Zahvaljujem se poslaniku iz Demokratske opozicije Srbije koji je odustao od predloga, jer je između ostalog učinio jednu ljudsko delo, pošto oni koji se prozivaju u ovom materijalu, podeljenom danas onako, ne znam čijom odlukom, u suštini ni ne znaju o čemu se radi, jer nisu imali ni pravo da se upoznaju, niti da postupe u zahtevanom roku i da daju odgovore. Na svom primeru vidim koliko je to važno, jer zahvaljujući tome što sam imao ministra za nauku, tehnologiju i razvoj, gospodina profesora Domazeta, koji je korektan čovek, ja sam za 90% umanjio sve optužbe u roku od 8 dana.
Izašao sam na repliku gospodinu Đeliću da pozdravim njegovu izjavu za ovom govornicom. Drago mi je što je on svojom izjavom potvrdio činjenicu i ukazao da je i on sam svestan činjenice da je dobio u ruke tri mlijarde dinara da troši, a da faktički nisu definisani kriterijumi i prioriteti na bazi kojih se troši. Samo da kažem Ministarstvo za nauku i tehnologiju u prošloj godini, pošto je rasprava o prošlogodišnjem budžetu, je imalo pravo da raspolaže sa 770 miliona dinara. Finansijski plan koji sam radio o potrošnji tog ministarstva iznosi tačno 31 stranu, gde je decidno navedeno za šta mogu sredstva da se troše. Tu piše da mogu da se troše i za štampanje publikacija, a mogu da se troše i za podsticanje razvoja mladih. Naravno, inspektori nisu videli, ali je činjenica da na 31 strani je razložena detaljno potrošnja 770 miliona.
Možete misliti koliko treba strana za tri milijarde dinara i zato je mnogo važno, predlažem to Vladi Republike Srbije, i za potrošnju tih sredstava da predloži zakon ovoj skupštini, i za potrošnju četiri milijarde sredstva podsticaja privredi, radi sebe da predloži ovoj skupštini da usvoji zakon i za 7 milijardi i 100 miliona dinara za ulaganje u putnu privredu i železnički saobraćaj, da predloži odgovarajuće zakonski projekat ovoj skupštini, da Skupština to izglasa, kao što je izglasala budžet, pa smo mi na bazi budžeta morali da radimo finansijski plan. Finansijski plan radi ministar, daje saglasnost Vlada, a ministar u skladu sa finansijskim planom ima pravo da troši sredstva ukoliko postoje stavke. Nevolja u ovom izveštaju što je podeljen je što inspektori ne vide te stavke.

