim ili vašoj generaciji, da ćete se založiti za zaista nezavisno sudstvo. Međutim, složićete se sa mnom, u situaciji kada ministri i potpredsednici prelazne vlade iz DOS-ovskih partija, kada čak i predsednik i članovi Vlade ove sadašnje izabrane, dopuštaju sebi da hapse preko novina ljude i da ukinu Zakon o javnom informisanju, a koji je obavezivao na moralnu i materijalnu odgovornost onih koji lažu, vama je sigurno jasno, kao i meni, da od nezavisnog sudstva nema ništa. Idemo u zavisno sudstvo, a sigurno je da idemo u zavisno sudstvo i vašom nezakonitom odlukom da smenjujete ljude, a da im ne pružite šansu što po zakonu imaju da izvestilac po tom pitanju ima pravo da razgovara sa predsednikom okružnog suda i predsednicima opštinskih sudova o tužbama koje se pod tim pokreću i koje su razlog za jednu takvu inicijativu.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Gospodin Hiber se javio. Samo da vas podsetim, za repliku ili imate pravo kao predstavnik predlagača da se još jednom javite u toku pretresa i na kraju, u vremenu trostruko dužem od vremena utvrđenog za narodne poslanike. Dakle, u toku pretresa imate još jednom pravo i na kraju, naravno.
Za reč se javio gospodin Nikolić, pa zatim gospodin Čeda Jovanović.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, danas bi bilo najčasnije da raspustimo Odbor za pravosuđe i upravu i izaberemo novi, koji će postupati u skladu sa Poslovnikom i zakonima i biti pravo pomoćno telo Narodne skupštine, ako ni zbog čega drugog ono zbog današnjeg dnevnog reda u kome je Odbor poslužio kao pokriće ministru pravde.
Ne poznajem predsednike sudova koje predlažete za razrešenje. Nikada nisam imao i nemam nikakav sudski spor o kome bi oni mogli da odlučuju, bogu hvala nemaju ni članovi moje familije, porodice, komšije, prijatelji. Nisam vršio uticaj na bilo koga kako će da vrši svoj posao. Čuo sam samo ime Vladimira Ilića 1996. ili 1997. godine, kada je Srpska radikalna stranka podnela protiv njega krivičnu prijavu kao predsednika Izborne komisije. Protiv njega i tadašnjeg sekretara Opštine Zemun, koja je bila sekretar Izborne komisije. Radilo se o proneveri novca koji je pripao Izbornoj komisiji za sprovođenje izbora. A ime tužilaca Biljane Radovanović, Andrije Milutinovića i istražnog sudije Vojkana Simića u aferi sa Mercedes bencom AG - Štutgart i DD Beograd, u kojoj je država oštećena za nekoliko miliona maraka, o čemu sam podatke dobio kada i ministar Batić i ministar Mihajlović, znači neutralno razmišljam o svemu. Neutralno koliko jedan poslanik može da bude neutralan.
Šta ne valja i šta je nezakonito u ovoj odluci ako je Narodna skupština danas donese? Da vas upoznam sa odredbama Zakona o sudovima koje se odnose na ovu tačku dnevnog reda. Zakon je ovde i možemo da ga damo na uvid poslanicima, koji su možda u zabludi da gospodin Hiber govori istinu i nije im dao dovoljno dokaza o tome da govori istinu.
Član 17. tačka 2a. - Vrhovni sud utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije i razrešenje sudija i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Član 27. - Opštu sednicu Vrhovnog suda sačinjavaju predsednik i sudije suda. Vrhovni sud u opštoj sednici, pod tačkom 2., utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije i razrešenje sudija i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. Član 29. stav 1. - Odredbe ovog zakona o sudijama odnose se i na predsednika suda, ukoliko zakonom nije drukčije određeno.
Nema drugačijih odredaba u Zakonu o predsedniku suda, koje bi derogirale odredbe, pa bi recimo govorile da predsednika suda može da razreši Skupština, na predlog Odbora za pravosuđe i uprave Narodne skupštine.
