Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ustavni okvir za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojim Republika obezbeđuje i uređuje, pored ostalog, finansijski sistem, kao i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa. Mnogo su šira neusklađenja republičkog zakonodavstva, između ostalog i Ustava sa saveznim, od onog do kojeg se delimično dolazi kroz Predlog ovog zakona, koji je, pre svega, posledica nemogućnosti Republike Srbije da u vremenu, za koje smatramo da je potrebno,  redefiniše fiskalni sistem, u društvu, u kome mi imamo pravo kreiranja politike. Zašto je država, koju čine Srbija i Crna Gora, onakva kakva je danas, mi možemo odgovoriti. Delimično smo svoj odgovor ponudili još 1992. godine, kada smo kao opozicija bojkotovali savezne izbore, uvereni da je Ustav, sačinjen na Žabljaku partijskom voljom SPS i Demokratske partije socijalista, koalicionih partnera Srpske radikalne stranke i uz podršku Srpske radikalne stranke, koja je izašla na te izbore, duboko pogrešan, loš i da će on sasvim sigurno imati tragične konsekvence.
Brojna pravna nasilja koja su počinjena u prethodnom vremenu, obesmislila su i pojam savezne države i njeno funkcionisanje. U ovom trenutku ne možemo biti taoci nefunkcionalnog Saveznog parlamenta, niti možemo biti taoci državne tvorevine, koja se sasvim sigurno i po našem mišljenju mora ozbiljno promeniti.
Zadatak Republičke skupštine jeste da u okviru postojećeg republičkog Ustava pronađe pravni osnov za donošenje ovog zakona i da uvaži potrebu Vlade za ovakvim obimom finansiranja, da odgovori onim potrebama društva, koje su veoma konkretne i jasno su iskazane u budžetskim rashodima.
Mislim da je konkretno gospodin Šešelj rekao jednu notornu neistinu navodeći 1994. godinu kao godinu, u kojoj je Demokratska stranka navodno podržala ovakav poreski zakon. Molim ga da ovde, pred parlamentom, pronađe zapisnik sa sednice iz 1994. godine na kojoj su poslanici Demokratske stranke glasali za zakon SPS. Unapred tvrdim da tako nešto nije tačno i tvrdim da je svih 28 poslanika Demokratske stranke glasalo protiv ovakvog poreskog zakona.
Ovim se čini bitan iskorak u odnosu na nešto što je samo po sebi činjenica i nešto što se samo po sebi primenjuje i u ovom trenutku. Dakle, takse i dažbine nisu samo bile posledica namere prethodnog režima da poštuje SR Jugoslaviju i Ustav, jer je u mnogo kritičnijim situacijama grubo prekršen Ustav savezne države, već pre svega posledica namere da se, kroz posebne račune i na zakonom neutvrđen način, vrši finansiranje onih državnih potreba, za koje oni smatraju da shodno potrebama društva tako nešto treba uraditi. Koliko je u tome bilo opravdanog, koliko neopravdanog, utvrdiće budžetske inspekcije koje već u ovom trenutku evidentiraju konkretne zloupotrebe, između ostalog i predmet jednog oduzimanja poslaničkog imuniteta je zloupotreba po stavu budžetskih inspektora.
Važno je reći da se ovim zakonom tako nešto sprečava. Ovo nije zakon o porezu na mobilne telefone, ovo je zakon o porezu na motorna vozila, o porezu na oružje. Kada se napravi analiza onoga što ste vi uradili kroz takse i dažbine 1998. godine, i onoga što mi sada činimo, vidi se da je u proseku za motorna vozila opterećenje društva za 48% niže nego što je bilo tada, da je opterećenje društva po porezu na oružje 38% niže nego što je bilo 1998. godine. Isti je slučaj i sa mobilnim telefonom.
Nemojte suditi o rezultatima vaših odluka. Istovremeno, vi procenjujete da će inflacija biti mnogo veća od tih 30%, koliko mi tvrdimo da će biti. 1998. godine, kada je prosečna plata u Srbiji bila od 60 do 70 maraka, vi ste imali 48% veće poresko opterećenje po pitanju motornih vozila, nego što mi to činimo u ovom trenutku, kada je prosečna plata 150 maraka. To je jasna slika vaših namera i to je jasna slika naših namera. Šira poreska osnovica je garant manjeg poreskog opterećenja i, istovremeno, većeg prihoda države, koji će biti potrošen za saniranje posledica u društvu, sa kojima se suočavamo u ovom trenutku i koje su, pre svega, socijalnog karaktera. (Vojislav Šešelj traži repliku, pošto mu je pomenuto ime.)

