Poštovane kolege poslanici, poštovana predsednice, na Predlog zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara podneo sam amandman gde sam tražio brisanje članova 21, 22, 23, 24, 25. i 26. Predloga zakona koji se odnosi na porez na registrovano oružje.
Predlagač zakona kaže da se porez na oružje plaća kod oružja za lov i sport, trofejnog oružja i oružja za ličnu bezbednost. Ja stvarno, gospodine ministre, ne znam kako je to u Francuskoj, ali kod nas postoji jedno pravilo da se konj, puška i žena nikome ne daju. Vi ste oporezovali i konjske snage, automobile, oporezovali ste oružje i ostalo je samo ovo zadnje, pa da bude puna kapa. Reći ću vam zašto smatram da ovaj zakon ne treba da se usvoji.
Kao prvo, prilikom kupovine oružja plaća se porez na promet i tom prilikom je država namirena u potpunosti.
Drugo, ako prosečna cena lovačkog oružja iznosi 250 do 300 maraka, a predlagač zakona nudi stopu od 3.000 dinara za karabin, to znači da se na 300 maraka plaća još 100 maraka poreza. Totalno nelogično i objašnjenje nije potrebno.
Kao treće, oporezovati trofejno oružje je potpuno besmisleno. Ne znam da li predlagač zakona zna koliko pripadnika Vojske Jugoslavije i policije ima u svojim kućama oružje koje su dobili kao nagradu ili kao poklon kada odlaze u penziju. Na sve te drage trofeje ljudi će morati da plaćaju porez. S druge strane, još iz vremena balkanskih ratova u srpskim porodicama je prenošeno trofejno oružje, iz vremena kada smo vodili oslobodilačke ratove. To oružje ostaje, i u svakoj srpskoj kući je draga uspomena.
Četvrto, lovci, odnosno lovačka udruženja, osim lova bave se uzgojem, ishranom, zaštitom i selekcijom divljači. Ove aktivnosti lovaca imaju opšti društveni značaj, a da bi ti lovci mogli to da rade oni moraju da love, a da imaju čime da love treba da ne plaćaju porez na to. S druge strane, lovni turizam je izuzetno profitabilna grana, jer veliki broj lovaca iz zapadne Evrope dolazi u našu zemlju i donosi dobar devizni prihod, a to, drage moje kolege, ima veze, jer da bi lovac iz Italije došao kod nas, mora da dođe u sređeno lovište, u kvaliteno lovište i to neko mora da održava.
Peto, pre desetak godina u Srbiji je bilo oko 100 hiljada registrovanih lovaca, a danas je taj broj sa padom standarda, pao na 70 do 80 hiljada i time se definitivno potvrđuje da lov nije sport luksuza.
Šesto, uvođenjem nameta, odnosno poreza garantujem da se broj lovokradica neće smanjiti, već će sigurno biti uvećan.
Sedmo, osim puške svaki lovac iziskuje i neophodnu potrebnu lovačku opremu, koja se takođe kupuje i na koju svi ti lovci već plaćaju porez državi.
Osmo, pitam predlagače, u ovom slučaju ministra Vlade, ministra finansija da li zna koliko srpskih domaćinstava ima u brdsko - planinskim predelima i šta tim ljudima puška znači, šta tim ljudima puška znači kada se brane od zveri, šta tim ljudima znači pištolj kada im na vrata pokucaju ovi koji hoće da vrše razbojništvo, pljačku ili, ne daj Bože, ovi čarapani od našeg ministra.
Ovim sam definitivno hteo da kažem da oružje nije luksuz i da porez na oružje ne treba uvoditi. Pošto se u članu 24. osim karabina, lovačkih pušaka i svega ostalog oporezuju luk i samostrel, ja sam predložio ministru da se ubace strelice za pikado i praćke, jer to može biti jako opasno oružje.
Na kraju, zamolio bih vas da se svi, pošto je Vlada podnela amandman na naše zahteve, da se vi iz DOS-a nama socijalistima zahvalite, jer na našu ideju ste poresku osnovicu od 3.000 skinuli na 600 dinara i prema tome, hvala nama socijalistima što smo vam dali dobru ideju.