Član 36. - Vrhovni sud neposredno ili preko posrednika odgovarajućeg suda vrši nadzor u sudovima u odnosu na postupanje po predmetima u propisanim rokovima i postupanje po predstavkama i pritužbama, a ne Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine. Kada se u vršenju nadzora iz stava 1. ovog člana utvrdi postojanje činjenica i okolnosti, koji ukazuju na neblagovremeno i nesavesno postupanje sudija odgovarajućeg suda, predsednik Vrhovnog suda pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti sudija. Član 46. - Sudija i sudija porotnik razrešiće se od sudijske dužnosti protiv svoje volje, po tački 1., ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili ako bude osuđivan za krivično delo koje je nespojivo sa vršenjem sudijske funkcije, tačka 2., ako se na osnovu nalaza i mišljenja nadležne zdravstvene ustanove utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja trajno izgubio radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije, tačka 3., ako se utvrdi da nestručno i nesavesno obavlja sudijsku funkciju, tačka 4., ako se utvrdi da obavlja funkciju suprotno članu 5. ovog zakona.
Član 47. glasi - Odluka o razrešenju dužnosti sudije zbog razloga iz člana 46. stav 3. može se doneti samo ako je prethodno sproveden postupak za utvrđivanje razloga za razrešavanje i ako je u tom postupku sudiji, odnosno sudiji porotniku omogućeno da se izjasni o tome predlogu. Član 48. glasi - Predsednik Vrhovnog suda pokreće postupak za razrešenje sudija. Nadležno telo Narodne skupštine pokreće postupak za razrešenje predsednika Vrhovnog suda.
Ovo sam podvukao, gospodine Hiber, da čuju svi poslanici - inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje sudije mogu dati predsednik suda, sednica svih sudija za sudije odnosno suda, ministar pravde i nadležno telo Narodne skupštine.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Vreme.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Znači, Vi ste nas ovde obmanuli. Odbor za pravosuđe i upravu mogao je samo da pokrene inicijativu za razrešenje sudije, da tu inicijativu dostavi Vrhovnom sudu Republike Srbije, da on u opštoj sednici zaseda, potvrdi da neko ne može da obavlja funkciju, odnosno funkciju predsednika dotičnog suda i da nas Vrhovni sud o tome obavesti, da Vrhovni sud obavesti Narodnu skupštinu da je doneo odluku, ali nikako bez prisustva sudija o kome se radi. To su načela koja sud primenjuje i kada vrši postupke sa građanima. Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje sudija porotnika može dati i predsednik suda itd. U inicijativi se navode razlozi za pokretanje postupka...
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Gospodine Nikoliću, vreme, da li koristite Vaše pravo na vreme?
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Inicijativa se, zajedno sa potrebnim podacima, dostavlja Vrhovnom sudu. Vrhovni sud sprovodi postupak, u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu u roku od 60 dana od dana kada mu je dostavljena inicijativa za pokretanje postupka za razrešenje. Sada kada sve ovo znamo, pitam Odbor za pravosuđe, da li je dao inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje predsednika određenih sudova u Beogradu, da li je tu inicijativu uputio Vrhovnom sudu Srbije, da li je Vrhovni sud Srbije sproveo postupak, utvrdio postojanje razloga za razrešenje predsednika sudova da li su predsednici sudova prisustvovali opštoj sednici Vrhovnog suda, na kojoj je to raspravljano i da li je o tome obaveštenje stiglo u Narodnu skupštinu, odnosno Odboru za pravosuđe i upravu?
To je postupak po zakonu i mora da bude sproveden. Ima još nešto. Od svih članova Vlade, samo je ministar pravde imao permanentno posla sa sudovima. Ostali su se u sudovima pojavljivali sporadično, a neki beže od sudskog pozivara kao đavo od krsta. Dakle, ovo su odluke ministra pravde, koji se krije iza Odbora za pravosuđe i upravu. Ministar pravde zna bolje od nas koji postupak je trebalo sprovesti, ali na njemu ne insistira. Sada bi trebalo ljude da degradiramo, a nismo im pružili priliku da se izjasne. Tražite da sudimo, a da ne čujemo drugu stranu, da sudimo bez prava na odbranu. To je kao demokratski. Sada strepe sve sudije koje su sudile u predmetima, u kojima je nekog od stranaka zastupao ministar pravde, Vladan Batić. Posebno, ako je Vladan Batić izgubio parnicu, a kažu da je izgubio skoro sve.
