Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima gospodin Šešelj.

Ovaj amandman bi trebalo prihvatiti iz više razloga. Zašto su čak tri poslanika Srpske radikalne stranke na ovome insistirali, Gordana Pop-Lazić, Dragan Čolić i Veroljub Arsić? Zato što je Vlada u projektu zakona nagovestila platne razrede, a uopšte te platne razrede nije razradila. Niko živ ne zna šta znači njen pojam platnih razreda.
Ako se zaista uvedu platni razredi, oni se mogu uvesti samo za sve kategorije zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama, jedinstveno. Ako se to uradi, onda mora postojati neki korektiv između najnižih i najviših zarada. Naravno da će spremačica bez stručne spreme imati mnogo nižu platu od zaposlenog u državnoj upravi na najvišoj funkciji. Topli obrok i regres za godišnji odmor je upravo ta korekcija. Onome ko ima najvišu platu, topli obrok i regres kao muva na medveda. Znači, obračuna mu se u bruto platu, a da on to i ne oseti. Ako se onome ko ima najnižu platu, topli obrok i regres obračunaju u osnovicu, onda to njega zaista teško pogađa. Topli obrok i regres su uvek isplaćivani linearno i taj korektiv, koji popravlja položaj najniže plaćenih kategorija zaposlenih radnika u odnosu na one najbolje plaćene, trebalo bi iz ovog razloga da ostane van ove osnovice, kako bi zaista delovao u praksi. To je suština. I tako će onaj sa najnižom platom da jedva sastavlja kraj sa krajem, ili odavno već ne može da sastavlja. Sad mu još tu njegovu platnu osnovicu opteretite obračunavanjem regresa i toplog obroka. Bolje ga odmah ubijte, da ne razmišlja kako će decu da prehrani.
Ovo je veoma ozbiljan amandman. Izgleda da ovde niko nema spremnosti da razmišlja o ozbiljnosti amandmana. Niti je onaj ko je pisao ovaj zakonski projekat uopšte razmišljao. Vi ste tako olako prihvatili Maršićaninov amandman, pre svega Vlada Srbije, iako je bio i nestručan i nekompetentan, a kada je reč o stručnim i kompetentnim amandmanima kao što je ovaj, uopšte nećete da mislite o njima.

Da li se još neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 61, protiv 90, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 27, od ukupno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 7. ovog zakonskog projekta utvrđuju se koeficijenti za obračun i isplatu plata izabranih lica tj. nosilaca zakonodavne, izvršne i sudske vlasti u Republici. Šta je polazna osnova za ove koeficijente? Vlada ju je našla u prethodnom i do sada važećem Zakonu o radnim odnosima u državnim organima. Šta je Vlada uradila? Sagledavajući situaciju u društvu, opšte stanje, Vlada je izvršila određene korekcije. Došla je do saznanja da je potrebno izvršiti određene korekcije.
Isto tako, smatram da je potrebno izvršiti određene korekcije, onih korekcija koje je Vlada donela. Vlada je, odbijajući moj amandman, dala sledeće obrazloženje: Pri predlaganju koeficijenata, pošlo se, s jedne strane, od potrebe uspostavljanja odgovarajućih odnosa između nosilaca tri državne funkcije, a sa druge strane i između nosilaca svake od ovih funkcija. To je obrazloženje koje ničim ne kazuje gde je bila greška u mom amandmanu, pa ga stoga oni i odbijaju. Oni obrazlažu čime su se rukovodili da izvrše određene korekcije u okviru ovih koeficijenata, u okviru onoga što ćemo mi uskoro imati - koeficijente kao polaznu osnovicu i platne razrede.
Ista mi je intencija bila, kao i vladina. Baš zbog toga, kao i Vlada, shvatajući odnose u društvu i situaciju u kojoj se naša država i narod u Srbiji nalazi, smatram da je potrebno izvršiti još veće korekcije u odnosu na ono što je bilo prethodno i dovesti otprilike do onoga što na adekvatniji i celishodniji način treba da se uredi. Stoga ide i moj amandman, s tim što sam još dodatnu stvar dao u okviru onoga što je Vlada predlagala, da i predsednici okružnih sudova i okružni tužioci uđu u stepen više, jer time i ta funkcija na adekvatniji i pošteniji način ulazi u ovaj korektiv, zbog čega je i podnet ovaj amandman. Ako je Vlada odbila amandman, ne objašnjavajući zašto, nego objašnjavajući zašto je ona imala korekcije, mislim da su moje korekcije još poštenije u odnosu prema ovoj državi i prema društvu.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima gospodin Šešelj.