Ako se više niko od predsednika poslaničkih grupa ne javlja za reč, pozivam narodne poslanike da se prijave za diskusiju, nemamo ni jednog prijavljenog poslanika.
Reč ima gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma kratko bih da govorim o Predlogu zakona o završnom računu budžeta za 2000. godinu i samo o tome, za razliku od ministra koji je o tome govorio samo dva minuta, a isključivi zadatak mu je bio da nagovesti nekakve materijale koji će govoriti o bivšoj vlasti.
Moram da upozorim gospodina ministra da i oni što su mislili da će večito biti na vlasti ne ostadoše večito na vlasti, pa tako i ova nova vlada uvek treba da ima na umu to da će jednog dana biti pobeđena i da ne bi trebalo da izazove buduće pobednike da se prema njoj ponašaju kao što se ona ponaša ili prema pojedincima ili prema svima koji su pre dolaska DOS-a na vlast bili na vlasti. Svakog dana odlučujući gospodine ministre, vi ili ostali članovi Vlade učinite poneko delo zbog koga će vas iduća Vlada, ukoliko ne poštuje principe koji važe u celom svetu, sigurno moći da optuži.
Mnogo me je pogodilo kada ste ovde, nisam ni znao na koga ste prstom pokazivali, nekoga optužili, a u stvari sve nas da nismo lečili decu od leukemije, a trošili smo za neke druge namene. To sada može vama da se kaže, ovog časa, ministre. Ovog časa mogu da vas pitam za blindiranje Đinđićevog kabineta, koliko dece od leukemije nije lečeno zbog toga? To se ne radi za govornicom u Narodnoj skupštini. To se ne radi u javnosti. Onaj ko ima dušu i ko ima decu, on o tome ne govori na sednici Narodne skupštine, ne iritira građane. Koliko ste ljudi sada izritirali takvom svojom izjavom?
Zašto se niste usredsredili na izveštaj o završnom računu budžeta za 2000. godinu? Zašto ste nam dostavili ovo 15. marta, bez ijedne primedbe, niti na one koji su raspolagali budžetom, niti na korisnike budžeta, da bi nas danas obradovali izveštajem koji predsednik poslaničke grupe DOS-a zna napamet, u prste. Kada ga je on naučio? To je demokratija. Užasavam se takve demokratije. Voleo bih da nikada više ne živim u takvoj demokratiji.
Vidite, gospodine ministre, rekli ste da je, što se prihodne strane tiče, prošla godina bila najgora godina možda u istoriji Srbije.
Jeste bila teška. Jeste donela malo prihoda, ali znajući kako će biti teška, mi smo ih na tako malom nivou, na tako niskoj osnovi i planirali. To je bila prva posleratna godina. Prva godina u kojoj smo očekivali da će mnogo manje industrije raditi nego što je radilo. Prva godina u kojoj smo očekivali da čak uopšte nećemo imati električne energije.
To je bila prva posleratna godina u kojoj je više preduzeća radilo nego što danas radi i proizvodi. E, sad, zaista je budžet bio planiran, ne znam gde ste vi našli 51 milijardu, ja sam pronašao 46 milijardi, preturajući po svim stavkama koje su ušle u budžet, uz onih 31.550 i 14.500. Otprilike je 502, koliko je doneto od prihoda na posebnim računima. Zaista je budžet bio 46 milijardi dinara.
Vlada Republike Srbije i resorni ministri, sudeći po ovom izveštaju, koji ste vi sačinili, a ne prethodna Vlada, i ovo je jedan od tih izuzetaka, da Vlada ne podnosi završni račun, da se Vlada ne opravdava pred poslanicima, da Vlada ne traži razumevanje za ono što je radila prošle godine, zato što je nema, nego taj račun podnosi nova Vlada, sudeći po ovom predlogu zakona Vlada Republike Srbije u 2000. godini, znači i ona Vlada koja je predstavljala koaliciju SPS, JUL, SRS, i ona druga, prelazna, koja je predstavljala koaliciju SPS, SPO, DOS, učinile su što su mogle.
Ovaj ogromni materijal koji nam je dva meseca bio dostupan, sa kojim smo se upoznavali, ne govori o malverzacijama, ne govori o kriminalu, o tome govori dodatni dopunski materijal, koji ste danas dali poslanicima i hteli da čitavu ovu sednicu pretvorite u stvari u lov na veštice. A, to nije vaš posao, gospodine ministre.
To je posao pravosudnih, istražnih, sudskih organa, to je posao policije i taj posao treba da bude završen. Neka sudovi daju konačno reč i nadam se da će ti sudovi odlučivati kada Vladan Batić više ne bude ministar pravde, zato što ima mnogo dokaza da sudovi više i ne postupaju po zakonu nego samo po nalozima. Ali, da ne bih zaista bio prinuđen da kažem da o vama imam potpuno negativno mišljenje, gospodine ministre, usredsredite se na ono što nam je danas zadatak, a to je završni račun budžeta za 2000. godinu.
Pripremite nam materijal. Dozvolite da to skupštinski odbori pregledaju. Dozvolite da na to damo primedbe i neka se taj materijal zove nenamensko trošenje budžeta, nezakonito trošenje budžeta, odgovornost pojedinih ljudi. Neka to bude potkrepljeno slučajevima. Od toga niko iz Srpske radikalne stranke uopšte ne beži. Ali, nećemo da budemo ovde taoci Demokratske stranke, koja će da nam na samoj sednici dostavlja materijale o kojima treba da diskutujemo.
Primetio sam kod mnogih poslanika opozicije, evo, sada, kako to revnosno čitaju, da uopšte nisu imali pojma o ovom materijalu. Onima koji o ovom materijalu nisu imali pojma se izvinjavam, ali zato ove druge pozivam da pomisle malo i na svoju budućnost, da se zapitaju jesu li ovo obećavali građanima Srbije.
Čitao sam o Titovom dobu. Živeo u doba Slobodana Miloševića. Ovako nešto ..... (negodovanje) ne čujem vas dobro, izađite za govornicu, vi junoše ... ali ovako nešto ni komunisti u najgore vreme nisu radili. Ovo je,.... (žagor) moguće je da su zato propali, ali ne mogu da ih optužujem, ako su bili veće demokrate od vas, zašto su zbog toga propali.
Ovo se ne naziva demokratijom. U ime poslaničke grupe SRS, a govoriće svako ko se bude javio za reč, kažem da ćemo glasati za Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2000. godinu, a da smo otvoreni za sednicu, u svako doba dana ili noći, na kojoj ćete nas upoznati sa onim što se desilo pre vas, ali vam obećavam gospodine ministre - imaćemo brzo sednicu na kojoj ćemo diskutovati o tome šta je bilo za vreme vas. Pa ću onda, recimo, ja vas da pitam kako ste se složili sa tim da se u Srbiji uvede monopol na naftu. Da vas pitam koliko ste novca odbili iz državne kase i ubacili Hrvatskoj zato što se nafta transportuje isključivo kroz gasovod kojim gazduje Hrvatska. (Negodovanje.)
O tome nemam pojma, jer se time ne bavim, a vi koji se naftom bavite, vi o tome imate pojma. Možda ćete vi dobiti dozvole od Đinđića da uvozite naftu. Ali, samo čitam u novinama šta se dešava i vidim samo koji deo prihoda Srbija više nema i vidim parkirane cisterne, parkirane barže, i vidim da nafte nema i sve mi je jasno. A onda ćemo da vas pitamo, gospodine ministre - da li je gotov izveštaj Vuka Obradovića o kriminalu i malverzacijama....

