Da li još neko želi reč? Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se dovode u međusobnu vezu teme koje, same po sebi, nisu ni u kakvom direktnom odnosu. Potraživanja od države ne mogu biti osnov za neizmirenje obaveza prema državi. Kada bismo usvojili amandman koji ste vi predložili, bez unapred definisane regulative kojom bi se utvrđivao dug prema državi, odnosno dug države prema poreskom obvezniku, došli bismo u situaciju koja sama po sebi nije situacija koja se može smatrati primerenom uređenom društvu.
Dakle, mi polazimo od pretpostavke da ni građani ne treba da duguju državi, niti država treba da duguje građanima. U takvoj situaciji, logično je da se u procesu registracije vozila priloži potvrda o izmirenim obavezama prema državi. To nisu obaveze prema Vladi ili prema DOS-u, nego prema državi.
Od tako dobijenih sredstava država će izmiriti svoje obaveze prema onima prema kojima ih ima. Te dve teme nisu teme koje treba međusobno osporavati i dovoditi u vezu na način na koji ste vi uradili. One same po sebi nisu povezane.

Da li je to replika? Ne, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Čeda Jovanović je govorio drugačije kada je bio opozicija. Ali, pošto je sada vlast i po onoj maksimi "Država - to sam ja", sada je država nešto drugo, a građanin nešto drugo. Nije baš tako. Obaveze su iste, gospodine Jovanoviću.
Ako država meni duguje za dečiji dodatak, za zemlju, ili za bilo šta drugo, zašto ja ne bih mogao da imam olakšanje prilikom plaćanja registracije vozila. Ne vidim da tu ima neke nelogičnosti. Tvrdim vam da ste drugačije govorili kada ste bili opozicija, ali onda je država bila kriva za sve.
Nisam za to, i ja takođe smatram da su zakoni koje je donosila Vlada Mirka Marjanovića 1998. godine, na koje stalno ukazujete, bili jako loši. Ali, zašto bismo sada donosili zakone koji su loši? Valjda treba da donosimo zakone koji su dobri, o tome se radi, hajde po tome da se razlikujemo od Vlade Mirka Marjanovića.

Ima reč narodni poslanik Bogdanović, kao izvestilac Odbora.

Poštovana gospodo poslanici, ovo vam je najtipičniji primer - ovakvi amandmani, koje prate komentari: zašto DOS ne prihvata amandmane poslanika opozicije?
Zašto? Zato što ti amandmani imaju određenu dozu demagogije, a ne govore o suštinskoj stvari. A šta je suštinska stvar - šta je država radila. Potpuna je besmislica tvrditi u amandmanu da, ako država ostane dužna nekome, da taj ne treba da plati porez, jer u normalnoj državi, država ne može da bude dužna nikome, i to je suštinski problem.
Ne govorim o stranci SSJ, ona nije učestvovala u tome, bilo je takvih amandmana i kod poslanika sadašnje opozicije, koji su bili u vlasti. Oni su stvorili sistem u kome država može da bude dužna bilo kome i kako hoće. To je nedopustivo i to ne sme da se dozvoli, to je suština. Apsolutno, nema potrebe za takvim nečim. Zato je to neprihvatljivo, jer ozbiljna država ne dozvoljava da bude dužna svojim građanima. To je priča broj jedan.
Priča broj dva, kad su u pitanju taksisti, to vam je potpuno ista priča. Nije problem sa taksistima, kada sa njima razgovarate, da plate porez, problem je da im stvorite uslove da mogu normalno da rade i da zarade. Međutim, država je stalno stvarala uslove da taksisti, kao jedna izuzetno važna služba, ne mogu da funkcionišu, jer je nalazila hiljadu načina, da se pojave divlji taksisti, da se pojave taksisti koji nisu registrovani. Znači, stvarala je nekakve uredbe, uslove, zakone koji su omogućavali da stalno ima problema. U stvari, svi ozbiljni ljudi koji se bave ozbiljno svojim poslom traže samo da država onemogući one koji ilegalno rade, da onemogući one koji rade i ne plaćaju porez, i onda će oni koji normalno rade, to moći da rade.
Prema tome, čitava poreska reforma, svi poreski zakoni, kada se osmišljavaju, moraju se osmišljavati tako da će država biti ozbiljna, da će država obezbediti normalno funkcionisanje onim subjektima koji su legalni, koji rade po zakonskom osnovu, a svi oni koji zloupotrebljavaju to biće onemogućeni. Eto, zbog toga jedan veliki broj ovih amandmana nije mogao biti prihvaćen.
Naravno, ja mogu da kažem - nije samo zbog toga, neki od amandmana su bili potpuno besmisleni, jer su govorili uvek isto, a menjani su procenti. Naravno, to je kod onih amandmana koji su, u stvari, pravili opstrukciju, a ne konstruktivnost rada ovog parlamenta.
Znači, o tome se radi. Prema tome, samo je ovo bio razlog zašto ovakvi amandmani nisu prihvatljivi.

