Dame i gospodo narodni poslanici, svuda u svetu su sudovi jedan od stubova pravne i demokratske države. Svuda u svetu, gde postoji sistem podele vlasti, sudovi su slobodni i nezavisni. Svuda u demokratskom svetu sudije imaju ogroman ugled i izuzetno visoko mesto u društvu. Takav status sudija i sudova omogućuje da se svuda u demokratskom svetu na optuženičkoj klupi nađu i nosioci najviših državnih funkcija. To su predsednici država, predsednici vlada i ne treba da nabrajamo primere takve prakse, jer su brojni i danas, od Klintona, Kola i svih redom.
Dakle, nema privilegije ni za ljude koji su na čelu najvećih država na svetu, jer sudovi su slobodni i nezavisni i terazije pravde su ravne i jednake za sve. Samo je u Srbiji sa prethodnim režimom sudstvo i pravosudni sistem bio srozan ispod najelementarnijeg nivoa. Pojedini nosioci pravosudnih funkcija bili su, nažalost, produžena ruka vlasti i u pravosuđu je carovao princip famozne moralno - političke podobnosti: "kadija te tuži, kadija te sudi". Najbolji primer za to je tekst ostavke Okružnog javnog tužioca u Beogradu, original je malopre držao u ruci i pročitao šef poslaničkog kluba SPS.
Kakve veze ima ostavka Okružnog javnog tužioca, koja je prosleđena vršiocu dužnosti Republičkog javnog tužioca, sa šefom poslaničkog kluba SPS-a?
Naravno da ima.
Dakle, u pravosuđu je do danas poštovano kao Jevanđelje ono poznato Brozovo geslo - zašto se sudije drže zakona kao pijan plota. E, pa mi gospodo želimo da se u ovoj novoj demokratskoj državi, u pravnoj državi Srbiji, sudije upravo drže zakona kao pijan plota.
Kakav je odnos bio bivšeg režima prema sudovima i sudijama najbolje svedoči činjenica da su sudije okružnih sudova, koji su odlučivali o slobodi okrivljenih, o životu i smrti, izricali smrtne kazne, imali plate ispod 200 maraka.
Kakav je odnos bivše vlasti bio prema sudovima najplastičnije govori činjenica da je Srbija verovatno jedina zemlja u svetu gde Vrhovni sud nije imao svoju zgradu. Može li iko da zamisli u modernom svetu da najviša sudska institucija u jednoj zemlji nema svoju zgradu, nego sudije Vrhovnog suda borave u zgradi u kojoj su sva ministarstva. Niko nema svoj zaseban kabinet. Po dvojica, trojica, četvorica sede u malim kancelarijama. Ako im neko dođe, ona trojica moraju da izađu da bi čovek mogao da obavi razgovor.
Bio sam prisutan na mnogo sednica Vrhovnog suda, u drugom stepenu, po žalbi, i ničega nema nažalost. Uđete u jednu sobu, ne zna se gde sedi tužilac, ko je izvestilac, gde je sudsko veće. Katastrofa. Jer, tako je hteo minuli režim. To je bio odnos prema sudovima, prema pravosuđu i nosiocima pravosudnih funkcija.
Pomenuto je da se neko ovde iza nečega skriva. Ne. Ne skrivam se ja iza bilo čega. Moja biografija je čista i časna. Zalažem se da se objave svi dosijei da vidimo ima li bilo čega nečasnog u biografijama ljudi koji sada vrše funkciju vlasti. Ja se za to zalažem. Pa neka se vidi, slobodno neka se sve objavi.
Dakle, nije bilo nikakvog skrivanja, nego je želja da se odabir nosioca pravosudnih funkcija ne vrši od strane jednog jedinog čoveka, nego da to upravo čini jedan širi krug. Napravićemo mi jedan validan zakon o sudijama, potpuno drugačiji od dosadašnjeg, da se uključi što širi krug kompetentnih u izbor sudija, da ta selekcija bude takva da biramo zaista najbolje.
Da vrede samo dva kriterijuma: najviša stručnost i visoki moralni kredibilitet.
Ja nisam, gospodine Nikoliću, izgubio skoro ni jednu parnicu, nisam mnogo postupaka ni imao, nisam se otimao i nisam bio neko ko je korumpirao sudije, tužioce, istražne sudije, veštake. Bio sam jedan od advokata koji je imao najveći broj uspešno rešenih sporova. To je javna tajna. Tako da sam nekih 17 godina proveo u pravosuđu. Doktor sam prava. I, eto, slučajno sam kompetentan da obavljam funkciju ministra pravde.
Što se tiče predloga i konstatacije da je povređen Zakon o sudovima - nije tačno. Bio bi povređen da se predsednici sudova, koji treba da budu razrešeni, a koje je poimenično pomenuo gospodin Hiber, razrešavaju i sa sudijske funkcije. Član 29. Zakona o sudijama, stav 6., lepo kaže da će se isti postupak primeniti i za predsednike sudova kao i za razrešenje sudija, ako zakonom nije drugačije utvrđeno.
Ali, stavom 7. istog tog člana je zakonom drugačije utvrđeno za predsednike sudova. Postoji, znate gospodine Nikoliću, to pravnici znaju, vi to ne možete znati, tumačenje pravne norme koje može biti semantičko, etimološko, gramatičko, logičko, dakle postoje razni načini tumačenja pravne norme i ovo je u sferi uređenja upravnih statusa u pravosuđu i zato je to tako moguće. Ne zato što nikada do sada u srpskoj praksi nije slučaj razrešenja predsednika sudova iznošen na sednicu Vrhovnog suda, na opštu sednicu Vrhovnog suda.
Dajte mi jedan primer, dajte mi primer da je to učinjeno kada su razrešene sudije, koji su tema sledeće tačke dnevnog reda. Nisu. Dakle, nema povrede zakona o sudijama, a kada se već pominju predsednici tih sudova, jedan od njih je pre neki dan lično potpisao rešenje o ukidanju pritvora Miodragu Zečeviću, za koga saznajemo iz dnevne štampe da je pobegao u inostranstvo, da je viđen negde u Budimpešti kako u nekoj banci pokušava da podigne neke pare.
Čije pare? Opljačkane pare građana ove zemlje.
Dakle, .... (žagor) bio mu je određen pritvor, pa mu je lično predsednik suda potpisao rešenje o ukidanju pritvora, čije se razrešenje traži.
Dakle, nadam se da je prošlo vreme kada su se pravdom i pravosuđem bavili laici, da je prošlo vreme kada su bivši grobari gradili pravnu državu. Zato što su je oni gradili, zato je i umrla pravna država u Srbiji.
Dakle, moramo se izboriti da pravda zavlada na ovim prostorima. Moramo se izboriti da se ispoštuje ono geslo koje piše ispod Boginje Justicije, sa povezom na očima, sa mačem u jednoj ruci i terazijama u drugoj ruci, a ispod Justicije piše - neka bude pravde pa makar i svet propao.