Ima pravo na repliku Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok smo mi bili na vlasti, za 50 maraka se moglo mnogo više kupiti nego za 150 maraka sada.  To je direktna posledica DOS-ovske vlasti. Kod vas i marka devalvira.
Drugo, 1994. godine Demokratska stranka je bila u idiličnoj simbiozi sa SPS, pa su jedni drugima izglasavali zakone. Čak su socijalisti izglasali Đinđićev zakon, bez glasova socijalista to ne bi bilo moguće.
Treće, gospodine Čedomire Jovanoviću, možda savezni Ustav nije dobar. Ali to što nije Ustav dobar, nije dovoljan argument da bi se kršio.
I treće, republički Ustav govori o finansijskom sistemu. Ali, savezni Ustav je stariji od republičkog. Ovde čak i nema kolizije. U nekim drugim odredbama ima kolizije između republičkog i saveznog Ustava. Tamo gde postoji kolizija primenjuje se savezni. Dok se ne promeni savezni Ustav, nemate pravo da ga kršite, pa makar to bio najgori ustav na svetu.
Što se tiče 1992. godine, Srpska radikalna stranka nije mogla učestvovati u izglasavanju saveznog Ustava, jer nije bila u saveznom parlamentu.
Drugo, mi smo to podržali u republičkom parlamentu, jer smo hteli što pre zajednički Ustav da imaju Srbija i Crna Gora.
Treće, mi smo izašli u maju 1992. na izbore po tom Ustavu, a i vi ste u decembru. Znači, u maju vam nije valjao taj Ustav, a valjao vam je u decembru 1992, pa vam je valjao 1996, pa vam je valjao 2000, pa ste uz pomoć tog Ustava 2000. godine došli na vlast i vi i Koštunica itd.
Ako taj Ustav ne valja, a po njemu ste došli na vlast, onda i vi ne valjate. Ja bih izvukao takav zaključak. Neću da kažem da je Ustav dobar i da ste vi dobri, ali vas pozivam da poštujete osnovne principe pravnog poretka. Ako je to najgori Ustav na svetu, on mora da se primenjuje dok se na Ustavom propisan način ne promeni. A taj Ustavom propisan način je samo onaj način koji je sadržan u samom tekstu Ustava.

Za reč se javio narodni poslanik gospodin Pal Šandor o povredi Poslovnika.

Morao sam da se javim o povredi Poslovnika član 99. stav 2, gde se kaže: "narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem..." Gospodin Šešelj nas ovde vređa i kaže da mi ne znamo šta radimo, da mi možemo da donosimo zakone koji, navodno, nisu ustavni i preti nam da će to neki Ustavni sud to obarati i rešavati itd. Sada, ceo DOS ovde sedi i ne zna šta radi. Ali, nije pročitao, gospodin Šešelj, član 135, između ostalog, Ustava Republike Srbije. Ne bih čitao ceo taj član. Kaže se ovako: "kada se aktima organa federacije (govorili ste o odnosu saveznog i republičkog Ustava) ili druge republike protivno pravima i dužnostima koje ona ima po Ustavu, istina SFRJ, itd., ili na drugi način ugrožavaju njeni interesi, a pri tome nije obezbeđena kompenzacija, republički organi donose akte radi zaštite interesa Republike Srbije".
Ako mi ovde sada donosimo neki akt radi zaštite interesa Republike Srbije, nemojte onda da nas plašite da je to sve neustavno i da je loše itd. Pitajte se zašto je to tako formulisano. To je drugo pitanje.
(Vojisav Šešelj traži reč.)