Reč ima ministar Đelić.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, što se tiče duga koji država ima prema građanima i prema privredi, to je, naravno, jedan od ključnih problema kojim moramo danas da se bavimo, ali to je nasleđe. Nasledili smo dugove, nasledili smo prazne fondove i dugove. To je uglavnom ono na šta smo naišli danas i zbog toga, već od onog momenta kada je formirana prelazna Vlada Republike Srbije, nekoliko mera je preduzeto. Dozvolite da vam obrazložim i da vam kažem samo tri stvari, na kojima se radilo, i radi se, i radiće se.
Prvo, sva ona zakašnjenja koja država ima prema budžetskim korisnicima već smo počeli da smanjujemo. Jutros je bilo dosta priče o dečijim dodacima, i to je, mislim, jedna od glavnih stvari koja je urađena od 5. oktobra i što je uradila ova prelazna vlada. Mnoge familije, mnoge porodice, koje je trebalo da čekaju dve godine da dobiju ono što im je zakonom propisano, najzad su to i dobile. I idemo tim putem, i za one seljake kojima se duguje i za koje se kasni tri godine, za njihove penzije, i njima ćemo se baviti, i svim onim budžetskim korisnicima kojima država duguje, mi, naravno, želimo da obezbedimo ono što im je zakonom propisano.
Ne može sve odjedanput, nema dovoljno novca, ali to je sigurno prva, ključna stvar, koju želimo da uradimo, to je svuda gde je zakašnjenje, da ispoštujemo ono što je zakonom propisano.
Druga stvar se tiče dugova koje imaju građani u vidu poreza i doprinosa. Kao što smo videli, to se tiče isto tako i preduzeća. Jedna odredba postoji već godinama. Nije ova vlast, ni ova vlada nju uvela, to je onih 0,2% o čemu smo govorili. Kao što znate, istovremeno kao i odluka Ustavnog suda, mi smo odlučili da ovog puta taj dug bude usklađen i da kamata na to bude ono što je propisano na saveznom nivou, gde treba da bude, tj. ona zatezna kamata koja je regulisana i koja je u ovom momentu inflacije, koja je umerena, i što će biti i te kako pogodnije, tj. cene na malo plus 0,5% mesečno. Znači, to je druga stvar gde država u onom momentu kada građani njoj duguju, uračunava znatno manje kamate.
I treća stvar, ona stvar koja je predviđena u ovom budžetu, koji ste usvojili pre dve i po nedelje, to je da, ne samo da će se država truditi da uradi one prve dve stvari, da smanji ono što duguje građanima. Tu smo samo otvorili pitanje, nisam ni pričao o deviznoj štednji - 5,4 milijarde dinara je ove godine obezbeđeno u budžetu države Srbije baš za to. Od juče, od 11,00 sati ujutru, vidite i sami, redovi su ispred banaka, ne zbog toga što neko ne može da podigne neki novac, već zbog toga što je prvi put obezbeđeno za prvu ratu 110 maraka po štediši. To je samo prva rata, do kraja godine to će biti 440 maraka po štediši, i to ćemo ispoštovati. Jer, tu je dva miliona štediša, i time rešavamo 80% problema ove devizne štednje, i mi ćemo to uraditi.
I verujte, posle toga nećemo ništa zaboraviti, nećemo zaboraviti ni onaj zajam za preporod Srbije, i to moramo ispoštovati, i to je zakonom nekome zakinuto. I ova vlast, verujući da je veoma važno da povratimo poverenje naših građana ovoj vlasti, ma ko bio na vlasti, i ovoj državi pre svega, to će ispoštovati.
Ali, ni to nije dovoljno, ni vratiti dugove, ni smanjiti tu kamatu, koju građani i preduzeća duguju državi kada kasne. Mi ćemo, i to je treća stvar koju bih hteo da kažem, obezbediti i dodatna sredstva ove godine, koja je godina promena. I u ovoj godini promena, kao što je i premijer rekao u uvodnom izlaganju, kada je konstituisana i ova vlada i kada ste za nju glasali, to je da, ako bude bilo kog troška tranzicije, on ne sme pasti na one koji su najugroženiji i koji su najsiromašniji. I baš zbog toga, ne samo da ćemo ispoštovati ovih 12 dečjih dodataka, 12 penzija i 12 plata, koje su predviđene u budžetu, obezbedili smo i tri milijarde dinara u budžetu, kao socijalni fond za jednokratnu pomoć, da pomognemo našim građanima, koji mogu imati teškoće u datom momentu.
To će se iskazati tokom godine. I ne samo to, predvideli smo, i to smo već naglasili, da ćemo i neke dugove koji još nisu došli na red, ispoštovati. To se najpre tiče tih dečjih dodataka i onih obveznica koje dolaze u opticaj, koje, normalno, treba da isplatimo sledeće godine.
Da zaključim sa tim, problem koji je stvoren zadnjih 10 godina, dugovanje države prema građanima i preduzećima je veliki problem koji se ne da rešiti odjedanput, ali to je sigurno jedna od ključnih stvari, koje mi želimo da uradimo ove godine, i sledeće, jer tako se vraća poverenje naših građana i naših privrednika ovoj državi. Hvala. (Aplauz.)

Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam na glasanje amandman poslanika Markovića.
Za 62 narodna poslanika, protiv 99, uzdržana četiri, nije glasalo 13, ukupno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li se neko javlja za reč?(Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 26, protiv 120, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 28, ukupno 174 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. amandmane, po suštini u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vitomir Plužarević, Srboljub Živanović i Miloš Nešović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč?

Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, (vidim da nema članova Vlade) podneo sam amandman na član 10. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Radi se o porezima na mobilne telefone. Kod sticanja prava za korišćenje mobilnog telefona u zakonu je predviđeno da se plati 200 dinara i na pripejd i postpejd servis, s tim što postpejd servis treba da plaća kasnije svakog meseca uz fakturu, takođe, 200 dinara, a pripejd servis plaća 10% od svake dopunske kartice.
Ja sam govorio i u načelu u vezi sa ovim zakonom i mislim da ovo nije praksa u svetu, da mi u Srbiji danas imamo milion i 600 hiljada korisnika, da to više nije luksuz. Mislim da ne treba uvoditi ovaj porez. U predlogu amandmana sam predložio da to ostane 100 dinara od sticanja prava korisnika, da ostane 100 dinara kod postpejd kartice, a da kod pripejd kartica svaka dopuna bude 5%. Imam utisak da se ovde narušava jedan poreski princip. Plaćaće se po dva osnova kada su u pitanju mobilni telefoni: porez na vlasništvo, na tu karticu i porez na promet usluga.
Tvrdim vam da se u svetu, u međunarodnoj zajednici sve više nastoji, u mnogim zemljama, da se izjednači mobilna i fiksna telefonija. Kada je u pitnju pripejd servis, istakao sam da nema roming, da nema međunarodni saobraćaj i da nije u istim uslovima kao i postpejd. Ja ministra gospodina Đelića ne bih pitao u vezi ovoga, ministar za finansije treba da obezbedi sredstva, ali bih postavio pitanje čoveku koji se bavi telekomunikacijama, to je Nenad Bogdanović i koji je direktor (joint venture) Pupin - Alkatel, da i on izađe i da kaže šta o tome misli.