Problem sa ovim amandmanom, a pre svega sa članom 7, još je veći nakon što je Vlada nepromišljeno, zdravo za gotovo, prihvatila amandman Dragana Maršićanina na član 3. Prihvatajući amandman Maršićanina, koji nije razmišljao o ostalim članovima Zakona i posledicama koje izaziva prihvatanje njegovog amandmana, još je sporniji član 7. Ovde je za predsednika Republike ostao koeficijent 15. Sada će Administrativni odbor da mu određuje platu, odnosno osnovicu. Pa, ako Administrativni odbor odredi mnogo veću osnovicu, nego Vlada za državne činovnike, može se desiti da on ima 7-8 puta veću platu od predsednika Vlade, što je strašno. Mi smo već u prošlom mandatu imali jedan takav problem, ali smo odbili na samoj Vladi, jer je Milan Milutinović za sebe tražio platu dva puta veću od predsednika Vlade. Mi smo to ismejali na Vladi i to je palo na Vladi. Možete naći u zapisniku, pošto kopate po raznim papirima. Iskopajte i to.
Nije bitno ko će biti na toj funkciji. Bitno je da funkcija predsednika Republike ne sme da odskače u odnosu na funkciju čelnika tri grane vlasti. Zapravo, predsednik Republike je čelnik izvršne vlasti, pre svega. On je čelni funkcioner izvršne vlasti.
(Stanko Kovačević, sa mesta: Nije tačno.)
Ti koji ništa ne znaš, kako možeš da kažeš da nije tačno. Evo ti ovde Stevana Lilića, redovnog profesora Upravnog prava, pa njega pitaj. Nemoj da se mešaš u ono što nemaš pojma.
Neka ti ona objasni da li je šef države čelnik izvršne vlasti.
(Stanko Kovačević, sa mesta: Nije tačno.)
Dobro, nije tačno. Nije tačno da je danas dan. Vidim, vi ga ne upozoravate tendenciozno. Ko može čoveku koji ništa ne zna nešto objasniti? Evo, klima glavom Stevan Lilić i njemu se obrati, profesoru upravnog prava. To je njemu mnogo bliže po struci nego meni, ja sam profeseor političkog sistema.
Predsednik Republike ne sme da ima veću platu od predsednika Narodne skupštine, od predsednika Vrhovnog suda i predsednika Ustavnog suda, jer se onda jedna grana, grana izvršne vlasti, direktno postavlja iznad parlamenta i to u neverovatnoj srazmeri. Predsednik Republike mora da se izjednači sa predsednikom Narodne skupštine i predsednikom Vrhovnog i Ustavnog suda, a predsednik Vlade ili da ima isto kao predsednik Republike ili nešto malo manje od predsednika Republike. Nebitno, nije uopšte bitno, minimalno.
Ovde postoji još nešto na šta treba ukazati. Faktički predsednik Vlade ima veću vlast nego predsednik Republike, ali formalno je predsednik Republike iznad predsednika Vlade, a formalno predsednik Republike nije iznad predsednika Narodne skupštine. Može biti samo po protokolu kod odavanja vojnih i drugih počasti i ništa više. Formalno nije iznad predsednika Narodne skupštine, nije nadređen predsedniku Narodne skupštine, niti je iznad predsednika Ustavnog i Vrhovnog suda.
Zato je ovo krajnje neozbiljno i ovo će biti apsurdan zakon ako ga danas izglasate, pogotovo što se tiče člana 7. tog zakona, o kome je sada reč i na koje su upućeni amandmani. Ovaj amandman nije to do kraja precizirao, jer je morao da izjednači predsednika Republike sa predsednikom Narodne skupštine. On je samo bitno smanjio razliku. Umesto razlike od tri indeksna poena, on je to sveo na 1,4 indeksna poena, znači više neko prepolovio razliku koju ste vi utvrdili. Tu razlike ne sme da bude. Razmislite malo o tome, konsultujte pravne stručnjake kada pišete zakone. Nemojte da vam žena ministra unutrašnjih poslova Zorana Živkovića piše zakone. To je katastrofa. Zaposlili ste je tamo za sekretara Sekretarijata za zakonodavstvo i Skupština sve smešnije zakonske projekte dobija. Treba pravni stručnjaci to da rade. Ima ova zemlja mnogo pravnih stučnjaka, ali ne mogu da dođu do izražaja.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 56, protiv 96, tri uzdržana, nije glasalo 25, ukupno 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na člna 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje je koliko je sada umesno komentarisati predlog ovakvog amanamdna, pogotovo što je usvojen nepromišljeno sastavljen amandman od strane predsednika Skupštine, koji menjanjem člana 3. ovog zakona u suštini menja i odredbe u članu 7. Malo je čudno zbog čega Vlada, kada je očito pod određenim pritiskom, jer drugog obrazloženja nema, zbog čega Vlada nije išla na dalju primenu ili preciznije rečeno na sagledavanje posledica koje izaziva usvajanje ovakvog amandmana vezano za član 3. Automatski se moraju menjati odnosi i vršiti korekcija u članu 7, pogotovu tamo gde je sada već usvojenim ili sastavnim delom zakona, koji je postao član 3, za predsednika Republike, za narodne poslanike i za sve zaposlene u Skupštini sada Narodna skupština određuje osnovicu i upravo ćemo doći do ovoga što je gospodin Vojislav Šešelj pokušao da objasni.