Nisam čula da vas je pomenuo, gospodine Šešelj. Prvo, dužna sam da odgovorim narodnom poslaniku dr Pal Šandoru i konstatujem da zaista jeste izvršena povreda Poslovnika zbog upućivanja uvrede narodnim poslanicima. Pravo na repliku ostvaruje dr Vojislav Šešelj.

Prvo, bilo bi dobro da se precizira čime sam vas uvredio, osim svojom pojavom, možda. Nijedan uvredljiv izraz nisam upotrebio.
Drugo, ovde je sam Pal Šandor rekao ono što je suština. U poglavlju broj 8 Ustava Republike Srbije govori se o odnosu prema Ustavu SFRJ. Taj ustav je prestao da važi 1992. godine. Novi ustav, Ustav Savezne Republike Jugoslavije izglasale su i Skupština Crne Gore i Narodna skupština Srbije, gde su bili i poslanici Demokratske stranke, SPO itd., pa čak i ona stranka kojoj je tada pripadao Pal Šandor, ne mogu da se setim kako se zvala, jer je sada u drugoj stranci.
Savezni Ustav mora da se poštuje. Svaki pravni propis koji nije u skladu sa saveznim Ustavom, može da padne pred Saveznim ustavnim sudom. Ovaj zakon će se naći pred Saveznim ustavnim sudom. Taj sud još niste ukinuli, a naravno, sumnjiv je njegov sastav. Tu su u pitanju sudije koje su tri puta presuđivale na različit način po pitanju septembarskih izbora i na taj način su izgubili svako naše poverenje. Ali, pravno stvar stoji ovako: svaki pravni akt na teritoriji SR Jugoslavije mora biti u skladu sa saveznim Ustavom. Ustav Republike Srbije mora biti u skladu (on nije usklađen, to je istina), po ovoj tački, po ovom pitanju, tu je usklađen, ali tamo gde nije usklađen, ne primenjuje se. Postoje ovlašćenja predsednika Republike koja se od 1992. godine ne primenjuju, jer je on bio vrhovni komandant oružanih snaga itd. Toga sada nema. (Pal Šandor traži repliku)

Ja se izvinjavam, gospodine Pal Šandor, nemate pravo na repliku, jer ste vi izazvali repliku. Vi ste pomenuli gospodina Šešelja, on se našao uvređen, ne znam zašto.
Po Poslovniku se javlja za reč narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, članovi Vlade, reklamiram povredu Poslovnika član 98. stav 1: "Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu." Gospodin Čeda Jovanović je u objašnjenju sadržaja aktuelnih poreskih zakona opet, po ko zna koji put, govorio o prošlosti. To je po meni jedan nekorektan način.
Ako već govorimo o Ustavu SR Jugoslavije, njegovu vrednost mogu da ocenjuju stručnjaci i oceniće ga vreme. Ako govorimo o odnosima u federaciji, onda bi bilo zanimljivo odgovoriti zašto je na inicijativu SPS-a da se o tome razgovara od svih parlamentarnih stranaka na republičkom i saveznom nivou, uz učešće dva predsednika, Srbije i Jugoslavije, ignorisana, odnosno ako je pitanje odnosa Srbije i Crne Gore od tolikog značaja za SR Jugoslaviju, a jeste, zašto se onda kao osnova za razgovor sa Crnom Gorom uzima platforma koja je utvrđena u predsedništvu DOS-a.

Gospodine Obradoviću, dužna sam da vam dam objašnjenje. Vi ste isto izašli za govornicu po Poslovniku, a niste se držali teme. Drugo, smatram da nije izvršena povreda Poslovnika od strane narodnog poslanika Čedomira Jovanovića, zato što je samo napravio kratku komparaciju sa zakonima, u skladu sa temom dnevnog reda.