Gospodine Nikoliću, pa vi ste insistirali da se vodi računa o temi, o završnom računu, a sada vi pričate mimo teme. Nema smisla.

Prihvatam ovu vašu primedbu, mislim da sam već rekao ono što je trebalo da se kaže. Ponavljam - mi ćemo glasati za Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2000. godinu.

Reč ima ministar za finansije, gospodin Đelić.

Samo odgovor na vaše pitanje. Ako pogledate stranu 96. tabelu 1. vidite da tu imate one specijalne račune o kojima smo govorili. Znači, zove se - Izveštaj o ostvarenim prihodima i izvršenim rashodima na posebnim računima u periodu od 1. oktobra do 31. decembra 2000. godine i vidite da je zbir, kolona 4, prihodi po posebnim propisima, 19,3 milijarde dinara. Na to se nadovezuje ona 31 milijarda dinara i tako dolazite do  cca (cirka) 51 milijardu dinara.

Pravo na repliku, gospodin Nikolić.

Ja sam, gospodine ministre, čitao stranu 6. poglavlje 2. Prihodi. U njemu piše da su izvorni prihodi budžeta Republike Srbije bili 31 milijarda 550 miliona i 400.000 dinara, da su korišćena i sredstva sa posebnih računa Ministarstva finansija u iznosu od 4.844.000 dinara.
I u stavu 4. da je za izmirenje, odnosno da je u prihode budžeta uključeno za izmirenje dospelih obaveza budžeta 14 milijardi i 502 miliona dinara sa posebnih računa koji su postojali.
I dalje, nisam pronašao dodatne prihode, a sabraću ovo na strani 96.

Reč ima ministar, gospodin Đelić.