Međutim, očito vi to ili ne shvatate ili ne želite da prihvatite svoju grešku, da priznate da ste napravili grešku prihvatanjem ovog amandmana koji je do kraja nedefinisan kada se ugradi kao sastavni deo ovog zakona i bićemo u situaciji da, recimo, pošto je Skupština ta koja određuje platu za predsednika Republike, povećanjem osnovice on će imati mnogo veću platu nego predsednik Vlade ili predsednik Vrhovnog suda.
S druge strane, možemo doći u situaciju, govorim o posledicama koje izaziva usvajanje ovakvog amandmana, jasno nedefinisanog, možemo doći u situaciju da narodni poslanici ili sekretar Skupštine imaju veću platu nego ministar u Vladi. Možda nisam našao dobar primer kada sam naveo sekretara Skupštine, ali sve je moguće kako se ponaša, moguće je i da dobije veću platu od bilo kog ministra u Vladi.
Naš predlog, i u načelnoj raspravi, predlog Srpske radikalne stranke, jeste da se ovi koeficijenti u članu 7. koriguju, da se ide na izjednačavanje koeficijenata, izjednačavanje na osnovu funkcija koje obavljaju, tako da smo i u načelnoj raspravi davali primer kako bi to bilo najbolje i najcelishodnije, da predsednik Narodne skupštine, predsednik Vlade i predsednik Republike imaju isti koeficijent. Bilo bi dobro da predstavnik Vlade, pošto je usvojio izmenu člana 3, pregleda ili pogleda bolje ovaj član 7, da se izvrše korekcije u članu 7, kako bi zakon jasno precizirao koliki su koeficijenti funkcija kao što je predsednik Republike.

Da li se još neko prijavljuje za diskusiju po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 55, protiv 103, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 24, od 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihatila ovaj amandman.
Na član 7. amandman su podneli narodni poslanici Joca Arsić i Rajko Baralić, kojim su predložili dodavanje nove alineje posle alineje 1. i izmenu postojeće alineje 2.
Vlada i Administrativni odbor nisu prihavatili ovaj amandman.
Da li podnosioci amandmana žele reč?
Reč ima Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam obrazložio praktično u raspravi u načelu zašto mislim da treba da bude prihvaćen ovaj amandman. Danas ću da ponovim samo nekoliko stvari. U gotovo svim opštinama u Srbiji predsednik opštinske skupštine ima makar nekoliko procenata viša primanja od predsednika izvršnog odbora skupštine opštine. Ako bismo  primenili princip analogije, bilo bi potpuno normalno da i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ima višu platu od predsednika Republičke vlade, između ostalog i zbog toga što predsednik Narodne skupštine mora biti narodni poslanik i zato što po Ustavu ima nekakve ingerencije koje su bliže predsedniku Repbulike nego predsedniku Vlade.
Dakle, smatram da je stvar potpuno principijelne prirode. Ne radi se ni o kakvoj personalnoj motivisanosti i mislim da ovo nije pitanje visine zarade. Ovo je pitanje principa. Narodna skupština jeste najviši dom i mislim da predsednik Narodne skupštine po tom osnovu treba da bude i kroz visinu zarade vrednovan, makar za jednu stepenicu, više od predsednika Vlade, koju bira ova skupština i narodni poslanici koji se u njoj nalaze.
Dakle, rukovođen sam isključivo jednim principom koji postoji i koji se primenjuje danas u Srbiji. Iz razgovora sa kolegama danas, a i poznato mi je da postoje neke opštine gde je izjednačena zarada predsednika opštinske skupštine i predsednika opštinske vlade, ali u najvećem broju opština predsednici opštinskih skupština imaju višu platu, višu zaradu od predsednika opštinske vlade.
Zato je ovo izazvalo veliko interesovanje kod naše javnosti i dozvolite mi samo da kažem još jednu rečenicu, da su se radnici opštinske uprave opštine Voždovac obratili ministru pravde gospodinu Batiću u vezi sa postojećim stanjem u ovoj opštini, u vezi sa koeficijentima i drugim stvarima koji se tamo dešavaju. Zato vas molim da ovaj naš amandman razmotrite i molimo narodne poslanike da prihvate amandman koji sam zajedno sa gospodinom Arsićem podneo. Zahvaljujem.