Svako od njih pojedinačno ima porodicu, decu, rodbinu, komšije, prijatelje, ugled u društvu. Hajde sada da bacimo svi po jedan kamen. Ali, prvo u usta, da ne izgovori nešto što narod ne sme da čuje. Čemu žurba, koja ne može da opravda kršenje zakona. Znam da se spremate da sudite, pričali ste o desetinama milijardi dolara opljačkanih od države, pričate o Ustavu koga ne moramo uvek da se držimo. Danas vidim da će biti primenjivani samo oni zakoni, koji su vama po volji. Trebaće vam sudije koje će izručivati u Hag. Treba konačno da otmete i "Galeniku" i "Zorka farmu" od građana Srbije, ali nemojte odmah na početku da silujete pravdu. Jadnica, još se nije oporavila od prethodnih vlastodržaca. Nije vam opravdanje krilatica - i oni su to radili. Ako sve bude kao kod njih, vratiće se i oni brzo na političku scenu, a narod je protiv njih, pa makar se zvali i DOS. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, ali prvi se za reč javio, izvinjavam se, pa reč ima kao predsednik poslaničke grupe Čedomir Jovanović, narodni poslanik.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ustavotvorna tradicija Srbije duga je gotovo 200 godina. Gotovo 200 godina u kontinuitetu ova država pokušava da definiše i zaštiti slobodu i prava građanina. Ustav, na koji se danas opozicija poziva u republičkom parlamentu, usvojen je 1990. godine. Opozicija. Citirali ste ovde brojne članove Ustava. Da li da vam verujemo ili ste samo greškom zaboravili da pročitate da sudovi štite slobodu i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost u zemlji. To je član 95. Taj član vi niste pročitali. Bavite se zamenom teza. Skupština postoji da bi donosila zakone, a između ostalog da bi vršila imenovanje sudija, a o nepoštovanju Ustava, što je moguće i od strane Skupštine, odlučuje Ustavni sud. Ukoliko opozicija sumnja u dobre namere Demokratske opozicije Srbije, predlagača, Vlade, Odbora za pravosuđe i upravu, imaće priliku da se o tome izjasni na kraju ove rasprave.
Mi smo dužni da uvažimo interese građana, potrebe društva i ubrzamo proces definisanja pojedinačne, ne kolektivne odgovornosti, već pojedinačne odgovornosti svakoga ko je u okviru svojih nadležnosti doprineo stanju u kojem se naša zemlja nalazi. Ovde nije reč o razrešenju sudija, radi se u jednom nivou, o konstataciji i spremnosti Skupštine da uvaži zahteve sudija. Radi se o razrešenju sa sudske upravne funkcije predsednika sudova, na koje su se i oni danas koji kritikuju ovde žalili svojevremeno, a sada se žale i kritikuju DOS, i konačno, da potpuno govorimo otvorenim jezikom, radi se o nameri DOS-a da uvede red i zakon u ovo društvo. Mi smo sa tom namerom i izašli pred građane 23. decembra i dobili smo na osnovu izborne volje građana 176 mandata u ovoj skupštini i mi ne bežimo od odgovornosti da Srbiju definišemo i uredimo kroz zakon. Da bi uspeli u tome moramo učiniti ono što danas tražimo od parlamenta da ovde prihvati. Moramo razrešiti sudije koji su bili udarna pesnica vašeg režima u obesmišljavanju svakog pojma pravde i pravednosti.
Građani ove zemlje nisu išli pred sudije očekujući da će sudije da ih zaštite, nisu odlazili pred sudove da bi tamo mogli da dobiju zaštitu od vašeg režima, već su išli po kazni. Koliko smo mi lično u tome učestvovali kao akteri, ovoga puta nije tema rasprave. Bitna je naša namera da, kao osobe koje imaju lično iskustvo u vašem pravosuđu, jednom zauvek tome stanu u kraj.